Порекло презимена, село Липеновић (Крупањ)

7. маја 2014.

коментара: 2

 

Порекло становништва села Липеновић, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква у Добром Потоку
Црква Успенија Пресвете Богородице у Добром Потоку 

Положај села по ма(ха)лама.

Стојковићи су на једном поду на присојној страни долине Ликодре.

Гошићи су на присојној а

Митровићи на осојној страни Селичког Потока Липеновца.

Теофановићи су на обема странама Вујичиног Гаја.

Ђурђевићи су на обема странама једне долине.

Плавањ на страни долинској у извору Селичког Потока.

Воде.

Извори су: Баре, Извор, Јанковића Бара, Селиште итд.

Тип села.

Мале су у селу у којима живе породице:

Стојковићи: Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи.

Гошићи: Гошићи, Митровићи, Арсеновићи, Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи.

Теофановићи: Теофановићи, Костићи и Гавриловићи.

Ђурђевићи: Петровићи, Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи.

Плавањ: Теофановићи, Којићи и Јанковићи.

Стојковићи су растављени од Гошића делом високе површи – Доковским Брдом а Гошићи од Митровића Селичким Потоком.

У малама су куће опкољене шљивацима.

Пре 70 година у Гошићима су биле две куће а у Митровићима и Плавњу по четири.

Привреда.

Око 30 мештана се баве рударством радећи у топионици, у рудницима или на превозу руде.

Земље и шуме.

Сеоска и општинска шума су у Борањи, где појединци имају и приватних имања, које су њихови преци искрчили. Скоро сви сељаци имају у Борањи њиве, ливаде и колибе, где бораве преко лета за време тежачких послова. Петнаест мештана истерује стоку почетком маја у планину и тамо остају до краја јула. За то време, из задружних кућа код стоке су пет до шест укућана.

 

Порекло становништва.

Досељени су:

Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи – у Стојаковићима;

Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи – у Гошићима;

Теофановићи, Костићи и Гавриловићи – у Теофановићима;

Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи – У Ђурђевићима и;

Којићи и Јаковићи – у Плавњу су досељени из Липеновића у Босни у почетку 18. века. Њихови преци су побегли због турског насиља, славе Аранђеловдан.

Арсеновићи су из непознатог места досељени у првој половини 19. века. Одлазећи из Крупња, њиховом претку Арсену је продао земљу Турчин, славе Св. Козма и Дамњан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. MUNJA MUNJA

    Autor ove stranice, nije upucen , ili upoznat, sa istorijom ovog kraja. Kada je navodio prezimena, ovog sela, zaseok Stojkovici, nigde se ne spominje prezime MARINKOVIC.To prezime je naj starijei naj mnogobrojnije u tom zaseoku, a i sire, a autor ga nije ni spomenuo.