Poreklo stanovništva sela Bogoštica, opština Krupanj – Mačvanski okrug. Stanje s početka 20. veka. Prema knjizi Borivoja Milojevića „Rađevina i Jadar“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj zaseoka u selu.
Pavitnjaci su na prisojnoj strani Sređičke Reke, na izlasku iz klisure.
Bogoštica je na prisojnim stranama dolina Sigovca i Krive Reke, ispod visokog odseka Kulina.
Potočari su na prisojnoj strani doline Bogoštice, ispod visokog odseka Goliševca.
Misir je na osojnoj strani Bogoštoce.
Vode.
Izvori sa kojih se pije voda su: Češma i Sigovac u Bogoštici, Stara Bašča u Potočarima itd.
Tip sela.
Zaseoci sa prezimenima:
Pavitnjaci: Stanimirovići i Matići.
Sklop: Trifunovići, Pavlovići i Petrovići.
Bogoštica: Mićići, Radovanovići, Nenadovići, Maksimovići, Blagojevići, Manojlovići, Petrovići i Nikolići.
Potočari: Mićići, Jakovljevići, Gajići, Vasići, Mijatovići, Radići, Maksimovići, Vasići drugi, Despotovići, Nikolići i Jovanovići.
Misir: Stepanovići i Matići.
Pavitnjaci i Sklop su rastavljeni delom visoke površi, Ravnim Brdom; Sklop i Bogoštica su rastavljeni dolinom, Krivom Rekom. U Sklopu, Bogoštici i u Potočari kuće su u šljivacima.
Zadruga Nikolića ima dvadeset ukućana, zadruga Maksimovića osamnaest itd.
Kuće.
Znatan broj je daščara (kuća pokrivenih daskom – šindrom) u ovom selu. U zaseoku Bogoštici crepara (kuća pokrivenih crepom) ima dve a daščara osamnaest.
Privreda.
Tri seljaka rade u rudnicima i topionici sa nadnicom od 1,20 dinara. Šest seljaka znaju zidarski a jedan drvodeljski zanat. Ovo im je sporednoi zanimanje, pored zemljoradnje.
Zemlje i šume.
Seoska šuma i ispaša su na Orliću, Kulini, Goliševcu, Dizdarevom Čardaku i u Strmcu, sve po visokim odsecima, koji se dižu iznad sela. Skoro svi seljaci imaju i svojih njiva, koje su njihovi preci iskrčili. U ovim njivama najviše seju zob a manje kukuruz i pšenicu. Trojica seljaka obrađuje zemlju „na pola“ u Lozničkom Polju. Pet seljaka izgone stoku na svoja imanja, na planinu, krajem aprila i vraćaju je krajem jula. Ostali izgone stoku leti obdanicom u seosku ispašu.
Za umeren život jednoj porodici treba sedam hektara za njive, šljivak i za livade.
Poreklo stanovništva.
Stari doseljenici nepoznatog porekla su:
–Vasići, Mijatovići i Radići, slave Đurđevdan.
–Maksimovići, Vasići, Despotovići, Nikolići i Jovanovići, slave Nikoljdan.
Doselili su se:
–Mićići, Radovanovići i Jakovljevići su došli iz Orovice početkom 18. veka. Čukunded Jakovljevića odselio se iz današnjeg zaseoka Bogoštice na svoju stanaru, u današnji zaselak Potočare, slave Jovanjdan.
–Stanimirovići i Matići;
–Trifunovići, Pavlovići i Petrovići;
-Nenadovići, Maksimovići, Blagojevići, Manojlovići i Nikolići su iz Orovice odakle su se doselili početkom 18. veka. Njihov predak je bio pošao da „traži bolje mesto“. Od njih ima odseljenih u Pomijači i Dublju, slave Jovanjdan.
–Gajići su iz Gunjaka, doselili se početkom 19. veka. Njihov ded je doveden uz majku, slave Alimpijevdan.
Stepanovići su iz Rujavca odakle su došli početkom 19. veka, slave Nikoljdan.
–Matići su iz Tolisavca, doseljeni u drugoj polovini 19. veka, slave Alimpijevdan.
IZVOR: Borivoje Milojević – Rađevina i Jadar. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
15. januar 2023. u 18:48
Aleksandar Jovanović
Poštovani,
potičem od male porodice Jovanović iy Bogoštice, Krupanj. Moj pokojni otac Radovan je rođen u Bogoštici 02.10.2029.godine od oca Velizara (Velje) Jovanovića i majke Spasenije rođene u10.05.1899. u Tomnju. Pored mog oca oni su imali i ćerku Milicu (Miliju) rođenu 1923.u Bogoštici, ćerku Anku rođenu 1919.u Bogoštici,preminulu 1924., i ćerku Desanku (1927-1929). Svi oni su rođeni i živeli u Bogoštici, a moj pokojni otac radovan je preminuo 2006.u Beogradu. Ove podatke gospodin Borivoje Milojević nije iz meni nepoznatih razloga objavio u svojoj knjizi koja vam je služila kao izvor informacija.
Za sve podatke vam stojim na raspolaganju.
15. januar 2023. u 19:48
Aleksandar Jovanović
Poštovani,
pored članova moje porodice Jovanović u Bogoštici su živeli i Đurićići (1936. je Dragiša Đuričić je napravio kuću).
Shvatio sam da u knjizi Borivoja Milojevića ne spominju u Bogoštici porodice Jovanović i Đuričić, jer je Borivoje Milojević ispitivanja obavio 1907.godine.
Moja porodica Jovanović i porodica Nikolić su po porodičnom predanju nastali od dva rođena brata Jovana i Nikole. Od Jovana su nastai Jovanovići od Nikole Nikolići.
31. oktobar 2024. u 08:47
Srboljub Jovanović
Poštovani, i ja sam jedan od Jovanovića iz Bogoštice.Moj čukundeda je došao u Mišar po tadašnjem pravilu da samo jedno muško dete ostaje na imovini a ostali odlaze da sebi stvaraju mesto pod suncem.
Dugo se bavim istraživanjem svoga porekla.Poreklom smo iz stare Hercegovine odnosno sada severni deo Crne gore.Došli su ne kako se često priča “ubio turčina pa je morao da se seli” nije tako već ekonomski razlozi.Tačno je da su Nikolići i Jovanoviči potekli od dva brata kako ste i napisali.Do tada su naslednici nosili prezimena po ocu pa kada su došli na ove prostore već je uvedena zabrana promene prezimena po naređenju kneza Miloša.
Moja dalja istraživanja usmerio sam sa čvrstom uverenjem da uradim DNK analize određenih osoba pa makar ja plaćao uslugu analize.
Stojim Vam na raspolaganju za sve informacije.Takođe su mi bitne i informacije o porodici koje možete da mi ustupite.Hvala
30. januar 2026. u 21:27
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ
Poštovani Srbojube,
nažalost, tek sad sam pročitao vaš komentar. Ja imam rodoslov Jovanovića iz Bogoštice, koji kreće od braće Jovana i Nikole. Nedostaju mi podaci za pojedine muške pretke (imam nepotpune podatke) koji su nažalost poginuli u Prvom svetskom ratu. Moj deda Velja ili Velizar je bio u Bugarskom zarobljeništvu i on je koliko ja znam bio bio najmlađe dete od njih osmoro. Bila su četiri brata i četiri sestre. Otac im je bio Damjan. Damjanov otac je bio Jovan. Za eventualne informacije možete me kontaktirati putem meja [email protected]
Šta god da vas zanima, stojim Vam na raspolaganju uoliko mogu da vam pomognem.
9. maj 2025. u 15:18
Miša
Žao mi da mnogi ljudi ne poznaju svoju istoriju. POREKLO STANOVNIŠTVA NE MOGUĆE JE UTVRDITI ZBOG STALNI MIGRACIJA I RATOVA. Stanovništvo se povlačio za vojsko kako se ona kretala. Imate situaciju da se stanovništvo na primer Smedereva povlači sa vojskom preko Drine u takozvani Bosnu, kasnije se deo sa vojskom vraća nazad na Kosovo i tako dalje. A Ja bih PITAO TE VAJNE ISTORIČSRE KOJI OVDE PISKARAJU, navešću primer gore je neko u komentaru napisao da su se njegovi doselili iz Hercegovina, SADA S PRAVOM JA PITAM TE KOJI OVO PIŠU, POREKLO TE PORODICE koja je živela u Hercegovini pre nego se doselila u RAĐEVINU?