Порекло презимена, село Шумњаци (Гламоч)

Порекло становништва села Шумњаци, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

„Башче“ са купусом и кромпиром и њиве су испод кућа, у пољу. Паша је изнад кућа, у кршу Страни. Ливаде су у Ржаном (под Шатором) и у Брдима; на североистоку ливаде су у Млиништима и Колебиштима. Шесторица сељака имају у Млиништима колибе и кошаре.

Код бунара Врбе био је беглук, где су расточки бези држали благо. Ту су имали: чардаке, кошаре и појате и излазили су да летују. Уз буну 1875. године овај је беглук изгорео. Остао је само амбар, који је „распаран” и отеран у град.

Положај и тип.

Куће леже ивицом између кршног одсека и равни поља. Воду носе са „Буранића”, из два бунара који су дубоки по 10 м и са бунара Врбе (који је испод кућа и дубок 4-5 м).

Кућа има: Радумиле 1, Сребра 1, Радумила 13, Стојанаца 1, Ловра 7, Козомора 12, Крндија 2, Толимира 8. Ђурагића 2, Сребра 1, Шавије 1 и Козомора 4. Првих 15 кућа су близу једна друге. Кућа Стојанца одвојена је од кућа и Радумила и Ловра. Куће Ловра и Козомора чине групе, растављене њивама. Од последњих је издвојен „чопор“ кућа Крндија и Толимира. “Око 1860. год. била је кућа Радумила са 66 чељади.

 

Порекло становништва.

Толимири су старина. Славе Св. Јована. Око 1871. год. једни Толимири су одселили у Лијевче и код Варцара.

Ловре су старином из Котора и тамо су се звали Бачкоње. Отуда су дошли у Поповиће. Овде их се доста народило; тада су се изделили и једни су дошли у Шумњаке крајем 18. века, а други су отишли у Дубраве. Славе Св. Ђурђа. Око 1861. год. били су у једној кући.

Козоморе су из Пећске, до Варцар-Вакуфа. Тамо су се звали Убавићи. Доле их се доста „народило“ и било им „тијесно“. „Бегенисали“ су овде, где је била „просторија“, и дошли крајем 18. века. У њихову кућу ушао је један Козомора из Ливањског Поља и дао им име. Славе Св. Ђурђа.

С њима су једна породица Ђурагићи.

Радумиле и Сребре доселиле су од Книна почетком 19. века. Има их сада и око Дрниша. Причају, како је била реч : „У Турчина и у Радумила нема свеца.“ Славе Св. Ђурђа. Једне Радумиле су одселиле у Бања-Луку и Градишку „прије Аустрије“, камо их је „оћерала незгода“. Сребро на дну села преселило је са горњег краја села око 1880. год.

Крндије су се доселиле из Вагана око 1870. год. Славе Св. Ђурђа.

Шавије су дошле из Вагана око 1891. год. Тамо су били сви у једној кући, изделили су се и овде прешли у кметство.

Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањсквм Пољу) око 1894. год. Слави Св. Симеуна.

У Шумњацима су живели Пурњаге и Солдати. Пурњаге су одселиле у Бања-Луку „прије Аустрије, далеко“. Солдати су били на Ђурагића кућишту.

Досељеници су се настањивали као кмета расточких бегова Филиповића. Козоморе су били кмети Хаџи-Мехмед-бега, Омер-бега и Дервиш-бега; Сребро је био кмет Дервиш-бега, Шавија Смајил-бега и Солдати Зајим-бега.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић