Poreklo prezimena, selo Sremčica (Čukarica, Beograd)

Poreklo stanovništva naselja Sremčica, opština Čukarica – grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je na platou, koji je izrešetan mnogobrojnim vrtačama. Kuće se nalaze na zaravanjcima između tih vrtača, a ima ih i po samim vrtačama tako da se u nekoj vrtači nađe jedno čitavo imanje sa kućom. Ti su zaravanjci, kao i same vrtače, pokriveni su debelim slojem glinuše, te se seoske kuće nalaze na njoj.

Vode.

Vode piju sa izvora, kojih ima mnogo kao i bunara. Dosta su jaki i poznati izvori: Debela Voda, Turski Točak, Pećina i dr. Po verovanju seljaka voda u izvoru Debela Voda dolazi podzemno iz Rakine Bare a Turski Točak iz Jezera.

Zemlja, šuma i paša.

Zemlja za obrađivanje je oko kuća i van sela. Vrtače su kultivisane i u njima ima ponegde voćnjaka. Blizu sela, na pola sata hoda, nalazi se Lipovačka Šuma, koja je na južnoj strani, dok je Rt na severnoj strani sela. Na tim mestima ima i paše. U tursko doba ovo je selo, kao i ostala, imalo spahiju, koji je imao kulu gde je danas škola. On je narodu davao zemlju u zakup i naplaćivao desetak. Kada je knez Miloš počeo vladati Srbijom, zapovedio je svakome, da zauzme onoliko zemlje, koliko je ko može iskrčiti. Spahija je, vele, i dalje imao prava na svoju raniju zemlju i naplaćivao je žirovnicu od šuma, ali je sedeo-živeo u gradu.

Tip sela.

U selu se izdvajaju dva kraja; Gornji i Donji Kraj koje ne razdvaja nikakav prirodni objekat, udaljeni su jedan od drugog koliko i kuće među sobom. Centralni deo sela je grupisaniji, a u ostalim delovima sela su udaljene jedna od druge, te je u celini ovo selo razređenog tipa. Selo je takvog tipa zbog vrtača, kojih ima na zemljištu gde je i selo. Kuće su po zaravljenim mestima, retko i po vrtačama gde su uglavnom seoska imanja, njive, voćnjaci i dr.

Ime selu.

Ovo selo se prethodno zvalo Provalija i bilo je na mestu koje i danas nosi taj naziv. To je ime postalo zbog mnogih vrtača, kojih u selu ima. O imenu Sremčica ne priča se ništa. Postalo je jamačno od imena Srem.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ovo selo, kada se zvalo Provalija, postojalo je na današnjem mestu, zvanom Provalija. Priča se da je za vreme „Laudana“ imalo 13 kuća i da su stanovnici tog sela prebegli u Srem za vreme rata između Turaka i Austrijanaca. Kada je car Leopold ratovao sa Turcima, njegova vojska pređe kod Klenka u Šabac, gde car ostane a vojska pođe dalje ka Beogradu, gde otpoče graditi „Laudanov šanac“. U tome su Leopolodovoj vojsci pomagali stanovnici Provalije, te se stanovništvo odseli u Srem a Provalija osta pusta „za 9 godina“.

–Markovići, Milići i Simići: Otuda se najpre vrate Markovići i nastane na mestu, gde je sada selo Sremčica; kuće su im bile blizu sadašnje škole. Od njih su Milići i Simići.***

–Sarići su se vratili odmah posle Markovića, koji se nastane kod Rakine Bare.

–Stekići su se vratili posle Sarića.

To su najstarije porodice u selu. Za njih se ne zna, odakle su se doselili, još u staro selo Provaliju.

–Vlajići, Pantelići i Todorovići: Ni za njih se ne zna odakle su se doselili, ali se i za njih kaže da spadaju u red starih porodica.

Posle njih doselile su se ove porodice:

–Miljkovići su iz Jelašnice kod Niša.

–Nešići su iz Krčimira u Zaplanju.

–Krstići su iz Krčimira, kačarska porodica, prvili kace, vedrice i ostalo drveno posuđe.

–Jelčići su iz Zaplanja.

–Nikšići su iz Nikšića u Crnoj Gori, došli posle Laudana a pre onih porodica iz Zaplanja.

–Živanovići ili Marići su iz Užičkog okruga.

–Vasići su iz Bosne.

–Stojanovići su iz Buštrenja, srez Pčinjski.

–Bajići su iz Bosne.

–Damnjanovići su ruskog porekla, zaostao jedan od Rusa, koji je pod Karađorđem ratovao, pa se u selu prizetio.

–Pejići su iz Užica, došli pre 100 godina.

–Stojanovići su iz Tikveša, predak se prizetio pre 40 godina.

–Davidovići došli pre bombardovanja iz Bosanske Krajine.

–Petrovići su iz Bugarske.

–Pančevci su poreklom iz Novosadskog Salaša, odakle im je otac došao.

–Lukići su iz Hrvatske, došli pre oko 80 godina.

Najstarije prodice su u Donjem Kraju a noviji doseljenici su poglavito u Gornjem Kraju sela. Selo je do skoro imalo zavetinu na Usekovanje, 29 avgusta po starom, 11 septembra po novom kalendaru.

***U ovom tekstu nije pisalo za familije koju slavu slave.

IZVOR:  Rista Nikolić – Okolina Beograda – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.