Сарадник портала Порекло, историчар Немања Девић у студији “Истина под кључем” сабрао је имена жртава Другог светског рата на свим странама.
Жртве рата
Најтежи посао у раду на публикацији Истина под кључем био је прикупљање имена жртава рата у општини Смедеревска Паланка и писање њихових биографија. Од завршетка рата прошло је шест деценија, а савременици су малобројни. Док су једне жртве величане и слављене, друге су заборављене и као да никада нису ни постојале. Међу погинуле партизане у послератним монографијама које се дотичу теме Другог светског рата на терену Паланке и околине, уписиване су и особе које су дуго после рата нехотице погинуле у редовима Југословенске армије. Уз то, свака особа, чак и она неутрална, коју је убила нека војна формација – противник партизанског покрета, постхумно је проглашавана за сарадника НОП-а.
За израду спискова жртава од највећег значаја биле су црквене књиге умрлих. Но, врло често свештеници су за погинуле уписивали: „убијен од НН лица“, „погинуо од пушке“, или најједноставније „погинуо“. Да би се ове дилеме разрешиле, следећи задатак био је разговор са савременицима, како би добили информације ко је заправо погинуо у којој формацији или од које формације. Истовремено, дописивана су и нека имена људи који су погинули од комуниста после ослобођења, а која нису уписана у књиге умрлих. Поред свега овога, користили смо и грађу: Историјског архива у Смедеревској Паланци, податке Завода за статистику из архиве Музеја жртава геноцида у Београду и публикацију Знамења Н. Владисављевића.
Имена погинулих особа по насељима поређана су по азбучном реду, а трудили смо се да за сваког погинулог пружимо што више података: име и презиме страдалог, име оца, годину рођења, време и место смрти.
Жртве су разврстане у четири списка. Сва четири списка обухватају укупно 1.287 особe. Први списак жртава садржи имена до којих смо могли да дођемо, а обухвата људе који су изгинули у редовима Југословенске војске у отаџбине – четнике, као и све цивилне жртве комунистичког терора. У овај списак урачуната су и имена непредатих четника са територије Јасеничког среза, који су погинули у сукобима са ОЗН-ом у периоду 1945–1950. године. Овај списак било је најтеже начинити. Будући да је време учинило своје, а и жртве је требало заборавити, овоме послу се морало предано приступити. Упорним радом дошло се до резултата и сада можемо тврдити да у општини Смедеревска Паланка није страдало на овој страни више од 430 лица. Наш списак садржи 385 имена, од чега највише из Кусатка (72). То је 30,4 % свих жртава које је Јасенички срез имао у време рата и непосредно после њега. Велики број података за овај списак нађен је у Историјском архиву у Паланци, фонд Народни одбор среза Јасеничког, Паланка 1945–1946. године. Грађа је очувана за сва насеља, осим за град Паланку.
На другом списку налазе се имена свих људи који су погинули у НОБ-у, тј. свих оних који су пострадали због своје опредељености за партизане. Истина, највећи број њих погинуо је у партизанским јединицама на фронтовима широм бивше Југославије, обухваћен присилном мобилизацијом. Приликом израде овог списка кренуло се од монографије Знамења, у којој су углавном побројане жртве из редова НОП. Евентуалне празнине допуњаване су уз помоћ књига умрлих и података из архиве Музеја геноцида. Списак садржи 706 имена, што је 55,7 % свих жртава Јасеничког среза. Највише погинулих партизана и њихових симпатизера било је у Селевцу (са засеоцима Бачинац и Луњевац) – укупно 142. Списак је ослобођен свих особа које су погинуле од четника, СДС и Немаца, а које су, иако нису припадале партизанском покрету, биле њему приписане у послератним хроникама. Највећи број погинулих у НОБ-у страдао је на фронтовима формираним у Босни, Срему и Хрватској од јесени 1944. до краја пролећа 1945. године. Број лица која су на добровољној бази страдала у партизанском табору не износи више од 300 лица, што је мање од четвртине жртава.
На трећем списку су имена свих цивила који су погинули или побијени током рата, иако су били неутрални. У њему се налазе и они за које нисмо идентификовали егзекутора или војну формацију којој су припадали, војници Југословенске војске погинули у априлском рату 1941. или умрли у заробљеништву и све остале жртве. Списак садржи 150 имена, што чини 11,6 % укупног броја погинулих.
Четврти списак садржи имена (30) осталих погинулих припадника тзв. националних снага, заправо обухвата све изгинуле у редовима Пољске страже, Српског добровољачког корпуса и четника Косте Пећанца. Овом списку је потребна допуна, јер за одређен број лица која су у редовима СДС и СДК одступала из Србије јесени 1944. нисмо успели да утврдимо да ли су емигрирали или погинули. Укупно, ове снаге чине 2,3 % свих жртава.
Сматрамо да је огромна већина жртава и погинулих пописана, али је могуће да је списковима потребна допуна, посебно у Паланци, где је миграција била велика, а савременика мало.
Изузетно је важно да се ови спискови не схвате као било какав вид пребројавања и одмеравања погинулих. Руководећи се геслом светог владике Николаја да „заборавити не смемо, а опростити морамо“, ове спискове прилажемо као поменик за све погинуле.
Место |
Погинули у ЈВуО и жртве комунизма |
Погинули у НОБ |
Остали жртве рата |
Погинули у СДС и СДК |
Укупно |
Паланка |
45 |
54 |
37 |
8 |
144 |
Азања |
49 |
138 |
13 |
4 |
204 |
Баничина |
21 |
27 |
10 |
2 |
60 |
Башин |
9 |
9 |
4 |
– |
22 |
Водице |
4 |
19 |
1 |
– |
24 |
Глибовац |
17 |
23 |
3 |
– |
43 |
Голобок |
12 |
39 |
8 |
1 |
60 |
Добри До |
20 |
21 |
4 |
– |
45 |
Кусадак |
72 |
109 |
29 |
4 |
214 |
Мала Плана |
2 |
10 |
1 |
– |
13 |
Мраморац |
4 |
10 |
4 |
1 |
19 |
Придворице |
10 |
11 |
3 |
– |
24 |
Рабровац |
30 |
17 |
3 |
1 |
51 |
Ратари |
38 |
47 |
17 |
12 |
114 |
Селевац |
44 |
142 |
16 |
– |
202 |
Церовац |
19 |
27 |
3 |
– |
49 |
Укупно |
395 |
703 |
156 |
33 |
1288 |
ОПШТИНА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА
• Погинули припадници ЈВуО
• Цивилне жртве комуниста
С м е д е р е в с к а П а л а н к а
1. Весел Воран Албин, рођ. 1908. у Великом Лашћу код Љубљане, ваздухопловни мајор војске Краљевине Југославије. Пре рата био на служби у Паланци. Током рата био је начелник штаба Ресавског корпуса ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
2. Вучетић Душана Лазар-Брица, рођ. 1903. у Илкову у Банату, берберин, командир Недићеве градске страже у Паланци. Од јесени 1943. радио је за четнике. Пред ослобођење прешао у редове ЈВуО и одступио са њима. Октобра 1944. рањен у руку у борби са Немцима код Чачка. Нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
3. Гвоздић С. Војин, рођ. 1903. у Косовској Митровици, чиновник Среског суда у Паланци, син паланачког свештеника. Током рата, као резервни поручник, на дужности у команди среза, као и у благајни и интендантури при структурама ЈВуО. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну, као ађутант команданта 2. јасеничког батаљона Летећег смедеревског одреда ЈВуО. Вероватно погинуо на Зеленгори маја 1945.
4. Голубовић Животе Душан, рођ. 1912, кројач, пре рата члан КПЈ. За време окупације оптужио двојицу Паланчана Немцима да су комунисти, после чега су они отерани на Бањицу. Стрељан од комуниста 17. октобра 1944. на Рудинама, са још 11 људи, под оптужбом да је сарађивао са Гестапоом.
5. Давидовић Болета Драгомир, рођен 1915. у месту Банатска Топола код Вршца. Током рата, као жандармеријски наредник и припадник СДС, на служби у Паланци. Једно време радио и у обезбеђењу Завода за принудно васпитање омладине. Пред ослобођење, у саставу Српског ударног корпуса, прешао у четнике и са њима одступио у Босну. Нестао током повлачења 1945.
6. Ђорђевић В. Владислав–Влада, власник кафане у Паланци, сарадник четника. Током рата достављао четницима материјал, а његова радња служила је као састајалиште равногорским илегалцима у Паланци. Стрељан од комуниста новембра 1944.
7. Ђорђевић Матије Жарко, рођ. 1921, берберин, током рата био у логору на Бањици. Ухапшен од Црвеноармејаца у Паланци 31. октобра 1944. и спроведен у затвор. Под лажном оптужбом да код себе скрива оружје, извршен му је претрес куће и, иако од оружја није нађено ништа, стрељан је већ 1. новембра 1944. у кругу затвора у Паланци.
8. Ђорђевић Никола-Дзана, рођ. 1913, фудбалер градског клуба. Почетком рата одселио се из Паланке, радио као срески писар негде у Поморављу. Стрељан од комуниста по ослобођењу, новембра 1944.
9. Ђорђевић Николе Бранко, рођ. 1922. у селу Сухо Поље код Вировитице, металостругар; живео и радио у Паланци. Пре рата члан КПЈ, партизански првоборац. Дезертирао из јединице и вратио се у Паланку. Одмах по ослобођењу ухапшен и осуђен на 2 године робије. Убијен од локалних комуниста-скојеваца одмах по изласку из затвора, 27. октобра 1945. у Паланци, под оптужбом да издао групу партизана Немцима.
10. Ђурић М. Јеремија, рођ. 1894. у Баљевцу, током рата полицијски писар у Паланци. Пред ослобођење се склонио у Београд, где је ухваћен од комуниста и стрељан у јесен 1944.
11. Ерић Милоја Живојин, рођ. 1901. у Лисовићу код Сопота, наредник-водник војске Краљевине Југославије, живео у Паланци. Био у СДС, а лета 1943. прешао у четнике. Био командант батаљона 2. јасеничке бригаде. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као командир 2. чете 1. јасеничког батаљона Летећег смедеревског одреда ЈВуО, у чину потпоручника. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
12. Илић Светомира Надежда-Нада, рођ. 1922, била удата у Младеновац, за ваздухопловног наредника Миодрага Илића, потоњег равногорског команданта. Током рата припадала је ЖРОС-у Горске краљеве гарде. Заробљена од партизана током борби за Аранђеловац и стрељана 20. септембра 1944. године.
13. Илић Миодраг, 56. г. капетан
14. Јанковић Мике Бранислав, рођен 1925. у Претокама у Гружи, радник. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
15. Јанковић Животе Михаило-Мика, рођ. 1892. у Селевцу, живео у Паланци, солунац. Полицијски писар у пензији и резервни капетан војске Краљевине Југославије. Током рата једно време председник општине Селевац; касније командир градске страже. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно умро од напора почетком 1945.
16. Јанковић Михаила Миодраг, рођ. 1927. у Пожаревцу, ученик гимназије у Паланци. Септембра 1944. мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
17. Јовановић Ђорђа Милан–Деловођа, рођ. 1890. у Азањи, живео у Паланци. Солунац, резервни капетан војске Краљевине Југославије и деловођа паланачке општине. Током рата активан у команди места при СДС. Ухапшен је од комуниста одмах по ослобођењу у Азањи и спроведен у затвор у Паланци. Стрељан 17. октобра 1944. на Рудинама, по одлуци команде места.
18. Јовановић М. Радомир, рођ. 1912, земљорадник, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
19. Јовановић Радивоја Тимотије-Начелник, рођ. 1924. у Београду, син среског начелника у Паланци. Заменик команданта 2. батаљона 3. јасеничке бригаде ЈВуО. Заробљен од комуниста 4. јуна 1944. у Селевцу после борбе и стрељан код сеоске општине.
20. Кабадајић Милорада Љубица, рођ. 1922. у Младеновцу, свршена матуранткиња, током рата припадница ЖРОС-а. Од 10. априла 1941. неговала војнике Југословенске војске рањене у борби са Немцима. Активна у Равногорској омладини у Паланци, због чега је више пута хапшена од Немаца и љотићеваца, а једно време била је и на Бањици. Отишла са четницима и нестала у повлачењу кроз Босну 1945.
21. Кадић Јована Душан, рођ. 1918, трговац и привредник, пре рата власник радње у Београду. Отишао са .четницима из Београда и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. године
22. Крстић К. Михајло–Мика, рођ. 1926, бравар, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
23. Манојловић Милована Момчило-Попче, рођ. 1923, свршени матурант, син месног свештеника Миће Манојловића, фудбалер. Био симпатизер четника, због чега је прогањан од Немаца, а јуна 1944. ступио у редове ЈВуО. Пред ослобођење се вратио кући. Ухапшен 10. октобра, одмах по уласку Руса у Паланку и затворен. Стрељан од комуниста 17. октобра 1944. на Рудинама, са још 11 људи. На стрељању је узвикнуо: „Живео краљ, живела Србија!“
24. Марковић (Милановић) Драгомира Чедомир-Чеда, рођ. 1914. у Церовцу, трговац, живео у Паланци. Помагао сиромашне суграђане и Роме, а слао је и пакете војницима у немачком заробљеништву. Држао је кафану у Паланци и сарађивао са четницима. Јесени 1944. мобилисан је у партизане. Одведен на зборно место у Сопот, али је одмах враћен за Паланку, где је стрељан у кругу касарне, 9. новембра 1944, са још неколико људи.
25. Миладиновић Спасоја Душан, рођ. 1919, припадник Градске страже. Током рата, 1942. године, случајно патролирајући са групом војника, наишао је на групу партизана у потесу Ивково имање. Припуцали су и једног убили. Под сумњом да је он извршио убиство, комунисти су га одмах после рата ухапсили, спровели на Рудине и тамо стрељали 17. октобра 1944.
26. Милићевић М. Остоја, рођ. 1910. у Свилајнцу, живео у Паланци, капетан војске Краљевине Југославије. Током рата, као официр СДС, одселио се из Паланке и био командант СДС за округ Ужички. Прешао у четнике 1944, отишао са њима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
27. Милошевић Сава жандар
28. Митровић Љубомира Павле-Паја Кајган, рођ. 1921, студент технике. Током рата једно време боравио добровољно у Борском руднику, како би избегао војну обавезу. Око месец дана био у логору на Бањици. У његовој кући се током рата скривао локални комуниста, с којим је Павле често играо карте и расправљао о политици. Пошто је био антикомуниста, његов „партнер“ га је по ослобођењу денунцирао код власти. Одмах је мобилисан и послат за Београд, где су га комунисти издвојили из строја и затворили. После неколико дана, крајем 1944. стрељан по лажној оптужби да је немачки агент.
29. Младеновић Христивоје, рођ. 1905, општински служитељ. Ухапшен од партизана одмах по ослобођењу и, под оптужбом да је сарађивао са окупатором стрељан на Рудинама, 17. октобра 1944. године.
30. Мратинковић Радосав, трговац, члан Збора. Стрељан од комуниста на Рудинама 17. октобра 1944. са још 11 људи, по наређењу команде места.
31. Нарић Луке Марко, рођ. 1910. у селу Руданке код Добоја, наредник-водник СДС на служби у Паланци. Марта 1944. прешао у четнике са групом стражара, под пуном ратном опремом. Први је донео холандски митраљез сулундар у четнике. Био је командант 4. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и у Босни постављен за командира 1. чете 1. јасеничког батаљона реорганизованог Летећег смедеревског одреда. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
32. Перић Томе Живојин–Жика, рођен у Крњеву код Велике Плане, наредник-водник војске Краљевине Југославије са предратном службом у Куманову, па у Паланци. Почетком рата прикључио се СДС и остао у Паланци. Пред ослобођење, у саставу јединице Српског ударног корпуса одступио са четницима у Босну. Наводно погинуо код Тузле током повлачења, почетком 1945.
33. Огњановић
34. Петронијевић Чедомира Добрица, железничар на служби у Паланци, родом из Груже. Један од првих илегалаца Равногорског покрета у овом крају. Био је шеф илегалног железничког штаба ЈВуО који је вршио диверзије у Шумадији. Ухапшен је од Немаца јесени 1942, спроведен на Бањицу, па на Јајинце и стрељан почетком 1943.
35. Радовановић Николе Алекса-Жути, рођ. 1912, сарач, био је добар друг Паје Митровића и заједно су играли карте са једним Паланчанином, иначе комунистом по опредељењу. „Партнер“ га је због његових антикомунистичких ставова после ослобођења проказао комунистима, који су га одмах мобилисали. Спроведен је у Београд као мобилисани војник и тамо убијен 5. јануара 1945, по лажној оптужби да је био припадник Специјалне полиције.
36. Радосављевић Новака Стеван, нестали
37. Радосављевић Новака Војислав,
38. Ракић Милана Љубомир-Љуба, рођ. 1909, родом из Мале Плане. Као сиромашан радник, током рата превозио је робу из Македоније за потребе једне приватне фирме. Сарађивао је са четницима. По ослобођењу је ухапшен и стрељан од комуниста у кругу касарне, 9. новембра 1944.
39. Ристић Стевана Миодраг-Драган, рођ. 1913, судски чиновник, пре рата радио у Урошевцу, али се 1940. вратио у Паланку и запослио у суду. Пре рата наводно је припадао Збору. У Урошевцу му је остао део породице, па је 1945. пошао да их посети. Ухапшен је од партизана и спроведен у Приштину, где му се изгубио траг. Према неким верзијама, стрељан је у Штимљу, на Косову.
40. Савић М. Стеван-Стева Кавурма, рођ. 1924. у Сарајеву, ученик гимназије, председник Равногорске омладине у Паланци. Радио активно међу омладином у Паланци од 1943, због чега је једно време био у локалном љотићевском затвору. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
41. Симић Боривоје-Бора, рођ. 1898. у Шапцу, инжењер, технички директор фабрике Јасеница. Сарађивао је активно са четницима и помагао их. Био члан илегалног Равногорског одбора у Паланци, због чега је често хапшен од Немаца и љотићеваца. Стрељан од комуниста око 14. октобра 1944. код локалног затвора, по наређењу команде места.
42. Скачков Петра Сергеј, рођ. 1898. у месту Кичкас код Кијева. После Октобарске револуције избегао у Југославију и 1921. дошао у Паланку, на место команданта 5. коњичког пука краљице Марије, у чину пуковника Војске Краљевине Југославије. У априлском рату рањен и заробљен од Немаца и отеран у логор. Пуштен 1943. због болести. Вратио се у Паланку и до доласка Црвене армије био неутралан. Октобра 1944. одступио са четницима као припадник Српског ударног корпуса. Погинуо приликом савезничког бомбардовања четничке колоне почетком новембра 1944. на Јабуци код Пријепоља.
43. Станојевић Драгољуба Радомир-Раде Чорлан, рођ. 1914, кафеџија, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно заробљен од партизана, а потом стрељан као заробљеник почетком 1945. код Грачанице.
44. Тасић Манојла Божидар-Мане, рођ. 1924., током рата био на добровољном раду у Немачкој. По повратку у Паланку 1944, неколико пута прошао је кроз варош у униформи „Хитлер југенда“. После ослобођења остао да се крије у Старом Селу. Ухваћен од партизана, спроведен у Паланку, и по лажној оптужби да је био у четницима, убијен батинама од комуниста у паланачком затвору новембра 1944.
45. Трупчевић Стјепана Стеван, рођ. 1924. у Чаковецу, свршени матурант, живео у Паланци као избеглица. Запослен у Заводу за принудно васпитање омладине. Као пасторак потпоручника Живојина Ерића прикључио се четницима пред повлачење 7. октобра 1944. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
А з а њ а
1. Аврамовић Илије Милован, рођ. 1914, током рата милиционер при сеоској жандармеријској станици. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу.
2. Бабанић Стевана Милосав-Мика, рођ. 1927, ковач, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
3. Батинић Миодрага Милија, рођ. 1922, свршени матурант, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
4. Батинић Светислава Душан–Душко Ћопа, рођ. 1920, свршени матурант, синовац Чеде Батинића. Пре рата фудбалер сеоског клуба. Током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
5. Батинић Милије Чедомир-Чеда, рођ. 1890, индустријалац и млинар, угледан и поштован домаћин, оснивач сеоског фудбалског клуба и члан Равногорског одбора. Спасавао сеоске комунисте од четника, а Немци су га 1944. због сарадње са четницима са још неколико Азањаца отерали на Бањицу. Ухапшен је од сеоских комуниста у својој кући. Стрељан у ноћи између 6/7. октобра 1944. у селу, са другим угледним мештанима, а кућа му је опљачкана.
6. Бачујков Ђорђа Живан-Жика, рођ. 1899. у селу Чента, општина Ковачица, жандармеријски наредник, командир жандармеријске станице у Азањи. Ранио га је један локални комуниста, приликом напада на станицу, у ноћи 2/3. априла 1943, иако је сарађивао са партизанима и кренуо да им се преда. Умро је исте ноћи на путу за болницу у Паланци.
7. Богдановић Матеје Бранимир-Баја, рођ. 1921, учитељ, фудбалер сеоског клуба, са три брата члан Збора. Оклеветан од сеоских комуниста да је фашиста и зликовац. Убијен од комуниста 5. октобра 1941. у селу, у близини куће Станислава Палића, првог дана пошто је кренуо на посао.
8. Вулићевић Животе Живадин-Бецко, рођ. 1899, љотићевац и председник општине током 1941. Убијен од комуниста крајем октобра 1944. у Паланци.
9. Вулићевић Радојка Живадин, рођ. 1908, учитељ у Влашком Долу, активни љотићевац. Убијен од комуниста у ноћи 4/5. септембра 1943. у Влашком Долу, јер је 1942. ухапсио партизана Миладина Прокића из Азање и предао га Немцима.
10. Вулићевић Драгољуба Александар–Аца, рођ. 1926, трговачки помоћник, активан члан Равногорске омладине и пратилац капетана Михајла Кочића. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
11. Вуловић Андрије Живојин, рођ. 1896, сарадник партизана. Мобилисан у четнике 1944. и додељен штабу 2. јасеничке бригаде. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
12. Громовић Милете Светомир, рођ. 1926, пратилац капетана Михајла Кочића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
13. Ђорђевић Милосава Боривоје–Бора, рођ. 1923, ухваћен и убијен од комуниста у ноћи 8/9. децембра 1943, јер је био у интимним односима са женом једног сеоског првоборца, који је погинуо у западној Србији. Партизани су га опомињали да не иде код ње, али их он није послушао. Једне ноћи дошли су у село, ухватили га, одвели у сеоске ливаде, где су га скинули голог. Убили су га испаливши му метак у чело.
14. Ђорђевић Живојина Драгиша, рођ. 1899. у Великој Крсни, трговац. Са мајком се доселио у Азању и ту одрастао. Пре рата одселио се за Загреб, где је држао кафану. Током рата био је близак генералу Дражи Михаиловићу. Нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
15. Ђорђевић Драгише Магдалена-Лена, рођ. 1926. у Загребу, ученица. Отишла је за оцем са четницима и нестала 1945. у повлачењу кроз Босну.
16. Јелић Велимира Арсен, рођ. 1924, машинбравар, активан члан Равногорске омладине. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
17. Карић Велимира Војислав, рођ. 1921, сарадник партизана. Погинуо нехотице као мобилисани четник приликом чишћења оружја код црквене порте, 12. јуна 1944.
18. Кељаћ Петра Чедомир-Чеда Вампир, рођ. 1922, столар, током рата сарађивао са четницима. Ухапшен је од комуниста одмах по ослобођењу и стрељан 15. октобра 1944. у Селевцу.
19. Маринковић Илије Младен, рођ. 1886, угледан сељак, заменик команданта села у организацији ЈВуО. Хапшен је од Немаца и љотићеваца, а 1944. био на Бањици. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу, а кућа му је опљачкана. Син јединац му је јесени 1944. мобилисан од комуниста и упућен на фронт у Хрватској, где је погинуо.
20. Марковић Василија Радмил, рођ. 1903, деловођа општине и узоран службеник, пре рата више пута награђиван. Убијен од комунисте Бранислава Поповића из Селевца 5. октобра 1941. у селу, у близини куће Станислава Палића.
21. Марковић Радмила Владета, рођ. 1925, ученик гимназије, пратилац капетана Михајла Кочића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно заробљен од комуниста после слома на Зеленгори и убијен половином маја 1945.
22. Матејић Светозара Стојимир-Мића, рођ. 1916, резервни наредник, командир чете ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као командир 2. чете 2. батаљона Летећег смедеревског одреда. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
23. Матејић Светозара Бранислав-Брана, рођ. 1922, током рата активан припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
24. Матејић Живадина Милета-Митко, рођ. 1917, симпатизер четника, убијен од комуниста без икаквог разлога у свом дворишту у ноћи 11/12. фебруара 1944. Убиство је почињено, наводно, да би се осветио Драгиша Шулејић, који је погинуо у Матејићима, а с чијом погибијом Милета није имао везе.
25. Милојевић Милана Гмитар, рођ. 1899, командант села при структурама ЈВуО, резервни поднаредник. Отишао са четницима и у повлачењу наводно заробљен од комуниста. Према неформалном сазнању, убијен код солане у Тузли почетком 1945, са још 150 заробљених четника.
26. Милошевић Светозара Младен, рођ. 1909. у селу Војковци под Рудником, свештеник, парох трећи азањски, члан Збора. Приликом доласка у село 5. октобра 1941, партизани су хтели да ликвидирају чувеног попа Косту Мајсторовића. Пошто га нису нашли, ухватили су Милошевића. Један од партизана је шапнуо Милошевићу да бежи; он је потрчао, али је други партизан припуцао из пушке и ранио га, у близини сеоског црквеног дома. Дотукао га је комуниста Шериф Хусрефовић из Паланке.
27. Митровић Стевана Радомир-Рајко Мужа, рођ. 1910, трговац, власник радње у селу. Једно време командир чете ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
28. Никодијевић Милутина Милован, рођ. 1900, сточни трговац и угледан домаћин, током окупације наводно је проказао једног сеоског комунисту команди СДС. Стрељан од комуниста у Паланци крајем октобра 1944. Син му је јесени 1944. мобилисан од комуниста и послат на Сремски фронт, где је погинуо.
29. Никосавић Обрада Љубомир, рођ. 1930, ученик, убијен од партизана у њиви у селу 10. августа 1944, приликом паљења вршалица.
30. Новаковић С. Будимир-Буда, рођ. 1897, пре борбе са партизанима у Грчцу, жандарми из Паланке су га повели као водича. Приликом борбе партизани га заробили и убили истог дана, 30. маја 1943.
31. Павлићевић Миливоја Mилован-Ване, рођ. 1885, општински кмет, током рата четнички сарадник. После ослобођења је ухапшен. Побегао из затвора и одметнуо се. Крио се у Крњеву. Ухваћен од комуниста крајем 1944, отеран у Паланку и тамо у затвору убијен без суда. Убио га је комунистички чувар, Личанин, ударцима колца у главу.
32. Павлићевић Михаила Стеван, рођ. 1904, трговац, резервни наредник, власник радње у Малом Пожаревцу код Сопота. Сарађивао је и са четницима и са партизанима. Једном приликом није имао да партизанима испоручи довољно соли, па је у страху побегао. Ухваћен је од комуниста и убијен 22. септембра 1941.
33. Павловић Ђорђа Милија-Мица Пура-Пура Касапин, рођ. 1903, месар, познат као вредан мајстор. Током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и у повлачењу кроз Босну наводно заробљен од комуниста, а потом убијен код солане у Тузли почетком 1945.
34. Павловић Владимира Благоје-Блажа Недић, рођ. 1884, један од најугледнијих сеоских домаћина, једно време председник општине Азања; председник сеоског Равногорског одбора, а касније и командант села. Спасао велики број комуниста од четника. Чувао је село од страдања, а лета 1944. преко предратних веза и личним пријатељством са генералом Недићем извукао 17 Азањаца са Бањице. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу, а кућа му је опљачкана.
35. Павловић Милована Живота-Жика, рођ. 1907, угледан домаћин, пре рата служио војску у Краљевој гарди, у јединици Драже Михаиловића. Током рата сарађивао са четницима од првих дана и био члан Равногорског одбора. Због сарадње са четницима био је и на Бањици. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу, а кућа му је опљачкана. Покупљене су му и породичне фотографије.
36. Пантелејић Владимира Богосав, рођ. 1908, деловођа општине. Приликом слања неких мештана на принудни рад, наводно им је говорио да „му поздраве Хитлера“. Убијен од комуниста у селу у ноћи 22/23. јула 1943, приликом паљења вршалица.
37. Пантић Павла Душан-Душко, рођ. 1883, угледан домаћин, члан Земљорадничке странке, близак пријатељ Драгише Шулејића. Убијен од комуниста у Влашком долу у ноћи 4/5. септембра 1943, наводно као непријатељ револуције.
38. Пантић Душана Живко, рођ. 1903, комунисти су му лета 1943. запалили вршалицу, због чега их је јавно по селу критиковао и псовао. После убиства оца још више је говорио против њих. Убијен је од комуниста у ноћи 20/21. октобра 1944. у потесу Боцин бунар у Селевцу. После рата целокупно покућство му је опљачкано.
39. Пекић Спасоја Војислав, рођ. 1910, сарадник четника. Једном приликом, док је био мобилисан у четничкој сеоској стражи батинао је сеоског комунисту-избеглицу Тозу молера, како би га спасио ликвидације. Ухапшен је у својој кући и везан од сеоских комуниста и Тозе молера којем је спасао живот, а потом убијен хицима у главу, у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу, при покушају бекства. Кућа му је по убиству опљачкана.
40. Поповић Ђорђа Витомир, рођ. 1916, током рата милиционер при сеоској жандармеријској станици. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу.
41. Поповић Тихомира Милован-Миле, рођ. 1926, општински писар, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
42. Радивојевић Живка Драгица-Драга, рођ. 1916, ухапшена од комуниста средином октобра 1944. и стрељана у селу у ноћи 19/20. октобра, јер је била противник комуниста и сарадник СДС, а брат јој је погинуо у четницима.
43. Радивојевић Живка Радивоје, рођ. 1919, четнички сарадник и курир. Заробљен и убијен од комуниста 7. јула 1944. на Брдњаку код Селевца, носећи пошту четничкој команди на Космају.
44. Стојановић Михајла Богдан-Брбља, рођ. 1910, индустријалац и млинар, фудбалер сеоског клуба. Био је веома богат и као такав једно време председник сеоског Равногорског одбора. Због сарадње са четницима био је на Бањици. Стрељан од комуниста у ноћи 6/7. октобра 1944. у селу, са другим угледним Азањцима.
45. Стојић С. Божидар-Божа Ерцов, рођ. 1908, монархиста, на једној свадби после рата носио је слику краља Петра II. После дугог малтретирања и иживљавања над њим, убили су га сеоски комунисти 17. јануара 1946, а потом га бацили у сеоски бунар. Нађен је сутрадан у бунару, око кога је у снегу остала локва крви.
46. Стојисављевић Смиља, рођ. 1912. у селу Добро Село код Босанске Крупе, избеглица настањена у Азањи код Живадина Тошића. Убијена од комуниста прерушених у четнике у сеоским њивама, у ноћи 8/9. маја 1944. због љубавног троугла у коме се нашла.
47. Стојковић Стојана Милосав, рођ. 1921, мобилисан у четнике. Заробљен у борби против партизана у Селевцу 13. септембра 1944. и истог дана убио га је његов комшија, партизан.
48. Тошић С. Живадин, рођ. 1901, током рата код њега је живела избеглица Смиља Стојисављевић, која му је постала љубавница. Из љубоморе је проказан партизанима, при том и оклеветан. Убијен у селу од комуниста прерушених у четнике у ноћи 8/9. маја 1944.
49. Ћосић Костадина Љубомир, рођ. 1927, активни припадник Равногорске омладине. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
Б а н и ч и н а
1. Вучетић Светолика Драгослав, рођ. 1920, пинтор, 1942. ступио у четнике Косте Пећанца, у одред Свете Ракића. Касније са Ракићем прешао у Космајску бригаду ЈВуО. Ухапшен од Немаца 10. јуна 1943. у Сибници код Сопота и пребачен у Београд. Стрељан 11. августа 1943. на Бањици.
2. Живановић Љубомира Миладин, рођ. 1909, од четника мобилисан и послат на зборно место у Башин. На путу ка Башину од Наталинаца на мотоциклу наишли су Немци, а он је почео да бежи. Немци су припуцали и убили га, 28. новембра 1943.
3. Илић Драгослав-Мачак, током окупације покушао је да подметне лошу овчију вуну и превари Грујицу Перића, који је од општине одређен за откупљивача. Грујица је одбио да такву вуну прими, те је уследила туча у којој је Драгослав извукао дебљи крај. Пред ослобођење, 8. октобра, на једној свадби на Караули, Драгослав је убио Грујицу. По ослобођењу, Грујичин брат Рајко ступио је у сеоску милицију, те је на његову иницијативу милиција 18. октобра ухапсила Драгослава, спровела га за Паланку, где је стрељан на Рудинама неколико дана касније. Рајка Перића такође ће комунисти касније убити.
4. Јелић Илије Божидар-Божа, рођ. 1922, није желео да се одазове комунистичкој мобилизацији, па се одметнуо и крио. Погинуо 14. марта 1945. у бункеру на Караули, од бомби коју су бацили припадници КНОЈ-а.
5. Јелић Милана Братислав, рођ. 1926, није желео да се одазове комунистичкој мобилизацији, па се одметнуо и крио. Убили су га из митраљеза припадници потерног одељења КНОЈ-а 14. марта 1945, код бункера у његовом дворишту, иако је желео да им се преда.
6. Јовановић Андреје Милан, рођ. 1910, мобилисан у четнике 1944, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао код Тузле почетком 1945.
7. Лазаревић Владимира Драгица, рођ. 1924, љубавница сеоског четника Мице Марковића; била је после рата одметнута са њим. Убијена од комуниста 1. јуна 1946. заједно са Мицом и дотерана у центар села. Њихови лешеви били су загрљени.
8. Луковић Милана Божидар, рођ. 1904, син му је 1944. позван на мобилизацију у четнике, па га је мењао у јединици. Отишао са четницима и нестао почетком 1945. у северној Босни, током повлачења.
9. Марковић Драгослава Милован-Мица, рођ. 1918, током рата био у четницима, на дужности у команди места. По ослобођењу се одметнуо и ухватио везу са четницима који су дошли из Босне. Предао се, а касније се опет одметнуо. Ухваћен је и убијен 1. јуна 1946, а његов леш био је изложен у селу заједно са његовом девојком Драгицом Лазаревић. Изложени су загрљени. Један сеоски комуниста опалио му је мртвом метак у главу, који је прошао кроз кокарду на капи.
10. Марковић Милије Слободан, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Био у 19. бирчанској бригади НОВЈ. У првој борби са Немцима и усташама код Оџака 1945, сам се ранио у руку како би избегао даље борбе, па је смештен у болницу у Модричи. Изведен из болнице и убијен од комуниста, 5. маја 1945.
11. Милутиновић Животе Љубомир-Љуба Бубањац, рођ. 1900, пратилац команданта села при ЈВуО Радосава Милентијевића и припадник четничке војне полиције. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
12. Мирковић Петра Благоје, рођ. 1876, учесник ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918, где је рањаван. Резервни коњички капетан I класе са Солуна, радикал, један од најугледнијих људи у Доњој Јасеници. Пре рата прешао у Збор Димитрија Љотића и био члан Обласног одбора савеза земљорадничких задруга. Појавом партизана почео је да агитује против њих. Партизани су организовали напад на његову кућу септембра 1941. и ранили његову супругу Живку, али им је он побегао и скривао се у Водицама. Убијен из заседе када је колима терао џакове са брашном и кукурузом, од једног борца Паланачке партизанске чете, 22. октобра 1941. код водичке чесме. Комунисти су му наредили да одложи пушку коју је имао, али им је он одговорио да оружје не даје мангупима, након чега су га убили хицем у главу. Групом партизана која га је убила командовао је Мика Голубовић из Паланке.
13. Перић Цветка Љубомир-Љуба, рођ. 1914, није желео да се одазове комунистичкој мобилизацији, па се одметнуо и крио. Погинуо 14. марта 1945. у бункеру на Караули, од бомбе коју су бацили припадници КНОЈ-а.
14. Перић Петра Радомир-Рајко, рођ. 1915, по ослобођењу био у сеоској милицији коју су формирали комунисти. Међутим, када је добио мобилизацијски позив за фронт није желео да се одазове, па се одметнуо и крио. Убијен после мучења 14. марта 1945. у својој земуници на Караули од стране припадника потерне јединице КНОЈ-а.
15. Перић Светозара Радомир, рођ. 1923, није желео да се одазове комунистичкој мобилизацији, па се одметнуо и крио. Погинуо 14. марта 1945. у бункеру на Караули, од бомбе коју су бацили припадници КНОЈ-а.
16. Петровић Радомира Милорад-Миле, рођ. 1915, није желео да се одазове комунистичкој мобилизацији, па се одметнуо и крио. Погинуо 14. марта 1945. у бункеру на Караули, од бомбе коју су бацили припадници КНОЈ-а.
17. Петровић Василија Филип-Фића, рођ. 1911, колар, мобилисан у четнике Горске краљеве гарде, одступио са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
18. Ракић Мијаила Светомир-Света, рођ. 1910, студент права, пре рата полицијски писар у Београду и резервни поручник. Био је познати четнички војвода Косте Пећанца и командант Космајског четничког одреда. Од првих дана сарађивао са Дражом Михаиловићем и организовао Равногорски покрет. Касније је формирао одред ЈВуО на Космају, који убрзо прераста у бригаду. Разоружан од Немаца у Сибници код Сопота са својим одредом јуна 1943. и 8. септембра спроведен на Бањицу. Стрељан од Немаца на Бањици 25. септембра 1943.
19. Савић Милана Живан-Жира, рођ. 1887, јако богат човек и члан сеоског Равногорског одбора. У његовој кући током рата често је боравио капетан Лазовић. По ослобођењу није имао да испоручи довољно жита новоформираним властима. Одведен од комуниста у затвор у Стојачку, па спроведен за Паланку, где је обешен 13. јуна 1946. Комунисти су потом породици рекли да се сам обесио у затвору, иако му је цело тело било прекривено модрицама од батина.
20. Стевановић Радована Радивоје, рођ. 1905, мобилисан од четника и послат на зборно место у Башин. На путу ка Башину од Наталинаца на мотоциклу наишли су Немци, а он је почео да бежи. Немци су припуцали и убили га, 28. новембра 1943.
21. Суботић Михаила Боривоје-Бора, рођ. 1903, резервни поднаредник, припадник сеоске страже ЈВуО на раскрсници између Баничине и Бошњана. За време офанзиве против четника, наишли су љотићевци од Раче и затекли га на стражарском месту. Видевши запаљену ватру, дозвали су га и покосили митраљезом, 15. фебруара 1944.
Б а ш и н
1. Ђорђевић Мијаила Драгослав-Драгоња Циганин, рођ. 1921, свирач, током рата активни припадник четничких формација. Боравио на терену Подунавља и био пратилац команданта 8. подунавске бригаде ЈВуО Милована Ребића. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
2. Живковић Милутина Велимир, рођ. 1906, жандармеријски поручник на служби у Аранђеловцу. Током рата био у Пољској стражи. Остао да брани Аранђеловац од комуниста при јединицама Горске краљеве гарде ЈВуО. Погинуо у борби на падинама Букуље 18. септембра 1944.
3. Живковић Љубомира Милосав-Камараш, рођ. 1920, дрводеља, током рата био у четницима. После ослобођења крио се у Сепцима код Раче. Ухапшен од комуниста, спроведен у Паланку и стрељан 29. новембра 1944. на Рудинама.
4. Зец Ђура Стеван, рођ. 1925. у Личком Петровом Селу, избеглица, током рата живео у Башину. Сарађивао са четницима. Стрељан од комуниста на Рудинама у Паланци 17. октобра 1944.
5. Ивановић Светолика Радосав-Судија, рођ. 1907, резервни поручник војске Краљевине Југославије и предратни судија у Београду. Равногорац од 1941. У току рата капетан и командант 1. јасеничке бригаде ЈВуО, па војни иследник Горске краљеве гарде. Касније постао командант Лепеничке бригаде 2. шумадијског корпуса. У бици против комуниста на Јеловој гори у селу Добриња 8. септембра 1944. тешко рањен и премештен у четничку војну болницу у Рачи Крагујевачкој. Умро од последица рањавања 21. септембра 1944. у Рачи.
6. Младеновић Милентија Љубисав, рођ. 1888, предратни председник сеоске општине; током рата командант села у организацији ЈВуО. У његовој кући једно време био је штаб 1. јасеничке бригаде. Спроведен у Паланку одмах по ослобођењу и стрељан од комуниста 29. новембра 1944. на Рудинама.
7. Никодијевић Милутина Љубомир-Љуба, рођ. 1909, један од првих равногораца Паланке и околине, војни организатор четника у Башину, командир обуке и командир сеоске чете-1. чете 3. батаљона 1. јасеничке бригаде. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
8. Старчевић Стевана Милош, рођ. 1881, председник општине, током рата помагао партизане. Стрељан од комуниста 8. новембра 1944. у кругу касарне. у Паланци, као богат човек, како би му лакше одузели имовину. Није му помогла ни петиција коју је потписао велики број мештана, а која сведочи да је био невин.
9. Стевановић Драгољуба Милорад, рођ. 1918, мобилисан у четнике; у првој борби у Друговцу пао у руке партизанима, а потом стрељан на тим теренима, крајем октобра 1943.
В о д и ц е
1. Јевтић Пантелеје Петар, рођ. 1921, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
2. Поповић Николе Живадин-Левин, рођ. 1925. у Смедереву. Тридесетих година са мајком се доселио на породично имање у Водицама. Током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Радовановић Александра Милан, рођ. 1923, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно погинуо у окршају са партизанима на Мотајици код Дервенте марта 1945.
4. Стојадиновић Младена Александар, рођ. 1921, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
Г л и б о в а ц
1. Алексић (Тацковић) Душана Живојин-Мића, рођ. 1925, током рата четнички сарадник. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
2. Арсенијевић Божидара Александар-Лека, рођ. 1926, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Арсенијевић Божидара Драгомир-Мика, рођ. 1922, током рата четнички сарадник. Пред ослобођење се прикључио брату, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
4. Димитријевић Живојина Недељко-Сладан, рођ. 1910, чиновник, током рата веза капетана Лазовића са среским начелником Велимировићем. Отишао са четницима и умро од тифуса марта 1945. на Вучијаку, током повлачења кроз Босну.
5. Димитријевић Радована Радомир-Славошић, рођ. 1925, током рата сарађивао са четницима. Отишао са четницима и умро од тифуса на Вучијаку код Дервенте марта 1945, у току повлачења кроз Босну.
6. Јанићијевић Живојина Александар-Леса, рођ. 1919, током рата четнички сарадник. Јесени 1944. мобилисан у партизане, у 23. дивизију НОВЈ. Дезертирао са положаја и вратио се у Глибовац. Стрељан од комуниста у Паланци 4. марта 1945, као опомена другим дезертерима.
7. Љубичић Петра Мирко, рођ. 1915, избеглица из околине Пакраца, резервни наредник, током рата живео у Глибовцу. Прешао из СДК у четнике 1942. Од 1944. једно време био командант батаљона у 2. јасеничкој бригади ЈВуО. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
8. Љубичић Петра Стојан, рођ. 1909, избеглица из околине Пакраца, током рата живео у Глибовцу. Прешао из СДК у четнике 1942, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
9. Радовановић Милана Божидар-Божа, рођ. 1917, отишао са четницима и заробљен од комуниста током одступања кроз Босну, после слома на Зеленгори. Убијен у околини Калиновика крајем маја 1945.
10. Радовановић Стевана Радојица-Була-Булко, рођ. 1922, ступио 1942. у специјалну полицију, одакле је 1943. отишао у четнике. Отишао са четницима и заробљен од комуниста током одступања кроз Босну, после слома на Зеленгори. Убијен код Калиновика крајем маја 1945.
11. Радојевић Владимира Мијаило-Мила, рођ. 1909, током рата сарађивао са четницима. Отишао са четницима и заробљен од комуниста током одступања кроз Босну, после слома на Зеленгори. Убијен на мучки начин у близини Калиновика крајем маја 1945.
12. Радосављевић Танасија Душан-Дула Циганин, рођ. 1906, трговац, власник сеоске кафане, током рата четнички сарадник. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
13. Радосављевић Момчила Чедомир–Чеда-Соћур, рођ. 1903, током рата активни припадник четничких формација, на служби у штабу 2. јасеничке бригаде. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
14. Станојевић Милије Владимир-Влада, рођ. 1912, жандaрмеријски капетан II класе Краљевине Југославије са службом Смедереву. Током рата био у Градској стражи СДС у Смедереву, одакле је фебруара 1944. пребачен за команданта страже у Заводу за принудно преваспитање омладине у Паланци. Убрзо је пришао четницима, где је био на служби у преком суду, па у команди 8. подунавске бригаде ЈВуО. Погинуо на свој рођендан 23. августа 1944, у борби против комуниста у Петријеву.
15. Стојковић Милована Милан-Миланче, рођ. 1910, предратни чиновник штаба Ваздухопловне команде, резервни капетан. Сарадник четника од 1942. Током рата главни обавештајни официр Смедеревског корпуса, а једно време је због тога био на Бањици и у Борском руднику. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
16. Стојковић (Сарић) Светозара Милорад, рођ. 1902, један од најугледнијих домаћина у селу, током рата симпатизер партизана. Био на Бањици. Убијен 5. септембра 1949. од комуниста под командом после мучења, као јатак непредатих четника. Његов леш су однели и бацили на ограду, како би представили селу да је убијен у бекству. Комунисти су му потом поклали све свиње, попили вино и опљачкали кућу, па му се у дому гостирали три дана.
17. Тодоровић Божидара Бранислав-Брана Рус, рођ. 1923, током рата био у четницима. Од Немаца 1944. ухапшен и отеран у логор у Немачкој. После ослобођења, од децембра 1945, наставио са отпором према комунистичким властима. Убијен као непредати четник 7. марта 1948. у селу од једног Глибовчанина-сарадника УДБ-е. Тај Глибовчанин се као некадашњи четник налазио у затвору, а његов рођак, удбаш, обећао му је слободу уколико ликвидира Руса. „Бивши четник“ је на то пристао, намамио га у своју колибу и задавио га.
Г о л о б о к
1. Ивановић Николе Милан, рођ. 1900, током рата сарадник партизана. По ослобођењу изабран за члана Народноослободилачког одбора. Скривао је два сина да не иду на фронт и штитио село од мобилизације. Комунисти су га ухватили, спровели за Паланку и стрељали 4. марта 1945, као опомену за друге дезертере. Синови су му исте ноћи отерани за Младеновац.
2. Ивановић Жике Миладин, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
3. Јозић Душана Бранислав-Бане, рођ. 1926, гимназијалац, активиста Равногорске омладине. Од 1944. био у штабу Смедеревског корпуса; исте године рањен у борби са партизанима. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао у борбама у босанској Посавини почетком 1945.
4. Коларевић Милоја Адам-Дама, рођ. 1891, антикомуниста, једном приликом пријавио је партизане команди СДС у Паланци. Убијен од комуниста 3. марта 1944. пред сеоском кафаном, хицем у главу.
5. Миловановић Милоша Радосав-Раја, један од најугледнијих домаћина у селу, члан Збора. Био је повезан са Љотићевом централом у Смедереву. Отеран по ослобођењу у затвор у Паланку и стрељан од комуниста почетком новембра 1944. на Рудинама.
6. Милошевић Милутина Божидар, рођ. 1917, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
7. Митровић Животе Војислав-Ранче, рођ. 1903, љотићевац, председник општине. Рањен је у стомак при нападу партизанске тројке на општину 23. јула 1943. и умро истог дана.
8. Петровић Животе Милан-Трба, рођ. 1896, командант села у организацији ЈВуО од марта 1944. Чувао је село од страдања. По ослобођењу отеран у затвор у Паланку. Стрељан од комуниста почетком новембра 1944. на Рудинама.
9. Поповић Живојина Драгољуб-Љуба, рођ. 1900, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
10. Поповић Николе Милосав-Мика, рођ. 1907, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
11. Радовановић Милана Милета, рођ. 1902, партизански првоборац, дезертирао из јединице пред борбу са Немцима. Ухваћен и убијен од бивших сабораца – партизана 18. септембра 1941, на сеоској раскрсници. Прва је жртва комунистичког терора у околини Паланке.
12. Рајковић Животе Милосав-Мића Шарац, рођ. 1922, пратилац капетана Михајла Кочића. Отишао са четницима 2. јасеничке бригаде и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
Д о б р и Д о
1. Бељић Јанка Лазар, рођ. 1892, током рата заменик команданта села при структурама ЈВуО, а од пролећа 1944. командант места. По ослобођењу остао у селу. Лишен слободе, отеран и стрељан од комуниста на путу ка Селевцу 25. октобра 1944.
2. Бељић Милутина Момчило-Тицин, рођ. 1927, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно заробљен после слома на Зеленгори, а потом убијен од комуниста са великом групом заробљених четника крајем маја 1945. и бачен у јаму Понор код Миљевине.
3. Војиновић Влајка Милосав-Миса, рођ. 1910, током рата краће време командант сеоског батаљона при 7. подунавској бригади ЈВуО. Због учешћа у убиству двојице партизанских сарадника робијао по ослобођењу у Забели, а осуђен је на 14 година. Побегао из затвора и скривао се у Селевцу, код кума Бране Милојевића. Ухваћен 10. априла 1946. и убијен на лицу места као непредати четник.
4. Вукосављевић Живка Живадин, рођ. 1904, члан Земљорадничке странке, убијен од групе партизана код куће 19. августа 1943, зато што је начелнику среза једном приликом пријавио долазак партизана у своју кућу.
5. Вукосављевић Милана Живојин-Жика, рођ. 1889, септембра 1943. изабран за председника општине. Убијен од комуниста рано изјутра 4. јануара 1944. у близини своје куће.
6. Марковић Животе Чедомир-Диндула, рођ. 1903, активни припадник четничких формација. Заробљен и стрељан од партизана 11. августа 1944. код сеоске основне школе.
7. Милошевић Веселина Радомир, рођ. 1921, око три месеца био у партизанима, али их је због болести напустио. Уочи Нове 1944. одведен од четника и на саслушању признао да су партизани одседали у кући Милете Стојадиновића у Влашком Долу. Касније су четници извршили претрес Стојадиновићеве куће и затекли комунисте; развила се борба у којој је погинула Милетина кћерка Јелица. Убијен од комуниста 20. септембра 1944. у близини своје куће.
8. Милутиновић Милутина Драгомир-Дула, рођ. 1906, угледан домаћин, почетком рата сарадник партизана. Добио је од партизана радио апарат на чување. Доласком капетана Лазовића у смедеревски крај, са којим је био у кумству, постаје четнички сарадник и четницима предаје радио апарат. Због тога убијен од комуниста у ноћи 5/6. априла 1944, пред капијом своје куће.
9. Михајловић Ђурађа Живадин, рођ. 1900, за време рата због убиства једног мештанина осуђен на временску казну. Пред ослобођење побегао из затвора. Септембра 1944, чувши да долазе Руси, ступио у четнике и отишао са њима у Босну, где је нестао 1945. Наводно заробљен после слома на Зеленгори, а потом убијен од комуниста са великом групом заробљених четника крајем маја 1945. и бачен у јаму Понор код Миљевине.
10. Мишковић Милана Момчило, рођ. 1921, током рата био у четницима. Убијен од комуниста новембра 1944. на Језави у Смедереву.
11. Николић Чедомира Радомир-Мали Дабић, рођ. 1923. у Михајловцу, живео у Добром Долу. Надимак је добио по четничком команданту Дабићу из Лугавчине, кога је много волео. Као дечак био је симпатизер четника па је и после ослобођења носио кокарду. Због тога је убијен од комуниста на мучки начин крајем октобра 1944. у Друговцу.
12. Обрадовић Милорада Радојица–Дица, рођ. 1917, деловођа општине, велики боем. До гола је свучен, а потом убијен од комуниста на друму у близини куће Живадина Вукосављевића рано ујутро 4. јануара 1944, иако се није много бавио политиком.
13. Радивојевић Огњана Живадин, рођ. 1900, мобилисани четник, стрељан од партизана 14. октобра 1943. у близини куће Богдана Живића. Наводно, слабо је слушао и поштовао маћеху Милојку, мајку будућег партизана Душана Панића из Селевца, па га је он из освете убио.
14. Радивојевић Живадина Живорад, рођ. 1922, из освете што су му комунисти убили оца, ступио је у четнике. Отишао са њима у Босну и нестао током повлачења 1945. Наводно заробљен после слома на Зеленгори, а потом убијен од комуниста са великом групом заробљених четника крајем маја 1945. и бачен у јаму Понор код Миљевине.
15. Радосављевић Владимира Радојица, рођ. 1921. у Михајловцу, активни припадник четничких формација. После борбе са љотићевцима на Враилку изазвао је окупатора у Сараорцима, те је заробљен од групе добровољаца, одведен у атар Скобаља код Смедерева, и ликвидиран крај Мораве, почетком марта 1944.
16. Станимировић Милорада Драгутин, рођ. 1903, зидар, живео са породицом у Пожаревцу. Погинуо 1943. у борби са комунистима у околини Петровца на Млави, заједно са сином.
17. Станишић Љубомир-Љуба, рођ. 1899. у Азањи, ковач, током рата био је у четницима. Ухапшен и убијен од Љотићевих добровољаца 2. марта 1944. у Смедереву, код градског гробља.
18. Стојановић Богомира Драгослав-Биба, рођ. 1920, поднаредник војске Краљевине Југославије, командир Омладинске чете 4. батаљона 7. подунавске бригаде ЈВуО, а касније и командант посадног одреда у Добром Долу. Погинуо у борби против комуниста у Селевцу 13. септембра 1944.
19. Чаировић Радојка Радомир-Рутко, рођ. 1917, мобилисан у четнике, а касније остао добровољно у њиховим редовима. Заробљен од комуниста у борби у Друговцу и убијен у ноћи 16/17. октобра 1943.
20. Чаировић Томе Милија-Мица, рођ. 1890, септембра 1941. поднео оставку на место председника сеоске општине и постао њен деловођа. Симпатизер четника. Убијен од комуниста у ноћи 5/6. априла 1944. у близини своје куће, а комплетно покућство му је опљачкано.
К у с а д а к
1. Аврамовић Богомира Велимир-Веља, рођ. 1919, мобилисан у четнике, погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
2. Банковић Живојина Десимир, рођ. 1924, борац Младеновачке бригаде ЈВуО. Погинуо 4. јуна 1944. у изненадном нападу партизана на четнике, на стражарском месту Белуће између Друговца и Велике Крсне.
3. Банковић Николе Драгослав, рођ. 1922, опанчар, пратилац команданта села Милана Степановића. Отишао са четницима као мобилисан и нестао током повлачења кроз Босну. Наводно умро од тифуса на Вучијаку марта 1945.
4. Банковић Животе Драгутин-Драгиша, рођ. 1903, погинуо 29. марта 1944. у тешкој борби против партизана у кући Боре Бркића у Кусатку, у којој се тада одржавао састанак четничких присталица.
5. Банковић Мијаила Младен, рођ. 1925, мобилисани четник, тешко рањен у стомак у борби против комуниста у Друговцу. Умро у смедеревској болници 20. августа 1944. од последица рањавања.
6. Банковић Мијаила Сретен-Среја, рођ. 1923, активни припадник четничких формација, од пролећа 1944. вођа оперативне тројке у 7. подунавској бригади ЈВуО. Погинуо 24. јуна 1944. у тешкој борби против партизана у Друговцу.
7. Банковић Танасија Радован, рођ. 1922, трговачки помоћник, мобилисан у четнике. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
8. Бркић Михаила Драгољуб-Драгиша, рођ. 1920, син председника сеоског Равногорског одбора и потоњег команданта села Михаила-Мицка Бркића. Током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
9. Бркић Милутина Момир, рођ. 1923, током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно умро од тифуса на Вучијаку марта 1945.
10. Бркић Николе Петар-Пера, рођ. 1911, резервни наредник, командир шестог рејона, заменик командира Летеће чете, краће време њен командир и, такође краће време, командир Омладинске чете 1. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
11. Васиљевић Милете Витомир-Мика, рођ. 1926, активни припадник четничких формација, погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
12. Васиљевић Милоша Младен, рођ. 1905, припадник СДК. Заробљен од комуниста и стрељан крајем октобра 1944. у Младеновцу.
13. Весић Милосава Миладин, рођ. 1922, железничар, равногорски илегалац. Откривен од Немаца и стрељан 3. априла 1944. у Краљеву, са још неколико равногораца.
14. Вићић (Банковић) Мијаила Миладин, рођ. 1907, капетан војске Краљевине Југославије, равногорац од 1941. и организатор устанка у Хомољском срезу, на служби у команди Млавског корпуса ЈВуО. Командант Хомољске бригаде, а краће време и командант корпуса. Отишао са четницима и вратио се из Босне; покушао да организује устанак против комуниста. Рањен у стомак од комуниста у селу Гложане код Свилајнца јесени 1945. и умро од рана у основној школи у Свилајнцу.
15. Гајић Никодија Павле, рођ. 1904, четник, погинуо нехотице 16. октобра 1943. на стражи у Кусатку.
16. Гачић Василија Рачко, рођ. 1908, током рата сарадник четника. После ослобођења батинан од комуниста. Због тога што је 1946. јавио супрузи убијеног одметника Драгослава Танасковића ко јој је и где убио мужа, поново је батинан од стране комуниста. Од тога оболео и умро 1949.
17. Димитријевић Чедомира Грујица-Груја, рођ. 1922, пратилац потпоручника Добросава-Доде Радојковића. Рањаван априла 1944. у борби против партизана у Друговцу. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
18. Дражић Светозара Витомир-Вита, рођ. 1917, потпоручник војске Краљевине Југославије, од 1935. фудбалер сеоског клуба. Један од првих равногораца овога краја, командант 1. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Заробљен од Немаца 22. марта 1943. у селу и стрељан у Раброву код Пожаревца 7. маја 1943, у акцији одмазде.
19. Ђекић Илије Витомир, рођ. 1900, жандармеријски наредник са службом у Мионици. Убијен од комуниста 4. августа 1941, приликом напада на Мионицу. Колубарска партизанска чета, којом је командовао Радивоје Јовановић-Брадоња, напала је тада приватне станове ожењених жандарма. Витомир је покушао да им пружи отпор, али је убијен.
20. Ђорђевић Михаила Миодраг–Миле, рођ. 1922, учитељ, током рата дружио се са четницима и сарађивао са њима. Одмах по ослобођењу, партизани су му упали у кућу, где су јели и пили, а потом га везали жицом и отерали. Убијен код Дубоне 12. октобра 1944. од једног земљака, бившег четника. Иако је знао да је на састанку сеоских комуниста донета одлука о његовој ликвидацији, Миодраг није хтео да напусти село и оде са четницима, јер је сматрао да је недужан.
21. Зарић Петра Радомир, рођ. 1913, возовођа, један од првих равногораца смедеревског краја. Није био активан четник, већ њихов сарадник, али је одступио са четницима у Босну. На превару заробљен од партизана после слома на Зеленгори, у Мосоровићима код Калиновика маја 1945. Поведен на стрељање са великом групом четника, али је рањен пао у јаму и избегао смрт. Нашла га је случајно пастирица, муслиманка. Муслимани су га чували и хранили две недеље, а умро је од последица рањавања крајем маја 1945.
22. Ивановић Стевана Живадин-Жика, рођ. 1908, наредник војске Краљевине Југославије, на служби у команди 1. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима у Босну, одакле је враћен марта 1945. Покушао је да организује устанак против комуниста. Ухваћен од комунистичке теренске милиције јуна 1945. и отеран у затвор, одакле је побегао кроз оџак и поново приступио непредатим четницима. Погинуо 19. марта 1946. у борби са припадницима ОЗН-е, код куће Витомира Ђекића у Стојачку.
23. Јанковић Јована Милојко, рођ. 1886, убијен од комуниста код своје колибе између Ковачевца и Кусатка 14. марта 1946. са два сина, јер је скривао и помагао четнике који су се вратили из Босне.
24. Јанковић Милојка Милосав, рођ. 1910, убијен од комуниста 14. марта 1946. са оцем и братом код своје колибе између Ковачевца и Кусатка, јер је скривао и помагао четнике који су се вратили из Босне.
25. Јанковић Милојка Срећко-Среја, рођ. 1912, убијен од комуниста 14. марта 1946. са оцем и братом код своје колибе између Ковачевца и Кусатка, јер је скривао и активно помагао четнике који су се вратили из Босне.
26. Јанковић М. Душан-Дуле, рођ. 1915, трговачки помоћник, пре рата сеоски жандарм и пољар. Током рата сарађивао са четницима. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
27. Јанковић Милована Милисав, рођ. 1921, током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
28. Јеремић Кузмана Миладин-Петровић, рођ. 1895, предратни жандарм, током рата четник. Заробљен од комуниста у борби 14. октобра и убијен у ноћи 16/17. октобра 1943. у Друговцу.
29. Јовановић Божидара Милош-Миша, рођ. 1926. у Београду, током рата столарски шегрт у Кусатку. Пре ступања у четнике био припадник Националне службе. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу четника на немачки транспорт на железничкој станици.
30. Ковачевић Момир-Моша, жандармеријски поднаредник, родом из околине Окучана у Славонији, на служби у жандармеријској станици у Кусатку. Током рата легализован у одреду СДС. Радио је за четнике, а касније и прешао у њихове редове. Био на командним дужностима у 3. јасеничкој бригади ЈВуО, од лета 1944. командант њеног 2. батаљона у Голобоку. По ослобођењу ухапшен, отеран на Рудине и стрељан од комуниста, почетком новембра 1944.
31. Којић Ђура Жарко, рођ. 1923, избеглица из села Велика Сочаница код Дервенте, настањен у Кусатку. Отишао са четницима и умро од тифуса на Вучијаку марта 1945, у повлачењу кроз Босну. Сахрањен у родном селу.
32. Лазаревић Милана Светислав–Мечка, рођ. 1901, током рата једно време председник сеоске општине. Убијен од комуниста 1944. или 1945. у селу.
33. Љубичић Александра Драгиша, рођ. 1924, машински радник, живео у Београду. Сарађивао са четницима, због чега су га Немци отерали на Бањицу. Побегао из логора на Бањици 1944. и приступио четницима у родном селу. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
34. Мијатовић Обрада Радосав, рођ. 1903, резервни поднаредник војске Краљевине Југославије, командир Летеће чете 1. батаљона 1. јасеничке бригаде, рејонски командант, а од краја марта 1944. командант села при структурама ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
35. Мијатовић Радосава Миодраг-Мига, рођ. 1924, пратилац потпоручника Доде Радојковића. Тешко рањен у борби са Немцима 10. августа 1944. на Дрену. Иако још неопорављен од рањавања, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
36. Мијатовић Радована Велимир-Мића Бушин, рођ. 1925, пратилац потпоручника Доде Радојковића и једно време његов ађутант. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
37. Милашиновић Лазара Чедомир-Чеда, рођ. 1916, жандарм Краљевине Југославије, током рата активни припадник четничких формација. Пред ослобођење отишао са четницима ка Босни. Остављен у позадини при јединицама војне полиције у околини Чачка да хвата дезертере и враћа их у корпус. Одступио са другом јединицом у Босну и тамо нестао током повлачења 1945.
