Spisak žrtava rata iz Smederevske Palanke i okolnih sela

Saradnik portala Poreklo, istoričar Nemanja Dević u studiji “Istina pod ključem” sabrao je imena žrtava Drugog svetskog rata na svim stranama.

Žrtve rata

Naj­te­ži po­sao u ra­du na pu­bli­ka­ci­ji Isti­na pod klju­čem bio je pri­ku­plja­nje ime­na žr­ta­va ra­ta u op­šti­ni Sme­de­rev­ska Palan­ka i pi­sa­nje nji­ho­vih bi­o­gra­fi­ja. Od za­vr­šet­ka ra­ta pro­šlo je šest de­ce­ni­ja, a sa­vre­me­ni­ci su ma­lo­broj­ni. Dok su jed­ne žr­tve ve­li­ča­ne i sla­vlje­ne, dru­ge su za­bo­ra­vlje­ne i kao da ni­ka­da ni­su ni po­sto­ja­le. Me­đu po­gi­nu­le par­ti­za­ne u posle­rat­nim mo­no­gra­fi­ja­ma ko­je se do­ti­ču te­me Dru­gog svet­skog ra­ta na te­re­nu Pa­lan­ke i oko­li­ne, upi­si­va­ne su i oso­be ko­je su du­go po­sle ra­ta ne­ho­ti­ce po­gi­nu­le u re­do­vi­ma Ju­go­slo­ven­ske ar­mi­je. Uz to, sva­ka oso­ba, čak i ona ne­u­tral­na, ko­ju je ubi­la ne­ka voj­na for­ma­ci­ja – pro­tiv­nik par­ti­zan­skog po­kre­ta, post­hum­no je pro­gla­ša­va­na za sa­rad­ni­ka NOP-a.

Za iz­ra­du spi­sko­va žr­ta­va od naj­ve­ćeg zna­ča­ja bi­le su cr­kve­ne knji­ge umr­lih. No, vr­lo če­sto sve­šte­ni­ci su za poginule upi­si­va­li: „ubi­jen od NN li­ca“, „po­gi­nuo od pu­ške“, ili naj­jed­no­stav­ni­je „po­gi­nuo“. Da bi se ove di­le­me razrešile, sle­de­ći za­da­tak bio je raz­go­vor sa sa­vre­me­ni­ci­ma, ka­ko bi do­bi­li in­for­ma­ci­je ko je za­pra­vo po­gi­nuo u ko­joj for­ma­ci­ji ili od ko­je for­ma­ci­je. Isto­vre­me­no, do­pi­si­va­na su i ne­ka ime­na lju­di ko­ji su po­gi­nu­li od ko­mu­ni­sta po­sle oslo­bo­đe­nja, a ko­ja ni­su upi­sa­na u knji­ge umr­lih. Po­red sve­ga ovo­ga, ko­ri­sti­li smo i gra­đu: Isto­rij­skog ar­hi­va u Smederevskoj Pa­lan­ci, po­dat­ke Za­vo­da za sta­ti­sti­ku iz ar­hi­ve Mu­ze­ja žrtava ge­no­ci­da u Be­o­gra­du i pu­bli­ka­ci­ju Zna­me­nja N. Vla­di­sa­vlje­vi­ća.

Ime­na po­gi­nu­lih oso­ba po na­se­lji­ma po­re­đa­na su po azbuč­nom re­du, a tru­di­li smo se da za sva­kog po­gi­nu­log pru­ži­mo što vi­še po­da­ta­ka: ime i pre­zi­me stra­da­log, ime oca, go­di­nu ro­đe­nja, vre­me i me­sto smr­ti.

