Порекло презимена, село Ћослије (Гламоч)

22. октобар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Ћослије, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су испод кућа. Паша је изнад села у Чатрњи, и с друге стране у Сухопољу, испод њива. Ливаде су на планини, изнад паше, у Чатрњи, и изнад села Дубраве у Чемерници и Матраку. Из Чатрње довлаче сено. Један сељак бави се зими са стоком у Матраку. Један има кошару и колибу у планини.

Положај и тип.

Куће леже на тераси, с десне стране Медвед Потока, и ивицом између терасе и стране. У сред села је врело Точак, које крајем августа понекад мало пресуши.

Кућа има: Љубоје 1, Хамзића 1, Бећукића 1, Ристића 3, Џуџалије 1, Каримана 1, Рговића 1, Дамњановића 1, Шимлеше 1, Лијића 1, Ђапића 2, Бодуљака 1, Рговића 1, Марковића 1, Борчила 2, Хамзића 1, Боркрвића 1, Ђермана 1, Хамзића 1, Дедића 1, Паштра 1, Шкорња 2 и Хамзића 4. Куће су растурене. Између кућа Хамзића и Борковића су ливаде. Куће Катића и Ћапића растављене су долином Медвед-Потока.

 

Порекло становништва.

Староседелачке су ове три муслиманске породице: Шкорње, Дедић и Хамзићи.

Бећукић се доселио из Хозића око 1840. године.

Ристића дед био је у Ковачевцима, Шумњацима, Халапићу и Рудићима. Одавде је дошао 1850. године у Ћослије, у кметство Маслу, а после је постао кмет Филиповића. Слави Мратин-дан.

Борчиле су се доселиле из Главица 1875. године.

Љубоја прадед живео је у Биличићу, као кмет Ковачевића. Дед им је прешао у Халапић, у кметство Ћугу. Одатле су доселили у Главице око 1840. године, и из Главица у Ћослије 1875. године. Славе Св. Марка.

Борковић се доселио од Врљике средином 19. века у Радаслије; после 1878. године дошао је овде и купио земљу. Слави Св. Николу.

Ђерман се доселио из Рудића. око 1878. године. Слави Св. Марка.

Лијић је доселио из Сатрића (код Синња) око 1885. год.

Ђапићи су се доседили из Бителића око 1890. године.

Кариман се доселио из Халапића око 1891. године уз мајку, која се преудала.

Бодуљак се доселио од Врлике око 1893. године.

Рговићи су се доселили из Бителића око 1900. године.

Шимлеша се доселио из Бајагића (код Сиња); око 1902.

Марковић је из Пријана прешао у Ковачевце, и отуда овде у кметство око 1903. године. Слави Св. Јована.

Дамњановић се доселио из Засиока (код Сиња) око 1906.

Паштер је прешао из Зајаруге у Оџак, и одатле овамо око 1908. године.

Џуџалија се доселио из Бителића 1920. године. Слави Св. Ђурђа.

Сви новији досељеници из Далмације долазили су, кад је тамо била овладала „тисноћа“, а овде појевтинила земља. Они су земљу тамо продавали а овде куповали.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Lemi

    Škornja su poreklom iz galicije tamo su najbrojniji kao prezime doseljenika su zavedeni u austrijske knjige posle ulaska austrijaca u Bosnu i Hercegovinu…u prvoj fazi doseljavanja su dolazili kolonizatori šumski radnici drvosece a i radnici na izgradnji zeleznicke pruge i sirotinja bez ikakve imovine ….zanimljivo je da veliki broj istocno evropskih Aškalija nose prezime Škornja….e sad ima slucajeve gde su pojedinci pa i citave porodice starosedelaca uzimale prezime Škornja da bi sakrili svoj indetitet