Порекло становништва (тада) варошице Младеновац, градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај насеља.
Младеновац је у долини Великог Луга, на прузи Београд – Ниш и на друму Београд – Крагујевац.
Постанак насеља и порекло становништва.
До 1882. године овде није било ниједне куће, већ само неколико „станова“ (колиба) Села Младеновца. Тек те године подигнута је једна кафана (данас „Космај“). Од када је прорадила пруга Београд – Ниш почели су појединци долазити и подизати кафане, дућане, радионице, млинове, магазе и зграде за становање.
Међу првим досељеницима били су:
–Ђорђевић Стојан из Велике Крсне.
–Ђорђевић Цветко из Међулужја.
–Анастасијевић Наум из Тетова, који је пре тога држао кафану код Кошева, на путу Младеновац – Белосавци.
–Вељковић Серафим из Влашке.
–Ђорђевић Никола из Ковачевца.
–Марковић Светозар из Кораћице.
–Парезановић Радисав, плугар, Ужичанин.
–Ацовић Радисав „Рудничанин“.
–Баџак Јанко из Јагњила.
–Аранђеловић Ћира „Нишевљанин“.
–Илић Никола из Аранђеловца.
–Милојевић Никола из Села Младеновца.
–Николић Пера из Београда.
–Станковић Марко из Ковачевца.
–Јованчевић Милован из Влашке, и др.
У току три-четири године већ је формирано насеље, које од тога доба све више напредује. Главна пруга, друм Београд – Крагујевац, крак железничке пруге уског колосека Младеновац – Лајковац и даље, богата околина, учинили су брзи напредак ове варошице. Године 1893. ово насеље је проглашено за варошицу, а годину дана доцније ово се насеље одвојило од села са којим је чинио једну општину.
Младеновац је насељен махом становништвом из села космајског среза, затим суседних срезова, београдског, крагујевачког и смедеревског округа.
Када изузмемо покретно становништво, чиновнике и државне службенике, од 384 куће – колико је у Младеновцу постојало по попису од 31 јануара 1921. године – на досељенике из космајског и суседних срезова долази 269 кућа. Остало су досељеници са других страна и то:
Из Ужица (две куће), Оклетца (1), Чачка и околине (3), из Херцеговине (1), Крнуле у Подрињу (1), Госпића (1), Лике (1), Бугојна – Травник (1), Пријепоља (2), Бачина – Темнић (1), Ловаца – Белица (1), Свилајнца (2), Крушевца (2), Трстеника (1), Црнатова – Копаоник (1), Призрена (1), Приштине (2), Тајмишта – горњопалошки срез – (1), Параћина (1), Битоља (2), Лесковца (1), Ниша (3), Кнез-Села – нишки срез – (1), Орланца – скопски срез (1), Јагодине (1), Крушева (1), Алексинца (1), Псодера (1), Ћићевца (1), Јенице-Вардара (1), Врања (10), Горњег Јабукова – пољанички срез – (1), Пирота (4), Великог Суводола – нишавски срез (2), Пожаревца (2), Мелнице – млавски срез (1), Срема (1), Беодре и Бочара у Банату по једна кућа; Пивница у Бачкој (1), Суботице (1), Вуковара (1) и из Словеније и Јерменије по једна кућа.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)