38. Милашиновић Луке Милорад-Мика, рођ. 1919, ковач, живео у Београду, током рата присталица и сарадник четника. Јесени 1944. одступио са Авалским корпусом ЈВуО у Босну и тамо нестао током повлачења 1945.
39. Миленковић (Бојковић) Драгољуба Добросав, рођ. 1927, живео у Паланци, мобилисани четник. Приликом борбе са комунистима код Селевца 13. септембра 1944. заробљен, а потом убијен 15. септембра 1944. у Друговцу.
40. Милијашевић Радована Миодраг, рођ. 1924, мобилисан у четнике, погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
41. Милићевић Ж. Душан-Дуле, рођ. 1919. у селу Карловчић код Пећинаца у Срему, живео у Кусатку, где је био власник берберске радње. Био је у четницима. Убијен 6. маја 1944. од комунистичког агента убаченог у четнике, наредника Миљка Живковића-Соће. Повод за убиство било је његово откриће да је Соћа комуниста.
42. Милојевић Радосава Живко-Бела, рођ. 1900, сарадник непредатих четника. Убијен од комуниста 14. марта 1946, јер је извадио зуб непредатом четнику Жики Ивановићу, а потом бачен код Ђаковићског млина са Јанковићима.
43. Милосављевић Милије Гвозден, рођ. 1910, резервни поднаредник, почетком рата сарађивао са партизанима, а касније прешао у четнике. Командир рејона у селу и командир Омладинске чете 1. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
44. Милошевић Марјана Милован-Роса, рођ. 1913, током рата активни припадник четничких формација. Ухапшен и стрељан од комуниста 17. октобра 1944. на Рудинама у Паланци, одлуком преког суда команде места.
45. Милошевић Марјана Михаило, рођ. 1917, мобилисан у четнике, погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
46. Пантић Мијаила Мирослав-Рара, рођ. 1923, одступио са четницима у Босну. Наводно заробљен од усташа током повлачења и убијен код Босанског Шамца крајем јануара 1945.
47. Паунић Николе Милета, рођ. 1919, опанчар, 1941. ступио у партизане, одакле је неколико дана касније побегао, а 1943. приступио четницима, где је био вођа оперативне у 8. подунавској бригади. Стрељан од комуниста 17. октобра 1944. на Рудинама у Паланци, одлуком преког суда команде места.
48. Петровић Данила Димитрије-Дича, рођ. 1881, стрељан од партизана у ноћи 22/23. јула 1943. На дан 21. јула, партизани предвођени Ивом Степановићем дошли су му у кућу, тражећи хлеб. Месец дана их је хранио, али пошто му је домаћинство тада имало 13 чланова, рекао им је да више нема хлеба. По пријави комшија да хлеба има, партизани су се вратили, нашли хлеб сакривен у канатама и са њим повели кавгу. Када су му рекли да су они ослободиоци, узвратио је да му њихова слобода не треба. Одвели су га и убили 50 метара од његове капије, на сеоској раскрсници. Кућа му је после убиства опљачкана.
49. Радић Радована Mихаило-Мића, рођ. 1920, током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
50. Радишић Драгољуба Костадин, рођ. 1925, четнички сарадник, а једно време активни припадник четничких формација. Убијен од комуниста 1945, јер су му у кући приликом претреса пронашли фотографију из дана када је био у четницима.
51. Радојковић Радосава Добросав-Дода, рођ. 1920, потпоручник војске Краљевине Југославије, један од првих равногораца у околини Паланке, командант 1. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Челник Равногорског покрета у Кусатку. Рањен у око 29. марта 1944. у борби са комунистима у кући Боре Бркића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као поручник и командант 2. јасеничког батаљона Летећег смедеревског четничког одреда. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
52. Радојковић Радосава Стојимир-Дуја, рођ. 1916, током рата сарађивао са четницима. Придружио се пред ослобођење брату, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
53. Радојковић Радосава Тихомир-Тика-Јаре, рођ. 1923, током рата сарађивао са четницима. Придружио се пред ослобођење брату, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
54. Радојковић Петра Милош, рођ. 1914, командир првог рејона у засеоку Косовац. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
55. Радојковић Зарије Миодраг-Мика Патос-Тушан, рођ. 1923, током рата четнички обавештајац. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
56. Радојковић Војислава Александар-Леца, рођ. 1924, мобилисан у четнике, погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
57. Радојковић Радосава Радоје-Раца Азањкин, рођ. 1923, пратилац потпоручника Доде Радојковића. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
58. Ристић Томе Марко, рођ. 1925, јесени 1944. пријавио се у партизане као добровољац, отишао на одсуство, али се није вратио на време у јединицу. Због тога стрељан 28. октобра 1945. у Београду, на Карабурми, као пример другима.
59. Станисављевић Антонија Иван, рођ. 1902, жандармеријски наредник са службом у Крушевцу. За време рата прикључио се Расинском корпусу ЈВуО и постао командант батаљона. Наводно унапређен у чин потпоручника. По ослобођењу заробљен и стрељан од комуниста, крајем јуна 1945.
60. Станошевић Ранка Адам, рођ. 1907, опанчар, четник. Заробљен од комуниста у борби 14. октобра и убијен у ноћи 16/17. октобра 1943. у Друговцу.
61. Степановић Милинка Цветко, рођ. 1903, учитељ, ревизор свих школа Јасеничког среза. Организатор Равногорског покрета, благајник среске равногорске организације, командант Јасеничког среза при ЈВуО и члан преког суда; један од првих равногораца у околини Паланке. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као благајник Летећег смедеревског одреда. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
62. Степановић Милинка Милан, рођ. 1900, командант села у организацији ЈВуО. Одбио да са мештанима учествује у откупу који је вршила Недићева влада. Приликом доласка одреда СДК поручника Ничоте на сеоски вашар 22. марта 1944, наређено му је да помаже њихову организацију и да им да краву. Није хтео то да уради, те је везаних руку доведен кући. Љотићевци су му се најели у кући, напили ракије, а затим му опљачкали одела. Пошто им није признао где крије оружје (које није ни имао) пред породицом је дивљачки избатинан, а потом стављен у аутомобил, одвезен и задављен. Љотићевци су леш бацили у њиву у близини сеоске економије.
63. Степановић Милана Светомир-Света, рођ. 1926, гимназијалац VI разреда, активиста Равногорске омладине у Паланци. Марта 1944. упућен од команде Смедеревског корпуса на курс за резервне официре у Бољевцу, који је успешно завршио. После тога распоређен у штаб корпуса. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно умро од тифуса на Вучијаку марта 1945.
64. Степановић Божидара Живанка–Живанче, рођ. 1906, изведена на стрељање од комуниста 23. јула 1943, јер је једном приликом сеоским властима пријавила боравак партизана у селу, али је само рањена. Увече, партизани су је нашли сакривену и убили мучки. На телу је избројано 60 убода ножем. Покућство јој је опљачкано и отерано за Подунавље.
65. Стојановић Панте Драгослав, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Спремио се са друговима да дезертира са фронта. Ухваћен је издајом и стрељан 29. априла 1945. на положају код Шаренграда у Срему (Винковци) за пример другима.
66. Стојковић Богоја Цветко-Цвеја, рођ. 1921, пушкомитраљезац и пратилац потпоручника Доде Радојковића. Рањен у ногу у борби против партизана у кући Боре Бркића 29. марта 1944. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
67. Танасковић Лазара Анка, рођ. 1883, мајка четничког команданта Боре Танасковића. Погинула од бомбе коју су јој комунисти убацили у кућу приликом борбе са четницима, 29. марта 1944, на херојски начин. Бацила се на бомбу како би заштитила потпоручника Доду Радојковића.
68. Танасковић Ненада Борисав-Бора Бркић, рођ. 1905, индустријалац, угледан домаћин, сувласник млина „Браћа Танасковић“. У четницима произведени поднаредник, командир чете у 1. батаљону 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Погинуо 10. августа 1944, водећи неуспели напад четника на немачки транспорт на железничкој прузи у Кусатку.
69. Танасковић Мијаила Велимир-Веља, рођ. 1912, погинуо 29. марта 1944. у тешкој борби против партизана у кући Боре Бркића, у време када се одржавао састанак четничких присталица.
70. Танасковић Милована Драгослав, рођ. 1919, сувласник млина „Браћа Танасковић“. Током рата сарадник партизана. По ослобођењу наставио да ради у свом млину, али су му комунисти пренели лажну вест да се краљ враћа у земљу. Тада се одметнуо у шуму и повезао са одметнутим четницима. На превару, а под организацијом комуниста, намамио га је у своју кућу један познаник, где га је хицем у главу усмртио домаћинов син, 8. јула 1946. Два дана је био изложен у црквеној порти, а потом од двојице кусадачких скојеваца отеран и сахрањен на незнаном месту.
71. Толић Живадина Љубисав, рођ. 1916, интендански поднаредник војске Краљевине Југославије. Наредник СДС; 1943. прешао у четнике и постао ађутант капетана Лазовића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. као писар у штабу Летећег смедеревског четничког одреда. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
72. Црњаковић Милете Радосав-Рајче, рођ. 1920, пратилац потпоручника Доде Радојковића. Погинуо 10. августа 1944. у неуспелом нападу на немачки транспорт на железничкој станици.
М а л а П л а н а
1. Бранковић Драгољуба Милорад, рођ. 1921, предратни голман фудбалског клуба у Великом Орашју. Издао партизане Немцима, који су опколили његову кућу и убили једног комунисту, 1941. године. Пред ослобођење, 1. октобра 1944, на превару од партизанске тројке одведен од куће и убијен метком у потиљак.
2. Милановић Милије Богомир-Бора, рођ. 1926, борац Орашке партизанске чете. Јесени 1941, заробљен од Немаца и отеран у Норвешку. У норвешком логору убили су га 1945. комунисти, због сарадњe са логорском управом.
М р а м о р а ц
1. Милојковић Драгутина Јован-Јова, рођ. 1904, током рата био у четницима. После рата се скривао; погинуо у борби против комуниста 25. јуна 1946. у сеоском крају Буковац.
2. Милојковић Драгутина Љубиша, рођ. 1906, током рата био у четницима, у штабу 1. јасеничке бригаде. После рата заробљен од комуниста, осуђен на смрт пресудом Војног суда Београдског подручја и убијен у Београду, марта 1945.
3. Тошић Витомира Љубиша-Биле, рођ. 1924, отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
4. Филиповић Миливоја Љубомир-Љубиша Влашки, рођ. 1921, током рата био у четницима. После рата се скривао; погинуо у борби против комуниста 25. јуна 1946. у сеоском крају Буковац.
П р и д в о р и ц е
1. Бабић Милана Томa, рођ. 1914. у Клоки код Тополе, живео у Придворицама. Погинуо 20. септембра 1944. у борби против комуниста испред Старог здања у Аранђеловцу, заједно са братом, као припадник корпуса Горске краљеве гарде ЈВуО.
2. Вучићевић Милана Војислав-Воја Врчак, рођ. 1907, наредник војске Краљевине Југославије. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Вучићевић Александра Радосав, рођ. 1923, абаџија, шио амблеме четницима за униформе. Учествовао у одбрани Аранђеловца од комуниста 20. септембра 1944, као припадник Горске краљеве гарде ЈВуО. Извукао се из града и побегао у село Бање, где је заробљен од комуниста, везан жицом и цео дан саслушаван. Убијен хицем у главу од партизана 1. крајишке бригаде без суда 22. септембра 1944. Претходно су му скинули сат с руке и нове опанке с ногу.
4. Илић Љубисава Рајко, рођ. 1921, припадник Горске краљеве гарде ЈВуО, погинуо 19. септембра 1944. у тешкој борби против партизана у Аранђеловцу.
5. Илић Јовице Љубомир-Љуба, рођ. 1900, заменик команданта села при структурама ЈВуО. Отишао са четницима у нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
6. Ралић Јована Љубомир, рођ. 1901, учитељ, резервни капетан, избеглица из Плашког у Лици. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну, као командант коморе Смедеревског корпуса ЈВуО.
7. Стојановић Милана Миодраг, рођ. 1920, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Брат му је мобилисан у партизане и погинуо у њиховим редовима на фронту у Босни.
8. Стојановић Мирослава Живорад-Жила, рођ. 1925, погинуо 20. септембра 1944. у тешкој борби против партизана у Аранђеловцу, као припадник корпуса Горске краљеве гарде ЈВуО.
9. Стошић Михаила Петар, рођ. 1920, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
10. Филиповић Крсте Миодраг–Мика, рођ. 1911, радник фабрике Јасеница. Познат као одличан мајстор. Лио четницима кокарде и достављао им материјал из фабрике. Стрељан од комуниста у кругу касарне у Паланци 8. новембра 1944.
Р а б р о в а ц
1. Арсић Младена Димитрије-Дика, рођ. 1912, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
2. Арсић Милорада Живота, рођ. 1915, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Васиљевић Милорада Павле, рођ. 1920, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
4. Васиљевић Милутина Драгомир, рођ. 1923, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
5. Вићовац Ђорђа Владисав-Влајко, рођен 1911. у Великој Крсни. Учитељ у Рабровцу, резервни поручник, један од првих равногораца у околини Паланке, касније помоћник команданта среза у организацији ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као просветар у Летећем смедеревском одреду. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
6. Вујић Михаила Милош, рођ. 1913, за време борбе између четника и партизана у селу у ноћи 29/30. aвгуста 1943. налазио се као мобилисани четник на стражи. Потрчао је да помогне свом одреду, али је у мраку пао у руке комунистима. Партизани су га питали да ли је пуцао на њих, а он им је потрдно одговорио. Стрељан као заробљеник на лицу места, на раскрсници пута за Јагњило.
7. Вујић Мијаила Новица, рођ. 1905, у прво време равногорске организације убачен међу комунисте и љотићевце да ради као четнички обавештајац. Потом је прешао у сеоски батаљон, где је био на служби у оперативној тројци. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као припадник пратње генерала Михаиловића.
8. Ерски Ж. Живан-Жива, рођ. 1912. у Петровграду (данас Зрењанин), жандармеријски наредник, командир сеоске страже коју је формирало Среско начелство за одбрану од комуниста, при 3. добровољачком одреду. Убијен од комуниста у ноћи 27/28. маја 1942, у близини куће Миливоја Пантића.
9. Јаникић Матеје Милорад, рођ. 1882, био јако сиромашан човек. Отишао у Маскар код Тополе на пијацу и на питање једног човека да ли је у Рабровцу виђао партизане, одговорио је потврдно. После неколико дана партизани су дошли у село и убили га, 19. фебруара 1943.
10. Јовановић Петра Добривоје, рођ. 1899, водник у пензији, током рата на служби у пратњи команде среза ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
11. Крстић Животе Радојица, рођ. 1914. у Јагњилу, живео у Рабровцу. Мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
12. Манић Витомира Драгољуб-Миша, рођ. 1922, трговачки помоћник, крајем 1942. ступио у СДС, а 1943. прешао у четнике. Пратилац потпоручника Драгослава Димитријевића, краће време у штабу корпуса. Рањен у борби против партизана у Друговцу 24. јуна 1944, током рата ванредно унапређиван. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
13. Манић Витомира Драгослав, рођ. 1920, током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима са братом и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
14. Манић Тихомира Илија, рођ. 1923, мобилисан у четнике и одступио са њима у западну Србију, на путу за Босну. У борби у Драгачеву пао у руке партизанима. Убили су га при покушају бекства 22. септембра 1944. у селу Горње Краварице код Лучана, у Драгачеву.
15. Михајловић С. Милоје-Мита, рођ. 1890, учесник ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918, солунски капетан, последњих недеља пред повлачење четника командант села при структурама ЈВуО. Штитио село од страдања и помагао сеоску сиротињу. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
16. Никодијевић Јанка Јосиф-Јоца Чикалић, рођ. 1907, кожувар, током рата једно време командир чете у 5. батаљону 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
17. Новаковић Лазара Аксентије-Амбасадор, рођ. 1914, пре рата се одселио из Рабровца, али је за време окупације живео у селу. Представљао се људима као амбасадор Америке у Југославији, говорећи да је Америка савезник четника. Због тога је ухваћен и убијен од сеоске милиције у Рабровцу, 1. јуна 1947.
18. Павловић Петра Живојин-Дуда, рођ. 1902, четовођа у Орашачком одреду четника Косте Пећанца. Заробила га је већа група партизана у селу и спровела за Стојник, где га је после дугог мучења 25. септембра 1941. заклао партизан под надимком Кореја. Његов леш је нађен страшно унакажен, са ископаним срцем постављеним крај тела. Једна улица у Рабровцу данас носи његово име.
19. Павковић Илије Јован-Јова, рођ. 1908, мобилисан у четнике, погинуо на стражарском месту у Малом Гају, у борби против комуниста у Бачинцу 26. новембра 1943.
20. Пантић Милете Ђурђе, рођ. 1924, мобилисан у четнике приликом давања обезбеђења Врховној команди ЈВуО. Одступио са њима ка западној Србији, на путу за Босну. Погинуо 11. септембра 1944, у борби против партизана на брду Главица код села Берковац, у близини Равне горе.
21. Пантић Мијаила Миливоје, рођ. 1896, учесник ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918, рањаван на Солунском фронту и више пута одликован, између осталог Карађорђевом звездом. Председник сеоске општине у два мандата. Иако је упозораван од неких комуниста да се сакрије уочи убиства, није хтео да их послуша, јер никоме није нанео зла. Убијен од комуниста у свом дворишту у ноћи између 27. и 28. маја 1942. Тога дана, када су убили Миливоја, партизани су убили и Живу Ерског и спалили општинску архиву. Миливојев отац је неколико дана касније умро од туге за сином.
22. Петровић Адама Мика, од пре рата био је у свађи са неким сеоским комунистима, па није хтео да испоручује комунистима намирнице приликом принудног откупа. Сеоска милиција га је ухватила и убила по налогу локалних власти.
23. Ранисављевић Павла Радован-Рака, рођ. 1914, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
24. Ранисављевић Бранислава Милутин, рођ. 1922, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
25. Ристић Драгутина Миодраг-Мића, рођ. 1923, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
26. Секулић Младена Младен, рођ. 1907, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
27. Симић Михаила Петар-Пера, рођ. 1912, учитељ. Један од првих равногораца у околини Паланке, касније командант војне прихватне станице Јасеничког среза и члан команде среза ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
28. Смиљанић Ђура Никола, рођ. 1926, избеглица из Нашица, током рата живео у Рабровцу, у кући Миливоја Пантића. Био у четницима, на служби у пратњи команде среза ЈВуО. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
29. Смиљанић Ђура Војин, рођ. 1921, избеглица из Нашица, настањен у Рабровцу. Почетком рата ступио у љотићевце Марисава Петровића. Тамо је унапређен у чин поднаредника и више пута је са својим водом извлачио четнике из неповољног положаја. Почетком 1944. прешао у четнике, био у пратњи команде среза при ЈВуО, одакле је септембра исте дошао кући. По ослобођењу мобилисан у партизане, где је због храбрости у борби са Немцима постављен за командира чете. Погинуо на мистериозан начин у Словенији маја 1945, а причало се да је дезертирао. Касније је откривено да је стрељан због учешћа у четничком покрету, јер се сазнало да је убио једног партизанског теренца.
30. Стојановић Николе Драгиша, рођ. 1920, брат му је био мобилисан у четнике, а он га је привремено заменио у јединици. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
Р а т а р и
1. Арсенијевић Милоја Велимир, рођ. 1909, колар, припадник 1. добровољачког пука СДК, током рата живео у Земуну. Одступио са добровољцима, али се вратио у Београд. Ухваћен од комуниста и стрељан 6. маја 1945. у Београду.
2. Богићевић Марка Тихомир-Тика, рођ. 1895, угледан домаћин, отац браће Богићевић. Током рата сарађивао са четницима. Отишао са синовима при четничким формацијама и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Богићевић Тихомира Живорад-Жика, рођ. 1923, завршио ветеринарску школу, али је остао на селу и бавио се пољопривредом. Током рата активни припадник четничких формација. Погинуо 3. јуна 1944. у борби против комуниста у Друговцу, када је од четничког команданта места Данила Милосављевића наведен на партизанску заседу.
4. Богићевић Тихомира Милоје, рођ. 1918, током рата сарађивао са четницима. Отишао са четницима због брата и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
5. Богићевић Тихомира Радосав, рођ. 1920, питомац Војне академије, током рата потпоручник. Пре ступања у четнике био обавештајац при СДС. Један од првих равногораца овога краја и командант 2. батаљона 1. јасеничке бригаде, помоћник команданта 1. јасеничке бригаде, а потом командант 2. подунавске бригаде, члан преког суда Подунавске групе бригада ЈВуО и др. Рањаван јула 1944. Отишао са четницима и нестао у току повлачења кроз Босну. Наводно оболео од тифуса. Према неким верзијама оздравио је, али се по доласку на слободну територију у области Модриче прејео и потом умро крајем марта 1945. У тренутку смрти налазио се на дужности команданта 1. јасеничког батаљона Летећег смедеревског одреда. Према истим верзијама сахрањен је у селу Скугрићи код Модриче, заједно са командантом корпуса Живаном Лазовићем.
6. Богићевић Драгомира Милорад-Мида, рођ. 1920, поднаредник војске Краљевине Југославије. Пре ступања у четнике био у једницама Српске државне страже, на служби у селу Драгиње у Мачви, познат под надимком Миле Тенковац. При СДС рањаван. Прешао у четнике 1943. Током рата командир 1. чете 2. батаљона 1. јасеничке бригаде, затим у чину наредника шеф центра везе Смедеревског корпуса, а краће време и командант 4. батаљона 1. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. У Босни је због јунаштва ванредно унапређен у чин потпоручника и вршио је дужност ађутанта команданта 1. јасеничког батаљона Летећег смедеревског четничког одреда. Наводно страдао јуна 1945, после слома на Зеленгори.
7. Богићевић Александра Светислав-Света, рођ. 1923, током рата као присталица четника насилно мобилисан у СДК, одакле је дезертирао. Одступао са четницима ка Босни, али се убрзо вратио и предао комунистима. Због сталног малтретирања од стране комуниста поново се одметнуо маја 1949. Мучки убијен на превару од УДБ-е 5. септембра 1949. у Глибовцу, као непредати четник.
8. Гајић Николе Предраг, рођ. 1925, колар, активни припадник четничких формација. Погинуо 3. јуна 1944. у борби против комуниста у Друговцу, када је од четничког команданта места Данила Милосављевића наведен на партизанску заседу.
9. Гајић Петра Миливоје, рођ. 1924, ковач, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно погинуо у борби против комуниста на планини Вучијак марта 1945, као припадник деветочлане патроле која је кренула да извуче Драгића Димитријевића из комунистичког обруча.
10. Димитријевић Светозара Драгослав-Драгослав Ратарац, рођ. 1920, предратни питомац Војне академије. Током рата потпоручник; командант 1. батаљона 1. великоорашке бригаде, а од пролећа 1944. командант исте бригаде. Отишао са четницима и преживео босанску голготу, где је и рањаван. Октобра 1945. са чином поручника вратио се у Доњу Јасеницу, с наређењем генерала Михаиловића да организује устанак против комуниста. Страдао 19. марта 1946, у сукобу са јединицама ОЗН-е у Стојачку. По другој верзији, заробљен као рањеник и убијен у Паланци.
11. Димитријевић Светозара Предраг-Драгић, рођ. 1921, ковач, пре рата радио у Паланци. Током рата активни припадник четничких формација. Одступио са четницима у Босну. У току повлачења марта 1945. рањен у борби са партизанима у обе ноге, вероватно на планини Вучијак код Дервенте. Као рањеник одсечен од главнине, растргли су га вукови на планини неколико дана касније.
12. Димитријевић М. Стеван-Доктор Стева, рођ. 1892, лекар, живео у Тополи. Директор болнице у Тополи за време рата и корпусни лекар при Горској краљевој гарди. Отишао са четницима Горске гарде и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну, као припадник санитета групе корпуса ЈВуО.
13. Докић Милана Драгутин-Калуђер, рођ. 1920, пре рата монах у манастиру Жича. Током рата активни припадник четничких формација. Није одступио са четницима у Босну јесени 1944, јер се разболео од туберкулозе. По ослобођењу се скривао, али је ухваћен од комуниста и саслушаван у ОЗН-и у Београду. Пресудом Војног суда Београдског подручја осуђен на смрт 1. априла 1945. године и убијен недуго потом.
14. Ђорђевић Владимира Будимир, рођ. 1907, угледан сељак, током рата неутралан. Априла 1950. комунисти су формирали Задругу у Ратарима, приликом чега су му тражили да се добровољно одрекне земље, на шта им је он одговорио да земљу могу добити само преко њега мртвог. Уз то, сумњали су да се код њега крије непредати четник Вела Марковић. Увече 17. јуна 1950, код његове штале, комунисти су га сачекали и убили га. После тога поднели су лажну верзију о његовој погибији.
15. Ђорђевић Живојина Витомир, рођ. 1905, симпатизер четника, по ослобођењу припадник илегалне монархистичке организације. На превару заробљен и убијен од комуниста 13. јула 1950, код Бајића колиба између Ратара и Церовца.
16. Ивановић Душана Живомир, рођ. 1923, активни припадник четничких формација. Погинуо 1. новембра 1943. у борби против комуниста у Друговцу, као први погинули четник у селу.
17. Марковић Светозара Душан-Мали Марко, рођ. 1921, ступио 1941. у партизане па дезертирао и дошао кући. Сарађивао са четницима. У пролеће мобилисан у СДК и послат на Повлен. Тамо је наводно с леђа убио љотићевског команданта Лабуса и дошао у село, где се прикључио четницима, у чијим редовима је остао до доласка партизана. Остао код куће у јесен 1944. Убијен од комуниста после мучења и батинања децембра 1944. у кругу касарне у Паланци, по налогу команде места.
18. Марковић Ђорђа Јован-Јова, рођ. 1894, трговац, угледан домаћин, власник стругаре и симпатизер четника. Стрељан од комуниста 28. децембра 1944. испред сеоске општине, јер му је кћерка Радмила активно сарађивала са четницима и била вереница четничког команданта Радосава Богићевића.
19. Марковић Младена Милутин-Мика, рођ. 1925, мобилисан у четнике, погинуо нехотице од стране омладинца Милорада Стевановића у Церовцу 3. септембра 1944, приликом вежбе са оружјем при војној обуци.
20. Марковић Ђурђа Радомир-Рајко, рођ. 1910, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
21. Мијатовић Тихомир-Тика, рођ. 1891, током рата командант села при структурама ЈВуО. Приликом спровођења за Паланку ради истраге крајем октобра 1944. малтретиран од комуниста, од чега је добио срчани удар и умро.
22. Милићевић Божидара Душан-Марић, рођ. 1921, током рата као присталица четника насилно мобилисан у СДК, одакле је дезертирао. Одступао са четницима ка Босни, али се убрзо вратио и предао комунистима. Због сталног малтретирања од стране комуниста поново се одметнуо маја 1949. Мучки убијен на превару од УДБ-е 5. септембра 1949. у Глибовцу, као непредати четник.
23. Мирковић Милана Милорад-Мида, рођ. 1923, отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
24. Михаиловић Петра Чедомир-Чеда Анушкић, рођ. 1918, сарадник љотићеваца и немачких војних јединица; касније припадник Специјалне полиције. Ухапшен од комуниста по ослобођењу, отеран за Паланку и стрељан у кругу касарне децембра 1944, по налогу команде места.
25. Недељковић Р. Живојин, рођ. 1892, служитељ у општини Ратари. Тешко претучен од партизанске тројке крајем октобра 1941, због „издаје радничке класе“. Умро је од последица убоја 1943.
26. Окулић Димитрије, рођ. 1907. у Војводини, током рата живео у Ратарима као жандарм. Прешао у Пољску стражу, па 1944. у четнике. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну, у чину поднаредника.
27. Радишић Живана Михаило-Жажа, рођ. 1922, током рата био у СДК, а јесени 1944. мобилисан у партизане. Био на Сремском фронту, при првим линијама. Откривши да је био љотићевац, стрељан 1945. од комуниста, у позадини фронта.
28. Радојевић Мијаила Аранђел-Смунђа, рођ. 1921, током рата више пута мобилисан у четнике. Отишао добровољно са њима пред ослобођење и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
29. Руменић Драгољуба Душан, рођ. 1919, активни припадник четничких формација и чувени четнички пушкомитраљезац, познат по томе што је у борбама против комуниста певао четничке песме. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Наводно погинуо на Зеленгори маја 1945.
30. Руменић Лазара Предраг, рођ. 1921, током рата био у четницима, мањег ангажовања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
31. Соларевић Витомира Милија, рођ. 1918, отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
32. Станић Љубомира Светозар-Зака, рођ. 1911, током рата симпатизер и сарадник четника. После рата скривао непредатог четника Брану Тодоровића-Руса и активно помагао непредате четнике. На превару убијен од комуниста крајем марта 1947.
33. Станић Живана Милан, рођ. 1910, резервни поднаредник, мобилисан у четнике 1944. и одступио са њима у Босну. Заробљен од комуниста током повлачења и стрељан на Дрини код Зворника децембра 1944.
34. Стевановић Миливоја Предраг-Преда, рођ. 1924, пратилац Драгослава Димитријевића. Учествовао у борби против партизана у Друговцу 24. јуна 1944, где му је саборац Миша Манић из Рабровца рањен. Колима је кренуо са Манићем да га спроведе у болницу у Коларе. Између Друговца и Колара наишао на партизане, који су припуцали и убили га, 27. јуна 1944.
35. Тадић Живојина Боривоје–Бора, рођ. 1923, током рата један од телеграфиста Смедеревског корпуса ЈВуО. Хапшен од љотићеваца. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну. Наводно погинуо 21. децембра 1944. у околини Кладња, у сукобу са партизанима.
36. Тадић Живојина Божидар–Божа, рођ. 1921, мобилисан у љотићевце, а због непријатељског става према њима касније отеран у Борски рудник. Побегао из рудника и прикључио се четницима, остао са њима до краја рата и одступио у Босну, где је нестао 1945.
37. Цокић Миленка Чедомир-Чеда, рођ. 1925, активни припадник четничких формација. Чувао четничку радио станицу у Подунављу по налогу Радосава Богићевића. Када је његова јединица нападнута, јуначки се борио и погинуо у борби са комунистима у Петријеву 23. августа 1944. Пружао отпор до последњег метка, а затим се борио ножем. У тој борби убио је више партизана, али га је један са леђа ударио секиром и ранио. Рањеном су му драли кожу с главе и после дугог мучења га убили.
38. Шкербич Мата-Шкерба, рођ. 1908. у Марибору, бравар, од 1932. живео у Ратарима и радио у млину код Рацка Радовановића. Једном приликом љотићевцима је оправио пушкомитраљез, а у селу је говорио у корист Немаца и био тумач. Спасао је неке Ратарце од Немаца. Убијен хицем у главу од партизана-избеглице из Церовца 22. октобра 1941. у центру села, под оптужбом да је једном пријавио Немцима долазак партизанске групе у Ратаре.
С е л е в а ц
1. Анђелковић Ж. Константин, рођ. 1923, мобилисан у четнике, погинуо 4. јуна 1944. у борби против партизана на рејону Пландиште у Селевцу, када је 3. јасеничка бригада упала у партизанску заседу.
2. Бајкић Милоша Душан, рођ. 1907, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
3. Бајчић Живојина Александар, рођ. 1905, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
4. Бајчић Владимира Милојко, рођ. 1905, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
5. Бајчић Милосава Радован, рођ. 1909, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
6. Бајчић Радослава Драгиша, рођ. 1922, мобилисан у четнике, погинуо 4. јуна 1944. у борби против партизана на рејону Пландиште у Селевцу, када је 3. јасеничка бригада упала у заседу.
7. Васиљевић Владимира Драгољуб-Стари, рођ. 1903, током рата сарађивао са четницима и био рејонски командант. Ухваћен и убијен батинама од сеоских комуниста-скојеваца у ноћи 26/27. октобра 1944. у атару Азање.
8. Велић Милоја Бранислав, рођ. 1919, мобилисан у четнике, погинуо 4. јуна 1944. у борби против партизана на рејону Пландиште, када је 3. јасеничка бригада упала у заседу.
9. Властић Живојина Богољуб, рођ. 1905, једном приликом пријавио боравак партизана у селу команди СДС, а био је и у завади са месним комунистима. Убијен од партизана у селу, у ноћи 31. марта/1. априла 1944.
10. Војиновић Милована Живота-Жика, рођ. 1880, управник Дирекције за исхрану у селу, антикомуниста. Убијен од групе партизана код црквеног дома у ноћи 10/11. јуна 1943, а кућа му је потом опљачкана.
11. Вујичић Војислава Милосав, рођ. 1919, мобилисан у четнике, погинуо 4. јуна 1944. у борби против партизана на рејону Пландиште у Селевцу, када је 3. јасеничка бригада упала у заседу.
12. Ђурић Милоја Боривоје-Бора, рођ. 1918, абаџија, током рата помоћник команданта села Радисава Лазића при ЈВуО. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
13. Ишић Благоја Милоје, рођ. 1926, убијен од партизана у ноћи 27/28. октобра 1943. између Селевца и Азање, наводно зато што је четницима једном приликом одао партизански положај.
14. Јевтић Видосава Миодраг-Мила, рођ. 1922, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
15. Јовановић Радојка Живота-Џврџа, рођ. 1908, лимар, четнички сарадник. Правио је четницима каме и кокарде. Ухваћен од сеоске милиције у слами у којој се скривао и боден вилама. Мучки убијен од селевачких скојеваца у селу, батинама, 1. новембра 1944.
16. Јовановић Драгослав-Драга Муса, рођ. 1892, активни припадник четничких формација. Погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
17. Јовичић Живана Арсеније-Арса, рођ. 1884, ухваћен и убијен од комуниста у селу у ноћи 27/28. јула 1943, наводно због шпијунаже партизана.
18. Јовичић Р. Радисав, рођ. 1921, мобилисан у четнике, погинуо 4. јуна 1944. у борби против партизана на рејону Пландиште, када је 3. јасеничка бригада упала у заседу.
19. Јовичић Живана Танасије-Таса, рођ. 1903, симпатизер четника. Ухваћен од комуниста у Бачинцу 26. новембра 1943. после борбе са четницима у Малом Гају, када је помагао рођацима око изградње куће. Оптужен да је шпијунирао партизане и стрељан на лицу места.
20. Јоцић Стевана Миодраг-Мија, рођ. 1917, учитељ, резервни потпоручник, помоћник команданта 3. јасеничке бригаде, затим командант прихватне војне станице ЈВуО у Великом Орашју. Отишао са четницима и погинуо у повлачењу кроз Босну 1945, као интендант Летећег смедеревског одреда. Наводно страдао на Зеленгори 13. маја 1945.
21. Лазић Огњана Радисав, рођ. 1904, командант села при структурама ЈВуО, током рата спасао многе локалне комунисте. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну, као интендант 2. јасеничког батаљона Летећег смедеревског одреда.
22. Милановић Спасоја Живадин, рођ. 1904, четнички курир, заробљен и убијен од партизана 12. септембра 1944. између Дубоне и Велике Крсне, носећи пошту команди ЈВуО на Космају.
23. Миловановић Миливоја Љубомир, рођ. 1891, мобилисан од четника да превезе њиховог војника Радована Станојевића у Ландол. Код Коњске су их пресрели партизани, али су они почели да беже. Обојица су ухваћени и побијени у атару Друговца, 9. маја 1944.
24. Милојевић Радована Бранислав–Брана, рођ. 1905, током рата симпатизер четника и више пута мобилисан од њих. После ослобођења скривао од комуниста свог кума, непредатог четника Мису Војиновића из Доброг Дола. Убијен од комунистичке милиције 10. априла 1946, заједно са Мисом.
25. Милојковић Антонија Лепосава-Пола, рођ. 1901, удовица, кафеџика, била је богата и имала је кафану у Селевцу. У кафану су често долазили четници и она је зато оптужена да сарађује са њима. Обешена је од партизана у ноћи 25/26. септембра 1944, на Којића брду.
26. Митрашиновић Милије Божидар-Божа, рођ. 1902, четнички сарадник и курир, убијен од комуниста одмах по ослобођењу у селу, 11. октобра 1944, заједно са братом.
27. Митрашиновић Милије Љубомир-Љуба, рођ. 1905, наредник-водник војске Краљевине Југославије, командант 1. батаљона 3. јасеничке бригаде ЈВуО. Убијен од сеоских комуниста одмах по ослобођењу, 11. октобра 1944. у селу, заједно са братом.
28. Николић Раке Радосав-Раца Царски, из насеља Сува Бара, почетком рата сарађивао са партизанима, па 1943. прешао у четнике, са којима је сарађивао до краја рата. Стрељан од комуниста у Паланци, на Рудинама, 21. октобра 1944.
29. Павић Илије Живадин, рођ. 1917, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
30. Петковић Александра Живадин-Дине, рођ. 1921, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
31. Петровић Аксентија Владимир-Влајко-Поп, рођ. 1884, четнички сарадник и курир, заробљен и убијен од партизана 7. јула 1944. на Брдњаку.
32. Петровић Владимира Драгољуб-Мика, рођ. 1922, четнички сарадник и курир, заробљен и убијен од партизана 7. јула 1944. на Брдњаку.
33. Петровић Арсенија Јован-Јовица, рођ. 1891, пре рата цењен човек и дугогодишњи радник општине. Током рата деловођа општине и четнички симпатизер. Убијен од партизана Космајског одреда у ноћи 1/2. августа 1943.
34. Петровић А. Сава, рођ. 1891, учесник ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1914. За време Првог светског рата интерниран у Немачку. Током рата немачки тумач у селу. Мучки убијен од комуниста у ноћи 2/3. јула 1943. у својој штали.
35. Пириватрић Радосава Љубомир-Мића, рођ. 1918, артиљеријски наредник војске Краљевине Југославије, командант штабног батаљона Смедеревског корпуса, па командант 7. подунавске бригаде ЈВуО. Одступио са четницима у Босну; наводно умро од тифуса на Вучијаку почетком 1945, у селу Осјечани код Дервенте.
36. Поповић М. Петар, рођ. 1903, ваздухопловни наредник-пилот. Током рата био у Пољској стражи. Остао са јединицама Горске краљеве гарде ЈВуО да брани Аранђеловац од комуниста. Погинуо у борби против партизана пред самим Аранђеловцем, 18. септембра 1944.
37. Радојковић Петра Светислав, рођ. 1895, угледан домаћин, сеоски бакалин, снабдевао по потреби материјалом из своје радње све војске које су долазиле у Луњевац. Убијен од групе комуниста под командом Ивана Стефановића-Србе на кућном прагу у ноћи 14/15. септембра 1943, јер тренутно није имао цигарете за њихову војску. Хтели су да му убију и сина Петра, али га нису нашли. Кућа му је по убиству потпуно опљачкана, а убио га је извесни комуниста Жућа, који је пре рата служио код њега.
38. Радојковић Светислава Миодраг, рођ. 1918, симпатизер четника, убијен од комуниста на кућном прагу, заједно са оцем, у ноћи 14/15. септембра 1943.
39. Радишић Војислава Светислав-Васа Барончић, рођ. 1926, 1943. ступио у партизане. Брата су му стрељали Немци. Заробљен од четника почетком 1944. и остао у њиховим редовима. Одступио са њима у Босну, где му се губи траг. Према једној верзији заробљен од партизана, а потом пуштен; доцније поново ухапшен и убијен. По другој верзији враћен је и умро почетком 1945. у затвору у Сремској Митровици.
40. Рашић Владимира Милорад-Мића, рођ. 1922, абаџија, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и погинуо крајем октобра 1944. код Пријепоља током одступања ка Босни, приликом савезничког бомбардовања.
41. Реџић Д. Радисав, рођ. 1914, мобилисан у четнике, погинуо за време немачке офанзиве против ЈВуО 17. фебруара 1944, код брда Враилак у Селевцу.
42. Рогоља Аксе Душан, рођ. 1912, избеглица из Северина у Хрватској, током рата настањен у Селевцу. Близак сарадник Радисава Лазића. Отишао са четницима и нестао 1945. у повлачењу кроз Босну.
43. Симић Светозара Милан, рођ. 1907, трговац, власник радње у селу. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
44. Шиљић Живојина Милија-Врца, рођ. 1881, активни припадник четничких формација. Заробљен и убијен од комуниста 12. марта 1944. у Луњевцу, са Михаилом Милосављевићем из Смедерева, када су пошли на одсуство.
Ц е р о в а ц
1. Адамовић Михаила Живадин-Рајко, рођ. 1921, машинбравар, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
2. Арнаутовић Драгутина Дамњан-Муја, рођ. 1921, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
3. Благојевић Животе Милован-Мића, рођ. 1905, столар, лета 1944. мобилисан у четнике. У борби против партизана у Друговцу августа 1944. рањен је Церовчанин Милосав Митровић. Мића га је изнео са бојишта и сакрио од партизана, али је зато он заробљен. Одведен од космајских партизана у село Влашку код Младеновца где је убијен, септембра 1944.
4. Бркић Станоја Радоје-Рајко, рођ. 1916, током рата сарађивао са четницима. Отишао је са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
5. Јањић Христивоја Милета, рођ. 1897. у Саранову, живео у Церовцу. Одавао Немцима партизане и њихове сараднике. Партизани су га нашли увече у његовом поседу, док је секао шашу. На превару наведен да се сам ода. Убио га је партизан Мика Голубовић 22. октобра 1941. пред већим бројем људи.
6. Кочић Јосифа Драгослав-Драга, рођ. 1909, мобилисан у четнике, отишао са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
7. Кочић Костадина Михајло-Мика, рођ. 1908, капетан војске Краљевине Југославије. Организатор Равногорског покрета; током рата командант 2. јасеничке бригаде ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945, као помоћник команданта Летећег смедеревског одреда. Наводно страдао на Зеленгори маја 1945.
8. Миливојевић Милутина Ђурђе-Ђура, рођ. 1922, током рата био у Пољској стражи. Августа 1944. са још неколико људи прешао је у четнике. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
9. Милић Владимира Радисав, рођ. 1923, током рата био у Пољској стражи, одакле је прешао у четнике августа 1943; приликом њиховог првог доласка у село. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945. Приликом одступања чувао је корпусну благајну.
10. Павловић Илије Душан, рођ. 1923, током рата активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
11. Петровић Живана Богољуб, рођ. 1921, мобилисан у четнике 1943, у пратњу Гвоздена Петровића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
12. Петровић Матеје Милорад, рођ. 1906, резервни поднаредник, током рата заменик команданта села при структурама ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
13. Петровић Милете Гвозден-Гвозда, рођ. 1920, предратни питомац Војне академије, пратилац и посилни капетана Лазовића. Касније, у чину поручника, командир штабне чете 1. јасеничке бригаде. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
14. Пољак Косте Милан, рођ. 1924. у селу Чачинци код Нашица, избеглица, током рата живео у Церовцу и био активни припадник четничких формација. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
15. Радојевић Живојина Светислав-Света Хођера, рођ. 1901, угледан домаћин, резервни наредник. Током рата командант села и командир 1. посадне чете при ЈВуО. Чувао је мештане и село од страдања. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
16. Савић Гаврила Божидар, рођ. 1911, јесени 1944. мобилисан у партизане, у 23. дивизију НОВЈ. Дезертирао са положаја. Ухваћен и убијен од комуниста 4. марта 1945. у Паланци, за опомену другим дезертерима.
17. Стојановић Милоја Александар-Чанча, рођ. 1921, током рата активни припадник четничких формација, у пратњи капетана Михајла Кочића. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
18. Урошевић Животе Жарко-Пикулин, рођ. 1914, током рата командир чете ЈВуО. Отишао са четницима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
19. Урошевић Милутина Радивоје–Раја, рођ. 1922, свршени матурант, почетком рата ступио у партизане, а 1943. прешао у четнике. У четницима био писар у 1. јасеничкој бригади ЈВуО, а потом у штабу корпуса. Остао је са четницима до краја рата, одступио са њима и нестао у повлачењу кроз Босну 1945.
Погинули у партизанима и НОВЈ
Паланка
1. Аранђеловић Чедомира Радмило, рођ. 1923, бравар, борац Паланачке партизанске чете и члан СКОЈ-а. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
2. Бајазит Јаше Иван, рођ. 1902, берберин, пре рата активан у аматерском позоришту и културно-уметничком друштву у Паланци. Предратни синдикалац и члан КПЈ, због чега је био и на робији. Борац Азањске партизанске чете. Приликом одступања са партизанима у јесен 1941, заробљен од четника и предат Немцима. Стрељан од Немаца на Крушику код Ваљева новембра 1941.
3. Бенчић Љубомира Ђорђе, рођ. 1920. у Лапову, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете и члан КПЈ. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
4. Берлић Звонко, избеглица из Словеније, током рата настањен у Паланци. Борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 1943.
5. Бјеличић Васа, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете. Погинуо 17. јула 1941. у борби против Немаца на Градишту код Вишевца.
6. Благојевић Драгомир, рођ. 1910. у Клоки код Тополе, живео у Паланци. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. маја 1945. у Подсреди у Словенији.
7. Бранковић Душана Живојин-Жикица, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
8. Влајић Милана Душан, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борбама на Сремском фронту и умро од рана 2. јуна 1945. у болници у Земуну.
9. Вујошевић Андреје Војислав-Војо, рођ. 1916. у Доловима код Подгорице, машинбравар, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 26. јула 1941, у кругу касарне.
10. Вуловић В. Костадин-Која, рођ. 1925. у Рачи, живео у Паланци. Свршени матурант гимназије. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. на Брезовом пољу код Брчког.
11. Гаврилов Милић, рођ. 1919. у Српској Црњи, машинбравар, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете и предратни члан КПЈ. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 26. јула 1941, у кругу касарне.
12. Голубовић Александра Милан, рођ. 1919, симпатизер партизана. Због сумње да сарађује са партизанима, као и због освете за недела која је вршио његов брат Мика, заклан од четника у свом трлу на Рудинама, ноћу, 4. августа 1943.
13. Голубовић Александра Милосав-Мика, рођ. 1916, кројач, пре рата активни синдикалац и члан КПЈ. Почетком рата отишао у партизане и ускоро постао заменик командира Паланачке чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је заробљен од Немаца. Отеран у логор на Бањици и стрељан 9. марта 1942.
14. Дамњановић Милана Живојин-Жикица, рођ. 1921, кројач. Пре рата активан синдикалац и члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Рањен и заробљен од Немаца, а потом спроведен на Бањицу, где је стрељан 17. децембра 1941.
15. Дарошев Андреје Петар, рођ. 1925, пореклом Рус, јесени 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 18. марта 1945. на Сремском фронту, као обавештајни официр бригаде НОВЈ.
16. Дејановић Симе Дане, рођ. 1918. у Височи код Јастребарског (Хрватска), колар. Пре рата живео и радио у Паланци; био је члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
17. Димитријевић Ж. Живомир, рођ. 1926. у Азањи, живео у Паланци. У јесен 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 9. маја 1945. код Загреба.
18. Ђукић Драгомира Драгован, рођ. 1921. у Лазаревцу, металостругар, пре рата живео и радио у Паланци. Предратни члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
19. Ивановић Радослава Војислав, рођ. 1905, цариник. Борац Азањске партизанске чете. Погинуо 19. октобра 1941. у борби против четника Косте Пећанца у Голобоку.
20. Ивановић Јована Лазар-Лаза, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. После повлачења партизана, остао у Паланци и ухапшен од СДС. По изласку из затвора, наставио да помаже партизане. Септембра 1944. добровољно ступио у партизане и погинуо априла 1945. на Сремском фронту, као комесар чете.
21. Ивошевић Николе Љубомир-Љуба, рођ. 1922, типографски радник. Пре рата секретар СКОЈ-а у Паланци и члан КПЈ. Почетком рата остао као илегалац у вароши. Ухапшен од Немаца и стрељан 20. јула 1941. у кругу касарне.
22. Јанковић Б. Станко, рођ. 1913. у Врховинама код Славонског Брода, бравар, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете. Погинуо у рату.
23. Јевремовић М. Миодраг, рођ. 1921. у селу Чибутковица код Лазаревца, аутомеханичар. Пре рата живео и радио у Паланци. Погинуо 17. јула 1941. у борби против Немаца на Градишту код Вишевца.
24. Јеленић Милосава Радомир, рођ. 1920. у Крњеву, учитељ, пре рата живео у Паланци. Партизански активиста. Средином 1943. пребачен на терен Лесковца, где је ухапшен од Гестапоа и спроведен на Бањицу. Стрељан крајем 1943.
25. Јелисавчић Миливоја Михајло, рођ. 1923, занатлија, борац Паланачке партизанске чете и члан СКОЈ-а. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
26. Јовановић Драгомира Петар, рођ. 1927, октобра 1944. добровољно отишао у партизане, у 3. крајишку бригаду. Погинуо у селу Берак код Вуковара 8. децембра 1944.
27. Крајац Стеван, рођ. 1883. у Руми, металостругар, пре рата живео и радио у Паланци. Члан КПЈ и борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
28. Кршљанин Животе Милан, рођ. 1916, столар, пореклом из Крњева код Велике Плане. Пре рата председник Подружнице синдиката у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете и члан КПЈ. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
29. Кухар Правдослав-Првослав, рођ. 1903. у Жмињу у Истри, пре рата живео и радио у Паланци. Командир вода Паланачке партизанске чете и члан КПЈ. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо 22. фебруара 1942. на Тулежу, при покушају повратка на терен Јасенице.
30. Лазаревић Лазара Драгољуб-Паргар, рођ. 1922, свршени матурант, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
31. Марјановић Саве Димитрије-Дедица, рођ. 1916, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо у борби против Немаца на положају код места Вучак, новембра 1941.
32. Марјановић Саве Миодраг-Драган, рођ. 1920, бравар, борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
33. Марјановић Никола, рођ. 1921. у Новом Саду, пре рата живео и радио у Паланци. Почетком рата ступио у Паланачку партизанску чету. Као ваздухопловни подофицир био командир вода. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
34. Мезић Симе Марсел, рођ. 1920. у Малом Ижу у Хрватској, тапетар. Пре рата живео и радио у Паланци, био члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
35. Митровић Петра Миодраг, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо убрзо затим у борбама против Немаца у Овчарско-кабларској клисури.
36. Мукер Ивана Иван, рођ. 1914. у месту Ној-Пела у Аустрији, пре рата доселио се у Паланку и као пословођа радио у фабрици „Јасеница“. Члан КПЈ. Заменик командира Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. У међувремену постао командир Паланачке партизанске чете. Као вођа одабране групе партизана, кренуо назад на терен Јасенице. Рањен од Немаца пред Паланком марта 1942, али је избегао заробљавање. Пробио се у варош и скривао се. Опкољен од групе љотићеваца, извршио самоубиство у кући Даре Јоцић у Паланци, 12. марта 1942. За народног хероја проглашен 1953.
37. Недељковић Б. Живомир-Жика, рођ. 1924. у Великој Плани, бравар. Пре рата доселио се у Паланку. Борац Паланачке партизанске чете. Погинуо у рату.
38. Недић Владислава Љубиша, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Хрватској 1945.
39. Новаковић Воја, рођен у Краљеву, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. У западној Србији једно време био командир Паланачке чете. Погинуо 22. фебруара 1942. у борби на Тулежу, при покушају повратка на терен Јасенице.
40. Павловић Војислава Ђорђе-Ђока-Гладило, рођ. 1920, ученик гимназије. Током рата партизански активиста. Септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 20. априла 1945. у околини Славонског Брода.
41. Павловић С. Живко, рођ. 1921. у Лапову, бравар, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете. Погинуо у рату.
42. Петровић М. Гојко, рођ. 1928. у Табановцима код Пожеге, живео у Паланци. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 14. фебруара 1945. код Илока.
43. Радивојац Станка Саво, рођ. 1912. у селу Церовљани код Нове Градишке (Хрватска), пре рата живео и радио у Паланци. Члан КПЈ и борац Паланачке партизанске чете. Погинуо 17. јула 1941. у борби против Немаца на Градишту код Вишевца.
44. Радисављевић Драгољуба Христивоје-Крста, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 4. јануара 1945. у селу Немци код Вуковара.
45. Радосављевић Саве Миодраг, рођ. 1918, машинбравар, пре рата живео и радио у Паланци, био члан КПЈ. Командир вода Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 26. јула 1941, у кругу касарне.
46. Радош Илије Звонимир-Звонко, рођ. 1921. у Санском Мосту, бравар, пре рата живео и радио у Паланци. Борац Паланачке партизанске чете и скојевац. Одступио са партизанима ка Ужицу. Пробио се назад у Јасеницу, али је заробљен од Немаца у Паланци и ту убијен марта 1942.
47. Рашић Димитрија Живадин-Жика, рођ. 1908. у Глибовцу, живео у Паланци, железничар. Активни члан КПЈ од 1930, због чега је и хапшен. Од 1941. борац Паланачке партизанске чете. Нестао у јесен 1941. Наводно заробљен од четника током одступања ка Ужицу, предат Немцима и стрељан у Ваљеву.
48. Рашковић Милоја Живадин-Шећерко, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Убијен од усташа из једне приватне куће у Загребу маја 1945.
49. Томшич Фрање Иван, рођ. 1914. у Долењу код Трста, бравар, пре рата живео и радио у Паланци. Члан КПЈ и борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 26. јула 1941, у кругу касарне.
50. Торбица Милана Јован-Јова, рођ. 1921. у Вагану у Лици, пре рата досељен у Паланку. Од 1941. борац Паланачке партизанске чете. После извесног времена вратио се у Паланку, али је наставио сарадњу са партизанима. Маја 1944. ухапшен од СДС док је носио партизанску пошту, пребачен на Бањицу, затим у Маутхаузен, где је убијен 5. фебруара 1945.
51. Трифковић Симе Васа, рођ. 1913. у Зеници, бравар, пре рата живео и радио у Паланци, члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби против Немаца на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941, у кругу касарне.
52. Ћосић М. Ратко, рођ. 1914. у Азањи, опанчар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 16. јануара 1945.
53. Хусрефовић Шериф, рођ. 1921. у Мостару, бравар, пре рата живео и радио у Паланци. Фудбалер у локалном клубу. Члан КПЈ. Борац и пушкомитраљезац Паланачке партизанске чете. Током одступања са партизанима, заробљен као рањеник од четника у Савинцу код Горњег Милановца, а потом предат Немцима. Стрељан од Немаца на Крушику код Ваљева новембра 1941.
54. Шишковић Ивана Радмила, рођ. 1923, пореклом из Великог Орашја. Пре рата активиста СКОЈ-а. Почетком рата постала борац Паланачке партизанске чете. Са партизанима одступила у Санџак, затим прешла у Босну и постала борац и бомбаш 2. пролетерске бригаде. Примљена 1942. у КПЈ. Рањена у борби са четницима у Подрињу и умрла од рана 3. маја 1942. За народног хероја проглашена 1951.
Азања
1. Аврамовић М. Миладин, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту у Славонији и умро од рана у болници у Вировитици 19. маја 1945.
2. Агатоновић Милоја Предраг, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 19. априла 1945. у околини Славонског Брода.
3. Анђелковић Милоја Драгиша, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 28. априла 1945. код Велике Барне у Хрватској.
4. Анђелковић Живка Милун, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 17. дивизије НОВЈ. Погинуо на фронту у Босни 1945.
5. Арсенијевић Недељка Живота-Џуџа, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац пратеће чете 1. крајишке бригаде. Погинуо 13. априла 1945. у селу Бошњане код Жупање.
6. Ацић Живојина Властимир, рођ. 1921, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо на фронту 1945.
7. Бајкић Петра Боривоје, рођ. 1923, кројач, борац Азањске партизанске чете. Заробљен у борби против СДК у Ковачевцу, спроведен за Младеновац и тамо стрељан 22. октобра 1941.
8. Бајкић Петра Жарко, рођ. 1925, трговачки помоћник, борац Азањске партизанске чете. Са партизанима одступио у Санџак и прешао у Босну, где је постао борац 2. пролетерске бригаде. Погинуо 20. јула 1942. у селу Урије у Босни, у борби против усташа.
9. Батинић Живана Војислав-Војин, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 3. батаљона 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Рањен на положају у Босни и умро 12. марта 1945. у болници у Чачку, од последица рањавања.
10. Батинић Милете Милосав, рођ. 1918, јуна 1944. ступио у Космајски партизански одред. Погинуо 8. септембра 1944. у Венчанима код Аранђеловца.
11. Батинић Војислава Радоје, рођ. 1920, ученик гимназије у Паланци. Због сарадње са партизанима, једно време био је у Заводу за принудно васпитање омладине. Пред распуштање Завода отишао у четнике и после неколико дана прешао у Космајски партизански одред. Убрзо постао комесар 2. чете 2. батаљона. Погинуо 21. новембра 1944, на цести у селу Ердевик у Срему.
12. Бојковић Душан, избеглица, током рата настањен у Азањи. Борац Азањске партизанске чете. Рањен и заробљен у борби против Љотићевих добровољаца у Ковачевцу код Младеновца, 7. октобра 1941. Као рањеник, пренет у болницу у Паланци, где је после неколико дана умро.
13. Витић Драгољуба Слобода, рођ. 1928, септембра 1944. добровољно отишла у партизане. Погинула око 15. фебруара 1945. на Сремском фронту, на положају код Шарен Града.
14. Вулићевић Војислава Живан, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на Сремском фронту и пренет у војну болницу у Земуну. Умро од задобијених рана 7. марта 1945.
15. Вулићевић Милутина Живко, рођ. 1910, правник, пре рата судија у Краљеву. Још на студијама упознао се са неким високим функционерима КПЈ. Током рата сарађивао са партизанима. Ухапшен од Немаца и стрељан у Краљеву октобра 1941.
16. Вулићевић Живојина Миодраг, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од рана задобијених на фронту у војној болници у Тузли марта 1945.
17. Вуловић Живомира Милутин, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
18. Гајић Драгомира Мирослав, рођ. 1920, пинтор, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Борац 3. чете 2. батаљона 4. бригаде. 11. српске дивизије НОВЈ. Погинуо 3. априла 1945. код села Комлетинци у Срему.
19. Гачић Љубомира Милован, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 12. пролетерске бригаде НОВЈ. Погинуо половином априла 1945. код Плетернице у Хрватској.
20. Громовић Милана Војислав-Воја, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Извиђач у 5. пролетерској бригади 3. црногорске дивизије НОВЈ. Погинуо 5. маја 1945. код Дуге Ресе у Хрватској.
21. Грујић Миладина Драгољуб, рођ. 1926, берберин, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. крајишке бригаде НОВЈ. Погинуо 8. априла 1945. код Шарен Града у Срему.
22. Димитријевић Живана Драгиша, рођ. 1923, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 20. априла 1945. у селу Белице код Славонског Брода.
23. Димитријевић Живојина Милош, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 1. батаљона 1. пролетерске бригаде НОВЈ. Заробљен од усташа као рањеник у Сесветама код Загреба и после свирепог мучења убијен 17. априла 1945.
24. Ђорђевић Миливоја Бранислав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 9. маја 1945. у борби против усташа код Оџака у Босни.
25. Ђорђевић Радосава Живорад, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац извиђачке чете 27. дивизије НОВЈ. Погинуо априла 1945. у Белим Водама код Сарајева.
26. Ђорђевић Владимира Милан, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо већ 25. октобра 1944. код Врчина.
27. Ђорђевић Никодија Миодраг, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 17. фебруара 1945. у селу Заково код Рогатице у Босни.
28. Ђорђевић Милана Светомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 13. марта 1945. код Борских Долова (Хан-Пијесак) у Босни.
29. Ђурђевић Данила Драгољуб-Дача, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. априла 1945. код Велике Барне у Хрватској.
30. Ђурђевић Младена Миодраг, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
31. Ђуричић Милорада Војислав, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 4. батаљона 2. босанске бригаде НОВЈ. Погинуо на фронту у Босни 3. маја 1945.
32. Ђуричић Милорада Радосав, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
33. Ђуричић Живка Срећко, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац пратеће чете 21. српске дивизије НОВЈ. Погинуо 22. априла 1945. у селу Лужани код Славонског Брода.
34. Живковић Милоја Боривоје, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 31. јануара 1945. у селу Грабовица код Власенице.
35. Живковић Петра Живомир, рођ. 1921, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Био десетар у 4. српској бригади 21. српске дивизије НОВЈ. Погинуо 27. јануара 1945. у селу Нова Бапска код Шида.
36. Здравковић Милије Радомир, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
37. Илић Радомира Миодраг-Мића, рођ. 1918, студент права и резервни поручник. Предратни члан КПЈ. Као организатор партизанског покрета у селу 1941. убрзо постао командир Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, али се вратио на терен Јасенице. Тешко рањен у нападу на кућу једног љотићевца у Великој Крсни и том приликом заробљен. Умро од рана 13. јуна 1942. у болници у Паланци.
38. Јанковић Михаила Богољуб, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Пушкомитраљезац у 1. крајишкој бригади. Погинуо 1945. у селу Никлошевци у Срему.
39. Јанковић Михаила Радомир, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
40. Јанчић Костадина Владимир, рођ. 1927, ученик гимназије, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо крајем 1944. на Сремском фронту.
41. Јанчић Живојина Миладин, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 21. српске дивизије НОВЈ. Погинуо 22. фебруара 1945. у селу Херцеговци (Гарешница) у Хрватској.
42. Јанчић Милована Срећко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту Славонији 24. априла 1945.
43. Јелић Владимира Бранислав-Бане, рођ. 1919, студент Пољопривредног факултета и предратни члан КПЈ. Организатор партизана у селу и први политички комесар Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, али се вратио на терен Паланке, где је радио као политички радник. Убрзо постао члан Среског партијског руководства за Јасеницу. Извршио је самоубиство у својој земуници у Азањи 23. јула 1943, приликом потере Пољске страже.
44, Јелић Радована Жарко, рођ. 1900, ковач, предратни члан Земљорадничке странке. Током рата сарађивао са партизанима. Ухапшен од љотићеваца јуна 1942. и спроведен у Младеновац. Тамо је толико мучен да се није могао кретати. Утоварен на воз и упућен на Бањицу. Одатле је пребачен у логор у Норвешкој, где је убијен 1944.
45. Јелић Милана Живота, рођ. 1924, кожувар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде. Погинуо 2. марта 1945. у Босни, у селу Мартевић код Соколца.
46. Јелић Герасима Недељко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 8. маја 1945. у селу Шашинци у Славонији.
47. Јелић Михаила Радосав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. маја 1945. у околини Соколца у Босни.
48. Јеремић Светислава Жарко, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 22. априла 1945. код Велике Барне у Хрватској.
49. Јовановић Душана Милентије, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 7. маја 1945. у селу Лалски Липовац у близини Загреба.
