Порекло презимена, село Умка (Чукарица, Београд)

27. новембра 2013.

коментара: 7

Порекло становништва варошице Умка, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Главни део Умке је по левој страни долине потока Сибовина, а мањи (чаршија) ближе Сави налази се на широкој тераси са обе стране друма, који дуж Саве води. Неколико кућа (3-4) је на десној стани долине Степашнице, а неке су и на страни косе између Степашнице и Сибовика, окреноутој према Сави.

Воде.

Становници воду употребљавају махом са Саве. Извора и нема, позната су само два; Мали и Велики Извор. У Сибовику постоји један бунар.

Земља, паша и шума.

Земље за обрађивање има по долинама потока Сибовика и Степашнице, по коси оба та потока, затим, поред Саве и др. Утрине (паше) има по Вису, који је на коси измешу Степашнице и Сибовика. Паша је добра. Ливада има поред Саве по Дућевцу и на другим местима. Шуме нема у атару Умке. Становници за употребу набављају дрва куповином и то, углавном, у Барајеву.

Тип насеља.

Већи део Умке, који је по левој страни долине Сибовика има разбијени, шумадијски тип, дели се у Доњи и Горњи Крај. Куће Доњег краја су ближе потоку Сибовику а Горњег даље од потока по страни долине. Око кућа је пространа окућница са воћњацима ограђеним врљикама. Део Умке ближе Сави јесте чаршија. Ту су, поред кућа, школа, дућани, механе и др. Све су зграде са обе стране друма, који води дуж Саве. Део села (3-4 куће) са десне стране Степашнице јесте раселица Умке. Ту су становници однедавно прешли на своја имања. У Умци има око 75 кућа.

Име насељу.

Прича се да се насеље, које је раније постојало на месту данашње Умке, звало Моравци, а да је Умком названа по Умчици* поред Саве, како се зове равница испод механе, где су данас кошеви, а поред друма Обреновац – Београд који се пружа дуж Саве. То је, веле, било због овога. Погинуо је у селу Турчин и становници су морали да плате крвнину. Да би избегли плаћање крвнине промене име селу назвавши га Умком уместо Моравци. Данас се само једно брдашце према Сави зове Морачко Брдо, по некадашњем имену села Моравци; ту се данас копају Јагићи. Име Умка можда је од околних облих главичастих узвишица, која се често виђају око Умке. Једно од њих се зове Оглавак.

*Постоји предање како су код Умчице Мађари прелазили Саву, када је Душан ратовао око Цариграда и при повратку из сузбио преко Саве. Од тада су, веле, и поменути Мађарски Виногради.

Старине у насељу.

На Умчици при копању наилази се не гробове, кости, цреп (са римским натписима) и др. Идући ка Пећанима ближе Сави постоји Маџарско Гробље, на коме данас нема ништа. На месту званом Кудељаци постоји Црквина. Близу Саве њиве зову Маџарски Виногради, од којих данас нема ни трага.

Данашње село (главни део у Сибовику) је на том месту од бежаније 1813. године. До те године село је било ближе Сави и друму, испод данашњег месног гробља, а на месту где је данас село, била је густа шума (бука). За време бежаније 1813. године сви су становници побегли „преко“, али се при повратку нису се хтели, због друма, настанити на старом месту те се склоне у долину потока Сибовика, где су им и данас куће. На месту, где је у почетуку било село и сада знају где је чије имање било а познају се и огорелишта и др.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Не зна се када је данашња Умка први пут насељена. У Умци има старих породица (старинаца), за чије се порекло не зна, као што су:

Милутиновићи, сада Пантићи, њих је, прича се, и куга „нападала“ а у Умци су од када је света и века, Лучиндан.

Бабићи сада Трифуновићи, Никољдан.

Жутобрадићи, Никољдан.

Станојловићи се рачунају да су старинци, прича се да име старина (старо место живљења) из Велике Моштанице. Била су, веле, три брата; Станош, Станојло и Манојло. Станош остао у Великој Моштаници и од њега су у том селу Станошевићи, славе као и ови на Умци Никољдан, Станојло остао на Умци и од њега су Станојловићи док је Манојло отишао у Забрежје, Никољдан.

