Порекло становништва села Богоштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај засеока у селу.
Павитњаци су на присојној страни Сређичке Реке, на изласку из клисуре.
Богоштица је на присојним странама долина Сиговца и Криве Реке, испод високог одсека Кулина.
Поточари су на присојној страни долине Богоштице, испод високог одсека Голишевца.
Мисир је на осојној страни Богоштоце.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Чешма и Сиговац у Богоштици, Стара Башча у Поточарима итд.
Тип села.
Засеоци са презименима:
Павитњаци: Станимировићи и Матићи.
Склоп: Трифуновићи, Павловићи и Петровићи.
Богоштица: Мићићи, Радовановићи, Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи, Петровићи и Николићи.
Поточари: Мићићи, Јаковљевићи, Гајићи, Васићи, Мијатовићи, Радићи, Максимовићи, Васићи други, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи.
Мисир: Степановићи и Матићи.
Павитњаци и Склоп су растављени делом високе површи, Равним Брдом; Склоп и Богоштица су растављени долином, Кривом Реком. У Склопу, Богоштици и у Поточари куће су у шљивацима.
Задруга Николића има двадесет укућана, задруга Максимовића осамнаест итд.
Куће.
Знатан број је дашчара (кућа покривених даском – шиндром) у овом селу. У засеоку Богоштици црепара (кућа покривених црепом) има две а дашчара осамнаест.
Привреда.
Три сељака раде у рудницима и топионици са надницом од 1,20 динара. Шест сељака знају зидарски а један дрводељски занат. Ово им је спореднои занимање, поред земљорадње.
Земље и шуме.
Сеоска шума и испаша су на Орлићу, Кулини, Голишевцу, Диздаревом Чардаку и у Стрмцу, све по високим одсецима, који се дижу изнад села. Скоро сви сељаци имају и својих њива, које су њихови преци искрчили. У овим њивама највише сеју зоб а мање кукуруз и пшеницу. Тројица сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Пет сељака изгоне стоку на своја имања, на планину, крајем априла и враћају је крајем јула. Остали изгоне стоку лети обданицом у сеоску испашу.
За умерен живот једној породици треба седам хектара за њиве, шљивак и за ливаде.
Порекло становништва.
Стари досељеници непознатог порекла су:
–Васићи, Мијатовићи и Радићи, славе Ђурђевдан.
–Максимовићи, Васићи, Деспотовићи, Николићи и Јовановићи, славе Никољдан.
Доселили су се:
–Мићићи, Радовановићи и Јаковљевићи су дошли из Оровице почетком 18. века. Чукундед Јаковљевића одселио се из данашњег засеока Богоштице на своју станару, у данашњи заселак Поточаре, славе Јовањдан.
–Станимировићи и Матићи;
–Трифуновићи, Павловићи и Петровићи;
-Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи и Николићи су из Оровице одакле су се доселили почетком 18. века. Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. Од њих има одсељених у Помијачи и Дубљу, славе Јовањдан.
–Гајићи су из Гуњака, доселили се почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.
Степановићи су из Рујавца одакле су дошли почетком 19. века, славе Никољдан.
–Матићи су из Толисавца, досељени у другој половини 19. века, славе Алимпијевдан.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
15. јануар 2023. у 18:48
Aleksandar Jovanović
Poštovani,
potičem od male porodice Jovanović iy Bogoštice, Krupanj. Moj pokojni otac Radovan je rođen u Bogoštici 02.10.2029.godine od oca Velizara (Velje) Jovanovića i majke Spasenije rođene u10.05.1899. u Tomnju. Pored mog oca oni su imali i ćerku Milicu (Miliju) rođenu 1923.u Bogoštici, ćerku Anku rođenu 1919.u Bogoštici,preminulu 1924., i ćerku Desanku (1927-1929). Svi oni su rođeni i živeli u Bogoštici, a moj pokojni otac radovan je preminuo 2006.u Beogradu. Ove podatke gospodin Borivoje Milojević nije iz meni nepoznatih razloga objavio u svojoj knjizi koja vam je služila kao izvor informacija.
Za sve podatke vam stojim na raspolaganju.
15. јануар 2023. у 19:48
Aleksandar Jovanović
Poštovani,
pored članova moje porodice Jovanović u Bogoštici su živeli i Đurićići (1936. je Dragiša Đuričić je napravio kuću).
Shvatio sam da u knjizi Borivoja Milojevića ne spominju u Bogoštici porodice Jovanović i Đuričić, jer je Borivoje Milojević ispitivanja obavio 1907.godine.
Moja porodica Jovanović i porodica Nikolić su po porodičnom predanju nastali od dva rođena brata Jovana i Nikole. Od Jovana su nastai Jovanovići od Nikole Nikolići.
31. октобар 2024. у 08:47
Srboljub Jovanović
Poštovani, i ja sam jedan od Jovanovića iz Bogoštice.Moj čukundeda je došao u Mišar po tadašnjem pravilu da samo jedno muško dete ostaje na imovini a ostali odlaze da sebi stvaraju mesto pod suncem.
Dugo se bavim istraživanjem svoga porekla.Poreklom smo iz stare Hercegovine odnosno sada severni deo Crne gore.Došli su ne kako se često priča “ubio turčina pa je morao da se seli” nije tako već ekonomski razlozi.Tačno je da su Nikolići i Jovanoviči potekli od dva brata kako ste i napisali.Do tada su naslednici nosili prezimena po ocu pa kada su došli na ove prostore već je uvedena zabrana promene prezimena po naređenju kneza Miloša.
Moja dalja istraživanja usmerio sam sa čvrstom uverenjem da uradim DNK analize određenih osoba pa makar ja plaćao uslugu analize.
Stojim Vam na raspolaganju za sve informacije.Takođe su mi bitne i informacije o porodici koje možete da mi ustupite.Hvala
30. јануар 2026. у 21:27
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ
Poštovani Srbojube,
nažalost, tek sad sam pročitao vaš komentar. Ja imam rodoslov Jovanovića iz Bogoštice, koji kreće od braće Jovana i Nikole. Nedostaju mi podaci za pojedine muške pretke (imam nepotpune podatke) koji su nažalost poginuli u Prvom svetskom ratu. Moj deda Velja ili Velizar je bio u Bugarskom zarobljeništvu i on je koliko ja znam bio bio najmlađe dete od njih osmoro. Bila su četiri brata i četiri sestre. Otac im je bio Damjan. Damjanov otac je bio Jovan. Za eventualne informacije možete me kontaktirati putem meja [email protected]
Šta god da vas zanima, stojim Vam na raspolaganju uoliko mogu da vam pomognem.
9. мај 2025. у 15:18
Miša
Žao mi da mnogi ljudi ne poznaju svoju istoriju. POREKLO STANOVNIŠTVA NE MOGUĆE JE UTVRDITI ZBOG STALNI MIGRACIJA I RATOVA. Stanovništvo se povlačio za vojsko kako se ona kretala. Imate situaciju da se stanovništvo na primer Smedereva povlači sa vojskom preko Drine u takozvani Bosnu, kasnije se deo sa vojskom vraća nazad na Kosovo i tako dalje. A Ja bih PITAO TE VAJNE ISTORIČSRE KOJI OVDE PISKARAJU, navešću primer gore je neko u komentaru napisao da su se njegovi doselili iz Hercegovina, SADA S PRAVOM JA PITAM TE KOJI OVO PIŠU, POREKLO TE PORODICE koja je živela u Hercegovini pre nego se doselila u RAĐEVINU?