Порекло становништва села Липеновић, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села по ма(ха)лама.
–Стојковићи су на једном поду на присојној страни долине Ликодре.
–Гошићи су на присојној а
–Митровићи на осојној страни Селичког Потока Липеновца.
–Теофановићи су на обема странама Вујичиног Гаја.
–Ђурђевићи су на обема странама једне долине.
–Плавањ на страни долинској у извору Селичког Потока.
Воде.
Извори су: Баре, Извор, Јанковића Бара, Селиште итд.
Тип села.
Мале су у селу у којима живе породице:
Стојковићи: Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи.
Гошићи: Гошићи, Митровићи, Арсеновићи, Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи.
Теофановићи: Теофановићи, Костићи и Гавриловићи.
Ђурђевићи: Петровићи, Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи.
Плавањ: Теофановићи, Којићи и Јанковићи.
Стојковићи су растављени од Гошића делом високе површи – Доковским Брдом а Гошићи од Митровића Селичким Потоком.
У малама су куће опкољене шљивацима.
Пре 70 година у Гошићима су биле две куће а у Митровићима и Плавњу по четири.
Привреда.
Око 30 мештана се баве рударством радећи у топионици, у рудницима или на превозу руде.
Земље и шуме.
Сеоска и општинска шума су у Борањи, где појединци имају и приватних имања, које су њихови преци искрчили. Скоро сви сељаци имају у Борањи њиве, ливаде и колибе, где бораве преко лета за време тежачких послова. Петнаест мештана истерује стоку почетком маја у планину и тамо остају до краја јула. За то време, из задружних кућа код стоке су пет до шест укућана.
Порекло становништва.
Досељени су:
–Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи – у Стојаковићима;
–Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи – у Гошићима;
–Теофановићи, Костићи и Гавриловићи – у Теофановићима;
–Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи – У Ђурђевићима и;
–Којићи и Јаковићи – у Плавњу су досељени из Липеновића у Босни у почетку 18. века. Њихови преци су побегли због турског насиља, славе Аранђеловдан.
–Арсеновићи су из непознатог места досељени у првој половини 19. века. Одлазећи из Крупња, њиховом претку Арсену је продао земљу Турчин, славе Св. Козма и Дамњан.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
17. септембар 2014. у 15:07
MUNJA MUNJA
Autor ove stranice, nije upucen , ili upoznat, sa istorijom ovog kraja. Kada je navodio prezimena, ovog sela, zaseok Stojkovici, nigde se ne spominje prezime MARINKOVIC.To prezime je naj starijei naj mnogobrojnije u tom zaseoku, a i sire, a autor ga nije ni spomenuo.
16. фебруар 2016. у 02:14
Дарко
Такође, брдо се зове Доловско Брдо.