Порекло презимена, село Субјел (Косјерић)

7. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Субјел, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и шуме.

Субјел је укљештен између Шеврљуга и сав је изнад Тубића и Бјелоперице. Са северне стране му је висока субјелска Чука (Субјел) испод кога се слива Брушњача. Село је много више од доњих села, наравно и брдско село, али му је земљиште шумовито и доста родно, само се не може поредити по родности са доњим селима.

Куће овог села су дошле у круг око села и немају неких засебних крајева, мада имају своје џемате.

Старине у селу.

И по Субјелу има старих гробова, старих ископина и зидина на Чуци, али старих породица нема.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Марићи-Милиновићи су оснивачи овог села, дошли су из Севојна, иначе су из села Малине у Црној Гори. Пре 250 година су дошли у село и за време аустроугарске окупације бавили се рударством. Ова отмена, имућна и врло борбена породица, која је селу и друштву дала велики броја угледних грађана и одива, растурила се на многе стране а у селу остала са 12 кућа, славе Никољдан.

Симеуновићи-Николићи су по старини друга породица, насељени на североисточном делу села, под Чуком, дошли од Вардишта. Симеуновићи су вредни, предузимљиви, притом славољубиви и врло разговорни, раселили су се по суседним варошима, овде их има 9 кућа, славе Ђурђевдан.

Вукосављевићи су досељени одакле и Симеуновићи у исто доба, насељени у трећи крај села. Ово је обична, вредна и чисто земљорадничка породица са 14 кућа слави Аранђеловдан.

Ђурићи су по старини четврта породица у селу, потичу из породице Курепи у Дробњацима, насељени под самим врхом Субјела, дала је ваљевским селима доста породица, спала на једну кућу, славе Мратиндан.

Поповићи су дошли после Ђурића, први пут насељени у Амишту, па се потом спустили у југозападни крај села, где су и данас. Родоначелник Поповића је поп Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, дошао у Цикоте преко Захаријевића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поп Лука је поповао при цркви сечоречкој, тамо је умро и сахрањен код исте цркве 1759. године. Поп Лука је дошао у Цикоте са 4 брата; Мијаилом, Филипом, Рајицом и Јеремијом. Јеремију је запопио и преселио да попује у Скакавцима; његови су потомци изумрли у Брајковићима као свештеничка породица 1896. године. Филип је са синовима и стоком прешао у Душковце а Рајица у Дружетиће, докле је Мијаило остао у Цикотама. Синови поп Луке су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Павле, други по реду, био је сточар и још за живота очева живео је зими у Мајданима на Руднику код стоке, тамо се оженио из Брезне од Боровљака, па из Мајдана готово није ни долазио. Он је једини имао доста мушке деце, а остали тек да су могли иза себе оставити по једну кћер. Аћим је био прави сељак, копао је и орао код куће, докле је Алекса трговао и по свету ишао. То је кнез Алекса Поповић, који је погинуо 1815. године у ужичком граду. Илија је поп, запопио се у Сечој Реци, ту дуго поповао, па прешао брату Аћиму у Субјел, где су имали друге куће и сувати. У Субјелу подигне цркву и на велику своју несрећу погуби све што је имао. Остало му је у животу од Алексе и Аћима и њега по јдено женско дете. Он се закалуђери и оде у Никоље као Исаија и тамо умре у дубокој старости. Павле у Мајданима своја два сина запопи и тамо има и данас потомства а средњег Танасија пошаље у школу у Никоље, где се изучи, запопи и дође поповати у Субјелу. Од овог попа остала су три сина; Јован – опет поп, Милан и Алексије других занимања, од њега је четири куће а толико и изван села. Кћер Алексина удала се у Маће код Ужица, Аћимова у Гајиће у селу, Исаијина у Протиће у селу, славе Лучиндан.

Досељеници из овог доба су:

Цајићи, довео их из Заовина поп Крсман и поповао пред поп Илијом; после њега није било свештеника у овој породици. Има их 6 кућа, славе Нкољдан.

Божовићи су дошли у исто доба из Кремана, стара хајдучка породица, увек немирна и раду тешко склона, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Гајићи су из Мачката, много исељавани и насељени одмах до Поповића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници су:

Протићи, чији је предак Никола Обрадовић, кирајџија из Бјелуше, уз кирајџилук научио читати и писати, па отишао у Клисуру те се уз некаквог калуђера мало боље усаврши и 1829. године се запопио. Дошао у Субјел, поповао при субјелској цркви као капелан, па после премештен у Добриње. Поп Никола се одликовао речитошћу, великом отвореношћу и врло добрим држањем у народу и у цркви, па га још младог владика произведе за протојереја и премести у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, попа Милована и другог – сељака. Милован је оставио иза себе три сина, попове Милована и Перишу и Миленка – лекара а од другог сина – сељака Попа Љубомира у Табановићима у овом округу док је други син остао земљорадник. И данас попују синови попа Николе, докле у Перише нема мушког потомства. У селу је сада две куће, на страни их има 3, славе Никољдан.

Видаковића претка као слугу је узео поп Тане, оженио и на свом имању населио, из Стапара су, има их две куће, славе Лучиндан.

Трумбули су из Мокре Горе, довео их у село поп Тане и поред себе населио, има их 4 куће, славе Јовањдан.

Ковачевићи су исто из Мокре Горе, дошли као мајстори, има их две куће, славе Јовањдан.

Остојићи су из Мионице, прешли у ово село, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Субјелу има 67 домова од 13 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.