Poreklo prezimena, selo Šumnjaci (Glamoč)

Poreklo stanovništva sela Šumnjaci, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Privredne prilike.

„Bašče“ sa kupusom i krompirom i njive su ispod kuća, u polju. Paša je iznad kuća, u kršu Strani. Livade su u Ržanom (pod Šatorom) i u Brdima; na severoistoku livade su u Mliništima i Kolebištima. Šestorica seljaka imaju u Mliništima kolibe i košare.

Kod bunara Vrbe bio je begluk, gde su rastočki bezi držali blago. Tu su imali: čardake, košare i pojate i izlazili su da letuju. Uz bunu 1875. godine ovaj je begluk izgoreo. Ostao je samo ambar, koji je „rasparan” i oteran u grad.

Položaj i tip.

Kuće leže ivicom između kršnog odseka i ravni polja. Vodu nose sa „Buranića”, iz dva bunara koji su duboki po 10 m i sa bunara Vrbe (koji je ispod kuća i dubok 4-5 m).

Kuća ima: Radumile 1, Srebra 1, Radumila 13, Stojanaca 1, Lovra 7, Kozomora 12, Krndija 2, Tolimira 8. Đuragića 2, Srebra 1, Šavije 1 i Kozomora 4. Prvih 15 kuća su blizu jedna druge. Kuća Stojanca odvojena je od kuća i Radumila i Lovra. Kuće Lovra i Kozomora čine grupe, rastavljene njivama. Od poslednjih je izdvojen „čopor“ kuća Krndija i Tolimira. “Oko 1860. god. bila je kuća Radumila sa 66 čeljadi.

Poreklo stanovništva.

Tolimiri su starina. Slave Sv. Jovana. Oko 1871. god. jedni Tolimiri su odselili u Lijevče i kod Varcara.

Lovre su starinom iz Kotora i tamo su se zvali Bačkonje. Otuda su došli u Popoviće. Ovde ih se dosta narodilo; tada su se izdelili i jedni su došli u Šumnjake krajem 18. veka, a drugi su otišli u Dubrave. Slave Sv. Đurđa. Oko 1861. god. bili su u jednoj kući.

Kozomore su iz Pećske, do Varcar-Vakufa. Tamo su se zvali Ubavići. Dole ih se dosta „narodilo“ i bilo im „tijesno“. „Begenisali“ su ovde, gde je bila „prostorija“, i došli krajem 18. veka. U njihovu kuću ušao je jedan Kozomora iz Livanjskog Polja i dao im ime. Slave Sv. Đurđa.

S njima su jedna porodica Đuragići.

Radumile i Srebre doselile su od Knina početkom 19. veka. Ima ih sada i oko Drniša. Pričaju, kako je bila reč : „U Turčina i u Radumila nema sveca.“ Slave Sv. Đurđa. Jedne Radumile su odselile u Banja-Luku i Gradišku „prije Austrije“, kamo ih je „oćerala nezgoda“. Srebro na dnu sela preselilo je sa gornjeg kraja sela oko 1880. god.

Krndije su se doselile iz Vagana oko 1870. god. Slave Sv. Đurđa.

Šavije su došle iz Vagana oko 1891. god. Tamo su bili svi u jednoj kući, izdelili su se i ovde prešli u kmetstvo.

Stojanac se doselio iz Rujana (u Livanjskvm Polju) oko 1894. god. Slavi Sv. Simeuna.

U Šumnjacima su živeli Purnjage i Soldati. Purnjage su odselile u Banja-Luku „prije Austrije, daleko“. Soldati su bili na Đuragića kućištu.

Doseljenici su se nastanjivali kao kmeta rastočkih begova Filipovića. Kozomore su bili kmeti Hadži-Mehmed-bega, Omer-bega i Derviš-bega; Srebro je bio kmet Derviš-bega, Šavija Smajil-bega i Soldati Zajim-bega.

IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić