Poreklo stanovništva varošice Umka, Gradska opština Čukarica – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj naselja.
Glavni deo Umke je po levoj strani doline potoka Sibovina, a manji (čaršija) bliže Savi nalazi se na širokoj terasi sa obe strane druma, koji duž Save vodi. Nekoliko kuća (3-4) je na desnoj stani doline Stepašnice, a neke su i na strani kose između Stepašnice i Sibovika, okrenoutoj prema Savi.
Vode.
Stanovnici vodu upotrebljavaju mahom sa Save. Izvora i nema, poznata su samo dva; Mali i Veliki Izvor. U Siboviku postoji jedan bunar.
Zemlja, paša i šuma.
Zemlje za obrađivanje ima po dolinama potoka Sibovika i Stepašnice, po kosi oba ta potoka, zatim, pored Save i dr. Utrine (paše) ima po Visu, koji je na kosi izmešu Stepašnice i Sibovika. Paša je dobra. Livada ima pored Save po Dućevcu i na drugim mestima. Šume nema u ataru Umke. Stanovnici za upotrebu nabavljaju drva kupovinom i to, uglavnom, u Barajevu.
Tip naselja.
Veći deo Umke, koji je po levoj strani doline Sibovika ima razbijeni, šumadijski tip, deli se u Donji i Gornji Kraj. Kuće Donjeg kraja su bliže potoku Siboviku a Gornjeg dalje od potoka po strani doline. Oko kuća je prostrana okućnica sa voćnjacima ograđenim vrljikama. Deo Umke bliže Savi jeste čaršija. Tu su, pored kuća, škola, dućani, mehane i dr. Sve su zgrade sa obe strane druma, koji vodi duž Save. Deo sela (3-4 kuće) sa desne strane Stepašnice jeste raselica Umke. Tu su stanovnici odnedavno prešli na svoja imanja. U Umci ima oko 75 kuća.
Ime naselju.
Priča se da se naselje, koje je ranije postojalo na mestu današnje Umke, zvalo Moravci, a da je Umkom nazvana po Umčici* pored Save, kako se zove ravnica ispod mehane, gde su danas koševi, a pored druma Obrenovac – Beograd koji se pruža duž Save. To je, vele, bilo zbog ovoga. Poginuo je u selu Turčin i stanovnici su morali da plate krvninu. Da bi izbegli plaćanje krvnine promene ime selu nazvavši ga Umkom umesto Moravci. Danas se samo jedno brdašce prema Savi zove Moračko Brdo, po nekadašnjem imenu sela Moravci; tu se danas kopaju Jagići. Ime Umka možda je od okolnih oblih glavičastih uzvišica, koja se često viđaju oko Umke. Jedno od njih se zove Oglavak.
*Postoji predanje kako su kod Umčice Mađari prelazili Savu, kada je Dušan ratovao oko Carigrada i pri povratku iz suzbio preko Save. Od tada su, vele, i pomenuti Mađarski Vinogradi.
Starine u naselju.
Na Umčici pri kopanju nailazi se ne grobove, kosti, crep (sa rimskim natpisima) i dr. Idući ka Pećanima bliže Savi postoji Madžarsko Groblje, na kome danas nema ništa. Na mestu zvanom Kudeljaci postoji Crkvina. Blizu Save njive zovu Madžarski Vinogradi, od kojih danas nema ni traga.
Današnje selo (glavni deo u Siboviku) je na tom mestu od bežanije 1813. godine. Do te godine selo je bilo bliže Savi i drumu, ispod današnjeg mesnog groblja, a na mestu gde je danas selo, bila je gusta šuma (buka). Za vreme bežanije 1813. godine svi su stanovnici pobegli „preko“, ali se pri povratku nisu se hteli, zbog druma, nastaniti na starom mestu te se sklone u dolinu potoka Sibovika, gde su im i danas kuće. Na mestu, gde je u početuku bilo selo i sada znaju gde je čije imanje bilo a poznaju se i ogorelišta i dr.
Postanak naselja i poreklo stanovništva.
Ne zna se kada je današnja Umka prvi put naseljena. U Umci ima starih porodica (starinaca), za čije se poreklo ne zna, kao što su:
–Milutinovići, sada Pantići, njih je, priča se, i kuga „napadala“ a u Umci su od kada je sveta i veka, Lučindan.
–Babići sada Trifunovići, Nikoljdan.
–Žutobradići, Nikoljdan.
–Stanojlovići se računaju da su starinci, priča se da ime starina (staro mesto življenja) iz Velike Moštanice. Bila su, vele, tri brata; Stanoš, Stanojlo i Manojlo. Stanoš ostao u Velikoj Moštanici i od njega su u tom selu Stanoševići, slave kao i ovi na Umci Nikoljdan, Stanojlo ostao na Umci i od njega su Stanojlovići dok je Manojlo otišao u Zabrežje, Nikoljdan.