Žr­tve su raz­vr­sta­ne u če­ti­ri spi­ska. Sva če­ti­ri spi­ska ob­u­hva­ta­ju ukup­no 1.287 osobe. Pr­vi spi­sak žr­ta­va sa­dr­ži ime­na do ko­jih smo mo­gli da do­đe­mo, a ob­u­hva­ta lju­de ko­ji su iz­gi­nu­li u re­do­vi­ma Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ne – četnike, kao i sve ci­vil­ne žr­tve ko­mu­ni­stič­kog te­ro­ra. U ovaj spi­sak ura­ču­na­ta su i ime­na ne­pre­da­tih čet­ni­ka sa teritori­je Ja­se­nič­kog sre­za, ko­ji su po­gi­nu­li u su­ko­bi­ma sa OZN-om u pe­ri­o­du 1945–1950. go­di­ne. Ovaj spi­sak bi­lo je najteže na­či­ni­ti. Bu­du­ći da je vre­me uči­ni­lo svo­je, a i žr­tve je tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti, ovo­me po­slu se mo­ra­lo pre­da­no pristu­pi­ti. Upor­nim ra­dom do­šlo se do re­zul­ta­ta i sa­da mo­že­mo tvr­di­ti da u op­šti­ni Sme­de­rev­ska Pa­lan­ka ni­je stradalo na ovoj stra­ni vi­še od 430 li­ca. Naš spi­sak sa­dr­ži 385 ime­na, od če­ga naj­vi­še iz Ku­sat­ka (72). To je 30,4 % svih žr­ta­va ko­je je Ja­se­nič­ki srez imao u vre­me ra­ta i ne­po­sred­no po­sle nje­ga. Ve­li­ki broj po­da­ta­ka za ovaj spi­sak na­đen je u Isto­rij­skom ar­hi­vu u Pa­lan­ci, fond Na­rod­ni od­bor sre­za Ja­se­nič­kog, Pa­lan­ka 1945–1946. go­di­ne. Gra­đa je oču­va­na za sva na­se­lja, osim za grad Pa­lan­ku.

Na dru­gom spi­sku na­la­ze se ime­na svih lju­di ko­ji su po­gi­nu­li u NOB-u, tj. svih onih ko­ji su po­stra­da­li zbog svo­je opre­de­lje­no­sti za par­ti­za­ne. Isti­na, naj­ve­ći broj njih po­gi­nuo je u par­ti­zan­skim je­di­ni­ca­ma na fron­to­vi­ma ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je, ob­u­hva­ćen pri­sil­nom mo­bi­li­za­ci­jom. Pri­li­kom iz­ra­de ovog spi­ska kre­nu­lo se od mo­no­gra­fi­je Zna­me­nja, u kojoj su uglav­nom po­bro­ja­ne žr­tve iz re­do­va NOP. Even­tu­al­ne pra­zni­ne do­pu­nja­va­ne su uz po­moć knji­ga umr­lih i po­da­ta­ka iz ar­hi­ve Mu­ze­ja ge­no­ci­da. Spi­sak sa­dr­ži 706 ime­na, što je 55,7 % svih žr­ta­va Ja­se­nič­kog sre­za. Naj­vi­še po­gi­nu­lih partizana i nji­ho­vih sim­pa­ti­ze­ra bi­lo je u Se­lev­cu (sa za­se­o­ci­ma Ba­či­nac i Lu­nje­vac) – ukup­no 142. Spi­sak je oslo­bo­đen svih oso­ba ko­je su po­gi­nu­le od čet­ni­ka, SDS i Ne­ma­ca, a ko­je su, iako ni­su pri­pa­da­le par­ti­zan­skom po­kre­tu, bi­le nje­mu pripi­sa­ne u po­sle­rat­nim hro­ni­ka­ma. Naj­ve­ći broj po­gi­nu­lih u NOB-u stra­dao je na fron­to­vi­ma for­mi­ra­nim u Bo­sni, Sre­mu i Hr­vat­skoj od je­se­ni 1944. do kra­ja pro­le­ća 1945. go­di­ne. Broj li­ca ko­ja su na do­bro­volj­noj ba­zi stra­da­la u par­ti­zan­skom ta­bo­ru ne iz­no­si vi­še od 300 li­ca, što je ma­nje od če­tvr­ti­ne žr­ta­va.

Na tre­ćem spi­sku su ime­na svih ci­vi­la ko­ji su po­gi­nu­li ili po­bi­je­ni to­kom ra­ta, iako su bi­li ne­u­tral­ni. U nje­mu se na­la­ze i oni za ko­je ni­smo iden­ti­fi­ko­va­li eg­ze­ku­to­ra ili voj­nu for­ma­ci­ju ko­joj su pri­pa­da­li, voj­ni­ci Ju­go­slo­ven­ske vojske po­gi­nu­li u april­skom ra­tu 1941. ili umr­li u za­ro­blje­ni­štvu i sve osta­le žr­tve. Spi­sak sa­dr­ži 150 ime­na, što čini 11,6 % ukup­nog bro­ja po­gi­nu­lih.

