Poreklo prezimena, selo Vrčin (Grocka, Beograd)

Poreklo stanovništva selo Vrčin, Gradska opština Grocka – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Ovo selo je sa obe strane Vrčinske Reke, a po kosama, koje se ka reci spuštaju. Kraj Brđani i Prljuša jesu na pljoštoj kosi, koja se sastoji iz pliocenskog sivog i žućkastog peska, preko koga su debeli nanosa žućkaste gline – živice. Kuće kraja Ramnica jesu po nabrešcima i kosicama između dveju dolina.

Vode.

Poznati su izvori ovoga sela: Veliki Bunar*, Stepana Bunar, Slatina (češmica) Ćuprijica, izvor na Grabu i dr.

*Priča se da su ovaj izvor još Madžari gradili, te je voda bila zatvorena pa potom otvorena.

Zemlja, paša i šuma.

Zemlje za obrađivanje stanovnici ovoga sela imaju dovoljno i ona je većinom van kuća. Utrina im je na mestima zvanim: Kasapovac, Slatina, Žeženjičina i nešto na Ramnicama. Država je stanovnicima oduzela utrina na mestima: Karagaču, Ramnice, Vodičko Brdo, Veliki Kamen i Majdan.

Šume je ranije bilo mnogo u ataru ovog sela. Najviše je posečena, kada je bila podignuta topionica u Šupljoj Steni (Ripanj). Danas šume ima dalje od kuća mestimično po površinama kosa i strana dolina. U neposrednoj blizini Vrčina šume je veoma malo.

Tip sela.

Ovo selo je razbijenog šumadijskog tipa, podeljeno na krajeve: Donju i Gornju Malu. U Donjoj Mali se unekoliko izdvaja kao poseban zaselak Repnica, a u Gornjoj: Brđani, Ramnice – Ramničari, Bajići, zatim, Prljuša, Jasik i Jašići. Često se mesto naziva Gornje Male upotrebljavaju samo ti nazivi, te naziv Gornja Mala postoji samo u odnosu na Donju Malu. Kuće su u krajevima razbijene, mestimično su i dosta zbijene, ili razređene, međusobno udaljene do 60 metara. Kraj Ramnice jeste potpuno šumadijskog tipa. Ređe su kuće na odstojanju od 100 metara, mahom su one udaljene od 200 do300 metara. Okućnice nisu toliko velike, ali pored malih šljivika imaju češće i gajeve. U ovom delu sela nema prave ulice osim seoskog puta — kolovoza – koji vezuje kuće. Opšti izgled Ramničara čini utisak novijeg kraja. Preovlađuje tip novijih kuća. Po kazivanju meštana prva kuća je tu sagrađena pre 10 godina. To je jedan gotovo sasvim odvojen kraj od Brđana, na rastojanju od 1-2 kilometra. Ali je pravog šumadijskog razbijenog tipa kraj Brđani. Sve su kuće po pljošti brđanskoj. Temenom kose vodi seoski put. Kuće su samo sa jedne strane ovog puta, ali uvek duboko uvučene u okućnicu; retko ih ima sa druge strane puta. Oko kuća su velike okućnice i šljivici. Kuće su jedna od druge svuda okolo pregrađene visokim plotom i tarabama. Odstojanje između kuća je do 200 metara. Retko gde su bliže jedna drugoj, a i tamo gde je taj slučaj, jamačno je od novijeg vremena – po svoj prilici izdvojeni članovi kakve zadruge. Brđani su jedan od starijih krajeva u ovom selu. U njima su kuće jedne od najvećih porodica u ovome selu – kuće Tovilovića. Krajevi, koji su najstariji u ovome selu ka Prljuša i dr; imaju mnogo zbijenije kuće. Međusobno im je odstojanje 50-100 metara, jer su se izdeljeni članovin ondašnjih starijih porodica nastanjivali u neposrednoj blizini starih kuća. Tako se iste kuće gusto jedna do druge i u kraju oko seoske crkve i oko gornje mehane. Zbog toga ti delovi sela već nisu razbijenog šumadijskog tipa.

Prezimena porodica su ova:

U Gornjoj Mali, sa svim delovima su: Tovilovići, Krantići, Bugarčići, Jašići, Purovići, Kuzmanovići, Grujići (Tovilovići), Sinđelići (Tovilovići), Jovančevići, Bajići, Kosanići, Ilići, Jeremići, Kneževići, Pajići, Vlaovići, Isidorovići (Purovići), Obradovići (Purovići), Sokolovići, Markovići, Jevtići, Sarići ili Nenadovići, Stojanovići, Mihajlovići i dr.

U Donjoj Mali su: Rajići, Marinkovići, Đorići, Stekići, Kneževići, Vagići, Damnjanovići (Stekići), Ivkovići, Vasići, Starčevići, Maksimovići, Nestorovići, Mijatovići, Vlaovići, Vasiljevići i dr.

U Repnici su: Vagići, Vujići, Kuzmanovići, Jankovići, Kneževići, Marinkovići i dr.

U selu ima oko 400 kuća.

Ime selu.

Videti o imenu sela Zuca, gde je pomenuto narodno domišljanje i o imenu sela Vrčina.

Starine u selu.

Na tri mesta u ataru ovog sela postoji naziv Madžarsko Groblje. Jedno je kod vode Veliki Bunar, koji je usantračen i vele, da je iz madžarskog vremena. Tu, neki kažu, postoji i Selište. Na mestu Klenju, blizu nekadašnje crkve, bilo je nekada selo, a sada je tu nekoliko kuća. Gde je sada crkva, bio je ranije Prnjavor. Postoji i manastirište ili Namanastirina na Zavojicima. U Beloj Zemlji postoji Crkvište. Na mestu zvanom Grablje, u gornjem delu današnjeg sela, bilo je najpre sadašnje selo Vrčin. Postoji i Selište, gde ima ostataka starog voćnjaka (šljive) a tu su bile kuće Krantića još kada je selo imalo spahiju. Tu je bio han, te i jedno mesto danas ima taj naziv.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

–Kosanići su, priča se, prvi došli i da su najstariji u ovom selu. Nikoljdan.

–Bugarčići su došli za prethodnima, čiji se predak doselio iz Bugarske, Nikoljdan.

U red starijih porodica, za čije se poreklo ne zna, spadaju i:

–Starčevići i Vasići – Nikoljdan.

–Purovići, Isidorovići i Obradovići – Stevanjdan.

–Bajići – Jovanjdan.

–Jovančevići – Đurđevdan.

–Rajići – Nikoljdan.

–Kocići – Jovanjdan a jedan slavi Đurđevdan.

–Maksimovići – Nikoljdan.

Za ostale porodice poznato je, odkuda se doseljene.

–Vagići su poreklom iz prizrenske okoline, odkuda je njihov čukunded došao u Vrčin. Tamo su živeli u velikoj zadruzi, pa im se predak naljutio na braću i doselio u ovo selo, gde je je naišao na:

–Damnjanoviće, koji slave Simeundan. I oni su bili otuda i kada je doša predak Vagića, prepoznaju ga i ožene; pošto je bio „alčak“, dadu mu i devojku „alčak“ (ćoravu), te on ostane u selu. Od njega vode poreklo:

–Vujići

–Kuzmanovići

–Marinkovići

Tada su bili u selu i:

–Kneževići, koje zovu belopoljci – došli iz Bela Polja, a upravo ih „ukorevaju“ kao Arnaute, jer su ljuti, a Vagiće kao Grke – tvrdi na pazar kao Grci. Od Kneževića su

–Stekići i svi slave Simeundan.

–Knežević (Aleksa) se preziva po prezimenu porodice Kneževića, kod kojih se prizetio a poreklom je sa Majevice kod Dervente, došao pre otprilike 50 godina, prezivao se Bogojević, slavio Đurđevdan a sada slavi, kao i Kneževići, Simeundan.

–Krantići i Filipovići, predak Krantića se doselio sa Kosova iz sela Kolova, slava im je Mitrovdan. Stevan i Lazar Krantić zovu se Krantići po poočimu, a vode poreklo od nekog Filipa, koji je za vreme Mađarske bune doselio u Vrčin iz sela Sakule u Vojvodini. Lazar Krantić, koji se preziva i Filipović, slavi slavu svoga oca – Nikoljdan, a Stevan Krantić poočimovu, Mitrovdan.

–Teofilovići (Tovilovići– a neki ih zovu i Švabići) – „Ere“, došli „odozgo“, od Čačka, a starinom su iz današnje Stare Srbije. Najpre su došli u Zavojice kod manastira a odatle prešli u Vrčin. Današnji Tovilovići su peto koleno. Predak im je imao 4 sina od kojih su danas ove porodice; od jednog:

–Mićići i Jovičići;

od drugog:

–Sinđelići i Teofilovići (Mile):

od trećeg:

–Teofilovići, Apostolovići i Grujući;

od četvrtog:

–Lalići, Lazarevići i Kojići.

Tovilovići su i:

–Živanovići, Mitrići i Grujići.

To je najveća porodica u ovome selu: „Treba im, vele, još 18, pa čitav bataljon“; ima ih preko 100 kuća a oko 20 posebnih porodica. Većina živi u gornjem delu sela, u Grablju, gde je bilo prvo selo. Svi slave Nikoljdan.

–Vlahovići (Vlaovići) su poreklom Vlasi, iz Kara Vlaške; predak im je bio sluga u selu, pa tu zaostao. Ima ih i u Pančevu, Nikoljdan.

–Sarići ili Nenadovići su iz današnje Stare Srbije (iz „Arnautske“), Nikoljdan.

–Jašići su iz Boleča, gde i danas postoji Jašićeva vodenica, došao praded zbog nekog ubistva***.

–Maksimovići su iz Bugarske, predak im bio terzija u selu, pa tu zaostao, pošto je kupio imanje***.

–Pajići, ded im se doselio u Vrčin, ne zna se odakle, Đurđevdan.

–Nestorovići, jednima je otac iz Paraćina od Nestorovića a drugi su isti sa Damnjanovićima u ovome selu, prvi slave Nikoljdan, drugi Simeundan.

–Jeremići vode poreklo od Stanka Stankovića, koga je Jeremijadoveo iz Beograda, pošto se oženio njegovom majkom; Stankoje starinom sa Kosova, jednii slave Jovanjdan a drugi Nikoljdan.

–Mijatovići su dovedeni iz Parcana u Stekića porodicu, Đurđevdan.

–Janjići vode poreklo od dovodca u Starčeviće, Jovanjdan.

–Kljajić (Vladimir) je poreklom iz Banjaluke (Bosna), odkuda mu se otac doselio, Nikoljdan.

–Paskijevići su iz Vojvodine, odkuda im se otac doselio***.

–Đorići (u Gornjoj Mali) vode poreklo od Đore Bugarina, koji je služio u selu, pa se potom oženio***.

–Despotovići vode poreklo od Despota „Bugarina“, koji se doselio pre 100 godina. Taj Despot je, vele, prvi došljak u ovome selu, Sv. Ćirilo.

Većina od ostalih doseljenika su noviji došljaci:

–Mihajlović Veljko je iz Popovića, došao pre 30 godina***.

–Grbić Jovan „Rvat“ je iz Like, odkuda je došao pre 20 godina, služio u selu, potom se zakućio, Aranđelovdan.

–Petrović (Mihajlo) je od Skoplja, Mitrovdan.

–Jevtići su iz Pudaraca u okolini, došli pre 25 godina, Đurđevdan.

–Kuzmanovići i Markovići su došli iz Drugovca, Smederevski srez, pre 25 godina, Lazarevdan.

–Ilići su, takođe, iz Drugovca***.

–Stojanović (Veličko) je od Vranja, došao pre 25 godina***.

–Sokolovići su iz Crvene Jabuke, odakle im je predak došao pre 20 godina kao dunđer, Aranđelovdan.

–Kostić (Vasa) je od Kruševa, doselio se pre 25 godina***.

–Todorović je došao iz Banjaluke. Prizetio se u selu***.

–Ivanović Stojan je poreklom sa Kosova, Nikoljdan.

–Marinkovići vode poreklo Marinka, dovodca u Rajiće, došao iz Baćevca, Nikoljdan a prava slava mu je Đurđic.

–Zorić (Mateja) je poreklom Mađar, iz Baje, doselio se pre 16 godina, dotle bio u Požarevcu i Smederevu gde je radio kao ćurčija, Nikoljdan.

–Kostić (Avram) je iz Kumanova, došao pre 10 godina, Nikoljdan.

–Tabaković Milorad (kovač) je iz Vojvodine, Aranđelovdan.

–Herman Seleš (kolar) je iz Homoljice (Omoljice)***.

–Bugarin (Stanko) je iz Kambelovca, Lužnički srez, zemljoradnik a uz to i ciglar i mjstor***.

–Blagojević (Živojin) je iz Grocke, Đurđic.

–Vasiljević Pavle je kovač, došao iz Vojvodine sa detetom, Nikoljdan.

–Petrovići – mehandžije (petoro braće) su iz Mavrova u Makedoniji, došao im otac pre 50 godina, danas se to po ničemu ne poznaje da su otuda***.

Jedan pastir se doselio još 1859. godine iz Kočine (Kumanovska Pčinja) i u selu stalno živi. Ne kaže se prezime i ime***.

Za vreme bežanije 1813. godine svi stanovnici ovog sela su bežali preko Save i Dunava. Za Toviloviće se zna, da su se nastanili u selu Jarkovcu (okolina Pančeva), gde je došao deda sa 7 sinova. Otuda su se vratili neki uskoro, neki posle 2-3 godine a neki su se tamo za stalno nastanili.

***Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.