Богдановићи, Алимпијевдан.

За остале породице зна се одакле су досељене:

Музикравићи су из Мораве одкуда им је дошао, човеку од 60 година, прадед, када је у селу било само 10 кућа, Аранђеловдан.

Јагићи*, по старом Митровићи су из Баћеваца (Посавски срез), Ђурђевдан.

Потомци Јагића су:

Миловановићи,

Живковићи,

Станимировићи и др.

*То је презиме постало по томе што су једног од њихових предака (Митра), снаје звале „Ага“; јер је обичај био, да своје девере тако зову. Од тог „Ага“ доцније је настао „Јага“, како су га деца звала и отуда презиме Јагић.

Сремчевићи сада Лазаревићи су из Земуна, Ђурђевдан.

Милосављевићи и Радивојевићи су из Курилова, сада Грачац – Чачански округ, откуда су им дошли дедови за време Кара-Ђорђа. За њих причају да су најпре живели у Пећанима, па их је отуда раселио Карађорђе и онда се они населе у Умку, Св. Петка.

Роксићи су из Левча, дошли за време Карађорђа, Ваведење.

Алимпићи су пореклом „из прека“ (из Бежаније и Сурчина) где и сада имају своје сроднике а овде су досељени из Пећана откуда их је раселио Карађорђе, Ђурђевдан.

Стојковићи су од Врања из села Моштанице, одакле им је дошао предак Стојко када је Карађорђе постадао на Дрини, он је заостао као доводац у Пантиће, Никољдан.

Николићи (механџије) су из Корче у јужној Албанији, Никољдан.

Божићи су од Врања, одкуда је дошао Божа пре 70 година, Никољдан.

Стојадиновићи су од Ниша, дошли пре 70 година, Никољдан.

Ивановићи или Црногорчевићи су из Црне Горе, одакле им је дошао дед Лазар, Јовањдан.

Солтировић Петар „Шунда“ је пореклом Цинцар, механџија, Трнова Петка.

Арсовићи су пореклом Цинцари, механџије, Илиндан.

Ђаковић Младен је из Кикинде, дошао пре 30 година девојци у кућу, Јовањдан.

Павловић Новак је дошао из Бечеја пре 30 година, Никољдан.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. nina

    U vreme popisa 1903 kada je nastalao ovo kazivanje Babići su bili Babići zašto je upisano trivunovići ,treba proveriti , pa sam u toku provere , po priči moga dede uvek su bili babići a on je rdedin 1896 god njegova majka 1851 i u knjigama su babići prababa je živela 88 godina .dedin pradeda je došao iz like za vreme prvog ustanka.

    • Vladimir

      Nije obavljan “popis” vec je Rista Nikolić, inače učitelj, obilazio sela i razgovarao sa meštanima i na osnovu njihovih kazivanja pravio beleške a konkretno Umku je obišao nekih 7-8 godina pre objavljivanja knjige.
      Moguće je da je došlo i do njegove greške prilikom sređivanja materijala pred štampu a moguće i da nije ali sad, utvrditi to je sada nemoguće jer su njegove beleške vremenom nestale.
      Ali, što se tiče tih promena prezima, možeš lako neke stvari i sama utvrditi obilaskom mesnih grobalja, ima dosta očuvanih starih spomenika iz druge polovine XIX veka pa se može pratiti recimo, otac i majka pokopani pod jednim prezimenom a njihovi sinovi pod drugim a potomci dalje pod trećim odnosno prezimenom izvedenim od imena očeva, primer, Muzikravić-Milinković itd…
      I godine rođenja ili starosti u usmenoj tradiciji starijih, ne moraju uvek biti tačne, to sam imao prilike sam da uvidim u rođenoj familiji kad sam lično našao spomenike predaka i njihovih potomaka a mojih rođaka po pobočnim linijama pa sam nekako uvek više spreman da verujem spomeniku iz recimo 1884 godine n’o recimo nekom mom ujaku iz familije koji je rođen 1917 godine…