Če­tvr­ti spi­sak sa­dr­ži ime­na (30) osta­lih po­gi­nu­lih pri­pad­ni­ka tzv. na­ci­o­nal­nih sna­ga, za­pra­vo ob­u­hva­ta sve izginu­le u re­do­vi­ma Polj­ske stra­že, Srp­skog do­bro­vo­ljač­kog kor­pu­sa i čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca. Ovom spi­sku je po­treb­na do­pu­na, jer za od­re­đen broj li­ca ko­ja su u re­do­vi­ma SDS i SDK od­stu­pa­la iz Sr­bi­je je­se­ni 1944. ni­smo us­pe­li da utvr­di­mo da li su emi­gri­ra­li ili po­gi­nu­li. Ukup­no, ove sna­ge či­ne 2,3 % svih žr­ta­va.

Sma­tra­mo da je ogrom­na ve­ći­na žr­ta­va i po­gi­nu­lih po­pi­sa­na, ali je mo­gu­će da je spi­sko­vi­ma po­treb­na do­pu­na, po­seb­no u Pa­lan­ci, gde je mi­gra­ci­ja bi­la ve­li­ka, a sa­vre­me­ni­ka ma­lo.

Iz­u­zet­no je va­žno da se ovi spi­sko­vi ne shva­te kao bi­lo ka­kav vid pre­bro­ja­va­nja i od­me­ra­va­nja po­gi­nu­lih. Ru­ko­vo­de­ći se ge­slom sve­tog vla­di­ke Ni­ko­la­ja da „za­bo­ra­vi­ti ne sme­mo, a opro­sti­ti mo­ra­mo“, ove spi­sko­ve pri­la­že­mo kao po­me­nik za sve po­gi­nu­le.

OP­ŠTI­NA SME­DE­REV­SKA PA­LAN­KA 

• Po­gi­nu­li pri­pad­ni­ci JVuO

• Ci­vil­ne žr­tve ko­mu­ni­sta

S m e d e r e v s k a  P a l a n k a

1. Ve­sel Vo­ran Al­bin, rođ. 1908. u Ve­li­kom La­šću kod Lju­blja­ne, va­zdu­ho­plov­ni ma­jor voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Pre rata bio na službi u Palanci. To­kom ra­ta bio je na­čel­nik šta­ba Re­sav­skog kor­pu­sa JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

2. Vu­če­tić Du­ša­na La­zar-Bri­ca, rođ. 1903. u Ilkovu u Banatu, ber­be­rin, ko­man­dir Ne­di­će­ve grad­ske stra­že u Pa­lan­ci. Od je­se­ni 1943. ra­dio je za čet­ni­ke. Pred oslo­bo­đe­nje pre­šao u re­do­ve JVuO i od­stu­pio sa nji­ma. Ok­to­bra 1944. ra­njen u ru­ku u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Čač­ka. Ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

3. Gvo­zdić S. Vo­jin, rođ. 1903. u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, či­nov­nik Sre­skog su­da u Pa­lan­ci, sin pa­la­nač­kog sve­šte­ni­ka. To­kom ra­ta, kao rezervni poručnik, na du­žno­sti u ko­man­di sre­za, kao i u bla­gaj­ni i in­ten­dan­tu­ri pri struk­tu­ra­ma JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu, kao ađu­tant ko­man­dan­ta 2. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da JVuO. Verovatno poginuo na Zelengori maja 1945.

4. Go­lu­bo­vić Živote Du­šan, rođ. 1912, kro­jač, pre ra­ta član KPJ. Za vre­me oku­pa­ci­je op­tu­žio dvo­ji­cu Pa­lan­ča­na Nem­ci­ma da su ko­mu­ni­sti, po­sle če­ga su oni ote­ra­ni na Ba­nji­cu. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta 17. ok­to­bra 1944. na Ru­di­na­ma, sa još 11 lju­di, pod op­tu­žbom da je sa­ra­đi­vao sa Ge­sta­po­om.

5. Davidović Boleta Dragomir, rođen 1915. u mestu Banatska Topola kod Vršca. Tokom rata, kao žandarmerijski narednik i pripadnik SDS, na službi u Palanci. Jedno vreme radio i u obezbeđenju Zavoda za prinudno vaspitanje omladine. Pred oslobođenje, u sastavu Srpskog udarnog korpusa, prešao u četnike i sa njima odstupio u Bosnu. Nestao tokom povlačenja 1945.

