Порекло презимена, село Јабланица (Чајетина)

25. марта 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Јабланица, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Jablanica

Положај села.

Јабланица је испод Торника. Кроз њу тече Јабланичка Река која у Горњем Селу прима Божанића Поток а у Доњем Селу се улива у Црни Рзав. Горње Село је дубока долина, код Јабланичког Поља раширена а сужена код Црвеног Осоја и Голог Брда, одакле настаје Доње Село. Око села су огранци Торника, на истоку је Лиска, Вучијак и Јабучице, на југу Јелова Гора и Колијевка, на западу Клачина, Орлић, Љуљани, Брезовац, Главиица, Срем, Положац, Товарница, Горович, Самаревина и Ђурђев Јастук.

Село се дели на Горњу Јабланицу, где је засеок Торник у коме живе Ђуровићи, Токовићи, Драговићи, Словићи, Бакићи, Пенезићи, Радовићи, Јанковићи и Дидановићи; Ковачевина у којој су Божанићи; Орлић у коме су Танасковићи, Љубојевићи, Токовићи, Томовићи и Словићи и Горње Село у коме су Кузељи и Ђоновићи и Доњу Јабланицу у којој су Рајевићи, Милекићи, Ерчевићи, Марковићи, Танасковићи, Кузељи, Марјановићи, Кокоревићи; заселак Цигла у којој су Бусићи, Токовићи и Поповићи и Брезовац у којој су Газдићи, Макљеновићи и Кузељи.

Воде.

Главни извори су: Врело под Туком Стеном испод Торника (глава Јабланичке Реке), Ђуровића Чесма, Бакића Чесма, Јанковића Извор, Савина Вода, Јошће, Студена Вода, Меденица, Диданско Врело и Томовића Врело у Горњем Селу; Језерина и Јелав у Доњем Селу; Козјача и Кисела Вода у Цигли.

Земље и шуме.

Земљиште се назива: Крчевина, Мркодо, Јавна Алија, Питома Крушчица, Баре, Јагњило, Река, Повоз, Црвенка, Локва, Боревац, Радаковац, Шљивак, Цер и Мињачевац. Село је са свих страна опкољено гором, те је центар производње катрана, луча и грађе.

Старине у селу.

Више Јанковића Кућа у Горњој Јабланици у Мраморју има Грчко Гробље а у Пољу у Горњем Селу код општинске суднице постоје развалине Турског Хана, који је био дуг 30 а широк 15 метара. Изнад Хана до под планину постоји канал од камена, којим је довођена вода у Хан. Свакако ту је био двор Кнеза Јабланичког о коме говори Ст. Обрадовић у својој књизи „Костреш-арамбаша“ из 1863. године. Малеш-паша из Ужица послао је свога ћају са војском да ухвате Костреша. Он нападне Кнеза Јабланичког, попали му довре и хтеде га спалити и обесити са синовима. Костреш дође са дружином, побије Турке, ослободи Кнеза, нарочито његови кћер Смиљку, коју је још једном отео од Турака Сребреничана. Смиљку сад удају уа Кнеза Рашковића у Штиткову.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Пре 200 година досељени су:

Бакићи су из Мораче, славе Аранђеловдан.

Рајовићи (Поповићи) су из Роваца, има их одсељених под Црнокосом код Косјерића*, славе Јеремијевдан.

*Рајовићи сматрају за свог рођака Цветка Рајовића државног саветника у време Кнеза Милоша кога је забележио Милићевић у свом „Поменику“ рекавши да је од Требиња.

Крајем 18. века досељени су:

Дидановићи (Кујовићи) су из Фоче, од њих су Никићи у Чајетини, славе Св. Василија.

Милекићи су из Пиве, бежали због Турака у Тометино Поље код Пожеге, има их и у Мокрој Гори, славе Јовањдан.

Радовићи су од Мораче, славе Стевањдан.

Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.

У почетку 19. века досељени су:

Марковићи (Ерчевићи) су од Нове Вароши, бежали од Турака у Коњевиће код Чачка, славе Св. Враче.

Љубојевићи су из Челица, славе Трифундан.

Словићи су из Прибојске Бање, били најпре у Бурађи а има их у Кривој Реци и Чајетини, славе Аранђеловдан.

Томовићи су „из Турске“, славе Ђурђевдан.

Бујићи (Радовићи) су из Мораче, славе Стевањдан.

Газдићи су из Штрбаца у Босни, славе Ђурђевдан.

Марјановићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.

Божанићи су из Лунића код Прибоја, славе Аранђеловдан.

Ђуровићи су из Јабуке код Прибоја, најпре били у Голешима, славе Јовањдан.

Токовићи су из Лунића, славе Мратиндан.

Драговићи су испод планине Лисе код Сјенице, славе Ђурђиц.

Пенезићи су из Лунића, славе Ђурђевдан.

Савићи су из Јелаче преко Увца***.

У време Маџарске Буне досељени су:

Кокоревићи су из Кокорине у Херцеговини, побегли због убиства Турчина, има их у Чајетини, славе Никољдан.

Пре 40-50 година досељени су:

Ђоновићи су из Раче код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.

Кузељи су из Доброселице***.

Макљеновићи су из Мокронога у Босни, где их још има, славе Никољдан.

Танасковићи су из Радоића под планином Бићем код Прибоја, славе Ђурђевдан.

Марковићи су из Црне Горе, славе Никољдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. У другом пасусу испод слике има грешака:

    – У Цигли нису Бусићи – него Бујићи.
    – У Јабланици нису Кузељи, него Кузељевићи, нису Рајевићи, него Рајовићи, нису Кокоревићи, него Кокоровићи….

    Другарски поздрав

    Велиша Бујић

  2. Obrad

    Gospodine Micicu ocigledno vi ne vladate znanjem o tom kraju. Mnogo greski, a zapisostaju,vi ste nas obmanuli odnosnoljude koji neznaju a citaju ove neistine. U Jablanici zadnjih 40-50 godina samo su odlazili mnogo gluposti
    I izmisljotina. Meni je 55 godina i da znas Đonovici su išli u skolu sa mojim ocom….
    G Mićiću ovo je ozbiljna tema.

  3. Јоксим

    Обраде, прво издање књиге Љубомира Мићића је објављено прије 110.година, односно 55. година прије вашег рођења.