50. Јоветић Војислава Срећко, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
51. Јоксимовић Михаила Боривоје-Бора, рођ. 1906, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо 21. јануара 1942. у селу Мравињци, у борби са четницима.
52. Кељаћ Богољуба Драгомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане, у 21. српску дивизију. Погинуо 4. априла 1945. у селу Нова Бапска код Шида.
53. Лазић Андреје Тихомир, рођ. 1920, металски радник, борац Азањске партизанске чете. Заробљен од Немаца новембра 1941, у борбама око Ужица. Спроведен на Бањицу и убрзо стрељан на Јајинцима, 17. децембра 1941.
54. Лазић Андреје Владислав, рођ. 1921, металски радник, борац Азањске партизанске чете. Погинуо 7. октобра 1941. у борби против СДК у Ковачевцу код Младеновца.
55. Лазић Милана Војислав, рођ. 1912, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
56. Лазић Дамјана Ђурђе-Ђура, рођ. 1923, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 27. априла 1945. код Велике Барне у Хрватској.
57. Лазић Љубомира Матеја-Мата, организатор и активиста партизанског покрета у Азањи. Ухапшен од јединица СДС и убрзо потом интерниран у логор у Норвешкој. Спаљен у логору 19. јула 1942.
58. Лазић Милете Радомир, рођ. 1905, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо 21. јануара 1942. у борби са четницима у селу Мравињци, у покушају да комесара изнесе са брисаног простора.
59. Лазић Светислава Радован, рођ. 1927, кројач, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. код Брезовог Поља (Брчко).
60. Љубисављевић Јанка Живојин, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од задобијених рана у болници у Сребренику у Босни 30. марта 1945.
61. Маринковић Младена Радмил, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Пре него што су га мобилисали, партизани су му убили оца. Погинуо на фронту 1945.
62. Марковић Ненада Драгослав, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945.
63. Марковић Стевана Живота, рођ. 1883, активни сарадник партизана. Издајом ухапшен од Пољске страже 1943. и упућен на Бањицу. Умро у затворској амбуланти 29. јануара 1944.
64. Марковић Војислава Милан, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1. фебруара 1945. на Равној коси код Власенице (Босна).
65. Марковић Јанка Чедомир, рођ. 1902, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо у борби са четницима 7. децембра 1943. у Великој Иванчи код Младеновца.
66. Мијатовић Миладина Лазар, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. на Сремском фронту.
67. Милентијевић Стевана Радомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. априла 1945. код Плетернице у Хрватској.
68. Миленковић Радосава Мића, рођ. 1926, ковач, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
69. Милојевић Вељка Миомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 31. марта 1945. на Голој стени код Сребреника у Босни.
70. Милојевић Драгољуба Љубиша, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945.
71. Милојковић Милоја Владимир, рођ. 1926, столар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту марта 1945.
72. Милојковић Милутина Миодраг-Гига, рођ. 1920, кројачки радник. Пре рата активни синдикалац и члан СКОЈ-а. Од 1941. активно сарађивао са партизанима. Због тога је хапшен од СДС и затваран у Паланци и Смедереву. Умро код куће 1942. од последица полицијске тортуре.
73. Милосављевић Милоја Радомир, рођ. 1916, борац Азањске партизанске чете. Рањен и заробљен од четника Косте Пећанца у борби Голобоку 19. октобра 1941, отеран на Бањицу и тамо стрељан 19. фебруара 1943.
74. Милошевић Милије Владимир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Ђакова.
75. Милошевић Стевана Сава, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 21. јануара 1945. код Хан-Пијеска.
76. Милошевић Владимира Светомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од рана задобијених на фронту у болници у Шапцу 18. марта 1945.
77. Милутиновић Живана Мијаило, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 30. марта 1945. код Тузле.
78. Митровић Милана Александар, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 3. батаљона 19. бирчанске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо крајем фебруара 1945. у борби са Немцима између Хан-Пијеска и Власенице.
79. Митровић Владимира Ђорђе, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту у Хрватској и умро од рана у болници у Огулину 3. маја 1945.
80. Мратинковић Бранка Тихомир, рођ. 1920, бравар, септембра 1944. добровољно ступио у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
81. Никодијевић Милована Драгомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Пре него што су га мобилисали, партизани су му убили оца. Погинуо 20. априла 1945. у селу Сибиње код Славонског Брода.
82. Николић Радивоја Миодраг, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
83. Никосавић Огњена Живорад, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
84. Никосавић Живојина Живота, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. на Брезовом Пољу код Брчког.
85. Новаковић Милована Симеун, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
86. Павлићевић Милана Никола, рођ. 1925, столар, октобра 1944. добровољно ступио у партизане, у 1. крајишку бригаду. Погинуо 18. октобра 1944. у борбама за ослобођење Београда.
87. Павловић Божидара Радосав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Преминуо од задобијених рана у болници у Шапцу 16. марта 1945.
88. Павловић Животе Тихомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 7. маја 1945. у борбама против усташа и Немаца код Загреба.
89. Пајић Исаила Живомир-Живота, рођ. 1920, радник, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. јануара 1945. код Хан-Пијеска.
90. Палић Александра Љубомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане и после извесног времена погинуо.
91. Палић Велимира Марко, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 28. децембра 1944. код Тузле.
92. Пантић Животе Драгомир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. На фронту у Хрватској, заробиле су га усташе и после мучења му одрубили главу, 3. маја 1945. године.
93. Пантић Светозара Живадин-Жиле, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 10. фебруара 1945. код Власенице у Босни.
94. Пантић Петра Милорад, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Тешко рањен у борбама за Загреб. Умро од рана у болници у Загребу 19. маја 1945.
95. Пантић Обрена Миодраг, рођ. 1921, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо 21. јануара 1942. у борби са четницима у селу Мравињци.
96. Пантић Филипа Недељко, рођ. 1889, активни сарадник партизана. Ухапшен од СДС и спроведен на Бањицу. Умро у логорској амбуланти 18. августа 1943.
97. Пантић Живадина Радмил, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 19. јануара 1945. код Хан-Пијеска.
98. Пантић Владислава Радојко, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 3. батаљона 1. крајишке бригаде. Погинуо 12. априла 1945. код села Витковце.
99. Поповић Драгослава Драгутин, рођ. 1918, активни сарадник партизана. После напада партизана на жандармеријску станицу у селу ухапшен од СДС, спроведен за Паланку и стрељан на гробљу 8. априла 1943.
100. Поповић Животе Душан-Вуја, рођ. 1903, опанчар. Сарадник партизана од 1941, а од 1943. и борац Космајског партизанског одреда. У одреду је напредовао и постао његов командант. Нехотице се убио из митраљеза 23. јуна 1944, у атару села Дубона код Младеновца.
101. Поповић Светозара Живадин, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. априла 1945. на фронту у Босни.
102. Поповић Миливоја Радован-Рајко, рођ. 1906, активни сарадник партизана. После напада партизана на жандармеријску станицу у селу, ухапшен од СДС, спроведен за Паланку и стрељан на гробљу 8. априла 1943.
103. Поповић Владимира Радомир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
104. Поповић Танасија Радомир, рођ. 1919, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
105. Прокић Александра Драгутин, рођ. 1904, активни сарадник партизана. После повлачења партизана, крајем 1941. ухапшен и спроведен у Паланку. Одатле пребачен на Бањицу, после извесног времена отеран у логор у Немачкој, где је убијен.
106. Прокић Ђорђа Миладин-Свастић, рођ. 1909, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, али се вратио на терен Јасенице. Једно време се скривао у Азањи, али је почео да се јавно појављује, те је ухапшен од СДС и спроведен на Бањицу. Стрељан на Бањици 9. марта 1942.
107. Прокић Радојка Радојица, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 25. априла 1945. у Доњем Рајићу код Новске у Хрватској.
108. Прокић Радојице Светомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. на Брезовом Пољу код Брчког.
109. Радивојевић Арсенија Владимир, рођ. 1888, сарадник партизана. Ухапшен од СДС, спроведен на Бањицу и тамо стрељан 11. августа 1943.
110. Радисављевић Милутина Велимир, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
111. Радовановић Марка Драган, рођ. 1927, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо у селу Адашевци у Срему 24. јануара 1945.
112. Радовић Радосава Будимир-Буца, рођ. 1923, ученик гимназије у Паланци. Борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, али се вратио на терен Јасенице, где се неко време скривао. Погинуо 7. јуна 1942. у нападу на кућу љотићевца у Великој Крсни код Младеновца.
113. Ранковић Милије Драгиша, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
114. Ранковић М. Михајло, рођ. 1914, активни сарадник комуниста и партизански курир. После напада партизана на жандармеријску станицу у селу, ухапшен од СДС, спроведен за Паланку и стрељан на гробљу 8. априла 1943.
115. Станковић Милана Драгољуб, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 8. априла 1945. код Шарен Града у Срему.
116. Стевановић Живојина Миладин, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на Сремском фронту и умро од рањавања 18. фебруара 1945. у болници у Земуну.
117. Стевановић Чедомира Радомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. априла 1945. у селу Велика Копаоница код Ђакова.
118. Стефановић Паје Лабуд, рођ. 1912. у Долову код Панчева, жандарм на служби у Азањи. Због одржавања везе са партизанима, ухапшен од СДС, спроведен за Паланку и стрељан на гробљу 8. априла 1943.
119. Стојадиновић Милоја Боривоје, рођ. 1915, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
120. Стојадиновић Милете Јелица, рођ. 1927, сарадник партизана. Отац јој је био партизански активиста, касније и председник Среског народноослободилачког одбора. За време састанка партизана у њиховој кући, наишли су четници и наступила је борба. Јелица је почела да бежи, али су је четници убили у ноћи 4/5. фебруара 1944.
121. Стојадиновић Живадина Радомир-Рака, рођ. 1910, сарадник партизана. За време борбе у кући Милете Стојадиновића, заробљен од стране четника и заклан, 5. фебруара 1944.
122. Талијан Гмитра Боривоје, рођ. 1924, абаџија, јесени 1944. мобилисан у партизане и убрзо погинуо.
123. Талијан Светислава Војислав, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
124. Талијан Властимира Жарко, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 19. априла 1945. на положају Банова јаруга у Хрватској.
125. Талијан Радосава Милија, рођ. 1904, симпатизер партизана. Ухваћен од четника, отеран од куће и заклан између Дубоне и Велике Крсне код Младеновца, 11. августа 1943.
126. Талијан Танасија Обрад, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Тешко рањен на фронту и умро код куће од рана, 17. октобра 1945.
127. Талијан Владимира Радивоје, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
128. Талијан Милана Радосав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 20. априла 1945. у селу Грежић код Славонског Брода.
129. Тонкић Владислава Радојко, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
130. Ћосић Костадина Драгомир, рођ. 1924, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
131. Ћосић Бранка Живадин, рођ. 1907, резервни поручник, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Према једној верзији, прешао у Босну и погинуо у бици на Сутјесци 1943, као борац 2. пролетерске бригаде. По другој, пробијао се са партизанима у родни крај и погинуо 22. фебруара 1942. на Тулежу.
132. Ћосић Стојана Милорад, рођ. 1923, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо при повратку на матични терен, у бици против четника Косте Пећанца на Тулежу, 22. фебруара 1942.
133. Ћосић Живадина Миодраг, рођ. 1915, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
134. Ћосић Александра Радован-Рајко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. на Брезовом пољу код Брчког.
135. Ћосић Милорада Ранко, рођ. 1906, октобра 1944. добровољно ступио у партизане. Погинуо априла 1945. на фронту у Хрватској.
136. Ћосић Живојина Радомир, рођ. 1920, борац Азањске партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
137. Ћосић Живадина Чедомир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
138. Шулејић Драгомира Драгиша, рођ. 1905, живео у Паланци, предратни члан Главног одбора Земљорадничке странке и угледан мештанин. Почетком рата отпочео сарадњу са партизанима, али их је после извесног времена напустио. Од 1943. поново почео да ради за њих, као политички радник. Погинуо 11. августа 1943. у засеоку Влашки До у Азањи, под недовољно разјашњеним околностима. Према једној верзији, заробљен и убијен од Пољске страже. Према другој, убијен је од партизана због разилажења са њиховом политиком.
Баничина
1. Арсић Милана Милутин, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 25. децембра 1944. у борби против Немаца код Шида, на Сремском фронту.
2. Бранковић Станимира Милентије, рођ. 1922. у Голобоку, живео у Баничини. Јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо јануара 1945. у околини Вуковара.
3. Васиљевић Војислава Милан, рођ. 1925, преживео стрељање Немаца у Рачи 1941. и том приликом рањен. Отац му је био један од организатора Равногорског покрета у селу. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
4. Глишић Драгољуба Радосав, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. јануара 1945. на положају у Срему.
5. Глишић Радивоја Славиша, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен 7. априла 1945. у бици код Брезовог поља (Брчко), умро неколико дана касније у болници у Бијељини.
6. Даниловић Д. Милутин, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. У сукобу са Немцима рањен и убрзо умро од последица рањавања, 22. септембра 1941.
7. Ђорђевић Милана Драгослав-Гоша, рођ. 1919, металски радник. Пре рата члан КПЈ, организатор партизана у околини Паланке. Први комесар Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Босну. Био комесар 3. шумадијског батаљона 2. пролетерске бригаде, потом на многим сличним дужностима. Пред крај рата постао политички комесар 22. дивизије НОВ, потом отишао у Јагодину, на дужност секретара ОК КПЈ. Првог јануара 1946, постао инструктор ЦК КП Србије. Опхрван болешћу умро 25. септембра 1949, а 1955. проглашен за народног хероја.
8. Ђорђевић Милана Светислав-Света, рођ. 1921, студент Правног факултета, предратни члан КПЈ. Пре рата, једно време председник Литерарне дружине у Паланци. Организатор партизана у Јасеничком и Лепеничком срезу. Одступио са партизанима у Санџак, прешао у Црну Гору. Погинуо 21. маја 1942. на катуну Добри до код Жабљака, на обронцима планине Дурмитор. Према једној верзији, бацио се са литице да не би пао жив четницима у руке, по другој заробљен од четника и стрељан. паланка
9. Ђорђевић Богољуба Жарко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо маја 1945.
10. Ђурђевић Петра Драгослав, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. априла 1945, при пробоју Сремског фронта.
11. Ђуричић Исаила Драгослав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борби против Немаца у околини Бијељине марта 1945. Умро маја 1945. од рана у болници у Ђакову.
12. Игњатовић Петра Михаило, рођ. 1927, мобилисан у партизане почетком 1945, погинуо у борби против усташа код Оџака у Босни 6. маја 1945.
13. Јелић Миливоја Миодраг-Мића, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. После повлачења партизана, скривао се у селу, али је ухапшен и спроведен у Паланку, где је три месеца провео у логору. Потом је интерниран у Норвешку. Спаљен у логору у Норвешкој 3. маја 1945.
14. Јовановић Миливоја Никола, рођ. 1920, ковачки радник, после рата остао у теренској милицији. Погинуо нехотице на железничкој станици у Кусатку 21. октобра 1945.
15. Кнежевић П. Спасоје, рођ. 1907. у Великој Сочаници код Дервенте, током рата као избеглица живео у Баничини. Борац Паланачке партизанске чете. Погинуо у борби против Немаца у Баничини 25. октобра 1941.
16. Крсмановић Живојина Мирко, рођ. 1920, мобилисан у партизане почетком 1945. и распоређен у Црногорску ударну бригаду. Рањен априла 1945. у бици код Банове Јаруге, умро 3. маја 1945. у болници у Великој Градишки.
17. Марковић Чедомира Милован, рођ. 1925, борац Паланачке партизанске чете. Погинуо 1942.
18. Марковић Драгутина Радомир-Раде Баничанац, рођ. 1921, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Босну. Био митраљезац у 2. пролетерској бригади. Рањаван у борбама са Немцима на Зеленгори 1942. Погинуо средином маја 1944. у области Таре у тзв. пролећној офанзиви, у борби против четника.
19. Мијаиловић Живојина Милутин, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, али се вратио у село. Ухапшен и спроведен у Паланку, потом на Бањицу и најзад у Немачку. Убијен у логору у Немачкој 1943.
20. Миловановић Љубисава Радослав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 4. маја 1945. у борби против усташа код Оџака у Босни.
21. Милошевић Лазара Михаило-Мића, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Заробљен од усташа у Босни 1945, унакажен и заклан.
22. Обрадовић Радмила Страхиња, рођ. 1918, борац Рачанске партизанске чете. Одступао са партизанима ка Ужицу и страдао у западној Србији новембра 1941.
23. Петровић Драгутина Александар, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо половином априла 1945. у борбама код Плетернице у Славонији.
24. Савић Радивоја Ђорђе, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 20. марта 1945. на фронту у Босни.
25. Савић Светозара Никодије, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на Сремском фронту. Умро од рана 24. јануара 1945. у болници у Руми.
26. Савић Косте Радомир, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у борби против усташа на положају Велика Барна (Грубишно Поље) 17. априла 1945.
27. Суботић Милорада Богдан, рођ. 1922, мобилисан у партизане почетком 1945, погинуо априла 1945. у борбама код Велике Барне (Грубишно Поље).
Башин
1. Ивановић Богољуба Драгослав, рођ. 1922, машинбравар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. децембра 1944. у области Фрушке горе.
2. Илић Милана Чедомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. батаљона 20. бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо 20. априла 1945. код Хан-Пијеска у Босни, у борби против Немаца.
3. Миловановић Александра Михаило, рођ. 1915, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
4. Милошевић Чедомира Олга, рођ. 1924, ученица гимназије у Паланци. Због сарадње са партизанима једно време била је у Заводу за принудно васпитање омладине. Маја 1943. отишла у партизане. Члан Среког руководства СКОЈ-а и члан ОК СКОЈ-а за Младеновац. Погинула од Немаца 31. октобра 1943. у Луњевцу.
5. Ненадовић Матеје Милосав, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. батаљона 16. муслиманске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо на положају Чопоре код Хан-Пијеска у Босни 25. децембра 1944.
6. Николић Михаила Божидар, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Коморџија 3. батаљона 6. пролетерске бригаде 17. дивизије НОВЈ. Умро од тифуса фебруара 1945. у болници у Бањи Ковиљачи.
7. Ристивојевић Марка Божидар-Чича, рођ. 1888, борац Паланачке партизанске чете. Погинуо крајем 1943. на реци Лиму.
8. Ристивојевић Светозара Велимир, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Био помоћник пушкомитраљесца у 3. крајишкој бригади. Тешко рањен у борбама код Плетернице у Хрватској. Умро у болници у Ђакову априла 1945.
9. Ристић Радомира Драгољуб, рођ. 1926, јесени 1944. добровољно отишао у партизане, на наговор оца. Био војник чете аутоматичара 1. батаљона 3. крајишке бригаде НОВЈ. Заробљен и стрељан од Немаца код села Нова Бабска (Шид), 5. априла 1945.
Водице
1. Бранковић Станимира Милан, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. јануара 1945. у борби против Немаца на положају Голо брдо код Бијељине.
2. Вељић Гаврила Михајло, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од тифуса 28. јануара 1945. у војној болници у Тузли.
3. Вељић Митра Никола, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борби против Немаца и усташа, потом пренет у болницу у Бијељину, где је умро од задобијених рана 14. јануара 1945.
4. Вуковић Живојина Милан, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 16. муслиманске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Нестао 9. јануара 1945. у борби против Немаца између Власенице и Зворника.
5. Глигоријевић Радивоја Ђурђе-Ђура, рођ. 1912, пекар, предратни члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Санџак. Доцније, за време боравка у Босни, постао борац 2. пролетерске бригаде. Погинуо у Оборцима код Доњег Вакуфа 14. јула 1943.
6. Јовановић Радисава Марјан, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 20. романијске бригаде 27. дивизије НОВЈ. После борбе са Немцима, застао са групом бораца ради предаха у једној кући. Погинуо од гранате која је пала на кућу, 11. марта 1945.
7. Милосављевић Ђурђа Митар, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борбама код Београда са Немцима, потом пренет кући, где је умро од последица рањавања децембра 1944.
8. Мировић Јеврема Миодраг, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 9. бригаде 23. ударне дивизије НОВЈ. Умро 1945. код куће од тифуса.
9. Павловић Животе Витомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у борби са усташама у селу Бијела код Брчког 13. фебруара 1945.
10. Павловић Милића Драгиша, рођ. 1923, отишао добровољно у партизане септембра 1944. Разболео се на фронту и отпуштен кући. Умро у селу 16. маја 1945.
11. Павловић Милована Живадин, рођ. 1914, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Босну и тамо погинуо 1942.
12. Павловић Љубисава Михајло, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Пушкомитраљезац 1. чете 3. батаљона 18. хрватске бригаде 38. дивизије НОВЈ. Погинуо марта 1945. у борби против Немаца у селу Снагово код Зворника.
13. Павловић Саве Момир, рођ. 1921, сеоски надничар. Пре рата запослио се у фабрици „Јасеница“, а пословођа му је био Иван Мукер. Борац Паланачке партизанске чете. Одступао са партизанима до Босне и постао борац 2. пролетерске бригаде. Погинуо маја 1942. на Дурмитору у борби са четницима.
14. Радовановић Александра Војин, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Брат му је погинуо у четницима. Као борац 16. муслиманске бригаде НОВЈ, погинуо у борби против Немаца 15. јануара 1945. код Власенице у Босни.
15. Савић Младена Радисав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. После борби са Немцима на Романији, због промрзлина на ногама пренет у болницу у Земун, где је умро 20. фебруара 1945.
16. Стојадиновић Младена Милоје, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Брат му је погинуо у четницима. Погинуо у борби против Немаца у Угљевику на Мајевици 31. јануара 1945, као борац 6. пролетерске бригаде НОВЈ.
17. Тодоровић Станимира Благоје, рођ. 1924, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањаван у борбама код Горњег Милановца, али се поново вратио у јединицу. Рањен у борбама против усташа код Загреба 6. маја 1945. Умро од рана 10. фебруара 1946. код куће.
18. Тодоровић Љубомира Милан, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 16. муслиманске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Нестао 9. јануара 1945, приликом борбе против Немаца код Власенице.
19. Шевић Јована Бранислав, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 2. чете 2. батаљона 5. ударне бригаде НОВЈ. Погинуо код Ђакова 12. априла 1945.
Глибовац
1. Аврамовић Радојка Светозар, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од рана и тифуса 7. јуна 1945. у војној болници у Сарајеву.
2. Величковић Јована Жарко, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 10. фебруара 1945. код Зворника.
3. Гавриловић Драгомира Живорад, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од рана задобијених на фронту 9. априла 1945. у војној болници у Тузли.
4. Ђурђевић Животе Живко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
5. Живковић Драгољуба Љубомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борби против Немаца децембра 1944. у Овчарско-кабларској клисури. Умро код куће од последица рањавања и туберкулозе 5. јуна 1946.
6. Илић Илије Чедомир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту.
7. Кузмановић Властимира Милорад, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 3. батаљона 18. хрватске бригаде НОВЈ. Погинуо 23. јануара 1945. у селу Кусаче код Зворника, у борби са Немцима.
8. Лазаревић Радомира Радмила, рођ. 1927, пре рата одселила се у Београд. Отишла добровољно у партизане. Погинула 17. фебруара 1945. у селу Ловас код Винковаца.
9. Маринковић Милосава Десимир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 6. априла 1945. у селу Строшница код Шида.
10. Миладиновић Животе Душан, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. у борбама код Бијељине.
11. Милановић Животе Благоје, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Телефониста у 7. бригади 23. дивизије НОВЈ. Умро 25. септембра 1945. у болници у Љубљани од тифуса.
12. Милановић Драгољуба Михаило, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 3. батаљона 18. хрватске бригаде НОВЈ. Погинуо 3. априла 1945. на положају Црвена стена код Хан-Пијеска у Босни.
13. Павловић Драгољуба Милован, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 3. батаљона 18. хрватске бригаде НОВЈ. Умро у војној болници у Шапцу од задобијених рана 8. маја 1945.
14. Радовановић Милана Александар, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
15. Радовановић Животе Милисав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
16. Радојевић Милана Милоје, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 2. чете 7. батаљона 23. дивизије НОВЈ. Рањен 13. децембра 1944. у борби против Немаца у Овчарско-кабларској клисури и убрзо умро у болници у Крагујевцу од последица рањавања.
17. Радојевић Драгослава Милорад, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 4. априла 1945. код Брезовог поља (Брчко) у Босни.
18. Радосављевић Чедомира Драгољуб, рођ. 1925, ковач, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро 18. фебруара 1945. у војној болници у Тузли од рана задобијених на фронту.
19. Станковић Вићентија Милан, рођ. 1925, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
20. Станојевић Милована Чедомир, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
21. Степановић Игњата Александар, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. батаљона 18. хрватске бригаде НОВЈ. Погинуо 7. фебруара 1945. у селу Лишина код Зворника.
22. Тодоровић Александра Љубомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 13. априла 1945. код места Жепче у Босни, у борби против усташа.
23. Томић Животе Милосав, рођ. 1912, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро 6. марта 1945. у војној болници у Тузли.
Голобок
1. Аврамовић Милоша Милорад, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у околини Славонског Брода.
2. Бисенић Миладина Александар, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту априла 1945.
3. Бисенић Богосава Живорад, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
4. Васић Богдана Радомир, рођ. 1910, пре рата завршио гимназију и запослио се у сеоској општини као писар. Почетком рата ступио у партизане, али се после неколико дана вратио кући и наставио да ради у општини. Због неизвршавања наредби четничких официра, у општину је упала црна тројка, извела га и убила, 14. новембра 1943.
5. Гајић Александра Б. Драгомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. на фронту у Хрватској.
6. Гајић Александра В. Драгомир, рођ. 1926, мобилисан у партизане почетком 1945. Погинуо 18. априла 1945. код Плетернице у Хрватској.
7. Гајић Драгољуба Милорад-Манга, рођ. 1920, борац Орашке партизанске чете. Убрзо по ступању у партизане, заробљен од Пољске страже, а потом интерниран у Норвешку. Убијен у норвешком логору 1945.
8. Гецић Гмитра Драгиша, рођ. 1921, борац Орашке партизанске чете. Одступио са партизанима у Санџак. При повратку на терен Јасенице, погинуо у борби против четника Косте Пећанца на Тулежу, 22. фебруара 1942. По другој верзији, стрељан од Немаца у Ћуприји.
9. Ђерговић Мијаила Драгољуб, рођ. 1915, мобилисан у партизане почетком 1945. и убрзо погинуо на фронту.
10. Ђурђевић Љубисава Радомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо марта 1945. код Лукавца у Босни.
11. Ђуричић Светозара Живадин, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 4. батаљона 5. пролетерске бригаде 3. црногорске дивизије НОВЈ. Погинуо 3. маја 1945. код Дуге Ресе у Хрватској.
12. Живковић Крсте Драгољуб-Драга, рођ. 1920, борац Паланачке партизанске чете. Рањаван у борби против четника Косте Пећанца. Убрзо потом заробљен у селу од Пољске страже, спроведен у Паланку и стрељан 24. новембра 1941.
13. Живковић Радојице Мирослав, рођ. 1925, четнички активиста. У његовој кући за време рата једно време налазио се штаб 3. јасеничке бригаде ЈВуО. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. априла 1945. код Плетернице у Хрватској.
14. Јовановић Стевана Живота, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен маја 1945. у борбама код Загреба и умро касније од последица рањавања.
15. Келебуда С. Ђуро, рођ. 1912. у Оровцу код Бјеловара, током рата као избеглица живео у Голобоку. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. децембра 1944. у селу Миоковци код Чачка, у борби против Немаца.
16. Костић Дамјана Милутин, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у селу Циганиште код Добоја.
17. Марковић Живана Радомир, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће 1946, од последица рата.
18. Микић Милана Момир, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Био кувар у јединици. Погинуо 19. априла 1945. у Славонији.
19. Милић Николе Радомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. у борби против усташа у селу Бијела код Брчког.
20. Милошевић Милана Радојко, рођ. 1922, борац Орашке партизанске чете. Погинуо 30. септембра 1941, у борби против Пољске страже у селу Бобово код Свилајнца.
21. Николић Адама Милован, рођ. 1921, борац Орашке партизанске чете. Одступио са партизанима ка западној Србији. Наводно заробљен од Немаца и стрељан у Ваљеву 1942.
22. Николић Светолика Радомир, рођ. 1912, пушкомитраљезац 3. чете 3. батаљона 1. шумадијске партизанске бригаде. Погинуо 4. децембра 1943. у борбама код Пријепоља.
23. Павловић Станоја Благоје, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
24. Павловић Манојла Гвозден, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у селу Циганиште код Добоја.
25. Пауновић Младена Жарко, рођ. 1923. у Паланци, живео у Голобоку. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо крајем 1944. у селу Немци код Вуковара.
26. Петровић Боривоја Војислав, рођ. 1921, трговачки помоћник, борац Орашке партизанске чете. Одступио са партизанима у Санџак. При повратку на терен Јасенице, заробљен од четника Косте Пећанца у селу Тулеж, а потом стрељан, 22. фебруара 1942. По другој верзији, погинуо у Бобову код Свилајнца.
27. Петровић Стевана Драгиша, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у селу Циганиште код Добоја.
28. Поповић Живка Миодраг, рођ. 1927, мобилисан у партизане почетком 1945. Борац 4. батаљона 5. црногорске бригаде НОВЈ. Погинуо 1945. код Босанске Крупе.
29. Радивојевић Светомира Радомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 21. априла 1945. у Славонији.
30. Радивојевић Алексе Светислав-Тиса Циганин, рођ. 1893, борац Орашке партизанске чете. Погинуо 1943. у околини Ваљева.
31. Радојевић Милоја Светислав, рођ. 1921, борац Орашке партизанске чете. Заробљен од Пољске страже у Бобову код Свилајнца 30. септембра 1941, спроведен у Ћуприју где је стрељан неколико дана касније.
32. Рашковић Велимира Александар, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
33. Рашковић Драгољуба Миодраг, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. априла 1945. на Сремском фронту, код села Товарник.
34. Рашковић Ранка Петар, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 9. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо на фронту априла 1945.
35. Стевановић Станоја Боривоје, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. у селу Бијела код Брчког.
36. Стевановић Михаила Јеврем, рођ. 1920, опанчар, борац Орашке партизанске чете. Погинуо 1941.
37. Стевановић Миливоја Милосав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту и умро 1946. од последица.
38. Тројановић Животе Бранислав, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
39. Чаировић Петра Боривоје, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту.
Добри До
1. Аврамовић Велимира Бранко, рођ. 1921. у Селевцу, живео у Добром Долу. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
2. Бељић Милоја Живадин, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Страдао 13. фебруара 1945.
3. Бељић Љубомира Костадин, рођ. 1928, борац Космајског партизанског одреда. Заробљен од четника; после више признатих убистава осуђен на смрт и стрељан на сеоском гробљу 7. маја 1944.
4. Гајић Милована Драгослав, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен од усташа на Сремском фронту. Умро од задобијених рана 1945. у болници у Бачкој Тополи.
5. Гитарић Михаила Спасоје, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
6. Гитарић Радомира Томислав-Рачин, рођ. 1928, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо новембра 1944. у борби против Немаца у околини Горњег Милановца.
7. Животић Радојка Миливоје, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у Босни 25. фебруара 1945.
8. Исаиловић Милована Момир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 14. априла 1945. код Ђакова.
9. Јевтић Велимира Милосав, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 25. априла 1945. на фронту у Хрватској.
10. Јовичић Михајла Бранислав, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945.
11. Јовичић Александра Владимир, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. априла 1945. на Сремском фронту.
12. Јовичић Милорада Петар, рођ. 1929, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на Сремском фронту 1945.
