Порекло презимена, села Границе и Ковачевац (Младеновац)

29. август 2014.

коментара: 3

Порекло становништва села Границе и Ковачевац (у време писања књиге заселак Ковачевца), градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Собрашица у порти Цркве св. Николе у Ковачевцу
Собрашица у порти Цркве св. Николе у Ковачевцу

Положај села.

Село лежи на пиносавској површи, која је на југозападној страни просечена Великим Лугом. У долини Великог Луга нема кућа; ту су поља и њиве.

Воде.

Служе се већином водом са извора од којих су главнији: Велики Бунар (овај извор користи скоро цео Доњи Крај), Плетеница, Ћелавац, Милошевац и Стрелар. Има и бунара-ђермова, нарочито у Горњем Крају.

Земље и шуме.

Најбоље ливаде и њиве су у Великом Пољу, у пространој долини Великог Луга, затим у Клисури и у Клењу. Виногради су нарочито добри у Дебељаку. Забрана је мање и они су растурени. У Кључевима је општинска шума и утрина.

Тип села.

Ковачевац је насеље разређеног типа, шумадисјке врсте и дели се на два краја: Горњи и Доњи и заселак ГРАНИЦЕ.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. У Лађевцу су били кованлуци породица Маринковића, који су становали у Кусатку. Они из Кусатка пређу у Лађевац на своје кованлуке и оснују село. После њих су дошли Арамбашићи па Грчка фамилија и друге. Преци Арамбашића и грчке фамилије служили су код Маринковића, па су и њихови славу примили: Доцније су се ове породице, услед прираштаја, преместиле и заузеле данашње положаје. Од ових породица су данас:

Маринковићи (Живановићи, Јевђенијевићи и Крстићи), славе Ђурђиц. Прадед је дошао из Кусатка, где су им род Кнежевићи и Карићи.

Гајићи, славе Ђурђиц. Род су Маринковићима.

Арамбашићи, славе Ђурђиц. Прадед дошао са Косова, служио код Маринковића и примио њихову славу.

Грчићи (Пауновићи и Милошевићи), славе Ђурђиц. Зову их „Грчка фамилија“. Не узимају се (жене и удају) између себе. Старином су са Косова.

Остале породице:

Чокићи (Влајићи и Ракићи), славе Ђурђиц. Непознато порекло.

Ескићи, славе Ђурђиц. Најстарији људи не знају њихово порекло. Мисле да су им преци дошли из Босне.

Соскићи (Цветићи, Прокићи, Пандуровићи и Ђорђевићи). Славе Стевањдан. Прадед човеку од 80 година дошао из Сјенице – Нове Вароши.

Михајловићи (Радивојевићи, Панићи и Микичићи), славе Јовањдан. Непознатог су порекла.

Станковићи, славе Петровдан. Доселила се три брата са Косова. Један дошао овде, други у Кусадак а трећи остао у Жабарима, лепенички-крагујевачки округ.

Антонијевићи, славе Пантелијевдан. Деда се доселио из Босне.

Дамњановићи (Ђукићи, Лукићи и Павловићи), славе Симеундан. Прадед се доселио из Сјенице.

Марковићи (Филиповићи и Пауновићи), славе Св. Петку и Никољдан. Они су Цигани – Роми.

Јевтићи, славе Никољдан. Пре 60 година деда дошао из Босне.

Бујошевићи, славе Никољдан. Доселили се из Рокца, ужички округ.

Величковићи, славе Никољдан. Пре 40 година се доселили из Врапчева у Бугарској.

Белошевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Ивањице.

Благојевићи, славе Никољдан. Пре 50 година се доселили из Амерића, космајски округ.

Савићи, славе Мратиндан. Доселили се из Левча.

Петровићи, славе Аранђеловдан. Предак се доселио као слуга из Претока – Гружа.

Тасићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша.

Благојевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Црне Горе.

Јовановићи, славе Стевањдан. Доселили се из Срема.

У засеоку, данас засебном селу, Границама су:

Мартиновићи (Томићевићи и Обрадовићи), славе Јовањдан. Старином су од Сјенице, где су дошли вероватно из Црне Горе.

Богдановићи (Лукићи) су старином од Сјенице. Не каже се коју славу славе.

Здравковићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година од Зајечара.

Гробље је у Лађевцу.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Mileta Urošević

    Molio bih Administratora da nam pokuša razjasniti dilemu u vezi Kneževića iz Kusatka. Naime oni su ovde navedeni kao Karići a na Wikipediji kao Koraći. Šta je istinito?

  2. Katarina

    Izostavljen je zaseok Male Granice u kome svi slavimo Krsnu Slavu Sveti Luka. Zive tri familije Glišići, Lukovići i Stojanovici. Te tri famlije su potomci tri brata Gliše, Luke i Steve koji su se prezivali Ignjatovic i u 18. veku doselili iz Sjenice ili iz sela Korito ( nisam sigurna).

  3. Dobrica

    Drobnjaković nije naveo da su u Velikom polju prvi imali imanja tzv. grupa familija Kolaci ( Simići, Savići, Jankovići, Mikičići, Papići, Nenadovići, Mihajlovići, Gavrlovići,Vajdiči i dr.). Svi slave Sv. Jov
    ana Krstitelja i imanja su im i do groblja Lađevac. Kumstvo star Ševići . Najbrojnija i najstarija porodica u Kovačevcu. Rod su Vračarići u Kusadku, slave takođe Jovanjdan pooz