Порекло становништва села Граце, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на подножју Копаоника, у долини потока Косковика, на 3,5 км источно-југоисточно од ушћа Лаба у Ситницу.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу Махалу (на истоку), Доњу махалу (на западу) и на део села на југоисточној страни који се у Горњој и Доњој махали зове Отуд Потока. Тај део села је постао 1923-1925. премештањем неких кућа из Г. и Д. махале.
Село је било чифлик и на њему се становништво смењивало, но и поред тога се задржала два стариначка или врло стара досељеничка рода православних Цигана. На месту Љигате крај Лаба било је старо сеоско гробље са црквином и у том су се гробљу укопавали и преци тих старинаца и других старијих досељеника. По доласку мухаџира нису се смели више ту укопавати, јер су мухаџири изоравање додељене ледине проширили и на то њихово гробље. Међу чифчијама је последњих деценија турске владавине било доста Арбанаса, више старијих досељеника но мухаџира. Сви су се иселили у Турску 1914 (26 к.).
Родови православних Цигана:
– Живићи (2 к., Св. Василије), старинци.
– Вучовић (20 к., Св. Василије), старинци.
– Настовићи (7 к., Св. Никола). Стари су досељеници од Гусиња.
– Ђорђевићи (14 к., Св. Василије). Преселили се из Самодреже око 1820. Појасеви су им 1935. од пресељења били: Станко, Живко, Ђока, Трајко (60 година).
– Станишковци или Сковрани (3 к., Св. Василије). Доселили се у доба мухаџира из Летанца у Лабу. Даљу старину наводе у лесковачком крају.
Српски родови:
– Пајовић (1 к.). Досељен 1925. из Топлице на куповицу. Даља старина му је у Бањској (Рашка).
– Томић (1 к.). Досељен као колониста 1920. из Тулара у Јабланици.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)