13. Јовичић Младена Цветко, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 7. априла 1945.
14. Лукић Живадина Десимир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. априла 1945.
15. Маричић Животе Борислав, рођ. 1927, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо почетком 1944. код Крњаче.
16. Маричић Животе Светислав, рођ. 1926, партизански активиста. Као партизански курир заробљен од четника, а потом стрељан у селу у потесу Карина бара, 6. априла 1944.
17. Марковић Тодосија Радосав, симпатизер партизана, отац борца Космајског партизанског одреда Живадина Марковића. Стрељан од четника на сеоском гробљу 7. маја 1944.
18. Мегић Милутин-Мица, током рата партизански активиста. После ослобођења потпредседник НОО у селу. Због малтретирања мештана, убијен од сеоских непредатих четника у забрану Влајка Милосављевића 16. октобра 1945.
19. Михајловић Живојина Михаило, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. у околини Соколца у Босни.
20. Радосављевић Михајла Обрен, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
21. Ристић Милоја Миодраг, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. код Брезовог поља (Брчко).
Кусадак
1. Аврамовић Арсенија Божидар, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 15. новембра 1944. у борби са Немцима у селу Табановци код Ужичке Пожеге.
2. Аџић Милије Милорад, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Хрватској априла 1945.
3. Банковић Милорада Војислав, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борбама код Зворника крајем 1944, умро код куће од рана 20. јануара 1945.
4. Банковић Миливоја Витомир, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 1. чете 3. батаљона 27. дивизије НОВЈ. Рањен на Сремском фронту. Умро у војној болници у Шапцу од задобијених рана 26. фебруара 1945.
5. Банковић Миливоја Живота, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 1. чете 3. батаљона 6. личке. Умро од задобијених рана 22. маја 1945. у војној болници у Пакрацу (Хрватска).
6. Банковић Алексе Драгољуб, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. априла 1945. на положају код Товарника, на Сремском фронту. Отац Алекса после неколико месеци умро од туге за сином.
7. Батинић Драгољуба Бранислав, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 10. марта 1945. код Власенице у Босни.
8. Весић Милосава Живомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 1945. на фронту у Босни.
9. Весић Милете Станоје, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 2. чете 1. батаљона 16. муслиманске бригаде 27. дивизије. Погинуо16. фебруара 1945. на положају Ћирилово брдо-Петковци у Босни.
10. Вићић Драгомира Борисав, рођ. 1927, борац Космајског партизанског одреда. Рањаван у главу у околини Барајева 1943, у борби са четницима. Вратио се кући и мирно живео. Октобра 1944. поново добровољно отишао у партизане. Погинуо 13. маја 1945, у борби код места Пипра у Словенији, као борац 3. пратеће чете 21. дивизије, при штабу 1. армије НОВЈ.
11. Вићић Стојадина Боривоје, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. на Сремском фронту, у борбама код Товарника.
12. Гајић Чедомира Боривоје, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на Сремском фронту и умро од рана у војној болници у Земуну 18. фебруара 1945.
13. Гајић Бранислава Драгољуб, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 16. муслиманске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Погинуо фебруара 1945. у борби против четника у Дугим Њивама код Грачанице (Босна).
14. Гајић Јована Драгомир, рођ. 1926, октобра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 20. децембра 1944. у Отоку код Винковаца.
15. Гајић Глише Живота, рођ. 1909, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у борби против Немаца 13. децембра 1944, код села Дубока (Љубовија).
16. Гајић Милутина Милојко-Шола, рођ. 1924, занатлија. Јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 1945. у Јањи код Бијељине.
17. Гајић Драгутина Миодраг, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане, рањен на фронту 1945. и умро од рана код куће.
18. Гајић Тихомира Миодраг-Драгиша, рођ. 1913, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо децембра 1944. у борби против Немаца код Љубовије.
19. Гајић Илије Радосав, рођ. 1927, октобра 1944. отишао добровољно у партизане. Погинуо маја 1945. у борби са усташама у околини Загреба.
20. Гајичић Милована Миодраг, рођ. 1920, октобра 1944. отишао добровољно у партизане. Водник у 1. чети 3. батаљона 6. бригаде 17. пролетерске ударне дивизије. Погинуо у Оровцу код Бјеловара 8. маја 1945.
21. Гачић Милосава Радосав, рођ. 1921, кројачки радник, предратни члан КПЈ. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у борби са Немцима код Градишта, а потом спроведен у Паланку. Стрељан од Немаца у кругу касарне, 20. јула 1941.
22. Грујић Светозар-Лала, рођен у селу Војка у Срему, радио на железници у Кусатку као телеграфиста. Предратни члан КПЈ. Као борац Паланачке партизанске чете одступио ка западној Србији. Погинуо у јесен 1941.
23. Дражић Стевана Драгослав, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. на Сремском фронту.
24. Ђорђевић Теодосија Наталија, рођ. 1919, носећи ручак групи партизана који су се скривали у селу налетела на четничку стражу. Повикали су јој да стане, али је она почела да бежи. Припуцали су и убили је, 18. септембра 1943.
25. Живковић Милојка Драгољуб, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од задобијених рана код куће 1945.
26. Живковић Милана Јанко, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 10. фебруара 1945. на положају код Зворника.
27. Ивановић Живана Радомир, рођ. 1915, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. на Глуминама у Босни.
28. Ивановић Петра Радосав, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. на фронту у Босни.
29. Игњатовић Недељка Милија, рођ. 1921, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо у борби против четника у Бачинцу 26. новембра 1943.
30. Иличић Љубомира Душан, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо пролећа 1945. код Новог Места у Словенији.
31. Јанковић Драгутина Стеван, рођ. 1914, предратни робијаш. Због учешћа у партизанском покрету отеран од Немаца у логор у Грчку. Одатле је побегао, касније се поново придружио партизанима и постао руководилац. Погинуо на фронту 1945.
32. Јевтић Станислава Бранислав-Брана, рођ. 1919, студент Ветеринарског факултета. Као дете са породицом одселио се за Паланку. Предратни члан КПЈ. Почетком окупације као илегалац и члан Месног комитета КП остао у Паланци. Заробљен од Немаца јула 1941. У затвору у Паланци мучен и батинан толико да му је испало око. Стрељан је 20. јула 1941. у кругу касарне у Паланци. паланка
33. Јевтић Милана Гмитар, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у селу Подгорци код Брчког.
34. Јевтић Момира Мирослав, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 26. децембра 1944. на положају у околини Шида.
35. Карашићевић Данила Драгиша, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 13. априла 1945. код Винковаца.
36. Карашићевић Владислава Чедомир-Чеда, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту, умро код куће од рана 1945.
37. Кикић Милосава Милорад, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо марта 1945. код Славонске Пожеге.
38. Лазаревић Светозара Драгутин, рођ. 1927, октобра 1944. отишао добровољно у партизане. Погинуо 17. априла 1945. код Ђакова у Хрватској.
39. Лазаревић Николе Славко, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Хрватској 1945.
40. Лукић Животе Миливоје, рођ. 1917, због лоповлука пре рата више пута притваран; због крађе коња ухапшен 1943. Побегао из сеоске апсане и пријавио се у четнике, одакле је после краћег времена протеран. Касније одлази у Космајски партизански одред, где постаје командир вода. Као командир специјалне десетине, у акцији прикупљања муниције опкољен је од четника у селу Бељина код Сопота, погинуо у борби 18. јануара 1944.
41. Марисављевић Животе Милисав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
42. Маркићевић Божидара Јован, рођ. 1923, октобра 1944. отишао добровољно у партизане. Био у чети за везу у 21. дивизији НОВЈ. Умро код куће 21. августа 1945. од болести и рана задобијених на фронту.
43. Марковић Тихомира Борисав, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 4. митраљеске чете 1. батаљона 31. ударне бригаде 21. српске дивизије НОВЈ. Убијен од усташа из заседе у шуми у месту Свети Краљ код Сесвета (околина Загреба) 8. маја 1945.
44. Марковић Милије Радојица, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од тифуса у болници у Младеновцу априла 1945.
45. Марковић Милије Обрен, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће од последица рата 1945.
46. Меденица Михајла Бранко, рођ. 1916. селу Морача код Колашина, предратни члан КПЈ. Априла 1941. доселио се у Кусадак, где је радио као саобраћајни чиновник у железничкој станици. Био је резервни официр. Септембра 1941. отишао у партизане и убрзо постао командир Рачанске партизанске чете. Приликом одступања партизана, остављен је као рањеник у болници у селу Савинац код Горњег Милановца. Заробљен од четника и заклан, новембра 1941.
47. Мијатов Светозар-Цвеја, рођ. 1921. у Чуругу у Банату, берберски радник у Кусатку. Ступио у Азањску партизанску чету и у првој борби заробљен од јединица СДК у Ковачевцу. Спроведен у Младеновац где је стрељан 22. октобра 1941.
48. Миленковић Десимира Богосав, рођ. 1925, железничар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 2. чете 3. батаљона 1. железничке бригаде НОВЈ. Страдао од усташа 29. маја 1945. код Нове Градишке.
49. Миленковић Витомира Божидар, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане, у 18. хрватску бригаду 38. дивизије НОВЈ. Рањаван у груди у борби против Немаца у Снагову код Зворника. Умро код куће 27. маја 1945. од срчане мане после прележаног тифуса.
50. Миленковић Душана Живорад, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 13. фебруара 1945. на положају Голо брдо у Босни.
51. Милићевић Спасоја Драгољуб, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 17. јануара 1945. у селу Немци код Вуковара.
52. Милић Светозара Радмило, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945.
53. Милојевић М. Милорад, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо 1945.
54. Милорадовић Крсте Драгољуб, рођ. 1921, октобра 1944. отишао добровољно у партизане. Погинуо новембра 1944. на Сремском фронту.
55. Милосављевић Милована Боривоје-Бора, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на Васкрс 6. маја 1945, у борбама против четника код Фојнице у Босни.
56. Милосављевић Милована Војислав-Воја, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 14. фебруара 1945. на положају у околини Бијељине.
57. Милосављевић Матеје Живко, рођ. 1888, шумар. Као припадник Паланачке партизанске чете заробљен од Немаца у борби на Градишту, спроведен у Паланку и стрељан 20. јула 1941. у кругу касарне. По другој верзији, ухапшен као цивил, јер је поседовао оружје, и због тога стрељан.
58. Мирјанић Недељка Драгољуб, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Болничар у 1. армијској болници у Винковцима. Лечећи рањенике и оболеле, сам се заразио тифусом, од чега је умро 7. јула 1945.
59. Михаиловић Милутина Милосав, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. у околини Бијељине.
60. Мишић Војислава Милета, рођ. 1927, почетком 1945. мобилисан у партизане и убрзо погинуо на фронту у Босни.
61. Мишић Драгољуба Светислав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће 1945. од последица рата.
62. Недељковић Милосава Александар, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо марта 1945. код Католичке Шпијунице у Босни.
63. Недељковић Чедомира Сретен, рођ. 1926, почетком 1945. мобилисан у партизане. Погинуо 26. априла 1945. код Банове Јаруге у Хрватској.
64. Николић Љубомира Јаков, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане, био у 3. чети 2. батаљона 18. хрватске бригаде 38. дивизије НОВЈ. Рањаван код Хан-Пијеска у Босни. Умро код куће 15. маја 1945. од рана и запаљења плућа.
65. Николичић Радосава Димитрије, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 21. марта 1945. код Католичке Шпијунице у Босни.
66. Николичић Радосава Владимир, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће од последица рата 1946.
67. Новаковић Николе Светолик, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањаван на фронту. Умро од рана код куће 5. јуна 1946.
68. Нешић Степана Живко, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен маја 1945. у борбама против усташа и Немаца код Загреба. Умро убрзо затим од задобијених рана у болници у Загребу.
69. Павловић Драгољуба Милорад-Миле, рођ. 1926, ђак гимназије, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо маја 1945. у борбама против усташа и Немаца код Загреба.
70. Пантић Мијаила Драгомир, рођ. 1915, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од рана задобијених на фронту, код куће 9. маја 1945.
71. Пантић Светолика Милинко-Муја, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо јануара 1945. на Сремском фронту.
72. Пантић Велимира Милутин, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 25. марта 1945. у Козлуку код Зворника.
73. Петровић Милете Властимир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. код Власенице у Босни.
74. Петровић Витомира Драгољуб, рођ. 1925, трговачки помоћник, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће 1945. од последица рата.
75. Радишић Драге Бранислав, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће од последица рата почетком 1945.
76. Радојковић Живадина Бранко, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. код Бијељине.
77. Радојковић Драгише Витомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 4. чете 2. батаљона 27. бригаде 16. дивизије НОВЈ. Рањен на фронту у Босни и умро у војној болници у Шапцу 7. марта 1945.
78. Радосављевић Милете Радомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 22. марта 1945. код села Срнић у Босни.
79. Ристивојевић Ђурђа Владимир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
80. Ристивојевић Игњата Милан, рођ. 1912, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 12. априла 1945. у Махову код Вуковара.
81. Ристивојевић Владимира Милета, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
82. Ристић Илије Недељко, рођ. 1921, припадник 3. бригаде 5. дивизије КНОЈ-а. Погинуо 27. марта 1945. у селу Дренова код Крушевца, у борби против непредатих четника.
83. Савић Љубомира Предраг, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту и умро код куће 1945.
84. Савкић Ђорђа Милорад, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо фебруара 1945. у околини Зворника.
85. Симић Милована Миливоје, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Био у 1. воду 1. чете аутоматичара 1. крајишке бригаде НОВЈ. Погинуо 26. априла 1945. код Банове Јаруге у Хрватској.
86. Симић Витомира Радован, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо на фронту код Зворника фебруара 1945.
87. Спасић Косте Драгомир, рођ. 1901, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 9. маја 1945. у области Зеленгоре у Босни, у борбама против четника.
88. Спасић Живана Живомир, рођ. 1919, почетком рата отишао у партизане, али их је убрзо напустио. Поново им се придружио септембра 1944. и касније постао командир вода 3. чете 2. батаљона 5. бригаде 21. ударне дивизије НОВЈ. Погинуо 24. децембра 1944. у Отоку код Винковаца.
89. Спасојевић Драгутина Радомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Католичке Шпијунице у Босни.
90. Станичић Недељка Видосав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане, борац 18. муслиманске бригаде 27. дивизије НОВЈ. Умро код куће од назеба и изнурености 11. септембра 1945.
91. Станисављевић Божидара Витомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на положају код Сребреника у Босни 1945.
92. Станковић Андреје Витомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на Сремском фронту 1945.
93. Станошевић Ранка Дамјан, рођ. 1912, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
94. Степановић Божидара Драгољуб, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Тешко рањен од непријатељске гранате на Сремском фронту. Умро у војној болници у Сремској Митровици 29. априла 1945.
95. Степановић Милентија Живко-Ива Пинтор, рођ. 1915, колар, предратни робијаш и познати сеоски лопов. Од 1943. борац Космајског партизанског одреда. Ускоро постао командир партизанске чете. Погинуо 26. новембра 1943, у борби против четника у Малом Гају код Бачинца.
96. Степановић Драгутина Живојин-Пиштољ, рођ. 1915, борац Паланачке партизанске чете. Ухапшен од јединица СДС јесени 1941. и послат у логор Бањицу где је стрељан у акцији одмазде 21. децембра 1942.
97. Степановић Животе Милорад, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 30. априла 1945. код села Голубовац у Босни.
98. Стојковић Лазара Живорад, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
99. Стојковић Живадина Милован, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
100. Толић Милосава Богомир-Бошко, рођ. 1916, пре рата живео у Београду. Члан КПЈ од 1938. Почетком рата отишао у партизане. Касније био комесар у 17. мајевичкој бригади 38. дивизије НОВЈ. Погинуо на Сремском фронту 1945.
101. Ћертић Станимира Маринко, рођ. 1926, члан месне скојевске организације од краја лета 1944. Октобра 1944. отишао добровољно у партизане и погинуо 7. децембра 1944. у селу Немци код Вуковара.
102. Ћертић Илије Милош, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 5. априла 1945. на Романији у Босни.
103. Ћертић Алексе Михаило, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Са њима је био на фронту и постао командир 1. чете 1. батаљона Српске ударне бригаде 21. дивизије. Наводно страдао у борби. По другој верзији, у селу Боданиште код Брчког украо је овцу са друговима. Међутим, неки партизан их је пријавио комесару, који је Михаила осудио на смрт, а отежавајућа околност му је била и што се помолио Богу пред једну вечеру. Према истој верзији, стрељан је од партизана 20. априла 1945.
104. Ћертић Светозара Радосав-Раја, рођ. 1915, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 15. марта 1945. у селу Јоховац код Бијељине, у борби са Немцима.
105. Урошевић Ђорђа Радосав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Извиђач у 31. бригади 21. дивизије НОВЈ. Погинуо од усташа у селу Сиртић код Нове Градишке 21. априла 1945.
106. Црњаковић Бранка Адам, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
107. Црњаковић Влајка Витомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 20. априла 1945. код Живиница у Босни.
108. Чупић Ненада Драгољуб, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
109. Чупић Милисава Живадин, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од последица рата 1946. код куће.
110. Чупић Чедомира Милојко, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 10. крајишке бригаде. Погинуо код Бијељине априла 1945, у борби против Немаца.
111. Чупић Петра Радован, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 22. децембра 1944. у селу Оток код Винковаца.
Мала Плана
1. Бранковић Ђурђа Радосав. рођ. 1916, борац Орашке партизанске чете. Погинуо 30. септембра 1941. у борби против Пољске страже у Бобову код Свилајнца.
2. Бранковић Лазара Душан, рођ. 1922, септембра 1944. отишао у партизане. Борац Космајског партизанског одреда, па 6. личке дивизије. Погинуо јануара 1945. на Сремском фронту, у околини Вуковара.
3. Вуловић Милована Вукашин, рођ. 1910, борац Орашке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу. Погинуо у западној Србији у јесен 1941.
4. Јовановић Јеврема Стојимир, рођ. 1912, активиста партизанског покрета од 1941. Сакупљао оружје и муницију за комунисте. После повлачења партизана у Санџак, ухапшен од љотићеваца и отеран у Паланку, где је стрељан крајем новембра 1941.
5. Милановић Милије Живота, рођ. 1921, мобилисан у партизане почетком 1945. Погинуо априла 1945. код Банове Јаруге у Хрватској
6. Милошевић Илије Живадин, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. децембра 1944. у борби против Немаца у околини Косјерића.
7. Младеновић Милана Живадин, рођ. 1923, столар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо од непријатељске гранате на положају Банова Јаруга у Хрватској 19. априла 1945.
8. Павловић Љубомира Тихомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо од непријатељске гранате на положају Банова Јаруга у Хрватској 19. априла 1945.
9. Стевановић Светозара Милојко, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо децембра 1944. у борби са Немцима код Љубовије.
10. Стевановић Стојадина Миодраг, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо од непријатељске гранате на положају Банова Јаруга у Хрватској 19. априла 1945.
Мраморац
1. Јовановић Живојина Боривоје, рођ. 1924, мобилисан у партизане почетком 1945. Погинуо априла 1945. године у околини Шида, на Сремском фронту.
2. Кузмић Данила Миодраг, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у околини Тузле 24. фебруара 1945.
3. Кузмић Павла Ратко, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 4. чете 4. батаљона 4. бригаде 23. ударне дивизије НОВЈ. Погинуо 29. марта 1945. код Грачанице у Босни.
4. Миловановић Милоја Драгослав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
5. Миловановић Чедомира Миодраг, рођ. 1924, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Шарен Града у Срему.
6. Нешић Жике Радисав, рођ. 1923, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Санџаку. Заробљен од Немаца, спроведен на Бањицу и тамо стрељан 25. јануара 1943.
7. Павловић Владислава Драган, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
8. Сибиновић Негована Љубиша, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на фронту и отпуштен кући. Умро код куће од последица рањавања 1946.
9. Сибиновић Негована Милија, рођ. 1924, фудбалер сеоског клуба. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борби против усташа на Мајевици и умро од рана 1945.
10. Угриновић Димитрија Здравко, рођ. 1914, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
Придворице
1. Миловановић (Вучићевић) Милана Живомир-Жика, рођ. 1919, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро 28. фебруара 1945. од тифуса у болници у Тузли.
2. Милојковић Богомира Богосав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане, у допунски батаљон 23. ударне дивизије. Разболео се на фронту. При транспорту за болницу, колона је на обронцима Мајевице наишла на усташку заседу. Богосав је заробљен и убијен, 16. фебруара 1945, у селу Бијела код Брчког.
3. Милосављевић Милана Милинко, рођ. 1923, типографски радник, сарадник четника. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на реци Уни 1945. По другој верзији, убијен је од политичког комесара с леђа.
4. Павловић Животе Витомир, рођ. 1923, опанчар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо почетком 1945. код Грачанице у Босни.
5. Перић Илије Зарија, рођ. 1926, члан СКОЈ-а и припадник сеоске милиције у периоду успостављања комунистичке власти. Убио га је у селу један земљак, такође припадник сеоске милиције несрећним случајем 19. децембра 1944.
6. Перић Драгомира Момир-Мома, рођ. 1909, радник дуванске службе у Бајиној Башти. Отишао 1941. у тамошњи партизански одред. После слома устанка, заробљен и послат на Бањицу. Стрељан на Јајинцима 9. јуна 1942.
7. Радошевић Милентија Владимир-Влада, рођ. 1920, током рата активни припадник четничких формација. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 7. марта 1945. у селу Јоховац код Бијељине, у борби против Немаца.
8. Стојановић Драгољуба Велизар-Веља, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 23. ударне дивизије НОВЈ. Као рањеник при транспорту за болницу налетео на усташку заседу у селу Бијела код Брчког, а потом убијен, 16. фебруара 1945.
9. Стојановић Милана Радован-Раја, рођ. 1925, током рата био у четницима, где му је погинуо један брат. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Био пушкомитраљезац. Умро од последица рањавања у области планине Романије у Босни, марта 1945.
10. Цветковић Марка Миодраг-Мика, рођ. 1920, борац Паланачке партизанске чете. Због болести није одступио са партизанима, те је ухапшен од јединица СДС, спроведен на Бањицу, а одатле 1942. за Норвешку, где је касније убијен у логору.
11. Цветковић Марка Петар, рођ. 1926, члан СКОЈ-а, отишао добровољно у 1. крајишку партизанску бригаду 10. октобра 1944, приликом ослобођења села. Рањен у ногу 18. јануара 1945. у борби у селу Опатовцу код Вуковара, где му се губи траг.
Рабровац
1. Арсић Љубомира Радисав, рођ. 1896, сарадник партизана. Ухапшен од Пољске страже и пребачен на Бањицу. Умро 1943. у логорској амбуланти, од последица полицијске тортуре.
2. Арсић Павла Радивоје, рођ. 1896, активни сарадник комуниста. Због шпијунске делатности у корист партизана, убијен од четника пред кућом 6. маја 1944.
3. Васиљевић Милоја Милован, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
4. Васиљевић Милутина Радомир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
5. Вујић Илије Миодраг, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
6. Глишић Ђорђа Александар, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
7. Миленковић Милосава Милутин, рођ. 1917, партизански сарадник. Ухапшен од Пољске страже и пребачен на Бањицу. Умро 1943. у логорској амбуланти, од последица полицијске тортуре.
8. Милутиновић Живојина Милован, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
9. Недић Владислава Љубиша, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
10. Павковић З. Милорад, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
11. Павковић Михаила Радован, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
12. Павловић Михаила Илија, рођ. 1921, борац 1. шумадијског партизанског одреда. Погинуо 1941.
13. Пантић Божидара Милета, рођ. 1921, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
14. Пантић Божидара Момчило, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
15. Радивојевић М. Милутин, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
16. Ранисављевић Михаила Живојин, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
17. Симић Михаила Аксентије, рођ. 1914, током рата сарађивао са четницима, а брат Петар му је погинуо у четничким редовима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
Ратари
1. Арсенијевић Андреје Живомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од тифуса априла 1945.
2. Арсенијевић Милете Чедомир, рођ. 1919, железничар-телеграфиста. Јесени 1944. мобилисан у партизане, био борац 1. железничке бригаде НОВЈ. Погинуо 30. марта 1945. на положају Кука у Босни.
3. Бранковић Александра Радосав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо код села Подгорци (Брчко) 11. априла 1945.
4. Гајић Светозара Милутин, рођ. 1926, кројач, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 5. батаљона 14. ударне дивизије НОВЈ. Погинуо 16. априла 1945. у селу Српска Грапска код Добоја.
5. Димитријевић Милана Ђорђе, рођ. 1922, студент. Октобра 1944. добровољно отишао у партизане, у 1. крајишку бригаду. Погинуо 22. децембра 1944. у Отоку код Винковаца.
6. Ђурђевић Љубомира Благоје, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 20. априла 1945. на фронту, у селу Вранићи.
7. Ђурић Михаила Боривоје, рођ. 1930, октобра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо на фронту априла 1945.
8. Ђурић Богољуба Драгослав, рођ. 1916, кожувар, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у борби против Немаца 13. децембра 1944. на Љубићу код Чачка. Или вранићи
9. Ђурић Матеје Радосав, рођ. 1917, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на положају и подлегао повредама у селу Доња Врба 19. априла 1945.
10. Живановић Драгољуба Миодраг, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 26. априла 1945. у борбама у околини Загреба.
11. Ивановић Животе Братислав, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. фебруара 1945. код села Јања (Бијељина).
12. Исаковић Милана Владимир, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо пред Загребом 9. маја 1945.
13. Исаковић Животе Драгољуб, рођ. 1904, железничар. Сарађивао са партизанима. У пијаном стању, дошао у четнички штаб у селу и отворено претио четничким командантима. Одведен је у засеок Ватошево и ту стрељан од четника, 23. септембра 1944.
14. Исаковић Животе Живадин, рођ. 1920, обућарски радник у Београду и предратни члан КПЈ. Почетком окупације, вратио се у село и убрзо постао борац Паланачке партизанске чете. После повлачења партизана скривао се у селу. Ухапшен од Немаца, спроведен на Бањицу и тамо после извесног времена стрељан, 25. децембра 1942.
15. Исаковић Животе Станимир, рођ. 1923, борац Паланачке партизанске чете. Заробљен у једној борби од Немаца, отеран на Бањицу и тамо стрељан 5. марта 1942.
16. Јовановић Драгутина Живко, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима и погинуо у западној Србији јесени 1941.
17. Јовановић Драгутина Живојин, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у селу Маркушевац у Хрватској 9. маја 1945.
18. Јокић Гаврила Радован рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на Сремском фронту 1945.
19. Луковић Добросав, рођ. 1907., током рата симпатизер партизана, а после успостављања комунистичке власти син му је био у сеоској милицији. Стрељан је од непредатих четника у селу 7. марта 1947, па бачен у реку Кубршницу.
20. Луковић Косте Надежда-Нада, рођ. 1915, учитељица у селу Брзан код Баточине. Борац Крагујевачког партизанског одреда. Приликом повлачења партизана ка Санџаку заробљена од четника код Ивањице и убијена, јесени 1941.
21. Марјановић (Машић) Животе Богољуб, рођ. 1923, члан СКОЈ-а, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Босну и постао борац 2. пролетерске бригаде. Погинуо јуна 1943. у бици на Сутјесци.
22. Марјановић (Машић) Драгољуба Радисав-Шајко, рођ. 1921, члан СКОЈ-а, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка западу. Погинуо новембра 1941. у борби против Немаца код Ужица.
23. Марковић Војислава Богдан, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Банове Јаруге у Хрватској.
24. Марковић Благоја Богољуб-Боле, рођ. 1923, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. На фронту у Босни.
25. Марковић Радисава Душан, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. коњичке бригаде НОВЈ. Погинуо 6. априла 1945. у селу Сољани у Срему.
26. Марковић Павла Загорка, рођ. 1923, октобра 1944. добровољно отишла у партизане, заједно са сестром. Погинула код Добриње у ужичком крају у јесен 1944.
27. Марковић Мијаила Младен, рођ. 1904, борац Паланачке партизанске чете. После извесног времена напустио партизане. Заробљен од Немаца код љубавнице, спроведен за Паланку где је стрељан крајем 1941. Син му је погинуо 1944. као мобилисани четник.
28. Марковић Радосава Радован, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Подлегао ранама у месту Чепићи 6. априла 1945.
29. Марковић Стевана Станимир-Ујка, рођ. 1914, металостругар, радник железничке радионице у Смедереву, предратни члан КПЈ. Као илегалац ухапшен од Немаца у Смедереву, па пуштен на слободу. Био политички радник у околини Младеновца, док није ступио у Космајски партизански одред. Са 1. шумадијском партизанском бригадом одступио ка Санџаку. Погинуо 4. децембра 1943, у бици против Немаца код Пријепоља.
30. Мијатовић Милосава Владислав-Рацко, рођ. 1898, током рата сарађивао са партизанима. Једне ноћи банула му је у кућу четничка тројка Горске краљеве гарде и одвела га према Тополи. Убијен је од четника у Влакчи код Тополе 1. априла 1944.
31. Миленковић Тихомира Петар, рођ. 1924, борац Паланачке партизанске чете. После извесног времена напустио партизане и дошао кући. Ухапшен у селу од СДС у јесен 1941, а потом интерниран у Норвешку. Убијен у логору 1943.
32. Милановић Данила Милија, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Банове Јаруге у Хрватској.
33. Недељковић Илије Милан, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен на Васкрс 1945. на фронту у Хрватској и остављен у болници у Крижевцима. Крајем априла 1945, заробљен од усташа у болници и после мучења заклан.
34. Нешић Ђурђа Миодраг, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане, у 21. ударну дивизију. Погинуо 12. априла 1945. на положају код Банове Јаруге у Хрватској.
35. Петровић Михаила Живомир, рођ. 1927, ковач, јесени 1944. мобилисан у партизане. Минер 6. чете 31. бригаде 21. ударне дивизије. Погинуо од мине код Илока 19. марта 1945.
36. Петровић Милована Радосав, рођ. 1923, погинуо као партизан 1943. у околини Аранђеловца.
37. Радивојевић Илије Љубомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 24. октобра 1945. у Лопарима у Босни.
38. Радовановић Драгољуба Тихомир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. јануара 1945. код села Липовац у Срему.
39. Радовић Милована Милосав-Мисица, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. априла 1945. године код Плетернице.
40. Руменић Петра Владимир-Влаја, рођ. 1903, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Санџаку. Са групом Ивана Мукера вратио се и дошао у село да види фамилију. Ухапшен од Немаца, спроведен за Паланку где је стрељан марта 1942.
41. Руменић Милана Живомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. батаљона 4. крајишке бригаде НОВЈ. Погинуо 5. априла 1945. на Брезовом пољу код Брчког.
42. Стевановић Данила Милован, рођ. 1912, трговац, пре рата радио у Београду. Почетком рата вратио се у Ратаре и убрзо приступио партизанима. Једно време био илегалац у Београду. Ухапшен од Немаца и стрељан на Бањици 20. августа 1942.
43. Томић Михаила Драгослав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац инжењеријске чете 21. бригаде 21. ударне дивизије. Погинуо 19. марта 1945. код Илока у Хрватској.
44. Томић Михаила Костадин, рођ. 1923, током рата био у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане, у 3. пролетерску бригаду. Умро јуна 1946. од рана и изнурености у болници у Марибору.
45. Цокић Светозара Богољуб-Гога, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо од усташа 9. маја 1945. у Загребу.
46. Цокић Милоја Милосав, рођ. 1885, солунац, борац Паланачке партизанске чете. Није утврђен тачан датум и место погибије. Према једној верзији, погинуо новембра 1941. у борби против Немаца код Ужица, по другој убио га због самовоље с леђа политички комесар 1943.
