Порекло презимена, село Ликодра (Крупањ)

7. маја 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Ликодра, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Radjevina, mapa

Положај села и ма(ха)ла.

Јевтићска и Зарићска Мала су на високим подовима, на присојној страни Ликодре. Брђанска Мала је на једној преседли између долина Церовице и Мађупца. Живановићска Мала је на присојној страни Мађупца. Калдрмићи и Радишићи су на осојној страни Ликодре.

Воде.

Извори са којих се пије вода су Водице у Брђанској Мали итд.

Тип села.

Мале у селу и породице које живе у њима:

Јевтићска: Маринковићи и Дојићи.

Зарићска: Деспићи, Зарићи и Ненадовићи.

Брђанска: Марковићи, Митровићи и Катићи.

Живановићска: Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи, Павловићи и Ђокићи.

Изван ових мала су Калдрмићи и Радишићи.

Јевтићска и Зарићска Мала су раздвојене дубоком долином – Оровцем; Радишићи и Калдрмићи су одвојени од осталог села Ликодром. У Зарићској Мали куће Деспића и Зарића су растављене једном долином; у Јевтићској Мали у Радишићима и у Калдрмићима куће су у шљивацима.

Привреда.

Неколико сељака ради на надницу у руднику, у долини Мађупца.

Земље и шуме.

Сеоска шума је Планина (на осојној страни Мађупца) и Плавањ (на осојној страни Церовице). Прву шуму сељаци су купили од једног аге приликом исељавања муслимана из ових крајева. Око 40 сељака иде у Лозничко Поље од пре 30 година и обрађују земљу „на пола“; преко лета иду шест пута. До седам сељака имају у својим њивама у Ликодри колибе, код којих се баве зими – исхрањују стоку.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Маринковићи, славе Аранђеловдан.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Дојићи и Калдрмићи. Дојићи су се преселили са осојне на присојну страну Ликодре. Са њима су у сродству Ђуричићи у Толисавцу и Васиљевићи у Белој Цркви, славе Ђурђиц*.

*За Калдрмиће се то експлицитно не тврди.

Деспићи и Зарићи;

Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи и Павловићи (старо презиме Колџићи), славе Аврамијевдан*.

*Из овога се закључује да Деспићи и Зарићи славе ову славу.

Радишићи, славе Никољдан.

Досељени су:

Марковићи и Митровићи су од Грахова у Херцеговини, досељени крајем 18. века. Њихови прадедови Стојан (од кога су Марковићи) и Митар (од кога су Митровићи) побегли су отуда због турског насиља. Има их одсељених у Лозници (Антонићи) и у Слепчевићу (Антонићи);

Ненадовићи су од Љубовије, досељени почетком 19. века, славе Игњатијевдан*.

*Претпоставља се да и Марковићи и Митровићи славе ову славу.

Катићи су из Леовића, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.

Ђокићи су из Белотића, дошли почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Никољдан.

 

Напомена: Закључци-претпоставке о славама појединих породица су моје, Милодан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Gvozden

    U Likodri ima dosta Teofilovića i pod tim prezimenom su živeli u vreme kad je pisana knjiga Rađevina i Jadar. Ipak o njima se ništa ne govori! Da li neko zna nešto o njihovom poreklu?
    Koliko ja znam najstariji su Milisav rođen 1892. godine i Čedomir malo kasnije! Zna li neko kako se zovu njihovi preci?

  2. Aco

    Pozdrav svima i srecno vam Badnje vece , mene zanima koju slavu slave Markovici koji su spomenuti zajedno sa Mitrovicima iz Brdjanske Male puno pozdrava od Markovica iz Francuske