6. Đor­đe­vić V. Vla­di­slav–Vla­da, vla­snik ka­fa­ne u Pa­lan­ci, sa­rad­nik čet­ni­ka. To­kom ra­ta do­sta­vljao čet­ni­ci­ma ma­te­ri­jal, a nje­go­va rad­nja slu­ži­la je kao sa­sta­ja­li­šte rav­no­gor­skim ile­gal­ci­ma u Pa­lan­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta no­vem­bra 1944.

7. Đor­đe­vić Ma­ti­je Žar­ko, rođ. 1921, ber­be­rin, to­kom ra­ta bio u lo­go­ru na Ba­nji­ci. Uhapšen od Crvenoarmejaca u Palanci 31. oktobra 1944. i sproveden u zatvor. Pod lažnom optužbom da kod sebe skriva oružje, izvršen mu je pretres kuće i, iako od oružja nije nađeno ništa, streljan je već 1. novembra 1944. u krugu zatvora u Palanci.

8. Đor­đe­vić Ni­ko­la-Dza­na, rođ. 1913, fud­ba­ler grad­skog klu­ba. Po­čet­kom ra­ta od­se­lio se iz Pa­lan­ke, ra­dio kao sre­ski pi­sar negde u Po­mo­ra­vlju. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta po oslo­bo­đe­nju, no­vem­bra 1944.

9. Đor­đe­vić Ni­ko­le Bran­ko, rođ. 1922. u se­lu Su­ho Po­lje kod Vi­ro­vi­ti­ce, me­ta­lo­stru­gar; ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Pre ra­ta član KPJ, par­ti­zan­ski pr­vo­bo­rac. De­zer­ti­rao iz je­di­ni­ce i vra­tio se u Pa­lan­ku. Od­mah po oslo­bo­đe­nju uhap­šen i osu­đen na 2 go­di­ne ro­bi­je. Ubi­jen od lo­kal­nih ko­mu­ni­sta-sko­je­va­ca od­mah po iz­la­sku iz za­tvo­ra, 27. ok­to­bra 1945. u Pa­lan­ci, pod op­tu­žbom da iz­dao gru­pu par­ti­za­na Nem­ci­ma.

10. Đu­rić M. Je­re­mi­ja, rođ. 1894. u Ba­ljev­cu, to­kom ra­ta po­li­cij­ski pi­sar u Pa­lan­ci. Pred oslo­bo­đe­nje se sklo­nio u Be­o­grad, gde je uhva­ćen od ko­mu­ni­sta i stre­ljan u je­sen 1944.

11. Erić Mi­lo­ja Ži­vo­jin, rođ. 1901. u Li­so­vi­ću kod So­po­ta, na­red­nik-vod­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, ži­veo u Pa­lan­ci. Bio u SDS, a le­ta 1943. pre­šao u čet­ni­ke. Bio ko­man­dant ba­ta­ljo­na 2. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao ko­man­dir 2. če­te 1. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da JVuO, u či­nu pot­po­ruč­ni­ka. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

12.Ilić Svetomira Nadežda-Nada, rođ. 1922, bila udata u Mladenovac, za vazduhoplovnog narednika Miodraga Ilića, potonjeg ravnogorskog komandanta. Tokom rata pripadala je ŽROS-u Gorske kraljeve garde. Zarobljena od partizana tokom borbi za Aranđelovac i streljana 20. septembra 1944. godine.

13.Ilić Miodrag, 56. g. kapetan

14.Janković Mike Branislav, rođen 1925. u Pretokama u Gruži, radnik. Otišao sa četnicima i nestao u povlačenju kroz Bosnu 1945.

15. Jan­ko­vić Ži­vo­te Mi­ha­i­lo-Mi­ka, rođ. 1892. u Se­lev­cu, ži­veo u Pa­lan­ci, solunac. Po­li­cij­ski pi­sar u pen­zi­ji i re­zer­vni kapetan voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. To­kom ra­ta jed­no vre­me pred­sed­nik op­šti­ne Se­le­vac; kasnije komandir gradske straže. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno umro od napora početkom 1945.

16. Janković Mihaila Miodrag, rođ. 1927. u Požarevcu, učenik gimnazije u Palanci. Septembra 1944. mobilisan u četnike, otišao sa njima i nestao u povlačenju kroz Bosnu 1945.

