Порекло презимена, село Горња Брњица (Приштина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Порекло становништва села Горња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Горња Брњица (Приштина)

Порекло презимена, село Горња Брњица (Приштина)

Порекло становништва села Горња Брњица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Сеоска црква у Горњој Брњици

Сеоска црква у Горњој Брњици

Село је у подножју Голака, на Сићевачкој реци, у почетку проширења њене долине при излазу у косовску равницу.

До доласка мухаџира село је било збијеног типа. Мухаџири су при досељењу (1878) основали четири издвојене махале, те је сада село с њима разбијеног типа. Село сада, заједно са старим делом, има пет махала, а зову се: Миљевац, Јешаничане, Брњица, Душинчане и Сињи Дол. Куће у махалама су збијене. Удаљења између махала износе до 1,5 км.

До ослобођења од Турака (1912) Срби су живели само у махали Брњици, а отада прешли у Душинчане и у Јешаничане. У Миљевцу, пак, поред Арбанаса мухаџира, има и Срба колонисга.

У селу је само један род непознатог порекла, иначе су сви други досељеници. Биће да су у средњем веку Горња и Доња Брњица (растојање 3 км) чиниле једно село и да се помен Брњице у једној повељи цара Душана односи на садашње обе Брњице.

За турске владавине је, бар од почетка 19. века, цела Г. Брњица била у чифчијству.

Родови:

Ђорђевићи (3 к., св. Никола), досељеници непознатог порекла.

Декићи (2 к., св. Арханђео). Досељени на прелазу 18. и 19. век из Топлице. При досељењу су затекли неке Србе Ћурчиће који су се доцније иселили у Сев. Србију.

Цвејићи или Ракићи (11 к., св. Стефан). Пресељени средином 19. века из рода Ракића у Угљару. Старином су из Бихора.

Бојковићи (5 к., Св. Никола). Пресељени из рода Перелића у Угљару кад и Цвејићи. Старином су из М. Слатине.

Караперићи (2 к., Св. Никола). Доведени из Бадовца око 1960. с мајком која се преудала у Бојковиће.

Лазићеви (2 к., Св. Стефан). Пресељени 1913. на куповицу из истоименог рода у Чаглавици. Старином су од Пећи.

Ђокци (1 к., Св. Никола).Пресељени 1913. из Лапљег Села на куповицу.

Стаменковићи (2 к.). Досељени 1921. као колонисги из Топлице куда се иселили из Угљара по доласку мухаџира на Косово.

Вранићи (2 к.). Досељени као колонисти 1928. од Новог Пазара.

Суџум (1 к.). Досељен као колониста 1931. из Херцеговине.

Мухаџири из 1878. из топличких села:

Јошаниц (7 к.), од фиса Сопа, из Јошанице.

Драгуш (7 к.), од фиса Шаље, из Драгуша.

Планалије (8 к.), Блаца (3 к.) и – Жуша (1 к.), сви од фиса Тсача, из В. Плане, Блаца и Жуше.

Жегрова (3 к.), од фиса Гаша, из Жегра.

Пестиш (6 к.), од фиса Шкреља, из Пестиша.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_____________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село Горња БРЊИЦА

У овом селу било је 9 српских кућа са 55 чланова и 69 албанских, од којих је 60 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства биле су потпуне чифчије. Обрађивали сучифлуке Али-ефендије из Приштине. И у овом селу он је плаћао порез од 1908. године. Чифчије ни овде нису памтиле када су почеле да обрађују агину земљу. Три Српска домаћинства живела су у агиној кући (Гига Велић, Младена Цвејићка и Мика Столић), а остала су имала своје куће са двориштем.

Српске чифчије обрађивале су земљу од 245 дана плуга. Гига Велић (30 дана ораће земље, 10 чељади), Трајко Бојковић 15, 3, Младена Цвејићка 15, 2, Ђорђевић Мита 30, 9, Миладин 15, 4, Лаѕа Цвејић 40, 9, Мика Столић 30, 5, Здравко Нићић 40, 6 и Дека Славковић 30, 7.

За војску су били спремни: Здравко Нићић, Мика Столић, Стојан Гвозденовић, Лазар и Илија Цвејић, Божидар Лазић, Мита, Младен и Миладин Ђурђевић, Вукадин Миладиновић, Милан Китић, Гига и Стојан Вељић, Трајко и Станко Бојковић, Дека и Ђека Славковић.

Агама су давале четвртину производа, а пре 1908. године петину, с тим што су плаћале порез на земљу. Албанци чифчије радили су под истим условима као и Срби. Ниједно чифчијско домаћинство није имало уговор са агом. Ага их није помагао, нити је било нарочитих међусобних услова. Господар чифлука поступао је са Србима као и други господари.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top