      • Vladimir

        A opet, moguće je da je autor napravio omašku za Babiće napisavši “sada Trifunovići” a da su oni prethodno bili Trifunovići pa postali Babići.
        On je razgovarao tada sa par meštana, ne verujem sa svima, možda.
        A oko prezimena lako može nastati zabuna, posebno u stara vremena kad su očevi dolazili sa jednim prezimenom a sinovi odrastali sa drugim i unuci nastavljali lozu sa trećim koje je postajalo konačno.
        Recimo, navodi familiju Muzikravić sa 10 kuća i ne sporim da su se oni prvobitno, po dolasku na Umku tako zvali ali činjenica je, poslednji spomenik nekog Muzikravića na jednom od dva groblja na Umci je datiran na 1877 godinu (Stana Muzikravić, umrla 1877, žena Milinka Muzikravića, spomen podižu sinovi Bogosav i Radivoje MILINKOVIC) i posle toga se nejavlja to prezime jer se vec njeni sinovi prezivaju MILINKOVIC po ocu Milinku odnosno, u trenutku obilaženja Umke nije bilo Muzikravića po prezimenu već isključivo po predanju pa je on tadašnje i današnje Milinkoviće i Todoroviće svrstao u Muzikraviće.

        • Sanja Muzikravic

          Evo moje prezime je Muzikravic,Ako znate nesto o poreklu zamolila bih da to podelite sa mnom.Odekle su se doselili u Becanj kod Mrcajevaca,sve sto sam licko pokusala da saznam nisam uspela.

  2. Ljiljana

    A o Mandićima ništa ne piše ? Imate ći kakvu informaciju odakle su naseljeni ?

  3. nina.sormaz

    Evo prošlo je dve godine i dosta pronađoh o Babićima po popisu iz 1832/ 33 bio je Trifun Kuzmanović sinovi Petar i Nikola ,brat Marinko,sinovac Dmitar,sluge Dimitrije i Jovan.Popis iz 1836 upisan samo Petar i nejako dete a to je Nikola od 8 god prezime po ocu Trifunu Trifunović. U popisu iz 1863 upisani su Petar i Nikola sa svojim familijom i svim imetkom pod prezimenom Trifunović,tu sam pronašla svog pradedu Spasoja koji je sin Nikolin i sve ostale koje znam iz priče mog dede i za koje postoje spomenici na Umljanskom groblju Petrovac.Sada istražujem u kom periodu posle 1863 je došlo do promene prezimena.Zahvaljućući istoričaru Nenadu Lukiću iz Železnika koji je objavio građu za istoriju Čukarice dođoh do ovih podataka.U turskim izvorima za istoriju Beograda Dr Hazim Šabanović katastarski popis iz 1476_1566,spominje se Mali i Veliki Sibovik ,Dućevac Umka,moj brat živi u Dućevcu Umka i na osnovu svega zaključujem da smo starosedeoci, u prvom ustanku Trifun kuzmanović došao je da učestvuje a Kuzmanoviće sam našla u Skradinu Dalmacija a po dedinoj priči on je govorio da su njegovi došli iz Like . Nikolić spominje bežaniju 1913 ,i moji su bežali pa se vratili ali jedan je ostao u preku tako su govorili ,ali njegov potomak se ipak vratio u Barič sredinom šezdesetih godina 20 veka , ime mu je Živko Babić .U spisima Đorđevića o dopisima i molbama knezu Milošu ima jedan zahtev bivših žitelja Sibovika da im knez odobri povratak na stara ognjišta ,jer su ulovi za život u Sava maloj za njih nepodnošljivi pošto su naučili da obrađuju zemlju knez odobrava premeštaj na adu a posle na staro ognjište Sibovik tj Umka.Ovo pišem da bih mlade koji bi da istražuju podstakla na taj rad a i želj mi je da ostavim pisani trag o Umci koja ima istoriju ,bila bih zahvalna na svakoj pomoći što se tiče literature pozdrav za Poreklo mnogo ste mi pomoglu.

  4. The one

    Božići potiču iz mesta Zaovine kod Užica koliko znamo