Порекло презимена, село Дренова (Чајетина)

17. марта 2014.

коментара: 9

Порекло становништва села Дренова, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Дренова је изнад Катушнице и Великог Рзава, чије су стране високе и стеновите, те се ове реке кроз њих пробијају са великом хуком. Под Великим Врхом је пећина Мелар у коју може стати 30-40 говеда.

Породице су распоређене овако: У Јеловцу су Крејовићи; у Брковића Брду су Брковићи; у Костарици Ковачевићи; у Ријеци Вревићи, Николићи, Буквићи, Бојовићи, Радовићи и Браловићи.

Воде.

Низ село се стаче Брковића и Велики Поток. Извори су: Корита, Бојовића Вода и Крејовића Вода.

Земље и шуме.

Земља је неродна, пескуша и називи где се оне налазе су: Бреза, Кошаришта, Башча, Метаљка, Кућиште, Старо Село и Језеро.

Шума је у Растовцу, Ћави, Обртушци и Метаљци.

Име селу.

Село је добило име по томе што у њему има доста дреновине.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Радовићи су најстарија породица, овде су још „од Косова“, славе Стевањдан.

Крајем 18. века досељени су:

Браловићи су из Негбине***.

У време Првог устанка досељени су:

Крејовићи су из Радојне, једна породица са Шуњеварићима у Бурађи***.

Буквићи, има их у драгачевским Пилатовићима, славе Никољдан.

Брковићи (Миловановићи) су из Косатице, славе Аранђеловдан.

Вревићи су из Вранеша од Мршевића, славе Никољддан.

Пре 70 година досељени су:

Бојовићи су из Чичкове, као уљези примили славу (Јовањдан) једне замрле куће.

Николићи су из Клекове, славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Порекло засеока Расница, село Дренова, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

    Положај засеока, назив, воде и шуме.

    -Расница је засеок Дренове и дели се на Велику и Малу Расницу (или Тавник). Тавник је омања и котлинаста долина, коју на југоистоку од Негбине одваја Вис, Дуга Коса и Вијуљ. Велика Расница је већа равна долина одвојена од Тавника Тетребовим Брдом. Кроз Тавник тече Грујучића Поток и у Великој Расници под Јастребовцем се састаје са Тустим, односно Шуљашким Потоком. У Великој Расници је Тошово Врело и Бјела Вода од којих постаје Тавнички Поток који утиче у Увац код Бојишта* а због раскршћа многих потока Расница је и добила ово име. Шума је Тетребовац.
    *ту се „бије“ (пари) риба.
    У Тавнику су Ћосовићи, Селаковићи и Мемиши а у Великој Расници су Мандићи, Зечевићи, Клисарићи, Ковачевићи, Милошевићи и Вуковићи.

    Порекло становништва и оснивање засеока.

    -Расница је насељена у 19. веку.
    Пре 100 година досељени су:
    -Ћосовићи су из Амзића, славе Никољдан.
    -Селаковићи и Мемиши су из Сјеништа***.
    -Мандићи су из Радојне, има их у Бурађу, славе Ђурђевдан.
    -Зечевићи су из Дробњака, славе Јовањдан.
    -Клисарићи су из Рутиша, слаце Св. Враче.
    Пре 70 година досељени су:
    -Ковачевићи су из Доброселице***.
    -Милошевићи су из Нове Вароши и има их још тамо под презименом Секулићи, славе Ђурђевдан.
    -Вучковићи су из Сјеништа-Сеништа***.

    Напомена:
    ***не каже се коју славу славе.

    • Nenad Krejović

      “Zaseok Rasnica” nije nikakav zaseok koji bi mogao biti u okviru sela Drenova u opštini Čajtina. To se vidi i iz različitosti lokacijskog opisa Rasnice i opisa položaja sela Drenova, koji takođe nije tačno opisan jer se Drenova ne nalazi na Velikom Rzavu već samo na Katušnici i to samo od svoje zapadne granice sa Gostiljem pa nizvodno do svoje istočne granice sa Željinama a koja je duž toka Velikog potoka, od izvora na istočnoj strani Velikog Vrha pa do ušća Velikog potoka u Katušnicu, pod Velikom stjenom. Sa severne strane se Drenova graniči sa Sirogojnom a sa južne sa Ljubišom. Nikakve Rasnice tu nema.

