Порекло презимена, Велико Село (Палилула, Београд)

Порекло становништва насеља Велико Село, Општина Палилула – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је са обе стране Велико-селског Потока, где овај почиње тећии равницом Кључ. Главни део села је са леве стране Потока. Неке куће су поред или близу сеоског пута, који води дуж Потока, неке су даље од пута под брдом Вукојевом Валогом и под Белом Стеном, а највише их је са леве стране Потока на равници Кључу. Куће са десне стране Потока су на подножју Трапиног Брда, а према Потоку и равници Кључу.

Воде и клима.

Дунав при надоласку плави сва сеоска имања, која су поред Дунава, а испод села. За време поплаве вода допире и до крајњих сеоских кућа према Дунаву.

Становнци у селу пију воду из бунара и са два извора; Кладенац (најстарија вода) и Бунарче. По пољу су познати извори: Ладна Вода, Чагљанска Вода (прва вода), Водице и др. Последњи извор мештани сматрају да је лековит.

Клима је као и у околним селима, али веле није тако здрава, јамачно због многих баруштина поред Дунава*.

*Свакако због тога у овоме селу нема старих од 90-100 година, као у многим околним селима. Има само неколико људи, који немају више од 80 гоидна.

Земља, паша и шума.

Земље за обрађивање становници имају мало између мала и појединих група кућа у малама, али је већином ван кућа, око села, а на местима званим: Виће, Лап, Чагљане, Никино Брдо, Самар, Сеиновац, Букојева Валога, Бела Стена, Виногради, Сланачко Брдо, Трапино Брдо, Тоспаше, Камариште, Велико Брдо, Велики Луга, Локва, Ошљане, Млачина Греда (ливаде) и др.

Утрине ово село нема. Мало сеооске испаше имају становници на месту Лапу. Шуме нема. Дрва купују са аде Чегаљица.

Тип села.

Село се дели на Горњу, Доњу и Петранску малу. Горња Мала је прва када се иде низ Поток. Она је са обе стране Потока до кућа око механе и школе. У њој се издвајају групе кућа, које се именују по презименима породица у њима. То су групе кућа: Тодоровића – са десне стране Потока а на подножју Трапиног Брда; Маринковића – са леве стране Потока, дуж пута до механе; Вукојевића – на подножју брда Вукојеве Валоге; Гобељића и Марића – близу кућа Вукојевића, према школи и Радојевића – око механе.

Доња Мала је испод Горње, са обе стране Потока, одакле овај тече равницом. У њој се издвајају доста незнатне групе кућа; Шкондрића и Ђурђевића, раздваја их сокак, Ристића (Назлуновића), Белчевића, Димића и Поповића.

Петранска Мала је на подножју Трапиног Брда а према Дунаву. Куће су дуж сеоског пута, већином близу једна другој.

Групе кућа су раздвојене имањима – њивама оних становника, чије су ту куће. Одстојање између тих група, као и између кућа при окрајцима села (према Сланцима) 150-250 корака док је између кућа у групама је 20-30 а понегде 30-60 корака. У селу има око 200 кућа, а пре бежаније 1813. године било је око 10 кућа. Задруга је раније било много, а сада их скоро нема. Има само 2-3 породице са преко 20 душа у кући.

Село спада у ред села збијеног типа. У Доњој Мали готово све куће су збијене,а у осталим двема распоређене су, већином, по групама. Доња Мала је сва у равници, а Горња и на подножју поменутих брда, где није права равница, те је та разлика у положају узрок, да и ово село није усвим својим деловима истог типа.

Име селу.

Када је село било поред Дунава на месту Чагљанима звало се Чагљанац, а од када је на данашњем месту звало се најпре Ново Село па потом Велико Село*.

*Богић В. А. забележио је предање, да се Велико Село „звало Ново Село, па кад се више њих доселило из Бугарске онда се назвало велико Село“.

Старине у селу.

На месту Чагљанима, у равници поред Дунава, прича се, да је било маџарско село Чагљане, по причању неких онда је Вишњица била град – када Београд није постојао*. Прича си и о маџарском гробљу, које је било на Чагљанима, а и код данашњих сеоских кућа ископавани су људски костури и вадили камење, те веле, да је и ту било маџарско гробље.

*Постоји и предање, како су онда живели становници друге вере – Јермени.

Данашње село је најпре било у Чагљанима и звало се Чагљаница. Неки то место називају Селиште, али ређе, обично се чује назив Чагљани, те неки и не знају за Селиште у атару овог села.

 

Постанак села и порекло станивништва.

–Негини сада Недељковићи су најстарија породица у овом селу. Они су били у Чагљанцу и за њих се не зна да ли су однекуда дошли, прича се да су „староседеоци“, Аранђеловдан.

Старе породице су и:

–Мишајловићи, по староме презимену Пауновићи, Јовањдан.

–Марићи и Јовичићи, Св. Враче.

–Црнкићи и Алексићи – ови по староме Узуновићи, Никољдан

–Латиновићи, Никољдан.

–Шалавардићи, Јовањдан.

–Коларевићи, Илиндан.

–Димићи, Св. Вратоломеј.

Сви остали становнци су досељени. За многе се не зна одакле су досељени:

–Живићи, сада Јаблановићи (Карамучићи или Ђорђевићи) су са Косова, Илиндан.

