Порекло презимена, село Грабовац (Обилић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грабовац, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Грабовац, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Грабовац (Обилић)

Порекло презимена, село Грабовац (Обилић)

Порекло становништва села Грабовац, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у клисури Дренице пред излазом реке у косовску равницу.

Разбијеног је типа. Дели се на пет махала, чији су називи (Алитовића, Мјекића, Ранола, Топавића и Согајеве) по појединим или знатнијим родовима у њима. Само је махала Алитовића збијена; остале махале су разбијене. Удаљења између махала износе тако до пола километра.

Село је у првој половини 19. века било делом чифлик Џинића из Приштине, а делом чифлик неког католика („Латинина“) из Призрена. С досељавањем Арбанаса чифчије (Срби) раселили су се, а Арбанаси нешто земље купили, нешто присвојили, а неки заузимали неискрчено земљиште.

Родови:

Алитовић (16 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Доселили се око 1830. („нешто пре куге“) из Ракитнице у Дреници као муслимани и заузели некрчено земљиште ван чифлика, које после крчили. Старо српско презиме им је Ђекићи.

Ранол или Ранић (4 к.), такође поисламљени и поарбанашени Срби. Доселили се из Турићевца у Дреници по позиву Алитовића, који су им нешто земље дали, а нешто продали. Ушли у фис Бериш.

Мјекићи (7 к.), од фиса Бериша. Досељени око 1845. из Гладног Села у Дреници, а даљу старину знају у Лукама код Ђаковице. Прво су се настанили као чифчије у Џинића, па присвојили земљу, а присвојили нешто и од земље ранијих досељеника Алитовића (Ђекића).

Топавић (5 к.), од фиса Тсача. Доселили се из Ладровца (Призрен) кад и Мјекићи. Дошли су и живели мало као сточари, а после купили земљу од „Латинина“, који је ту имао чифлик, и одали се земљорадњи.

Мужак (1 к.), од фиса Мзи. Досељени из Чикатова у Дреници кад и Мјекићи. Прво били чифчије у тог „Латинина“, а после купили земљу од њега.

Согајева (8 к.), од фиса Мзи. Доселио се као мухаџир из Согањева у Топлици и ступио на чифлик Умни-агиних из Приштине.

Цигани:

Идризовић (4 к.). Настанили се у Грабовцу 1922. као момци (слуге, „роктари“). 1934. су становали у колибама и газдама на име кирије је свака породица плаћала 15 „аргата“ (радника, односно радник дана) годишње.

У селу је 1934. било још 6 циганских привремено настањених кућа.

Колонисти:

Шупићи (2 к.) и – Алексићи (3 к.). Досељени 1927. из Подвршја (Никшић).

Перовић (1 к.) 1930. из Трепче код Никшића.

Бајат (3 к.) 1927. из Горњих Црквица (Пива, Шавник).

Лалић (2 к.) 1927. из Кућње Њиве (Шавник).

Лончар (1 к.) 1931. из Лике.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (3)

  • Милош

    У фељтону о пореклу породица села Грабовац, погрешно је стављено да је у питању Грабовац општина Звечан. Грабовац о коме сте писали је у општини Обилић, а део села општина Косово Поље. Грабовац у општини Звечан је сасвим нешто друго и ако желите, могу вам послати порекло породица у овом селу. Село има и интернет презентацију и ту све лепо пише. http://www.selograbovac.com

    Одговори
    • administrator

      Поштовани Милоше, хвала на овој примедби. Исправили смо и ставили Грабовац под Обилић. Добро дошао је сваки ваш прилог. Хвала што сте са нама! Свако добро.

      Одговори
  • Милош

    Грабовац (Звечан)

    Први род који се населио и обновио село носио је презиме Савић. Савићи су населили село крајем 18. или почетком 19. века. Није потпуно јасно одакле су тачно дошли, јер постоји неколико верзија, али по слави коју славе (свети Лука, 31. октобар) старином су највероватније из старе Херцеговине, из Никшићке жупе. Данашње породице које потичу од Савића су породице које носе презимена: Милетић, једна грана Милетића Анђелковић, Радосављевић, Живковић, Михајловић, Раденковић, Ристић, Јевтић, једна грана Јевтића Ракић.

    Други род који је населио Грабовац средином 19. века потичу од презимена Катић, са истом славом као и Савић (свети Лука). Они су дошли из села Војмислић на Рогозни, где и данас има становника с тим презименом. Једна грана се одселила у Тврђан, друга у Родељ (близу Лепосавића), а трећа је дошла у Грабовац. У Војмислиће су дошли из Лучке Ријеке (село на крајњим јужним падинама Рогозне у општини ЗубинПоток). Старином су од Ровчана. Данашње породице које су настале од Катића су: Милутиновић, Јокић, Милосављевић, као и породице које носе презиме Миловић и насељавају део села које се назива Брдо.

    Трећи род су Морачани, као што им само име каже из Морачана, где су једни населили Матицу (близу Звечана), а други дошли у Грабовац. Крсна слава им је Аранђеловдан. Данас од Морачана Грабовац насељавају породице које носе презиме Милићевић, Јевремовић и Милутиновић (нису у директном сродству са Милутиновићима који потичу од Катића).

    Затим, село насељавају Брђани, како се данас зову, са славом свети Врачи. Данас су то породице Милентијевић и Недељковић. Касније долазе и други родови: Вуксановић (слава Свети Илија) из Бољетина (селo са друге стране Крша), који су у рођачким везама са Јовановићима из Житковца (Чибуковина) и Милошевићима из Косовске Митровице. Породица Христов, из околине Димитровграда и породице са презименом Ђокић (слава Свети Илија) које су се у Грабовац доселиле из Смоника.

    Данас се крајеви села називају по тим родовима, тако да су Катићи на изласку из села према Рашки, Савићи су у средини села, између два потока, Морачани су на изласку према Косовској Митровици.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top