17. Jo­va­no­vić Đor­đa Mi­lan–De­lo­vo­đa, rođ. 1890. u Aza­nji, ži­veo u Pa­lan­ci. So­lu­nac, re­zer­vni ka­pe­tan voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i de­lo­vo­đa pa­la­nač­ke op­šti­ne. To­kom ra­ta ak­ti­van u ko­man­di me­sta pri SDS. Uhap­šen je od ko­mu­ni­sta od­mah po oslo­bo­đe­nju u Aza­nji i spro­ve­den u za­tvor u Pa­lan­ci. Stre­ljan 17. ok­to­bra 1944. na Ru­di­na­ma, po od­lu­ci ko­man­de me­sta.

18.Jovanović M. Radomir, rođ. 1912, zemljoradnik, otišao sa četnicima i nestao u povlačenju kroz Bosnu 1945.

19. Jo­va­no­vić Ra­di­vo­ja Ti­mo­ti­je-Na­čel­nik, rođ. 1924. u Be­o­gra­du, sin sre­skog na­čel­ni­ka u Pa­lan­ci. Za­me­nik ko­man­dan­ta 2. ba­ta­ljo­na 3. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta 4. ju­na 1944. u Se­lev­cu po­sle bor­be i streljan kod se­o­ske op­šti­ne.

20. Ka­ba­da­jić Mi­lo­ra­da Lju­bi­ca, rođ. 1922. u Mla­de­nov­cu, svr­še­na ma­tu­rant­ki­nja, to­kom ra­ta pri­pad­ni­ca ŽROS-a. Od 10. apri­la 1941. ne­go­va­la voj­ni­ke Ju­go­slo­ven­ske voj­ske ra­nje­ne u bor­bi sa Nem­ci­ma. Ak­tiv­na u Rav­no­gor­skoj omla­di­ni u Pa­lan­ci, zbog če­ga je vi­še pu­ta hap­še­na od Ne­ma­ca i ljo­ti­će­va­ca, a jed­no vre­me bi­la je i na Ba­nji­ci. Oti­šla sa čet­ni­ci­ma i ne­sta­la u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

21. Kadić Jovana Dušan, rođ. 1918, trgovac i privrednik, pre rata vlasnik radnje u Beogradu. Otišao sa .četnicima iz Beograda i nestao u povlačenju kroz Bosnu 1945. godine

22. Kr­stić K. Mi­haj­lo–Mi­ka, rođ. 1926, bravar, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

23. Ma­noj­lo­vić Mi­lo­va­na Mom­či­lo-Pop­če, rođ. 1923, svr­še­ni ma­tu­rant, sin me­snog sve­šte­ni­ka Mi­će Ma­noj­lo­vi­ća, fud­ba­ler. Bio sim­pa­ti­zer čet­ni­ka, zbog če­ga je pro­ga­njan od Ne­ma­ca, a ju­na 1944. stu­pio u re­do­ve JVuO. Pred oslo­bo­đe­nje se vra­tio ku­ći. Uhap­šen 10. ok­to­bra, od­mah po ula­sku Ru­sa u Pa­lan­ku i za­tvo­ren. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta 17. ok­to­bra 1944. na Ru­di­na­ma, sa još 11 lju­di. Na stre­lja­nju je uz­vik­nuo: „Ži­veo kralj, ži­ve­la Sr­bi­ja!“

24. Mar­ko­vić (Mi­la­no­vić) Dra­go­mi­ra Če­do­mir-Če­da, rođ. 1914. u Ce­rov­cu, tr­go­vac, ži­veo u Pa­lan­ci. Po­ma­gao si­ro­ma­šne su­gra­đa­ne i Ro­me, a slao je i pa­ke­te voj­ni­ci­ma u ne­mač­kom za­ro­blje­ni­štvu. Dr­žao je ka­fa­nu u Pa­lan­ci i sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san je u par­ti­za­ne. Od­ve­den na zbor­no me­sto u So­pot, ali je od­mah vra­ćen za Pa­lan­ku, gde je stre­ljan u kru­gu ka­sar­ne, 9. no­vem­bra 1944, sa još ne­ko­li­ko lju­di.

25. Miladinović Spasoja Dušan, rođ. 1919, pripadnik Gradske straže. Tokom rata, 1942. godine, slučajno patrolirajući sa grupom vojnika, naišao je na grupu partizana u potesu Ivkovo imanje. Pripucali su i jednog ubili. Pod sumnjom da je on izvršio ubistvo, komunisti su ga odmah posle rata uhapsili, sproveli na Rudine i tamo streljali 17. oktobra 1944.