–Перишићи су из Селевца, Смедеревски округ, дошли им прадедови***.

–Гобељеићи су из Мутнице у околини Параћина, Никољдан.

–Николићи су од Прокупља, Стевањдан.

–Шкондрићи, не зна се откуда су, неки мисле да су пореклом из Старе Србије а неки из околине Скадра, Лучиндан.

–Петранићи или Лазаревићи су од Ниша, дошли у време Карађорђа, Јовањдан.

–Милошевићи су из Ритопека, Никољдан.

–Белчевићи су из Липа, Смедеревски округ, Ђурђиц.

–Тодоровићи су из Старе Србије, Јовањдан.

–Вукојевићи су из Велике Плане, Никољдан.

–Бело-Ђорци су из Старе Србије, Св. Петка.

–Ристићи-Назлуновићи су од Прилепа, Никољдан.

–Здравковићи, преци им војевали уз Карађорђа, Аранђеловдан.

–Маринковићи („Бивољарски“) су од Битоља, Стевањдан.

–Аврамовићи су из Гроцке, Пантелијевдан.

–Радојевићи, не зна се одакле су досељени, Аранђеловдан.

–Јовановићи су од Ниша, одкуда се доселио деда Јован, који је оставио синове Анту и Стојана; Антин син је старац Тома Јовановић (76 г), Никољдан.

–Реџићи су из Грочанског среза, Митровдан.

–Ђокићи су од Ниша, из села Мерошине, Ђурђиц.

–Ђурђевићи су од Ниша, Никољдан.

–Костићи, не зна се одакле су досељени, Св. Атанасије.

–Крстићи су од Ниша, Аранђеловдан.

–Радосављевићи су из Ресаве, Ђурђиц.

–Маринковићи или Ђорићи су из Малче код Ниша, Никољдан.

–Марковићи; „тешко да нису од Ниша“, Никољдан.

–Ивановићи, не зна се одакле су досељени, веле да су „из близа“, Алимпијевдан.

–Цветковићи су из Видина, Митровдан.

–Ристићеви или Нићоворови мисле да су из Баната, Ђурђевдан.

–Тадлејићи су „из прека“, Ђурђевдан.

–Цвејићи или Драгини су из Бегаљице, предак им дошао жени у кућу***.

–Мојсиловићи-Петровићи (“Свирачеви“) су из околине Панчева, Никољдан.

–Матићи су од Ниша, Алимпијевдан.

–Павловићи („Вранцузови“), не зна се одакле су, предак им Илија „Вранцуз“ био у Француској, Ђурђиц.

–Петровићи су из Лугавчине, Смедеревски округ, зову их Дугалије, Аранђеловдан.

–Стојановићи су из Бугарске, Никољдан.

–Анастасијевићи су из Миријева, Аранђеловдан.

–Живановићи или Дунђерски су од Ниша, Алимпијевдан.

–Пауновићи, не зна се одакле су досељени***.

–Милетићи воде порекло од једног доводца од куће Петрашића. Св. Арханђел Гаврило.

–Ранковић Стеван је из Иванче, Илиндан.

–Антоновић Јевта је из Срема, Ђурђевдан.

–Живановић Ђурђе је „из прека“, Аранђеловдан.

-Давидовићи су из Крушевачког округа, Митровдан.

–Милосављевић Живан је из Панчева, Стевањдан.

–Маринковић Милан је пореклом из Лике одкуда му је дошао отац Мита, који се призетио у Маринковиће примивши њихово презиме и славу. Стевањдан.

–Лукићи су Банаћани, Ђурђиц.

–Милошевићи су од Тетова, одкуда се доселио Трпко пре 50 година, довевши отуда 4 сина, Митровдан.

–Тимићи су из Баната (Панчево)***.

–Суботићи су из Баната, Никољдан.

–Димовић Мицко је из села Летова код Прилепа, Митровдан.

–Живановићи су из Баната, Петровдан.

–Петковић Димитрије дошао је пре 20 година из Шапранца код Врања, где је буи ужар***.

–Марић Мијаило је из Тиквеша – Македонија, заостао као дунђер, Никољдан.

Досељене су, али се не зна одкуда, ове породице:

–Костићи, Никољдан.

–Најдићи, Никољдан.

–Вујичићи, Никољдан.

–Томићи, Аранђеловдан.

–Стојковићи, Лучиндан.

–Танацковићи, Св. Танасије.

–Радивојевићи, Ђурђиц.

–Марковићи, Никољдан.

–Крстић, Стевањдан.

–Рајковић Благоје, Никољдан.

Сви су се становници у говору и ношњи изједначили; говор је правилан, а ношња је женска-шумадијска. Прича се само да је раније било разлике у говору и ношњи. Досељеници из источних, јужних а нарочиот југоисточних српских земаља издвајали су се по говору и ношњи од осталих, као што се и данас у Вишњици запажа код старијих генерација; „пола села један рувет, а пола други“. Што данас тога нема у овоме селу јамачно је главни узрок тај, што су овде у већини били досељеници из јужних, југозападних, северних и северозападних српских земаља, те су са њима остали досељеници, који су у мањини, брзо изједначили. По томе изгледа, да старинци и свакако већи део породица непознатог порекла, нису из источних и југоисточних српских крајева, јер тек са њима главни део становништва овог села чине досељеници из већ поменутих области.

***не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.