Порекло презимена, село Радановци (Косјерић)

12. децембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Радановци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Radanovci (Kosjeric)

Положај села.

Село се дуж Таора пружа у северозападном правцу, прелази преко Забаве, пење се на Мравињце и преко њих упире у Градачке Косе на ваљевским странама. Радановци почињу од Скрапежа, хватајући широки слив сеоске реке Лајковаче, иду далеко на исток где захватају многе Буковске косе. И ово је планинско село брдовито; има и брда и дугих коса, има стрмовитих и тешких пролаза, али опет и са више равница. Где се Лајковача под Борком и Вислом састаје са потоцима са стране, и где се сви потоци на Борку сливају у једну реку, налазе се пространи Радановци, поље које је од великог пространства, и преко Шубарића преваљује у Дубницу. Радановци су лепо пољице; опточено насељима, ништа не заостаје од косјерских и ражанских поља.

Воде.

И ово је село богато водом, још богатије од Маковишта и Таора. Највећу штету чине потоци, који теку по ридовима или странама брда од серпентина. Ридови су највећа напаст за сеоске њиве, сељаци се врло тешко бране од њих и њихових наноса.

Тип села.

И Радановци су по угледу на Таор село са две врсте насеља, старијих и млађих. Старија насеља су по ободу поља, по појединим бреговима, а млађа су се отисла низ Забаву, попела на Мравињце, Дубочицу и Вагањце, висока повленска поља овога села. Крајеви села су:Маринковина према Дубници, по дну поља Борак на исток од села према Дреновцима и Дубници; Обрадовићи на северу поља на Вису; западно од њих Сандићи; под Таором је Вечовина, јужно од ње Чокоровина, још јужније Пчелине. Одвојено су Јеринићи у Лајковачи, или краће Лајковача.

Старине у селу.

О ранијим насељима овог планинског села говоре многи гробови. Многе бобије на Борку, многи изорани крбаљци по лукама при ушћу Реке у Скрапеж, докази су неког живота и неке културе, али се не зна ког народа. Стари богумилски гробови на путу за Таор и по Пчелинама доказ су неког живота друге врсте, а лако живота и нашег народа. Старих породица нема али врло старих има.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Сандићи се сматрају најстаријом породицом овог села за које се прича да се нису доселили, једна су од бољих и врло истакнутих породица. За Сандиће се не зна тачно одакле су досељени, али се зна да су се многи исељавали, да су одавде ишли до Рудника, тамо се скривали, па се опет враћали. Од ове породице ко се одвоји и оде на страну, мора бити имућан и са те стране познат. По причању једног њиховог претка они су од Никшића, дошли су пре 250 година, славе Никољдан.

Маринковићи, Ђипоровићи, Шубарићи, Папићи, Муњићи и др.. За Сандићима је најстарије досељени Маринко Шубарић, још при досељењу чувен играч и свирач. Маринко је дошао из Заграда у Црној Гори, где је привремено живео а даља му је старина била из Комана. При доласку је захватио најроднији крај села, раздлио га после синовима и то је још у поседу његове породице. Познијим деобама сродници су се померали и размножавали тако да данас чине више од пола села. Пре сто година у овој се породици истакла нека сеоска јуначина, добар свирач и певач, а уз то и јунак за причу. Био је необичног раста и развијености па су га прозвали Ђипор. Ђипор се одлично борио у свим борбама Првог и Другог устанка. Његови потомци се зову Ђипоровићи. Много се од Маринкових потомака иселило; свуда су добри трговци или чиновници, има их под Острешом, на Мравињцима и на Борку укупно 115 кућа, славе Аранђеловдан.

Обрадовићи, Петровићи и Јовановићи су на Вису, трећа породица по старини у овоме селу. Досељени су из Дробњака – села Комарице. Названи су по претку Обраду Комаринцу, који се овде доселио пре 200 година. Обрада су населили Сандићи; његова породица је заузела северни део поља, превалили у Лајковачу, и преко ње у Забаву и буковске косе. Ова породица захвата велики простор, плодна је, богата у стоци и врло лака за покрете са свога места. Увек је била здружна, па је таква и данас. Њини су се чланови увек истицали као прваци у селу и околини. Обрадовићи су познати као Петровићи и Јовановићи, има их на Вису, Забави и Буковима, укупно 38 кућа, славе Јовањдан.

Вечовићи (Радојевићи и Миловановићи) су у Вечовини, на западној страни поља, доселили су се после Обрада Комаранина, насељени по пристанку Сандића, одмах до њих са западне стране. Вечовићи су из Вечовине у Бањанима у Црној Гори; хајдучка породица, врло жилава и плодна, Ђуређвдан.

Чокори, Чокоровићи, Милентијевићи, Мићовићи и Ћировићи су у Чокоровини са леве стране пута за Таор, досељени из Гацка у Босни и Хрецеговини. У ово село су дошли преко Гласинца у Босни, на сву прилику и тамо имају потомака. Чокори су јака и плодна, али врло обична породица, Аранђеловдан.

Матовићи и Ранковићи су се доселили за време Кочине Крајине и населили у Пчелине, потомци два брата Матовића родом из села Пчелина код Нове Вароши, насељени су на ридовима, најлошијем деслу села и поља, под Гачовином у Таору и до Скрапежа. Ова је породица склаба, множи се, тешко се одржава и не расељава се, има их и на вагањцима, Ђурђевдан.

Јеринићи су још познији досељеници у Лајковачи. Пре сто година дошао је у службу код Сандића предак Јеринића, дуго служио те га газда оженио и окућио, направивши му кућицу у Лајковачи, засебно од села у забаченом и неродном крају. И село је овом Јеринићу, досељеном од Мокре Горе, дало доста празног земљишта, али је он, као и потомство, остао сиромах, јер се никад није могао подићи, бар до обичног стања. Они су у селу пример свега што не ваља, мада никада нису били нити су рађали људе склоне зличинима, Ђурђевдан.

Поповићи су у Ридовима под Маринковином, стара свештеничка породица овог села, досељена из Засеља, ове области. Дала је селу два свештеника и увек прве најодабраније представнике, као што је увек била задружна имућна кућа. Увек једна кућа, Лазаревдан.

Богићевићи су дошли својим сродницима на купљена имања неких Муњића за Борком. И ова је имућна, истакнута и јако борбена породица у селу и планини, доселили су се из Косјерића од Благојевића, Никољдан.

Гускића кућа је у Обрадовићима, доселила се из Караша, Св. Враче.

-У Радановцима је 175 домова са 10 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.