–Bogdanovići, Alimpijevdan.
Za ostale porodice zna se odakle su doseljene:
–Muzikravići su iz Morave odkuda im je došao, čoveku od 60 godina, praded, kada je u selu bilo samo 10 kuća, Aranđelovdan.
–Jagići*, po starom Mitrovići su iz Baćevaca (Posavski srez), Đurđevdan.
Potomci Jagića su:
–Milovanovići,
–Živkovići,
–Stanimirovići i dr.
*To je prezime postalo po tome što su jednog od njihovih predaka (Mitra), snaje zvale „Aga“; jer je običaj bio, da svoje devere tako zovu. Od tog „Aga“ docnije je nastao „Jaga“, kako su ga deca zvala i otuda prezime Jagić.
–Sremčevići sada Lazarevići su iz Zemuna, Đurđevdan.
–Milosavljevići i Radivojevići su iz Kurilova, sada Gračac – Čačanski okrug, otkuda su im došli dedovi za vreme Kara-Đorđa. Za njih pričaju da su najpre živeli u Pećanima, pa ih je otuda raselio Karađorđe i onda se oni nasele u Umku, Sv. Petka.
–Roksići su iz Levča, došli za vreme Karađorđa, Vavedenje.
–Alimpići su poreklom „iz preka“ (iz Bežanije i Surčina) gde i sada imaju svoje srodnike a ovde su doseljeni iz Pećana otkuda ih je raselio Karađorđe, Đurđevdan.
–Stojkovići su od Vranja iz sela Moštanice, odakle im je došao predak Stojkokada je Karađorđe postadao na Drini, on je zaostao kao dovodac u Pantiće, Nikoljdan.
–Nikolići (mehandžije) su iz Korče u južnoj Albaniji, Nikoljdan.
–Božići su od Vranja, odkuda je došao Boža pre 70 godina, Nikoljdan.
–Stojadinovići su od Niša, došli pre 70 godina, Nikoljdan.
–Ivanovići ili Crnogorčevići su iz Crne Gore, odakle im je došao ded Lazar, Jovanjdan.
–Soltirović Petar „Šunda“ je poreklom Cincar, mehandžija, Trnova Petka.
–Arsovići su poreklom Cincari, mehandžije, Ilindan.
–Đaković Mladen je iz Kikinde, došao pre 30 godina devojci u kuću, Jovanjdan.
–Pavlović Novak je došao iz Bečeja pre 30 godina, Nikoljdan.
IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
9. jun 2014. u 13:48
nina
U vreme popisa 1903 kada je nastalao ovo kazivanje Babići su bili Babići zašto je upisano trivunovići ,treba proveriti , pa sam u toku provere , po priči moga dede uvek su bili babići a on je rdedin 1896 god njegova majka 1851 i u knjigama su babići prababa je živela 88 godina .dedin pradeda je došao iz like za vreme prvog ustanka.
26. oktobar 2015. u 23:28
Vladimir
Nije obavljan “popis” vec je Rista Nikolić, inače učitelj, obilazio sela i razgovarao sa meštanima i na osnovu njihovih kazivanja pravio beleške a konkretno Umku je obišao nekih 7-8 godina pre objavljivanja knjige.
Moguće je da je došlo i do njegove greške prilikom sređivanja materijala pred štampu a moguće i da nije ali sad, utvrditi to je sada nemoguće jer su njegove beleške vremenom nestale.
Ali, što se tiče tih promena prezima, možeš lako neke stvari i sama utvrditi obilaskom mesnih grobalja, ima dosta očuvanih starih spomenika iz druge polovine XIX veka pa se može pratiti recimo, otac i majka pokopani pod jednim prezimenom a njihovi sinovi pod drugim a potomci dalje pod trećim odnosno prezimenom izvedenim od imena očeva, primer, Muzikravić-Milinković itd…
I godine rođenja ili starosti u usmenoj tradiciji starijih, ne moraju uvek biti tačne, to sam imao prilike sam da uvidim u rođenoj familiji kad sam lično našao spomenike predaka i njihovih potomaka a mojih rođaka po pobočnim linijama pa sam nekako uvek više spreman da verujem spomeniku iz recimo 1884 godine n’o recimo nekom mom ujaku iz familije koji je rođen 1917 godine…
26. oktobar 2015. u 23:52
Vladimir
A opet, moguće je da je autor napravio omašku za Babiće napisavši “sada Trifunovići” a da su oni prethodno bili Trifunovići pa postali Babići.