26. Mi­li­će­vić M. Osto­ja, rođ. 1910. u Svi­lajn­cu, ži­veo u Pa­lan­ci, ka­pe­tan vojske Kraljevine Jugoslavije. Tokom rata, kao oficir SDS, odselio se iz Palanke i bio komandant SDS za okrug Užički. Pre­šao u čet­ni­ke 1944, oti­šao sa nji­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

27. Milošević Sava žandar

28. Mi­tro­vić Lju­bo­mi­ra Pa­vle-Pa­ja Kaj­gan, rođ. 1921, stu­dent teh­ni­ke. To­kom ra­ta jed­no vre­me bo­ra­vio do­bro­volj­no u Bor­skom rud­ni­ku, ka­ko bi iz­be­gao voj­nu oba­ve­zu. Oko me­sec da­na bio u lo­go­ru na Ba­nji­ci. U nje­go­voj ku­ći se to­kom ra­ta skri­vao lo­kal­ni ko­mu­ni­sta, s ko­jim je Pa­vle če­sto igrao kar­te i ras­pra­vljao o po­li­ti­ci. Po­što je bio an­ti­ko­mu­ni­sta, nje­gov „part­ner“ ga je po oslo­bo­đe­nju de­nun­ci­rao kod vla­sti. Od­mah je mo­bi­li­san i po­slat za Be­o­grad, gde su ga ko­mu­ni­sti iz­dvo­ji­li iz stro­ja i za­tvo­ri­li. Po­sle ne­ko­li­ko da­na, kra­jem 1944. stre­ljan po la­žnoj op­tu­žbi da je ne­mač­ki agent.

29. Mladenović Hristivoje, rođ. 1905, opštinski služitelj. Uhapšen od partizana odmah po oslobođenju i, pod optužbom da je sarađivao sa okupatorom streljan na Rudinama, 17. oktobra 1944. godine.

30. Mra­tin­ko­vić Ra­do­sav, tr­go­vac, član Zbo­ra. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta na Ru­di­na­ma 17. ok­to­bra 1944. sa još 11 lju­di, po na­re­đe­nju ko­man­de me­sta.

31. Na­rić Lu­ke Mar­ko, rođ. 1910. u se­lu Ru­dan­ke kod Do­bo­ja, na­red­nik-vod­nik SDS na slu­žbi u Pa­lan­ci. Mar­ta 1944. pre­šao u čet­ni­ke sa gru­pom stra­ža­ra, pod pu­nom rat­nom opre­mom. Pr­vi je do­neo ho­land­ski mi­tra­ljez su­lun­dar u čet­ni­ke. Bio je ko­man­dant 4. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i u Bo­sni po­sta­vljen za ko­man­di­ra 1. če­te 1. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na re­or­ga­ni­zo­va­nog Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

32. Pe­rić To­me Ži­vo­jin–Ži­ka, ro­đen u Kr­nje­vu kod Ve­li­ke Pla­ne, na­red­nik-vod­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je sa pred­rat­nom slu­žbom u Ku­ma­no­vu, pa u Pa­lan­ci. Po­čet­kom ra­ta pri­klju­čio se SDS i ostao u Pa­lan­ci. Pred oslo­bo­đe­nje, u sa­sta­vu je­di­ni­ce Srp­skog udar­nog kor­pu­sa od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu. Na­vod­no po­gi­nuo kod Tu­zle to­kom po­vla­če­nja, po­čet­kom 1945.

33. Ognjanović

34. Pe­tro­ni­je­vić Če­do­mi­ra Do­bri­ca, že­le­zni­čar na slu­žbi u Pa­lan­ci, ro­dom iz Gru­že. Je­dan od pr­vih ile­ga­la­ca Rav­no­gor­skog po­kre­ta u ovom kra­ju. Bio je šef ile­gal­nog že­le­znič­kog šta­ba JVuO ko­ji je vr­šio di­ver­zi­je u Šu­ma­di­ji. Uhap­šen je od Ne­ma­ca je­se­ni 1942, spro­ve­den na Ba­nji­cu, pa na Ja­jin­ce i stre­ljan po­čet­kom 1943.

