Порекло презимена, село Ритопек (Гроцка, Београд)

5. децембар 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села Ритопек, Градска општина Гроцка – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Ритопек

Положај села.

Село је поред Дунава. Куће су између омањих главичастих узвишења, којих ту има, а и даље од Дунава уз косу.

Земља и паша.

Земље за обрађивање становници овога села имају на местима званим: Пољана, Мајдан, Пурине Појате, Ристин Обор, Татин Прокоп, Суво Пландиште, Пасуљиште, Жежница, Сајиновац (ту су били виногради), Ливадице, Кал, Церје, Мостине, Плавице, Маклице и др.

На некима од тих места има и по мало паше, а у шуми становници овог ссела оскудевају, мада је раније било много шуме. Липовица је некада била под шумом. То је била утрина села Ритопека.

Тип села.

Село се дели у три дела: Сред-село, Горњу и Доњу Малу. Сред-село је између две главице око цркве и механе. Куће су збијене као у селима правога збијенога типа, али нема правилних улица. По странама косе налазе се Доња и Горња Мала. Куће у њима су разређеног типа тако да се Горња Мала умногоме приближава селима разбијеног типа.

Старине у селу.

У атару овог села постоји Црквиште. Стари новац и др. налази се на месту Водицама, у Плавинцу и др. Данашње село је променило неколико положаја; по причању неких три. Прича се да је било на месту званом Дугачке Њиве, затим, код Водица па код Плавиначког Потока.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од најстаријих села у околини Београда. Има у њему старијих породица, за чије се порекло не зна, те се сматрају да су старинци, мада ови то нису, јер се поред тога прича, како у овом селу нема домородаца, те да су сви досељени.

Путниковићи су најстарији у овом селу, не зна се одакле су досељени; причају неки дако су их „дирали“ да су „Латини“, Алимпијевдан.

Паламиге, породица некога Јове су такође стара породица – који су изумрли.

Челиковићи су стара породица чији је предак био Црни Живан, и они су изумрли.

-Старе породице су и:

Милошевићи – Никољдан.

Урошевићи – Алимијевдан.

Калдишићи***

Шиљини*** и други.

За све остале породице у селу се зна одкуда су досељене:

Марковићи су са Косова, одкуда се због зулума кренуо Марко Марковић, отац старцу од 100 година, најпре дођу у Дражањ, где нису дуго остали, јет ту убију спахију, па одатле дођу у Ритопек, Мратиндан.

Петровићи су такође са Косова, Никољдан.

Матејићи су из Ропочева под Космајем, Аранђеловдан.

Вучковићи су из Иванче, Ђурђевдан.

Баштовановићи су из „Шоплука“, Никољдан.

-„Шумадинци“ су из Барајева, неки за њих веле да су први колац поболи у Ритопеку, Никољдан.

Живановићи су од Лесковца, предак име је Живан Торлак, Аранђеловдан.

Сапунџићи су пореклом из Херцеговине, а пре него су се доселили у Ритопек живели су у Врчину и Заклопачи***.

Стевановићи су од Прокупља, Петровдан.

Николићи су из села Стојника у Шумадији, Томиндан.

Младеновићи су од Лесковца, Никољдан.

Пејчићи (механџије) су Нишлије, Јовањдан.

Богојевић Никола, мехаџија, је од Кичева у Македонији одакле је и поп-Трајко, који је свештеник у овом селу***.

Станисављевићи су из Малог Пожаревца, Никољдан.

Јанковићи су из Бегаљице, предак Јанко Влах им био тувегџија, Алимпијевдан.

Трајиловићи су „из прека“, Велика Госпојина.

Лукићи су из Бегаљице, Трифундан.

Митићи су из Лаидола (Лаола), Смедеревски округ, Ђорђиц.

Мошићи су из Губеревца, Космајски срез, Јовањдан.

Јовановићи (Стојанац) су од Прилепа, Никољдан.

Јовановић Јевта је из Бељине под Космајем, Никољдан.

Митановићи су из Старчева, Ђурђиц.

Матејићи (Живота) су из Долова у Банату, Велика Госпојина.

Тодоровићи а сада Глишићи су из Опова, Св. Сергије.

Митићи су из Сланаца, Стевањдан.

Стефановићи су из Белог Потока (од фамилије Чарапића), Ђурђиц.

Димовићи су из Баваништа у Банату, Св. Вартоломеј.

Вујићи су из Старчева, Мала Госпојина.

Стојановићи воде порекло од Адама (Адолфа), који се као ковач доселио из Војводине, па се овде покрстио, Илиндан.

Ћирковићи, за њих се не зна одакле су старином***.

Павловићи су из Војводине (биће из Црепаје), Никољдан.

Ђурићи су из Болеча, Св. Петка.

Богдановић Младен „Бугарин“ је из округа Врањског, дошао 1878. године***.

Симићи су из Великог Села, Јовањдан.

Танасковићи су из Великог Села, предак дошао као терзија, Аранђеловдан.

Тодоровићи су из Гроцке, Стевањдан.

Аврамовићи, предак дошао из Великог Села жени у кућу, Пантелијевдан.

Петровић Обрад је из Миријева***.

Мишић Цветан (чобанин-овчар) је из Коћине***.

Куће новијих досељеника и издељених задругара су по окрајцима села. За време бежаније 1813. године, становници су бежали „преко“, ишли су до Томашевца, па се потом вратили у Ритопек. Када су поново дошли, све су куће у селу биле изгорелле. Онда су, веле, по ади у Дунаву сејали пасуљ.

 

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. pantic emil

    Pantice ne pominjete a to je jedna od najstarijih i najvecih porodica, jedino ako niste pantice naveli kao sumadince jer se za nas i prica da smo u ritopek dosli iz okoline barajeva, mada pantici slave i sv.Nikolu i sv,Djurdjica

  2. Александар Пантић

    Као што рече мој претходник и презимењак ( којег не познајем ), Пантића – нигде!
    Пошто је то једно од најчешћих презимена у Ритопеку и постоје сада већ три одвојене фамилије, ваше истраживање је мањкаво и губи на кредибилитету. Моје претке могу да пратим уназад до краја 18. века у Ритопеку, а за време пре тога знам да су стигли из Барајава.
    Већина слави св. Николу.

  3. Јоксим

    Лепо. Риста Т. Николић пре 113. година “није знао” за Пантиће. Александар “зна”, дајте писане изворе, па да поверујемо. Кад се јавља први писани помен презимена Пантић у Ритопеку, односно Барајеву ( обавезан писани извор)?

    • Александар Пантић

      Јоксиме, знам врло једноставно – погледам у године на надгробним споменицима мојих предака, а најранији сачувани су са краја 18. века.
      Ви верујте Ристи Т. Николићу и његовом писанију, ја ћу материјалним доказима.
      Уосталом, има довољно и писаних доказа у црквеним књигама, па ко не верује – нека провери.

  4. Милодан

    Ако се добро сећам Риста Т. Николић је слао своје студенте по селима у околини Београда да изврше испитивање родова..
    Како је који студент схватио своју улогу такви су и резултати, Ово са Ритопеком је још и добро у односу на друга насеља, посебно се то односи на Гроцку.

  5. Горан Малић

    Не видим да се помињу Ђукићи, а било је – између два светска рата – три куће (три одвојене породице, мада у најближем сродству). Дана, 2019 има једна. Заједнички предак, деда, за све три куће био је Танасије-Тана, а баба Стевана.