47. Чопић Саве Милорад, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 7. бригаде 23. ударне дивизије НОВЈ. Погинуо код села Чеканић у Босни 15. фебруара 1945.
Селевац
1. Бајкић Стевана Светозар, рођ. 1900, активни сарадник комуниста. После борбе између четника и партизана у селу, четничка јединица је у претресу терена пронашла оружје у његовој кући. Стрељан од четника у селу, 5. јануара 1944.
2. Бајчић Животе Војислав-Добрица, рођ. 1922, као борац 1. шумадијске партизанске бригаде прешао у Санџак. Заробљен код Пријепоља од Немаца и пребачен на Бањицу, где је стрељан 9. јуна 1944.
3. Бајчић Стевана Живко, активни сарадник комуниста. У његовој кући почетком јануара 1944. одржана је конференција илегалног НОО за Селевац. Стрељан од четника у селу 5. јануара 1944.
4. Бајчић Љубомира Милан, рођ. 1928, борац Космајског партизанског одреда. Као борац 1. шумадијске бригаде, прешао са партизанима у Санџак и погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
5. Бајчић Радоја Милутин, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 12. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо код Католичке Шпијунице у Босни, 8. априла 1945.
6. Бајчић Светозара Миодраг, рођ. 1924, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак. Погинуо 1944. у Црној Гори.
7. Бајчић Живка Радомир, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 9. српске бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 1. децембра 1944. у Миоковцима код Чачка, у борби против Немаца.
8. Бајчић Димитрија Стеван-Микица, рођ. 1905, сарадник партизана од 1941. Ускоро постао члан КПЈ. Као организатор комуниста и војнопозадинске партизанске десетине у засеоку Бачинац, ухваћен од четника после борбе у селу и поведен на стрељање 5. јануара 1944. Преживео стрељање, са тешким ранама на глави. Умро од рана у болници у Смедереву 17. марта 1944.
9. Барнић Бранислава Богдан, рођ. 1909, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са бригадом прешао у Санџак. Заробљен од Немаца код Пријепоља и отеран у логор на Бањици. Одатле је пребачен у логор у Земуну и тамо убијен почетком јуна 1944.
10. Барнић Вукашина Живадин, рођ. 1924, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 2. батаљона 9. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 31. октобра 1944. у селу Пријевор код Чачка, у борби против Немаца.
11. Барнић Милована Светислав, активни сарадник партизана. После борбе између четника и партизана у селу, четничка јединица приликом претреса терена пронашла оружје у његовој кући. Стрељан од четника у селу, 5. јануара 1944.
12. Бацкић Милића Петар, рођ. 1890, председник илегалног НОО у селу. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу где је стрељан 11. августа 1943.
13. Божић Милије Радомир, рођ. 1924, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо 10. октобра 1944. у борби са Немцима у селу Звечка код Обреновца.
14. Божовић Петра Милан, рођ. 1924. у Кошљевцу код Бјеловара, избеглица, током рата настањен у Селевцу. Јесени 1944. мобилисан у партизане. Рањен у борбама против Немаца за Горњи Милановац и умро од рана у Милановцу, 24. новембра 1944.
15. Борикић Михаила Драгомир-Драга, рођ. 1904, партизански сарадник. Почетком 1944. мобилисан у четнике. После немачко-добровољачке офанзиве на четнике и борбе на Враилку, заробљен од добровољаца и са осталим четницима отеран у затвор у Паланку. Тамо је учествовао у убиству капетана Божидара Лазаревића, четничког команданта. По изласку из затвора, ухваћен од четника, отеран за Велику Крсну и тамо заклан, 26. априла 1944.
16. Будимкић Радосава Момир, рођ. 1925, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо на Сремском фронту крајем 1944.
17. Васиљевић Светозара Грујица, рођ. 1911, борац Космајског партизанског одреда. Заробљен у селу од Љотићевих добровољаца, пребачен на Бањицу и тамо стрељан 13. јуна 1944.
18. Вемић Петра Живота, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 2. батаљона 9. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 16. децембра 1944. у селу Баурић код Љубовије.
19. Виторовић Владимира Божидар, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 27. јануара 1945. у околини Власенице у Босни.
20. Виторовић Младена Будимир, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро од задобијених рана у Александровцу 9. маја 1945.
21. Војиновић Стојана Веселин, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо децембра 1944. у околини Чачка, у борби са Немцима.
22. Војиновић Радосава Радојица-Рака, рођ. 1922, борац Космајског партизанског одреда. Заробљен од четника као рањеник и после извесног времена заклан у Добром Долу, 31. октобра 1943.
23. Војиновић Р. Радомир, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 2. батаљона 7. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 13. децембра 1944. у селу Забрежје.
24. Вујичић Драгољуба Борислав-Бора, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо од усташа 3. маја 1945. код Винковаца.
25. Вучић Радована Радомир, рођ. 1903, сарадник партизана. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу. Стрељан на Бањици 11. августа 1943.
26. Вучић Радомира Чедомир, рођ. 1923, сарадник партизана. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу. Стрељан на Бањици 11. августа 1943.
27. Глишић Драгослава Александар, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Тешко рањен 3. априла 1945. у борби са усташама код Сребреника у Босни. Као рањеника, другови су га оставили у непријатељском окружењу. Разнели су га пси током наредних дана. Отац га је у то време тражио и препознао његове остатке, по тканици. Пренет је Селевац где је сахрањен.
28. Грбић Богосава Душан, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 8. маја 1945. на положају Раков поток, у близини Загреба.
29. Грбић Стевана Јован, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
30. Дачић Владимира Миодраг, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
31. Ђорђевић Радосава Бранислав, рођ. 1918, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 21. ударне дивизије НОВЈ. Погинуо у околини Загреба 12. маја 1945.
32. Ђорђевић Војислава Миливоје, рођ. 1907, активни сарадник партизана. После борбе између четника и партизана у селу, четничка јединица у претресу терена пронашла оружје у његовој кући. Стрељан од четника у селу, 5. јануара 1944.
33. Живанић Јеврема Живан, рођ. 1908, активни сарадник партизана. После борбе између четника и партизана у селу, четничка јединица у претресу терена пронашла оружје у његовој кући. Стрељан од четника у селу, 5. јануара 1944.
34. Ивановић В. Цветко, рођ. 1916, сарадник партизана. Ухапшен од љотићеваца и стрељан 1944.
35. Игњатовић Маринка Бранислав, рођ. 1923, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима одступио у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. код Пријепоља.
36. Игњатовић Стојана Радомир, рођ. 1920, борац Космајског партизанског одреда. Заробљен од четника и заклан у Голобоку 18. априла 1944.
37. Игњатовић Рајна, рођ. 1920, супруга Радомирова, борац Космајског партизанског одреда. Заробљена од СДС у борби у Ковачевцу код Младеновца, пребачена на Бањицу и тамо стрељана.
38. Илић Животе Милосав, рођ. 1924, борац 1. шумадијске партизанске бригаде и члан СКОЈ-а. Са партизанима прешао у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
39. Ицић О. Драгослав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
40. Ишић Будимира Александар, рођ. 1926, колар, борац Космајског партизанског одреда. Доцније, као борац 1. шумадијске бригаде, прешао са партизанима у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
41. Ишић Војислава Бранислав, рођ. 1926, борац Космајског партизанског одреда. Доцније, као борац 1. шумадијске бригаде, прешао са партизанима у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. код Пријепоља.
42. Ишић Живадина Даница, рођ. 1900, сарадник и обавештајац партизана, мајка Милосава Ишића. Ухваћена од четника и стрељана у засеоку Луњевац 18. јануара 1944.
43. Ишић Богосава Милосав, рођ. 1925, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо лета 1943. у Врбовцу код Смедерева.
44. Ишић Милосава Живан, рођ. 1907, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима ка Ужицу, где је погинуо новембра 1941.
45. Ишић Ж. Милутин, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане и убрзо затим погинуо.
46. Ишић Грујице Миодраг, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту априла 1945.
47. Јакшић Живана Александар, рођ. 1912, симпатизер комуниста. Приликом стрељања партизанских активиста у Бачинцу успротивио се четницима, говорећи да су сви ти људи невини. Поведен је и он и стрељан 5. јануара 1944.
48. Јакшић Живана Чедомир, рођ. 1900, сарадник партизана. Стрељан од четника Горске гарде у селу 26. августа 1944.
49. Јанковић Боривоја Душан, ћурчија, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 27. октобра 1944. у Бумбаревом Брду код Крагујевца, у борби против Немаца.
50. Јанковић Драгутина Ратомир, рођ. 1915, студент, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 1944.
51. Јанојлић Милана Милојко, рођ. 1908, сарадник партизана. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу где је стрељан 11. августа 1943.
52. Јанојлић Милете Радомир, рођ. 1925, борац Космајског партизанског одреда. Са партизанима наставио борбу на фронту у Босни, где је погинуо почетком 1945.
53. Јевтић Николе Божидар, рођ. 1902, сарадник партизана. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу где је стрељан 11. августа 1943.
54. Јевтић Јеврема Милорад, рођ. 1907, сарадник партизана. Стрељан у селу од четника Горске гарде 26. августа 1944.
55. Јевтић Милана Чедомир, рођ. 1922, партизански активиста. Стрељан у селу од четника Горске гарде 26. августа 1944.
56. Јеремић Војислава Борислав, рођ. 1926, трговачки помоћник, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. априла 1945. код Ђакова у Хрватској.
57. Јеремић Радосава Живадин, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 14. јануара 1945. у селу Чапари код Хан-Пијеска.
58. Јеремић Бранислава Милутин, рођ. 1924, октобра 1944. добровољно ступио у партизане. Борац 6. босанске бригаде. Погинуо 1. децембра 1944. у Бумбаревом Брду, у борби против Немаца.
59. Јовановић С. Бранислав-Бранко, рођ. 1916, сарадник партизана. После повлачења партизана 1941, ухапшен од љотићеваца, спроведен у Паланку и ту стрељан 9. новембра 1941.
60. Јовановић Глигорија Ђорђе, рођ. 1904, партизански активиста. Ухваћен и заклан од четника 29. октобра 1943. у Добром Долу.
61. Јовичић Драгољуба Ратомир, рођ. 1919, абаџија, члан СКОЈ-а и борац Космајског партизанског одреда. Са партизанима наставио борбу на фронту у Хрватској. Погинуо априла 1945. у околини Славонског Брода, као делегат вода за везу.
62. Јоцић Стевана Драгољуб, рођ. 1908, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак, па потом у Црну Гору. Погинуо у селу Заграђа код Берана 8. априла 1944.
63. Јоцић Д. Милосава, рођ. 1907, сарадник комуниста. Муж јој је био у партизанима. После борбе између четника и партизана у Луњевцу, ухваћена од четника, спроведена у Врбовац код Смедерева и ту стрељана крајем марта 1944.
64. Карић Живојина Мирко, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 3. батаљона 14. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 8. маја 1945. у борби против усташа у околини Загреба.
65. Кеџић Петра Бранислав-Јелин, рођ. 1910, партизански активиста. Стрељан од четника Горске гарде у селу 26. августа 1944.
66. Ковачевић Ђорђе-Ђока, сеоски лекар, родом из околине Чачка. Секретар НОО у селу. Ухапшен од Специјалне полиције и отеран на Бањицу где је стрељан 11. августа 1943.
67. Којић Влајка Бранислав, рођ. 1916, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у области Славонског Брода.
68. Лазић Драгомира Борисав, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 2. батаљона 7. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Рањен од немачког бацача у околини Чачка. Умро од рана у Горњем Милановцу 5. децембра 1944.
69. Лазић Стојадина Радован, рођ. 1918, партизански активиста и члан СКОЈ-а. Стрељан од четника Горске гарде у селу 26. августа 1944.
70. Лазић Жике Светомир, рођ. 1923, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо марта 1945. у Босни, као борац 23. дивизије НОВЈ.
71. Лазић Радосава Станислав, рођ. 1897, симпатизер партизана. Стрељан од четника Горске гарде у селу 26. августа 1944.
72. Лукић Радосава Борисав-Бора-Драјфуз, рођ. 1918, ђак, партизански активиста. Заробљен од четника и стрељан почетком новембра 1943. на Морави.
73. Маричић Милорада Живота, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро 2. априла 1945. у Шапцу, од рана задобијених на фронту.
74. Маричић Александра Светолик-Мика, рођ. 1910, партизански активиста. Заробљен од четника Горске гарде у селу и одведен са њима у Подунавље. Стрељан у Ландолу код Смедерева 27. августа 1944. Пред стрељање је запевао партизанску песму.
75. Марковић Радоја Боривоје-Бора, рођ. 1923, ђак VIII разреда гимназије у Београду, члан СКОЈ-а. Стрељан у селу од четника Горске гарде 26. августа 1944.
76. Марковић Михаила Бранислав, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 2. јула 1945. у селу Бргуле код Сарајева.
77. Марковић Милорада Илија, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
78. Миловановић Миливоја Владимир, рођ. 1897, симпатизер партизана. Стрељан у селу од четника Горске гарде 26. августа 1944. Брата су му, три месеца раније, као мобилисаног четника убили партизани.
79. Миловановић Милојка Живорад-Диле, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 3. чете 3. батаљона 14. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 20. децембра 1944. у борби против Немаца на Љубићу.
80. Миловановић М. Радомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
81. Миловановић Душана Стеван, рођ. 1919, борац Космајског партизанског одреда и члан СКОЈ-а. Са Космајском бригадом НОВЈ учествовао у биткама за Београд 1944, а потом прешао на Сремски фронт, где је два пута рањаван. Добио чин капетана ЈА и постао командир 3. чете 2. батаљона 31. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо 21. априла 1945. пред Загребом, водећи јуриш на Немце и усташе.
82. Милојевић Чедомира Драгослав, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. априла 1945. у селу Стружани код Славонског Брода.
83. Миљковић Т. Живан, рођ. 1925, борац Космајског партизанског одреда и члан СКОЈ-а. Касније, као борац 1. шумадијске бригаде, прешао у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
84. Миљковић Радована Пантелеја, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 4. чете 3. батаљона 14. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Рањен у борбама за ослобођење Београда. Умро од рана 2. новембра 1944. у Београду.
85. Миљковић Милорада Стеван-Стева, рођ. 1916, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 4. децембра 1943. у борби са четницима у Биновцу код Смедерева.
86. Митрашиновић Радојице Светислав, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту у Босни 1945.
87. Митрашиновић Александра Светомир, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане и убрзо погинуо.
88. Митрашиновић Тихомир, октобра 1944. добровољно отишао у партизане. Погинуо неколико дана касније у борби против Немаца у Умчарима код Гроцке.
89. Невенкић Милосава Александар, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
90. Невенкић Драгољуба Витомир, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. у околини Славонског Брода.
91. Николић Зарије Драгољуб-Драга, рођ. 1906, због сарадње са партизанима претучен од стране четника у селу. Умро од убоја 15. децембра 1943.
92. Николичић Милутина Радомир-Рутоња, рођ. 1922, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо децембра 1943. у Дучини код Сопота, у борби са четницима.
93. Ниџић Р. Живко, рођ. 1866, сарадник партизана. Убијен од групе четника у селу 18. септембра 1943.
94. Новаковић Војислава Живадин-Дине, рођ. 1921, пре рата фудбалер сеоског клуба. Због сарадње са партизанима више пута хапшен и мучен од окупационих власти. Ускоро је постао пушкомитраљезац Космајског партизанског одреда и члан СКОЈ-а. Са 1. шумадијском бригадом прешао у Санџак. Заробљен од Немаца децембра 1943. код Пријепоља и пребачен на Бањицу. Убијен на Сајмишту почетком маја 1944.
95. Новаковић Животе Живомир, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо децембра 1944. у околини Чачка.
96. Новаковић Драгољуба Живота, рођ. 1920, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 1944.
97. Павић Радисава Чедомир, рођ. 1924, борац Космајског партизанског одреда. Доцније, као борац 1. шумадијске бригаде, прешао са партизанима у Санџак и погинуо 4. децембра 1943.
98. Панић Стевана Душан-Јова, рођ. 1913, трговачки помоћник, пушкомитраљезац и водник у Космајском партизанском одреду. Рањен у борби са четницима у Луњевцу и умро од рана 3. априла 1944.
99. Петковић Адама Бранислав, рођ. 1921, септембра 1944. добровољно отишао у партизане. Водник у 1. чети 1. батаљона Космајске партизанске бригаде. Погинуо на положају Подцрковље код Славонског Брода 18. априла 1945.
100. Петровић Радомира Душан-Мирко, рођ. 1922, пушкомитраљезац Космајског партизанског одреда. Рањаван у борби са СДС. Погинуо 30. децембра 1943. у селу Брезовац код Аранђеловца, у борби са четницима.
101. Пешић Милана Милорад, рођ. 1924, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо 1944.
102. Пешић Милана Миодраг, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. у Босни.
103. Пириватрић С. Живан, рођ. 1882, сарадник партизана. Приликом гоњења партизана, тешко претучен од Специјалне полиције. Умро од последица батинања 26. августа 1943.
104. Пириватрић Живана Костадин, рођ. 1918, цвећар, октобра 1944. добровољно отишао у партизане. Борац 6. босанске бригаде 17. дивизије НОВЈ. Погинуо 6. априла 1945. у селу Лешница код Лознице.
105. Пириватрић М. Обрад, рођ. 1905, сарадник партизана. Ухваћен од четника и стрељан 31. октобра 1943. у Добром Долу.
106. Пириватрић Љубомира Станислав, рођ. 1924, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
107. Поповић Обрада Бранислав-Брана, рођ. 1922, трговачки помоћник, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Санџак. Заробљен 22. фебруара 1942. у бици на Тулежу, при повратку у родни крај. Стрељан од јединица СДС у Београду 1942.
108. Радишић Војислава Драгослав-Тиле, рођ. 1923, кројач, на занату у Паланци. Као симпатизер партизана, а и по оптужби за крађу, стрељан од Немаца у Паланци новембра 1941.
109. Радишић Животе Живојин-Жила, рођ. 1901, симпатизер партизана. Заклан од четника 29. октобра 1943. у Добром Долу.
110. Радојковић Ранка Александар-Аца, рођ. 1918, организатор комуниста у засеоку Луњевац и борац Космајског партизанског одреда. Од 1943. и члан КПЈ. Погинуо 3. октобра 1943. у борби са четницима код Врчина (Гроцка).
111. Радојковић Живка Драгомир, рођ. 1920, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
112. Радојковић Љубомира Светислав, рођ. 1922, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак. Погинуо 4. децембра 1943. у бици код Пријепоља.
113. Радојковић Илије Чедомир-Чеда, рођ. 1902, организатор комуниста у засеоку Луњевац, а касније борац Космајског партизанског одреда. Погинуо у борби против четника у Друговцу код Смедерева 29. априла 1944.
114. Радосављевић Божидара Живорад, рођ. 1923, борац Космајског партизанског одреда и члан СКОЈ-а. Са партизанима 1. шумадијске бригаде прешао у Санџак, где је погинуо крајем 1943.
115. Реџић Зарије Миодраг, рођ. 1925, борац 1. шумадијске партизанске бригаде и члан СКОЈ-а. Са партизанима одступио у Санџак. Заробљен од Немаца код Пријепоља и пребачен на Бањицу, где је стрељан 1944.
116. Реџић Војислава Стојимир, рођ. 1924, борац 3. чете Космајског партизанског одреда. Погинуо 26. јануара 1944. у селу Баћевцу код Барајева, у борби са четницима.
117. Ристић Р. Живослава-Олга, рођ. 1920, борац Космајског партизанског одреда. Погинула 1945. под неразјашњеним околностима.
118. Ристић Чедомира Радомир, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 2. чете 1. батаљона 14. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо на Хујагића брегу код Добоја 26. априла 1945.
119. Станковић Милије Милорад, рођ. 1926, борац 1. шумадијске партизанске бригаде. Са партизанима прешао у Санџак, а затим у Црну Гору. Погинуо 1944. у околини Берана.
120. Станковић Живана Обрад, рођ. 1919, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо у борби против четника у Крушевици код Аранђеловца 11. јула 1944.
121. Станковић Радован, рођ. 1925, борац Космајског партизанског одреда. Заробљен од четника и убијен 23. априла 1944. у Добром Долу.
122. Стевановић Милосава Велимир, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац штабне чете 9. бригаде 23. дивизије НОВЈ. Погинуо у селу Кртово у Босни 12. марта 1945.
123. Стојић Живадина Драгољуб-Казанџија, сарадник партизана. Од јесени 1943. члан КПЈ. Стрељан од четника у засеоку Луњевац 18. јануара 1944.
124. Стојић Љубомира Драгослав, рођ. 1923, због сарадње са партизанима претучен од стране четника у селу. Умро од убоја 21. јануара 1944.
125. Стојић Живка Живадин-Лале, рођ. 1904, сарадник партизана. Син му је погинуо 1943. као партизан. Стрељан од четника у засеоку Луњевац 18. јануара 1944.
126. Стојић Обренија, супруга Живадинова и мајка Живкова, сарадник партизана. Стрељана од четника 5. јануара 1944.
127. Стојић Живадина Живко-Мића, рођ. 1924, борац Космајског партизанског одреда. Погинуо убрзо по ступању у партизане, приликом сукоба са Пољском стражом у Великој Крсни код Младеновца, 12. августа 1943.
128. Стојић Радосава Петар, рођ. 1905, активни сарадник партизана. После борбе између четника и партизана у селу, четничка јединица извршила је претрес терена и у његовој кући нашла оружје. Стрељан од четника у селу, 5. јануара 1944.
129. Тагић Симе Живан, рођ. 1924, сарадник партизана. Ухапшен од Специјалне полиције, отеран на Бањицу где је стрељан 11. августа 1943.
130. Тагић Петра Сава, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 13. децембра 1944. у селу Баурић код Љубовије, у борби против Немаца.
131. Танасковић Јована Радојица, рођ. 1920, фотограф, партизански активиста. Заробљен од Немаца и отеран на Бањицу, где му се губи траг септембра 1944.
132. Терзић Костадина Благоје, рођ. 1923, берберин, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо у првој борби, у околини Чачка, децембра 1944.
133. Тошић Радомира Миодраг, рођ. 1920, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 29. марта 1945. у селу Сеона у Босни.
134. Тошић Р. Радослав, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 15. бригаде 17. дивизије НОВЈ. У јединици оболео од тифуса и пуштен на одсуство. Умро код куће 24. априла 1945.
135. Тошић Милана Синиша, рођ. 1925, трговачки помоћник, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на фронту у Босни.
136. Тошић Богомира Станиша, рођ. 1921, пинтор, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. на Сремском фронту.
137. Урошевић Саве Љубомир, рођ. 1923, борац Космајског партизанског одреда. Касније, као борац 1. шумадијске бригаде, прешао са партизанима у западну Србију. Погинуо 25. новембра 1943. на Градини код Косјерића.
138. Цветковић Радосава Велибор, рођ. 1927, ученик 2. разреда учитељске школе. Јесени 1944. мобилисан у партизане, у 23. ударну дивизију. Рањен на Сремском фронту. Утопио се у Сави априла 1945, приликом превоза рањеника.
139. Шепшинац Милоја Борисав, рођ. 1923, припадник КНОЈ-а. Погинуо 1. фебруара 1947. у борби против непредатих четника на Копаонику.
140. Шиљић Милојка Владимир, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 14. бригаде 14. корпуса 23. дивизије НОВЈ. Налетео на мину у околини Горњег Милановца. Умро од рана у Милановцу 3. новембра 1944.
141. Шиљић Богдана Драгољуб, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо децембра 1944. у борби са Немцима код Чачка.
142. Шиљић В. Томислав, рођ. 1919, свршени матурант, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
Церовац
1. Гајић Драгослава Александар-Аца, рођ. 1920, столар, организатор партизана у селу и борац Паланачке партизанске чете. Погинуо у борби против Немаца 17. јула 1941. на Градишту у Вишевцу.
2. Гајић Живомира Даринка, рођ. 1890, ухапшена од Немаца због сарадње са партизанима. Спроведена за Паланку и ту стрељана септембра 1941.
3. Димитријевић К. Павле, рођ. 1904. у јужној Србији, столар. Пре рата доселио се у Церовац. Одступио са партизанима ка Ужицу, али је по одлуци о повратку одреда кренуо назад, на терен Паланке. Погинуо 22. фебруара 1942. у бици на Тулежу.
4. Јањић Михаила Будимир-Буда, рођ. 1922, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо априла 1945. код Добоја.
5. Јањузевић Тодора Милош, рођ. 1899. у Јаворку код Двора на Уни, избеглица у Церовцу. Борац Паланачке партизанске чете. Заробљен од снага СДС на терену после повлачења комуниста у Санџак. Стрељан на Бањици 5. децембра 1942.
6. Јовановић (Петковић) Божидар, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане, у 1. коњичку бригаду. Погинуо 6. априла 1945. у селу Строшница код Шида.
7. Јовановић Алексе Милоје, рођ. 1926, по ослобођењу као сарадник партизана остао у батаљону команде места при месној власти у Паланци. Погинуо нехотице 14. марта 1946. у Кусатку.
8. Лукић Раденка Радојко, рођ. 1923, јесени 1944. мобилисан у партизане. Умро код куће од последица рата 1947.
9. Максимовић Ђорђа Драгољуб-Беба, рођ. 1907, организатор партизанског покрета у селу и први председник месног НОО. По повлачењу партизана 1941, остављен за рад на терену. Издајом је ухапшен од љотићеваца из Ратара и убрзо спроведен на Бањицу. Стрељан је 9. јула 1942.
10. Маричић Радована Веселин-Веља, рођ. 1921, борац Паланачке партизанске чете. Активно учествовао у свим акцијама, као и у прикупљању оружја. Заробљен од Немаца у борби на Градишту, спроведен за Паланку и ту стрељан 20. јула 1941.
11. Миливојевић Јеремије Миодраг, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане и убрзо погинуо на фронту.
12. Митровић Милосава Миодраг, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 25. априла 1945. у селу Билица у Славонији.
13. Милутиновић Милована Милутин, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане и убрзо погинуо на фронту.
14. Обрадовић Драгомира Милош, рођ. 1920, борац Паланачке партизанске чете. Одступио са партизанима у Санџак, па у Босну и доцније постао борац 2. пролетерске партизанске бригаде. Као вођа извиђачке патроле, погинуо 5. јула 1943. на терену Живиница у Босни.
15. Петровић Животе Александар-Аца Шумски, рођ. 1923, борац Паланачке партизанске чете. Одступао са партизанима ка Ужицу, али се вратио у родни крај са групом Ивана Мукера. По разбијању групе прешао на десну страну Мораве. Погинуо 5. маја 1943. у селу Бошњане.
16. Петровић Милоша Петар, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 17. дивизије НОВЈ. Умро априла 1945. у болници у Бијељини од рана задобијених на фронту.
17. Петровић Милана Слободан, рођ. 1924, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 18. децембра 1944. на Љубићу код Чачка, у борби против Немаца.
18. Савић Арсенија Витомир, рођ. 1922, трговац, пре рата радио у Београду. Хапшен од власти као присталица КПЈ. Побегао из затвора и вратио се у родно село, а затим ступио у Паланачку партизанску чету. Погинуо 28. септембра 1941. у борби против Немаца у Азањи.
19. Симић Вукосава Драгослав-Дума, рођ. 1920, ковач, борац Паланачке партизанске чете. Нестао са партизанима током повлачења од Ужица у јесен 1941.
20. Симић Милије Младен, рођ. 1923, борац Паланачке партизанске чете. После извесног времена, напустио партизане и дошао кући. Ухапшен од јединица СДС, потом интерниран у Норвешку и тамо убијен 17. јула 1942.
21. Стојановић Драгутина Радојица, рођ. 1926, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо на фронту 1945.
22. Стојановић Милоја Тихомир-Тика, рођ. 1919, ткач, брат му је погинуо у четницима. Јесени 1944. мобилисан у партизане, погинуо на фронту 1945.
23. Стокић Живадина Милорад, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Погинуо 1945. у околини Бијељине.
24. Урошевић Петра Драгомир-Раја, рођ. 1911, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. чете 1. батаљона 7. бригаде 23. ударне дивизије НОВЈ. Умро од тифуса 23. фебруара 1945. у болници у Тузли.
25. Урошевић Живка Драгослав-Шарац, рођ. 1927, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 18. хрватске бригаде НОВЈ. Умро у болници у Тузли од тифуса 29. марта 1945.
26. Урошевић Милије Милорад-Бајагања, рођ. 1922, борац Паланачке партизанске чете. Када се једном приликом нашао у селу, изненада је заробљен од Немаца и стрељан у Ратарима 27. септембра 1941.
27. Урошевић Петра Стеван, рођ. 1921, јесени 1944. мобилисан у партизане. Борац 1. коњичке бригаде НОВЈ. Погинуо 6. априла 1945. у борби у Сољанима код Жупање (Хрватска).
Остале жртве
Паланка
1. Анђелковић К. Давид, рођ. 1875, трговац, Јеврејин, пре рата живео у Паланци. Одмах по окупацији ухапшен од Немаца и депортован у логор, где је нестао 1942.
2. Анђелковић Д. Ракила, рођ. 1884, жена Давидова, Јеврејка, пре рата живела у Паланци. Одмах по окупацији ухапшена од Немаца и депортована у логор, где је нестала 1942.
3. Анђелковић Давида Натан, рођ. 1916, чиновник, Јеврејин, пре рата живео у Паланци. Одмах по окупацији ухапшен од Немаца и депортован у логор, где је и нестао 1942.
4. Анђелковић Давида Софија, рођ. 1917, Јеврејка, пре рата живела у Паланци. Одмах по окупацији ухапшена од Немаца и депортована у логор, где је нестала 1942.
5. Анђелковић Цана, Јеврејка, пре рата живела у Паланци. Одмах по окупацији ухапшена од Немаца и депортована у логор, где је нестала 1942.
6. Бајазит Јаше Ђура, рођ. 1897, обућарски радник. Погинуо 11. јуна 1944. у савезничком бомбардовању Смедерева.
7. Бубаш Марија, Јеврејка, пре рата живела у Паланци. Одмах по окупацији ухапшена од Немаца и депортована у логор, где је нестала 1942.
8. Даниловић Јована Радосав – Раде, рођ. 1920., студент Економског факултета у Београду. Његов отац, пореклом Азањац, био је богат човек и од 1937. сувласник млина у Паланци. Раде је после ослобођења Београда мобилисан у партизане и борио се на фронту у Босни. Јавио се последњи пут из Тузле за Ђурђевдан 1945. Након тога му се изгубио траг; претпоставља се да је убијен од комуниста, будући да је његова породица у Паланци важила за непријатељску.
9. Ђурић Јелена, рођ. 1913, Јеврејка, трговац, пре рата живела у Паланци. Одмах по окупацији ухапшена од Немаца и депортована у логор, где је нестала 1942.
10. Епштајн Илија, рођ. 1910, инжењер, Јеврејин, пре рата живео у Паланци. Одмах по окупацији ухапшен од Немаца и депортован у логор, где је нестао 1942.
11. Ивковић Живојина Петар, рођ. 1920, погинуо од гелера приликом гранатирања Паланке од стране Црвене армије, 10. октобра 1944.
Илић Богосава Богдан, рођ. 1921. У Глибовцу, берберин, стрељан на бањици 17. Децембра 1941.
Илић богосава Божидар, рођ. 1923. У глибовцу, зидар, стрељан на бањици 17. Децембра 1941.
12. Јовановић Ристе Христина, рођ. 1900, погинула 11. јуна 1944. у Смедереву приликом савезничког бомбардовања.
13. Константиновић Станоја Божидар, рођ. 1913, умро 19. маја 1942. у логорској амбуланти на Бањици.
