Порекло презимена, село Брезовице (Крупањ)

9. маја 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Брезовице, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

BrezoviceГорња Мала је на виској површини између Логора и Маленова Брда на страни долине Буљевца окренута југу, на присојној страни Ликодре и на осојној страни Ловачког Потока.

Средња Мала је на присојним странама Ловачког Потока, Дубоког Потока и Кривајице.

Доња Мала је на површи између двеју последњих долина.

Тип села.

Мале у селу са фамилијама у њима су:

Горња Мала: Андрићи, Алимпићи, Ђикићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Ћирићи, Миливојевићи, Марићи, Марковићи, Ђорђићи, Митровићи, Танасићи, Матићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи, Панићи, Гаврићи, Станојевићи, Максимовићи, Тадићи и Марковићи.

Средња Мала: Ђурђевићи, Ђукићи, Перићи, Пекмезовићи, Лукићи, Поповићи, Петковићи, Стојанићи, Стошићи и Мићановићи.

Доња Мала: Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи.

Горња и Средња Мала су растављене долином, Ловачким Потоком. У овим малама су издвојене породичне групе, које се називају презименима дотичних породица.

Привреда.

Неколико сељака раде у рудницима док неколицина превозе руду из руднику у топиониицу и метал из топионице у Шабац. Неколико сељака пеку креч за своје потребе али и за продају.

Земље и шуме.

Сеоска шума и испаша су у Мишковцу, који се као острво издиже са високе површи. До педесет сељака иде у Лозничко Поље и обрађује земљу „на пола“. Четворица имају на својим имањима, у равни Ликодре, колибе а тројица у долини Јадра; у њима се зими налази један укућанин и исхрањује стоку. Преко зиме се у селу баве Ужичани са овцама.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

-Ћирићи, Миливојевићи, Марићи,Ђурђевићи, Лукићи и Петковићи. Сви славе Никољдан.

Досељеници непознатог порекла су:

-Ђокићи, Марковићи, Ђорђићи, Митровићи и Матићи. Славе Томиндан.

-Стојанићи, Стошићи и Милановићи, славе Никољдан.

-Танасићи и Станојевићи, они су пореклом од једног нахочета, славе Никољдан.

Досељени су:

Андрићи, Алимпићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи и Марковићи су досељени из Киселица у другој половини 18. века, славе Јовањдан.

Панићи и Максимовићи су из Липеновића, досељени у другој половини 18. века, славе Аранђеловдан.

Гаврићи су од Љубовије, досељени у другој половини 18. века, славе Никољдан.

Ђукићи и Перићи су из Мојковића, досељени крајем 18. века, славе Стевањдан.

Пекмезовићи су из Драбића у Азбуковици, досељени крајем 18. века, славе Игњатијевдан.

Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонићи, Васићи, Цвејићи, Јеремићи, Станојевићи и Тешићи су из Гуњака одакле су дошли почетком 19. века, славе Јовањдан.

Поповићи су из Гуњака, дошли у првој половини 19. века. Њихов прадед се у ово село доселио као свештеник, славе Алимпијевдан.

Тадићи су из Церове, дошли у првој половини 19. века, славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Стефан

    Мој отац је пореклом из горње мале. Презивамо се Јевтић и славимо Светог Јована. Кућа им се налази у засеоку под именом Данић.

  2. Иван Чикарић

    “Досељени су:

    –Андрићи, Алимпићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Глигорићи, Јанковићи, Чикарићи и Марковићи су досељени из КИСЕЛИЦА у другој половини 18. века, славе Јовањдан.”

    Аутор наводи да је поменута Киселица у Старој Србији. Зна ли ко где се налази то место?