Порекло презимена, село Богданица (Горњи Милановац)

19. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Богданица, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и шуме.

Богданица је од Зеленог Бријега право на север преко Каменице уз Тињу толико дубоко отишла да излази на Сувобор и Риор. Део села је на десној страни Каменице је брдовит, пошумљен, насељен и врло много изломљен, а северни је нижи, насељен, у ридовима и без иједног дрвета. Добра су имања на десној страни и нешто пру ушћу Тиње у Каменицу. Куће са Зеленог Брега спуштају се низ потоке до саме реке. На левој страни неколики велики џемати врло збијени и спојени, а сви се зову Тиња. Ту су два главна џемата; Павловићи и Чоловићи. И ово село гради раселице по планини. Стално излазе из села и уз Тињу пењу се чак до ваљевских страна.

Старине у селу.

И ово село има лепих старина, као и свуда старијих од данашњег становништва. У Тињи има старих гробова, у Кнежевићима око КнежевеЧесме има опет старих ископина.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У селу нема старих породица а у ово село су се доселили:

Кнежевићи су творци овог села, дошли из Чајетине пореклом од Дробњака, из Превиша. Некакав кнез Стјепан дошао је овде и населио су у Рупје, део села око Кнежеве Чесме, који је у то време био рударски, те је и кнез Стјепан постао рупор (рудар). Потомци његови и данас су каменоресци и добри радници, чине предузимљиву, снажну и вредну породицау. Има их 19 кућа, славе Ђурђевдан.

Продановићи: При деоби прешао је са Кнежевићима Продан са синовцем из оближњег села Јежевице и населио се испод Рупја по дну потока. Син овога Продана Теодор Продановић отишао је у аустријску војску и у њој дошао до великог положаја за време принца Јевђенија Савојског. Продановићи су предузимљива духа, мирне нарави, лепи, стасити и доста шпекулативног духа. Има их 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан.

Познији су досељеници су:

Бајићи су из Вранеши, хајдучка породица, врло су предузмиљиви и имућни, има их у две групе на Зеленом Брегу и у планини, укупно 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Чоловићи су друга хајдучка породица, досељена из старовлашке Бијеле Ријеке, они су у Тињи, има их 12 кућа, славе Јовањдан.

Павловићи више Чоловића су из Високе, има их 24 куће, славе Ђурђевдан.

Вулићевићи до Гојне Горе су из Дражевића, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Терзићи у Чоловићима су из Љубиша, има их 5 кућа, славе Ђурђеван.

Вукашиновићи у планини су од Пчелица, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Богданици је 93 куће од 9 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.