14. Константиновић Живота, рођ. 1903, Циганин, музикант. Једном приликом, затекао се у вароши за време полицијског часа. Ухапшен је од љотићеваца и тешко претучен. Умро од убоја 1943.
15. Лукић Петра Аћим, рођ. 1906, стрељан од Немаца као талац 15. марта 1944. на Јајинцима, у акцији одмазде.
16. Маринковић В. Драгољуб, рођ. 1891, економиста, погинуо 5. јуна 1941. у експлозији муниције у Смедереву.
17. Марковић Драгутин, рођ. 1880, погинуо априла 1941. у селу Луке код Бора, приликом немачког бомбардовања.
18. Матић Милана Цветко-Цвеја, рођ. 1911, поручник војске Краљевине Југославије. Заробљен од Немаца током априлског рата и отеран у заробљеништво. Умро 1943.
Милић Владимира Витомир, рођ. 1926, погинуо крајем рата, непозната форнација и околности. Вероватно на фронту.
19. Милојевић Живојина Душан-Дућа, рођ. 1907, ваздухопловни мајор војске Краљевине Југославије. За време априлског рата емигрирао у САД. Постао пилот америчког ратног ваздухопловства, управљао авионом типа Либератор-24. Оборен од Немаца 19. децембра 1943. изнад Аузбурга у Немачкој и настрадао.
20. Милутиновић П. Радивоје, рођ. 1922, погинуо 1945. у непознатој формацији. Наводно страдао на фронту као борац НОВЈ.
21. Митровић Драгољуб-Драган, рођ. 1911, инжењер, погинуо 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Смедерева.
22. Митровић Јанка Славољуб, рођ. 1927, умро 15. септембра 1944. у Рађевом Селу код Ваљева, од ране задобијене у борби. Није утврђено којој формацији је припадао.
23. Михајловић Видоја Танасије-Ташко, рођ. 1898, зидар, интерниран као цивил у Немачку, где је био као интернирац и у Првом свтском рату. Спаљен од Немаца у Маутхаузену маја 1945.
24. Михић С. Слободан, рођ. 1914. у Стоцу у Херцеговини, ваздухопловни поручник војске Краљевине Југославије. Погинуо од немачке противавионске артиљерије код Ћуприје, 10. априла 1941.
25. Никодијевић Р. Драгољуб, рођ. 1913. у Азањи, ваздухопловни наредник. Оборен од Немаца и погинуо 6. априла 1941, код вароши Дете у Румунији.
26. Новаковић Ђура, рођ. 1894. у Црном Потоку, живео у Паланци. Жандарм у пензији. Убијен од непознатих лица после мучења средином децембра 1944. Верује се да су га убили комунисти.
27. Сингер Хуга Хинко, Јеврејин, пре рата живео у Паланци. Одмах по окупацији ухапшен од Немаца и депортован у логор, где је нестао 1942.
28. Станковић Андреје Радивоје, рођ. 1921, наредник војске Краљевине Југославије. Погинуо 12. априла 1941, на положају код Мале Иванче (Сопот).
29. Стојановић Стојана Богољуб, рођ. 1883, погинуо у рату као цивил, не зна се где и када.
30. Стојковић Петра Жарко, рођ. 1897. у Глибовцу, за време Првог светског рата, као један од 1.300 каплара, са српском војском прешао Албанију и учествовао у пробоју Солунског фронта. Вратио се кући са чином резервног капетана. Постао је лекар и касније, на листи ЈРЗ, изабран за председника паланачке општине. После окупације Паланке 1941, отеран од Немаца у заробљеништво. Отпуштен кући 1943. због болести. Мобилисан у партизане, у јесен 1944. Према званичној верзији умро од тифуса на фронту, 2. фебруара 1945. у околини Тузле. По другој, убила га је на фронту партизанка због неког сукоба.
31. Тодоровић Илије Светозар, рођ. 1900, војник Југословенске војске, погинуо 12. априла 1941. на положају код Старог Села (Велика Плана).
32. Томић П. Слободан, рођ. 1925, ученик, погинуо у Младеновцу 11. октобра 1944. Није утврђено којој формацији је припадао.
33. Чогурић Ђуре Божидар, рођ. 1925, ученик гимназије, убијен нехотице од немачких војника на Кисељаку 20. априла 1941.
34. Цолић Милан, рођ. 1901, адвокат, предратни председник Црквене општине у Паланци. Заробљен у априлском рату као резервиста Југословенске војске и отеран у заробљеништво. Умро у Немачкој 1943.
Азања
1. Батричевић Душан, рођ. 1923, за време окупације живео у Азањи. Погинуо новембра 1944. од непознатих лица.
2. Ђурђевић Милана Д. Драгомир, рођ. 1917, ранио га је једне вечери у Паланци немачки тумач Фрања Кемпф, у пијаном стању. Умро од рана 21. октобра 1944.
3. Ивковић Станоја Драгомир, рођ. 1898, војник Југословенске војске. Погинуо у априлском рату 1941. у околини Тузле.
4. Јанчић Милована Костадин, рођ. 1899, пошао да дотера погинулог сина Владимира на Сремском фронту. Успут страдао 1945. Претпоставља се да је убијен од партизана.
5. Карић Велимира Илија, рођ. 1905, стрељан од Немаца као талац на Бањици 5. августа 1943.
6. Лазић Живана Радомир, рођ. 1918, заробљен у априлском рату као војник Југословенске војске и отеран у заробљеништво. Умро у логору у Немачкој.
7. Марковић Велимира Милован, рођ. 1925, стрељан од Немаца као талац на Бањици 9. марта 1942.
8. Милојевић Степана Милан, погинуо у рату, не зна се где и када.
9. Митровић Драгутина Десимир, рођ. 1919, убијен код куће 16. августа 1944. од непознатих лица.
10. Николић Радивоја Миодраг, заробљен од Немаца као војник Југословенске војске и отеран у заробљеништво. Умро од рана у логору у Немачкој 17. новембра 1943.
11. Павић С. Радомир, рођ. 1896, убијен од непознатих лица у селу, у ноћи 5/6. новембра 1944.
12. Савић Живојина Сима, рођ. 1920, убијен од Немаца у гасној комори у Маутхаузену 1943.
13. Симић Милете Владимир, рођ. 1917, војник Југословенске војске. Погинуо у априлском рату 1941.
Баничина
1. Андрејић Владимира Михаило, рођ. 1918, када је једном приликом угледао немачку патролу у селу, уплашио се и почео да бежи. Немци, мисливши да је партизан, припуцали су и убили га 17. јула 1941, у засеоку Стојачак.
2. Велимировић Љубомир-Љуба, рођ. 1891. у Пожаревцу, предратни чиновник конзулата у Француској, током рата деловођа општине у Баничини. Брат му је био запослен у Недићевој влади. По пријави неких мештана да је корумпиран, капетан Живан Лазовић му је наредио да престане са радом у општини. Велимировић то није прихватио, те су га у општини нашла два четника и, наочиглед фамилије, потерали кроз село. Одвели су га на трло код последњих баничанских кућа и ту мучили, пробадали га камама и најзад га заклали, 19. септембра 1943.
3. Јовановић Драгомира Драгослав, рођ. 1918, мобилисан у четнике 1944. и одступио са њима за Босну. У источној Босни заробљен од партизана 19. бирчанске бригаде, где је и остао. Умро од изнемоглости и рана на Романији 14. марта 1945, а сахрањен у околини Хан Пијеска.
4. Лазаревић Јована Владимир, рођ. 1900, ухваћен на делу у крађи ракије и ухапшен од жандарма. Касније пребачен на Бањицу, где је због неког прекршаја стрељан 5. августа 1943.
5. Марковић С. Чедомир-Влада Лукањац, син му је погинуо у партизанима. По пријави мештана да је крадљивац, као и због покушаја силовања једне жене, убио га је четнички официр из револвера у Васићима, у селу, 19. новембра 1943.
6. Миладиновић Ж. Петар, рођ. 1923, погинуо нехотице активирајући заосталу мину у селу 21. априла 1941.
7. Миловановић Радована Милован, рођ. 1921, заробљен од Немаца у селу и убијен у акцији одмазде у Рачи 25. октобра 1941.
8. Николић Исаила Младен, рођ. 1904, војник Југословенске војске, погинуо 13. априла 1941. у борби против Немаца на положају код села Ритопек у близини Београда.
9. Павловић Христивоја Радивоје, рођ. 1925, јесени 1944. мобилисан у партизане. Био у допунском центру 19. бирчанске бригаде. Са групом земљака, априла 1945, због тешких услова дезертирао са положаја у Живиницама. Издвојио се из групе, одступио ка Романији, где је и нестао. Претпоставља се да је налетео на другу партизанску јединицу, која га је ликвидирала.
10. Пантић Драгољуба Драгослав, рођ. 1922, заробљен од Немаца у селу и убијен у акцији одмазде у Рачи 25. октобра 1941.
Башин
1. Ђорђевић Василија Милош, рођ. 1906, Ром, стрељан од Немаца у селу у акцији одмазде 25. октобра 1941.
2. Ђорђевић Слободан, Ром, стрељан од Немаца у селу у акцији одмазде 25. октобра 1941.
3. Живковић Стевана Милија, рођ. 1904, војник Југословенске војске. Рањен у априлском рату на положају код Наталинаца. Умро јесени 1941. код куће у Башину од последица рањавања
4. Симић Јована Михајло, рођ. 1907, свирач-Ром, стрељан од Немаца у селу у акцији одмазде 25. октобра 1941.
Водице
1. Андрејић Бранислав, рођ. 1919, војник Југословенске војске, погинуо у априлском рату на положају код села Велики Поповић.
Глибовац
1. Милојевић Михаила Миладин, рођ. 1907, војник Југословенске војске, погинуо 13. априла 1941. у борби против Немаца у Ковачевцу код Младеновца.
2. Павловић Никодија Драгољуб, рођ. 1905, војник Југословенске војске, погинуо 13. априла 1941. у борби против Немаца у Малој Иванчи код Сопота.
аврамовић
Голобок
1. Антонијевић Божидара Бранка, рођ. 1920, стрељана од Немаца у Младеновцу у акцији одмазде, 27. септембра 1942.
2. Гецић Илије Сава, рођ. 1868, убијен у својој њиви ударцем мотике у главу 2. августа 1944. од два НН лица. Наводно, убијен је од људи које је потплатио његов комшија – комуниста, због предратне заваде.
3. Ђурђевић Живојина Драгољуб, рођ. 1905, војник 2. шумадијског пука Југословенске војске. Погинуо 13. априла 1941. код Лајковца.
4. Ђурић Данила Ратомир, рођ. 1913, убијен од непознатих лица (вероватно од Немаца) у селу 5. октобра 1941.
5. Коларевић Милутина Богољуб, рођ. 1905, заробљен од Немаца током априлског рата као војник Југословенске војске. Убијен у логору у Немачкој 1943.
6. Коларевић Радосава Тихомир-Тика, рођ. 1920, приликом борбе између четника и Немаца у селу заробљен од Немаца. Мислећи да је четник, стрељали су га на лицу места, 16. маја 1944.
7. Николић Алексе Светозар, рођ. 1902, заробљен од Немаца током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро 1942. у логору у Немачкој.
8. Радивојевић Костадина Александар, рођ. 1888, капетан Југословенске војске. Отеран од Немаца у заробљеништво, где је и умро 1942.
Добри До
1. Живанић Симе Обрад, рођ. 1899, срески чиновник у Смедереву. Рањен приликом експлозије муниције у Смедереву 5. јуна 1941. и убрзо умро код куће, од последица рањавања.
2. Илић М. Драгутин-Драга, син му је био борац Космајског партизанског одреда. Због сукоба са локалним четницима, лажно је оптужен команди ЈВуО у суседном селу Лугавчину. Четничка тројка га је одвела од куће и убила код сеоске школе, 28. фебруара 1944.
3. Маркићевић Антонија Милутин-Нине, рођ. 1917, заробљен од Немаца током априлског рата као војник Југословенске војске. Страдао у логору у Немачкој 1943.
4. Машић (Јовичић) М. Милан, војник Југословенске војске. Погинуо 14. априла 1941. у околини Скадра, у борби против Италијана.
Кусадак
1. Банковић Војислава Радомир, рођ. 1919, војник Југословенске војске, погинуо 8. априла 1941. у борби са Немцима код Србобрана.
2. Банковић Роса, рођ. 1892, домаћица, убијена у селу од непознатих лица 20. маја 1941. Вероватно су је убили Немци.
3. Банковић Никодија Чедомир, рођ. 1912, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро 27. децембра 1941. у заробљеничком логору у Немачкој.
4. Батинић Симе Драгољуб, рођ. 1898, умро на принудном раду у руднику у Бору 1943. Његов син погинуо је као мобилисан на фронту 1945.
5. Васиљевић Живана Велимир, рођ. 1916, погинуо од савезничких бомбардера као војни заробљеник у немачком логору 1944.
6. Гајић Милентија Марко, рођ. 1912, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у заробљеничком логору.
7. Гајић Ђуре Мијаило, рођ. 1887, познати предратни хајдук у Јасеничком срезу. У време отпочињања Другог светског рата, налазио се у затвору у Нишу. Убијен од Немаца у затвору 1942.
8. Ђурић Животе Војислав-Воја, рођ. 1922, четник, припадник црне тројке, заклан 28. октобра 1943. у пределу ка Рабровцу од локалне четничке јединице. У Кусатку претукао и разоружао једног немачког војника, због чега су Немци узели 100 талаца ради ликвидације уколико не врати оружје. Међутим, одметнуо се, али је ухваћен од сабораца четника и убијен, а таоци су потом пуштени.
9. Ивановић Драгутина Аранђео, рођ. 1921, железничар на служби у Краљеву. Стрељан од Немаца у Краљеву 1943.
10. Јеленић Радосава Mиодраг-Мића, рођ. 1911, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у заробљеништву 1942.
11. Лукић Милована Живадин, рођ. 1915, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у заробљеништву 12. октобра 1943.
12. Лукић Симе Живота, рођ. 1896, познати предратни хајдук у Јасеничком срезу. У време отпочињања Другог светског рата налазио се на робији, у затвору у Нишу. Убијен од Немаца у затвору 1942. Син Миливоје погинуо му је као партизан.
13. Маринковић Велимира Стевана, рођ. 1898, рањена несрећним случајем 10. августа 1944. од Немаца, приликом неуспелог четничког напада на немачки транспорт на прузи, када се враћала са пијаце. Умрла је 2. септембра 1944. од последица рањавања.
14. Милијашевић Димитрија Драгољуб-Драга, рођ. 1888, погинуо од Немаца 10. августа 1944. приликом неуспелог четничког напада на немачки транспорт на прузи.
15. Милојевић Милете Радомир, рођ. 1906, војник Југословенске војске. Заробљен током априлског рата, умро у заробљеништву 1945.
16. Нешић Никодија Радован, рођ. 1903, јесени 1943. мобилисан у четнике. Није хтео да пође у борбу и да прими оружје. Због тога су га четници испребијали. Умро од убоја 18. новембра 1943.
17. Николић Драгутина Драгољуб, рођ. 1918, војник Југословенске војске, погинуо 12. априла 1941. у борби са Немцима код Мале Иванче.
18. Пантић Мијаила Радосав, рођ. 1921, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у заробљеништву у Немачкој 1944.
19. Радојковић М. Живан, рођ. 1877, погинуо од Немаца 10. августа 1944. приликом неуспелог четничког напада на немачки транспорт на прузи.
20. Симић Милана Драгољуб, рођ. 1897, војник Југословенске војске, погинуо од гранате 12. априла 1941. у борби са Немцима код Белог Потока под Авалом.
21. Станковић Чедомира Драгомир, рођ. 1902, војник Југословенске војске, заробљен и отеран у логор у Немачку. Вратио се из заробљеништва и умро од последица рата код куће 19. априла 1946.
22. Станковић Андреје Радомир, рођ. 1912, стрељан од Немаца као талац у Краљеву октобра 1941.
23. Станичић Ђорђа Душан, рођ. 1903, током априлског рата као војник Југословенске војске заробљен и отеран у Немачку. Вратио се из заробљеништва и умро код куће крајем 1945. од последица рата.
24. Степановић Ђурђа Радомир, рођ. 1915, заробљен током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у заробљеништву 1945.
25. Степановић Драгољуба Стеван-Стева, рођ. 1920, убијен од Бугара 12. фебруара 1944. у Лапову приликом свађе са њима.
26. Стојковић Живојина Радивоје, рођ. 1928, погинуо од Немаца 10. августа 1944. у неуспелом нападу четника на немачки транспорт на железничкој станици.
27. Ћертић Обрада Владислав, рођ. 1912, војник Југословенске војске, погинуо 12. априла 1941. код Лајковца, приликом немачког бомбардовања војних положаја.
Мала Плана
1. Танасијевић В. Радомир, рођ. 1918, ковач, заробљен од Немаца током априлског рата као војник Југословенске војске. Умро у логору у Немачкој 1942.
Мраморац
1. Нешић Радована Петар, рођ. 1910, војник Југословенске војске, погинуо 6. априла 1941. приликом бомбардовања Београда.
2. Мијаиловић Ђурђа Ђорђе, рођ. 1906, заробљен од Немаца током априлског рата као војник Југословенске војске. Страдао у логору сталаг у Немачкој 1943.
3. Милојковић Јоксима Живојин, рођ. 1891, богат сељак, током рата у његовој њиви четници су (1943) одржали велику заклетву регрута. Након конфискације земље 1946, ишао је у Београд како би се жалио. При повратку кући, нађен је обешен у возу. Сматра се да је убијен од припадника УДБ-е, а званична верзија била је да је извршио самоубиство.
4. Симић Радосава Младен, рођ. 1910, убијен као цивил од непознатих лица између Мраморца и Водица 1946. године, а потом бачен у сеоску мочвару. Наводно, његово убиство починили су непредати четници.
Придворице
1. Николић Животе Милан, рођ. 1904, војник Југословенске војске, погинуо у априлском рату 1941. у околини Љубовије.
2. Петровић Милосава Ананије-Аца, рођ. 1919, војник Југословенске војске. Погинуо 15. априла 1941. на положају Расадник код Призрена, у сукобу са Италијанима.
3. Ристић Цветка Драган, рођ. 1928, умро новембра 1941. код куће од шока после немачког бомбардовања села.
Рабровац
1. Арсић Милана Алекса, рођ. 1903, стрељан од Немаца у Краљеву као талац, октобра 1941.
2. Арсић Милана Живко, рођ. 1912, једне ноћи отеран од групе партизана да им буде водич. Група је налетела на Немце у Белосавцима код Тополе и том приликом је разбијена. Живко је заробљен од Немаца и стрељан, 27. фебруара 1942.
3. Милутиновић Миленија, рођ. 1892, супруга председника општине Миће Милутиновића. Заклана од четника код куће 4. септембра 1943.
Ратари
1. Аћимовић Радована Илија, рођ. 1902, пошао да обиђе рањеног сина у болници у Меленцима, али је успут нестао, септембра 1943. Према неким тврдњама, успут је заробљен и убијен од усташа.
2. Димитријевић Милутина Петар, рођ. 1912, убијен од четника Горске краљеве гарде 28. априла 1944. у селу, ноћу, под оптужбом да сарађује са партизанима.
3. Ђорђевић Јеремије Милоје, рођ. 1922, трговачки помоћник. Ухапшен од Немаца под непознатим мотивима у лето 1942, спроведен у Паланку, потом у Београд и тамо убијен.
4. Ђурђевић Јеремија, рођ. 1897, машиновођа. Једном приликом, при преласку из Земуна за Београд, усташе су га претукле. Умро је после неколико месеци од убоја, 1942.
5. Исаковић Василија Милан-Мицко, рођ. 1883, солунац. Убијен од четника Горске краљеве гарде 28. априла 1944. у селу, ноћу, под оптужбом да сарађује са партизанима.
6. Јовановић Јанићија Тома, рођ. 1901, стрељан од Немаца на Бањици као талац 9. маја 1942, у акцији одмазде.
7. Крстић Милана Петар-Периша, рођ. 1890, убијен од четника Горске краљеве гарде 28. априла 1944. у селу, ноћу, под оптужбом да сарађује са партизанима.
8. Луковић Коста, 1904, умро од мучења у логору у немачкој 1945. У заробљеништву.
9. Марјановић Драгољуба Милосав, рођ. 1919, погинуо у Београду приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941.
10. Марјановић Аврама Радисав, рођ. 1874, трговац. Убијен од Немаца 1941.
11. Марковић Димитрија Витор, рођ. 1890, мучен и заклан од четника 22. јануара 1944. у селу, под лажним оптужбама.
12. Марковић Јеремије Милорад-Мида, рођ. 1900, трговац. Осумњичен од четника по лажним дојавама да је партизански јатак и после мучења заклан у селу ноћу 22. јануара 1944.
13. Марковић Ружица-Ружа, рођ. 1904, жена Милорадова. Према лажним оптужбама мучена од четника и потом заклана у селу 22. јануара 1944.
14. Михаиловић Павла Радмила, рођ. 1909, погинула приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941.
15. Радишић П.Милован, рођ. 1910. Рањен у априлском рату, умро од рана 2. Маја 1941. На путу за паланку.
16. Радишић Перише Михаило, рођ. 1910, пружни радник у Београду. Заробљен као војник Југословенске војске током априлског рата. Убијен у гасној комори у логору сталаг у Немачкој јуна 1942.
17. Стевановић Радисав-Рацко, рођ. 1900, машиновођа. Погинуо у возу код Параћина од митраљирања авиона 30. јула 1944.
Селевац
1. Будимкић Д. Радомир, рођ. 1914, колачар, погинуо 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије муниције.
2. Вујичић Милојка Љубица, рођ. 1866, убијена 26. новембра 1943. од залуталог метка за време борбе између четника и партизана на Малом гају, где се задесила чувајући овце.
3. Вујичић Јакова Милан, рођ. 1920, општински писар. По лажној дојави да је партизански сарадник стрељан у селу од четника Горске краљеве гарде 26. августа 1944.
4. Јоцић Огњана Танасије, рођ. 1905, криво оптужен од четника да је партизански јатак, отеран од куће и заклан у Малом Орашју код Смедерева 14. марта 1944.
5. Лазић Александра Светомир, рођ. 1923, лимар. После борбе између четника и партизана у Друговцу, кроз Селевац је прошла четничка јединица и извршила заклетву регрута. Светомир није понављао речи капетана Лазовића, те је везан од четника и стрељан, 30. априла 1944.
6. Лукић И. Радосав, рођ. 1888, убијен од непознатих лица код куће, ноћу, 9. јула 1946. Наводно, убили су га комунисти.
7. Миловановић Ђурђа Љубомир, рођ. 1900, члан Земљорадничке странке, деловођа сеоске општине. Неколико пута, у пијаном стању, у селу је певао партизанске песме. Због тога је лажно оптужен од локалних четника и стрељан од Горске гарде у селу 26. августа 1944.
8. Милојковић Милорад, рођ. 1901, кафеџија, погинуо 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије муниције. Његову супругу Лепосаву-Полу убили су комунисти 1944.
9. Милошевић Александра Војислав, рођ. 1909, редов 7. чете 2. батаљона 56. пука Југословенске војске. Погинуо у борби са Немцима у Малој Иванчи код Сопота 13. априла 1941.
10. Панић Драгољуб, рођ. 1901, кафеџија, погинуо 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије муниције.
11. Радојковић М. Божидар, рођ. 1922, погинуо у селу нехотице активирајући бомбу заосталу из априлског рата, 3. маја 1941.
12. Симаковић Огњана Драгољуб, рођ. 1912, трговац, погинуо 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије муниције.
13. Стижанин Владимира Милија, рођ. 1912, сакупљач перја. Приликом доласка капетана Лазовића у Добри До, срео га је и упитао га за кога је опредељен. Милија, који раније није виђао четнике на овим просторима, одговорио је да је за партизане. Заклан је од четника на лицу места, 23. августа 1943.
14. Стижанин Владимира Драгомир, рођ. 1921, сакупљач перја. У Добром Долу, приликом наиласка капетана Лазовића због „непромишљене речи“ заклан од четника на лицу места, 23. августа 1943.
15. Тагић Драгољуба Радомир-Раде, рођ. 1913, погинуо 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије муниције.
16. Терзић Милосава Живадин, рођ. 1905, војник пратеће чете 3. допунског пука Југословенске војске. Погинуо од шрапнела у борби против Немаца у Раљи код Сопота 13. априла 1941.
Церовац
1. Живојиновић Тихомира Андреја-Андра, рођ. 1919, током априлског рата као војник Југословенске војске заробљен и отеран у логор сталаг у Немачкој. Умро у заробљеништву на дан своје славе Ђурђевдан, 6. маја 1943.
2. Милановић Живојина Милосав, рођ. 1904, стрељан као талац 13. марта 1943. на Бањици.
3. Станковић Никола, рођ. 1914, војник бивше Југословенске војске, страдао приликом потапања лађе од стране Италијана априла 1943, на мору код Солуна.
Погинули у војним структурама српских власти
под окупацијом
Паланка
1. Марковић Милована Драгиша, рођ. 1923, свршени матурант гимназије у Паланци. Припадник СДК. Током одступања, заробљен од партизана и стрељан на Кочевју, маја 1945.
2. Марковић Мике Петар-Пера, рођ. 1923. у Баничини, радник фабрике „Јасеница“. Почетком рата ступио у партизане, али их је убрзо напустио и ступио у СДК. Током одступања ка Словенији, заробљен и стрељан од партизана 1945.
3. Миливојевић Милан, припадник СДК. Током одступања кроз Словенију, заробљен од партизана и потом стрељан 1945.
4. Нешић М. Михајло, рођ. 1905, пешадијски водник СДС. Погинуо у борби против комуниста у близини Београда, 21. децембра 1942.
5. Ровинац Љубомира Јован, рођ. 1918. у селу Мршинци код Чачка, припадник СДК. Као паланачки зет, живео у вароши од 1943. Током одступања, заробљен од партизана и стрељан на Кочевју маја 1945.
6. Спасојевић Александра Светозар-Лале Врањаш, рођ. 1919, припадник СДС. Погинуо 3. јуна 1943. у борби против партизана на положају Тресије код Неменикућа, на Космају.
7. Стаменковић М. Александар, рођ. 1913. у селу Доња Љубата код Босилелграда, жандармеријски каплар на служби у Паланци. Погинуо 1. марта 1942. у борби против партизана у Церовцу, као вођа извиђачке патроле СДС.
8. Трајковић Методије, рођ. 1910. у Неготину на Вардару (Македонија), инжењеријски водник СДС на служби у Паланци. Погинуо 30. маја 1943. у борби против партизана у Грчцу.
Азања
1. Богдановић Матеје Живадин-Гиба, рођ. 1918, адвокатски приправник у канцеларији Димитрија Љотића у Смедереву. Током рата припадник СДК, једно време и на служби у Љотићевом кабинету. Заробљен од партизана и стрељан на Кочевју маја 1945.
2. Богдановић Матеје Светoзар-Тоза, рођ. 1923, учитељ, дступио са СДК у Словенију. Заробљен од партизана и стрељан на Кочевју маја 1945.
3. Богдановић Матеје Светомир, рођ. 1925, свршени матурант, са СДК прешао 1945. у Аустрију. Умро 1945. од последица рата и туберкулозе у Лазарету код Беча.
4. Марковић Мијаила Александар, живео у Београду, поручник војске Краљевине Југославије. Почетком рата пришао одреду СДС. Погинуо 30. маја 1943. у борби против партизана у Грчцу.
Баничина
1. Мирковић Николе Алекса, рођ. 1895, солунац, активиста Збора. Заклан од четничке тројке у засеоку Стојачак 23. јула 1943.
2. Рајковић Лазара Љубомир, рођ. 1921, због сиромаштва приступио СДК, био на служби у Смедереву. Погинуо нехотице у Смедереву 1944.
Голобок
1. Јанковић Михаила Драгиша, рођ. 1919, припадник СДК. Нестао у Словенији 1945, током повлачења.
Кусадак
1. Вићић Тихомира Миодраг, рођ. 1923, погинуо лета 1943. у борби против партизана, као припадник Недићеве жандармерије.
2. Миливојевић Миливоја Војислав-Воја, рођ. 1878, члан Збора, заклан од четника 30. октобра 1943. на међи између Доброг Дола и Михајловца, као учесник у хватању капетана ЈВуО Главичића.
3. Милић Крста, рођ. 1916, припадник СДС на служби у Крушевцу. Рањен у борбама против комуниста у западној Србији, умро 29. априла 1944. у болници у Чачку.
4. Паунић Петронија Боривоје, рођ. 1925, бравар, погинуо у пролеће 1944. у редовима СДК, у западној Србији.
Mраморац
1. Јовановић Милована Владимир-Влада, рођ. 1924, трговачки помоћник, фудбалер сеоског клуба. Током рата био у четницима. Лета 1944. заробљен од припадника СДК и мобилисан у њихове редове. Нестао у Словенији 1945, приликом повлачења.
Рабровац
1. Милутиновић Милосав-Мића, рођ. 1892, члан Збора, од 1942. председник сеоске општине. Тајно радио и за комунисте. Убијен од четника код куће 4. септембра 1943.
Ратари
1. Димитријевић Стевана Павле, рођ. 1902, током рата један од организатора љотићеваца у селу и припадник СДК. Убијен од четника у Паланци 20. августа 1944.
2. Илић Михаила Сава, рођ. 1924, припадник СДК, одступио са добровољцима у Словенију. Заробљен од партизана и стрељан на Кочевју маја 1945.
3. Исаковић Милана Драгутин, рођ. 1921, поднаредник, припадник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.
4. Јовановић Светолика Михаило, рођ. 1924, студент, почетком рата отишао у четнике Косте Пећанца, па доцније прешао у СДК и био на служби у околини Крушевца. Заробљен и убијен од четника у селу Рогавчина код Александровца 1943.
5. Јокић Велимира Душан, рођ. 1924, опанчар, припадник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.
6. Марковић М. Слободан-Бане Анкин, рођ. 1922, током рата припадник Пољске страже. Јесени 1944, приликом одступања, прешао у СДК. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.
7. Милојевић С. Живан, рођ. 1899, током рата један од организатора љотићеваца у селу и припадник СДК. Октобра 1944, приликом борби против партизана, изгорео у вагону на прузи код Краљева.
8. Мирковић Миливоја Драгољуб, рођ. 1923, припадник СДК, нестао у Словенији 1945. током повлачења.
9. Петровић Радисава Миодраг-Миле Златин, рођ. 1924, свршени матурант. Приликом стрељања талаца у Крагујевцу октобра 1941, извукао га је из колоне за стрељање Марисав Петровић, командант 5. добровољачког одреда, под условом да ступи у СДК. Миодраг је то учинио, остао са добровољцима до краја рата и са њима одступио у Словенију. Заробљен је од партизана и стрељан код Кочевја маја 1945.
10. Радишић Александра Драгослав, рођ. 1919, пре рата живео у Чачку. Као потпоручник СДК, погинуо октобра 1944. при преласку Саве код Обреновца, приликом борбе са партизанима.
11. Радишић Александра Драгољуб-Љуба Лесин, рођ. 1922, свршени матурант гимназије у Чачку. Заробљен од комуниста као припадник СДК и стрељан на Кочевју у Словенији јуна 1945.
12. Старчевић Исаила Душан, рођ. 1917, припадник СДК. Повукао се са добровољачким јединицама у Словенију. Заробљен од комуниста и стрељан крајем маја 1945. на Кочевју.
15. фебруар 2014. у 20:23
Branko Bajčić
Poštovan, verujem da spisak nije kompletan,jer je izostavljeno selo Bačinac. U selu se nalazi spomenik poginulim u Drugom svetskom ratu.