On je razgovarao tada sa par meštana, ne verujem sa svima, možda.
A oko prezimena lako može nastati zabuna, posebno u stara vremena kad su očevi dolazili sa jednim prezimenom a sinovi odrastali sa drugim i unuci nastavljali lozu sa trećim koje je postajalo konačno.
Recimo, navodi familiju Muzikravić sa 10 kuća i ne sporim da su se oni prvobitno, po dolasku na Umku tako zvali ali činjenica je, poslednji spomenik nekog Muzikravića na jednom od dva groblja na Umci je datiran na 1877 godinu (Stana Muzikravić, umrla 1877, žena Milinka Muzikravića, spomen podižu sinovi Bogosav i Radivoje MILINKOVIC) i posle toga se nejavlja to prezime jer se vec njeni sinovi prezivaju MILINKOVIC po ocu Milinku odnosno, u trenutku obilaženja Umke nije bilo Muzikravića po prezimenu već isključivo po predanju pa je on tadašnje i današnje Milinkoviće i Todoroviće svrstao u Muzikraviće.
1. mart 2016. u 22:14
Sanja Muzikravic
Evo moje prezime je Muzikravic,Ako znate nesto o poreklu zamolila bih da to podelite sa mnom.Odekle su se doselili u Becanj kod Mrcajevaca,sve sto sam licko pokusala da saznam nisam uspela.
13. avgust 2015. u 10:32
Ljiljana
A o Mandićima ništa ne piše ? Imate ći kakvu informaciju odakle su naseljeni ?
21. jul 2016. u 17:51
nina.sormaz
Evo prošlo je dve godine i dosta pronađoh o Babićima po popisu iz 1832/ 33 bio je Trifun Kuzmanović sinovi Petar i Nikola ,brat Marinko,sinovac Dmitar,sluge Dimitrije i Jovan.Popis iz 1836 upisan samo Petar i nejako dete a to je Nikola od 8 god prezime po ocu Trifunu Trifunović. U popisu iz 1863 upisani su Petar i Nikola sa svojim familijom i svim imetkom pod prezimenom Trifunović,tu sam pronašla svog pradedu Spasoja koji je sin Nikolin i sve ostale koje znam iz priče mog dede i za koje postoje spomenici na Umljanskom groblju Petrovac.Sada istražujem u kom periodu posle 1863 je došlo do promene prezimena.Zahvaljućući istoričaru Nenadu Lukiću iz Železnika koji je objavio građu za istoriju Čukarice dođoh do ovih podataka.U turskim izvorima za istoriju Beograda Dr Hazim Šabanović katastarski popis iz 1476_1566,spominje se Mali i Veliki Sibovik ,Dućevac Umka,moj brat živi u Dućevcu Umka i na osnovu svega zaključujem da smo starosedeoci, u prvom ustanku Trifun kuzmanović došao je da učestvuje a Kuzmanoviće sam našla u Skradinu Dalmacija a po dedinoj priči on je govorio da su njegovi došli iz Like . Nikolić spominje bežaniju 1913 ,i moji su bežali pa se vratili ali jedan je ostao u preku tako su govorili ,ali njegov potomak se ipak vratio u Barič sredinom šezdesetih godina 20 veka , ime mu je Živko Babić .U spisima Đorđevića o dopisima i molbama knezu Milošu ima jedan zahtev bivših žitelja Sibovika da im knez odobri povratak na stara ognjišta ,jer su ulovi za život u Sava maloj za njih nepodnošljivi pošto su naučili da obrađuju zemlju knez odobrava premeštaj na adu a posle na staro ognjište Sibovik tj Umka.Ovo pišem da bih mlade koji bi da istražuju podstakla na taj rad a i želj mi je da ostavim pisani trag o Umci koja ima istoriju ,bila bih zahvalna na svakoj pomoći što se tiče literature pozdrav za Poreklo mnogo ste mi pomoglu.
4. septembar 2020. u 22:13
The one
Božići potiču iz mesta Zaovine kod Užica koliko znamo
23. februar 2023. u 18:00
Vladimir
Ja sam poreklom od Božića i koliko je meni poznato, postojalo se predanje (mnogo godina pre n’o sam došao do Riste Nikolića i njegove “Okoline Beograda” iz 1903 godine) da je prvi Božić doselio iz okoline Vranja a što je potvrdjeno i navodima Riste Nikolića.
Za poreklo iz Zaovina prvi put od Vas ovde čujem i više sam nego uveren da grešite.
Što se tiče samih Zaovina, tamo je u XIX veku postojala familija Božića, ali kao ogranak familije Čeliković i njihova krsna slava je Djurdjevdan.