  2. dule

    Meni je pradeda rođen u Drenovi koja je nekada pripadala Ariljskoj opštini a sada vidim pripada opštini Čajetina. Kako to da u ovom selu nema Jevtovića, on je bio najmlađi od četvoro dece i rođen 1894.god.?!

  3. Марко

    Поздрав! Моје село је Дренова, ја се презивам Димитријевић. Поседујем документ из 1907.године, у ком се мој чукундеда потписао као Новак Вревић, док се касније мој прадеда презивао Димитријевић. Молио бих ако неко то може, да истражи, с обзиром да се у селу налази доста породица које се презивају Димитријевић.

    • Nenad Krejović

      Pozdrav Marko! Ne znam čiji si iz koje Ti kuće potičeš, od meni znane 4 kuće “Vrevića” – Dimitrijevića u Drenovi? Ja sam rođen 1953. godine u Drenovi i kako danas tako i u svom ranom detinjstvu sam znao za ukupno četiri kuće “Vrevića” u Drenovi. Kuće su pripadale: 1. Dušanki i Vukadinu, 2. Risti i Živadinu, 3. Gvozdenu i Marici i 4. – Tomaniji “Vrević”. Tek kada sam pošao u osnovnu školu u Drenovi, saznao sam da se sva deca a i svi odrasli iz porodičnih domaćinstava “Vrevići”, vode administrativno i zvanično se prezivaju Dimitrijevići a ne “Vrevići”. Koliko se ja sećam nekih ranije pričanih pojašnjenja u vezi sa tim, svi stariji Dimitrijevići su nasledili nadimak “Vrevići”, po kom su bili prepoznatljiviji i po tome su bili svi više poznati a tako su se i sami rado predstavljali jer su bili potomci više prepoznatljivog čoveka po nadimku “Vreva” nego po imenu Dimitrije ili možda čak po prezimenu Dimitrijević.
      I u postojećem spisku imena vojnika, tzv.”Osvetnika Kosova”, postradalih u Prvom – Velikom ratu pa po tom upisanih na spomen pločama u “Crkvi Svetog Petra i Pavla u Sirogojnu”, upisana su i imena Vaših predaka – stradalnika u ratu i to sa tada tretiranim prezimenom “Vrević”.
      Dimitrijevići su u srodstvu i prijateljstvu sa mojim Krejovićima u Drenovi jer je za Milovana Krejovića bila udata Stanimirka, Živadinova sestra i Slobodanka za Velibora Krejovića, koja je sestra Radoljuba Dušankinog i Vukadinovog.

  4. Марко

    Поздрав! Мој деда је Радољуб Димитријевић, а Александар отац. Такође ми је баба Слободанка Крејовић. Хвала на појашњењу. Поздрав!

  5. radisav bralovic

    Samo da dodam posto je to izostavljeno, da Bralovici u Drenovi slave Cveti tj ulazak isusa hrista u jerusalim, i da su mnogo brojnije stanovnistvo u drenovi od Radovica a takodje ih ima jos u pozeskim Rogama.

    • Milos

      Drenova se prostire od reke Katusnice do Vladaja i do Brkovica kose,sto obuhvata sva pomenuta prezimena,A cak mestani koji zive u podnoziju reke Katusnice svoju adresu navode kao Katusnica a ne Drenova jer Drenova obuhvata vecu oblast.

    • Nenad

      Moja majka je iz Radovica.Drenova lezi na reci Katusnici koja se uliva u Rzav kod Zeljina ili u Zeljinama nedaleko od banje Visoke koja je inace u Ariljskoj opstini tako da je Drenova odnosno potez izmedju Radovica i Ratkovica granica Cajetinske i Ariljske opštine.Krejovici,naši kumovi po Mlađemu Krejovicu,Bralovici naši prijatelji po Krsti i Tomamiji,Radovici medju kojima su moji deda Milijan i baba Georgina,Petrovic Dragan i Jelena nastanjeni su svi duz toka reke Katusnice.Retko ko ce reci na pitamje odakle je reci iz Drenove,vecina ce reci iz Katusnice.Od Vladaja odakle pocinje Drenova ka dolini prezimena su Gudurici,levo u udolini Bojovici,napred Krejovici,medju njima kuca Pera Dimitrijevic,Bralovici,Radovici.Radovici slave Sv Stefana ili Stevandan