Козарска Дубица и околна села

25. маја 2014.

коментара: 1

КОЗАРСКА ДУБИЦА

Агинци, Бабинац, Бачвани, Бијаковац, Бјелајци, Божићи, Брекиња, Челебинци, Читлук, Чуклинац, Демировац, Диздарлије, Доња Јутрогошта, Доња Слабиња, Доњи Јеловац, Драксенић, Фурде, Горња Градина, Горњоселци, Градина Доња, Гуњевци, Хаџибајир, Хајдеровци, Јасење, Јохова, Јошик, Кадин Јеловац, Клековци, Кнежица, Козарска Дубица, Комленац, Кошућа, Котурови, Крива Ријека, Маглајци, Мало Двориште, Међеђа, Међувође, Мирковац, Мљечаница, Мразовци, Мурати, Новоселци, Оџинци, Парнице, Побрђани, Пуцари, Раковица, Сјеверовци, Скључани, Срефлије, Стригова, Суваја, Шеварлије, Тукључани, Ушивац, Велико Двориште, Верија, Влашковци, Војскова и Вриоци.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    КОЗАРСК А ДУБИЦА

    Дањашњи град Козарска Дубица налази се међу локалитетима на којима је раније бивао кроз историју. Дубица се угнијездила на десној обали ријеке Уне, на 105 метара надморске висине, 14 километара од ушћа Уне у Саву.
    У полукружју су расути гроздови њених 61 села. Они заједно чине пејзажну и административну цјелину – општину Козарска Дубица, смјештену на сјеверозападним падинама Просаре и Козаре, на површини од 499 м2.
    Равничарско земљиште заузима 60% укупне површине, док је остали дио брежуљкаст са благим падинама. У суштини овај крај се налази у доњем току ријеке Уне и средњем току ријеке Саве. Историја је кроз ове предјеле тутњала ратовима, цивилизације поништавале једна другу, па је остало мало трагова од прошлости овог краја.
    Локалитети и нешто података говоре да је овај простор од памтивјека био насељен. Године 1975. откривено је у читлуку праисторијско насеље старијег периода жељезног доба. Ископавањем су пронађене настамбе с калотастом пећи и отвореним огњиштем, керамика, предмети од бронзе, чешљеви од костију и ножеви. Заштитни бедем под земљом окружује цијели плато Градине. Код Градине на Гробљицу пронађена је и праисторијска метропола.
    Шест километара узводно од Козарске Дубице, на обали ријеке Уне, откривено је пространо насеље из римског доба на површини 5 хектара. Истраживања су вршена 1973. године. Откопани су темељи грађевина величине 45/30 м. Старија фаза градње је из другог вијека, а млађа из III или IV вијека нове ере.
    Послије пропасти Римског царства, простор између ријеке Уне и Врбаса насељавају словенска племена. Од 930.године ово подручје доживљава велики успон. Тада је и настао велики град Дубица који је заузимао подручје села Драксенић, Међеђа, Демировац, са центром у данашњем селу Доња Градина. Овај град је цвјетао све до 1242. године, када су га разорили Монголи под вођством Бату-кана.
    Грађевина над грађевином, свјетлост над свјетлшћу је манастир Моштаница који је надживио сав историјски тутањ. Он заузима посебно мјесто међу манастирима Српске православне цркве.
    Манастир се налази на 202 м надморске висине, у долини ријеке Моштанице, у падини Мале Градине, под Козаром. Удаљен је 12 км од Козарске Дубице, чуван свјетлошћу и мирисом стољетних липа, моштима, монасима и ликом великомученика и свеца ђакона Авакума који се замонашио у овом манастиру.
    По неким изворима и полабској теорији о поријеклу Срба, овај манастир је могао настати у VIII вијеку, када и манастир СВ. Ђорђа у Маринима (тромеђа општина Приједор , Нови Град , Козарска Дубица) и манастир у Стригови. Легенда каже да је манастир Моштаница настао у XI вијеку.
    У манастиру Моштаница се и данас чува копија кључа манастирских двери с бројем 1111. У њему су се учила писмена, преписивала јеванђеља и друго. Дуго времена при њему је радила манатирска школа. Манастир је и данас духовно средиште цијелог Поткозарја. Поред манастира Моштаница сахрањен је Петар Поповић Пеција, вођа српског устанка на подручју Кнешпоља. У раном средњем вијеку овдје се распростирала дубичка жупанија. Ово подручје пада под турску власт 1538.године. Од тог периода па до окупације БиХ од стране Аустро-Угарске, 1878.године ово подручје са краћим периодима било је под турском влашћу.
    Године 1878. оно пада под аустро-угарску власт и остаје у њеном саставу све до завршетка Првог свјетског рата, када је створена прва заједничка држава југословенских народа – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
    Град Дубица је добио име од православне ријечи дуб (храст) и ријечи дубница (чамац ископан у храстовом деблу). Дуб-Дубница-Дубица.
    Данашњи град Козарска Дубица, а нарочито његов центар су изградили Срби, трговци и занатлије. Његово формирање је почело 1852.године. Прве српске куће су изграђене у Јежевици. Од 1901.године, када је инсталирана пилана “Уна”, српска варош се нагло почела развијати и за 40 година Срби су изградили пословни центар града, главну улицу (Краља Александра, данас Светосавска) и најљепшу зграду у њој. Ова улица је у суштини и данас сачувана у својој аутентичности.
    Када бисмо ствари слагали односом величине, могло би се рећи да се Козарска Дубица налази код Доње Градине, не само зато што је ту био велики град Дубица већ због чињеница и догађаја из Другог свјетског рата.
    У вријеме НДХ (1941-1945) и усташког концентрационог логора Јасеновац, Доња Градина је била његов саставни дио. У овом логору хрватски нацисти-усташе су на стравичним мукама ликвидирали 700 000 невиних људи, жена и дјеце, главном Срба, те велики број Рома, Јевреја и других националности – антифашиста.
    Од овог броја у Доњој Градини усташе су ликвидирале 360.000 људи. Доња Градина је мегалополис мртвих, површине 116 хектара. У Градини је до сада откривено 105 масовних гробница великих размјера.
    И сама Дубица је у Другом свјетском рату била у буквалном смислу изложена усташком злочину геноцида. Пред Други свјетски рат општина Дубица имала је 33.129 становника, а већину становништва су чинили Срби. У том рату Дубица је изгубила 18495 становника и угашено је 513 домаћинстава. Од тог броја 17 691 лице изгубило је живот као жртва усташког злочина геноцида.
    Број становника који је Дубица имала пред Други свјетски рат није достигла до данашњег дана…
    У рату 1991-1995. године подручје општине Козарска Дубица било је неколико пута мета напада регуларних снага војске Републике Хрватске. Најжешћи напад био је 18.и 19. септембра 1995. године.
    У операцији “Дрина” хрватска војска је кренула у освајање Козарске Дубице жестоко гранатирајући, разарајући и убијајући становништво. Дио хрватске формације био је пребачен у сам град. Војска Републике Српске (11. дубичка бигада) и народ наше општине је одбранио Козарску Дубицу, нашу општину, а самим тим дао огроман допринос у одбрани и стварању Републике Српске.
    На површини густих слојева историје овог краја стоје 18. и 19. септембар 1995.године, а Дубица на свом мјесту у Републици Српској.
    Извор: Интернет