35. Ra­do­va­no­vić Ni­ko­le Alek­sa-Žu­ti, rođ. 1912, sa­rač, bio je do­bar drug Pa­je Mi­tro­vi­ća i za­jed­no su igra­li kar­te sa jed­nim Pa­lan­ča­ni­nom, ina­če ko­mu­ni­stom po opre­de­lje­nju. „Part­ner“ ga je zbog nje­go­vih an­ti­ko­mu­ni­stič­kih sta­vo­va po­sle oslo­bo­đe­nja pro­ka­zao ko­mu­ni­sti­ma, ko­ji su ga od­mah mo­bi­li­sa­li. Spro­ve­den je u Be­o­grad kao mo­bi­li­sa­ni voj­nik i ta­mo ubi­jen 5. ja­nu­a­ra 1945, po la­žnoj op­tu­žbi da je bio pri­pad­nik Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je.

36. Radosavljević Novaka Stevan, nestali

37. Radosavljević Novaka Vojislav,

38. Ra­kić Mi­la­na Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1909, ro­dom iz Ma­le Pla­ne. Kao si­ro­ma­šan rad­nik, to­kom ra­ta pre­vo­zio je ro­bu iz Ma­ke­do­ni­je za po­tre­be jed­ne pri­vat­ne fir­me. Sa­ra­đi­vao je sa čet­ni­ci­ma. Po oslo­bo­đe­nju je uhap­šen i stre­ljan od ko­mu­ni­sta u kru­gu ka­sar­ne, 9. novembra 1944.

39. Ristić Stevana Miodrag-Dragan, rođ. 1913, sudski činovnik, pre rata radio u Uroševcu, ali se 1940. vratio u Palanku i zaposlio u sudu. Pre rata navodno je pripadao Zboru. U Uroševcu mu je ostao deo porodice, pa je 1945. pošao da ih poseti. Uhapšen je od partizana i sproveden u Prištinu, gde mu se izgubio trag. Prema nekim verzijama, streljan je u Štimlju, na Kosovu.

40. Sa­vić M. Ste­van-Ste­va Ka­vur­ma, rođ. 1924. u Sa­ra­je­vu, uče­nik gim­na­zi­je, pred­sed­nik Rav­no­gor­ske omla­di­ne u Pa­lan­ci. Ra­dio ak­tiv­no me­đu omla­di­nom u Pa­lan­ci od 1943, zbog če­ga je jed­no vre­me bio u lo­kal­nom ljo­ti­ćev­skom za­tvo­ru. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

41. Si­mić Bo­ri­vo­je-Bo­ra, rođ. 1898. u Šap­cu, in­že­njer, teh­nič­ki di­rek­tor fa­bri­ke Ja­se­ni­ca. Sa­ra­đi­vao je ak­tiv­no sa čet­ni­ci­ma i po­ma­gao ih. Bio član ile­gal­nog Rav­no­gor­skog od­bo­ra u Pa­lan­ci, zbog če­ga je če­sto hap­šen od Ne­ma­ca i ljo­ti­će­va­ca. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta oko 14. ok­to­bra 1944. kod lo­kal­nog za­tvo­ra, po na­re­đe­nju ko­man­de me­sta.

42. Skač­kov Pe­tra Ser­gej, rođ. 1898. u me­stu Kič­kas kod Ki­je­va. Po­sle Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je iz­be­gao u Ju­go­sla­vi­ju i 1921. do­šao u Pa­lan­ku, na me­sto ko­man­dan­ta 5. ko­njič­kog pu­ka kra­lji­ce Ma­ri­je, u či­nu pu­kov­ni­ka Voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. U april­skom ra­tu ra­njen i za­ro­bljen od Ne­ma­ca i ote­ran u lo­gor. Pu­šten 1943. zbog bo­le­sti. Vra­tio se u Pa­lan­ku i do do­la­ska Cr­ve­ne ar­mi­je bio ne­u­tra­lan. Ok­to­bra 1944. od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma kao pri­pad­nik Srp­skog udar­nog kor­pu­sa. Po­gi­nuo pri­li­kom sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja čet­nič­ke ko­lo­ne po­čet­kom no­vem­bra 1944. na Ja­bu­ci kod Pri­je­po­lja.

43. Sta­no­je­vić Dra­go­lju­ba Ra­do­mir-Ra­de Čor­lan, rođ. 1914, ka­fe­dži­ja, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no za­ro­bljen od par­ti­za­na, a po­tom stre­ljan kao za­ro­blje­nik po­čet­kom 1945. kod Gra­ča­ni­ce.

44. Tasić Manojla Božidar-Mane, rođ. 1924., tokom rata bio na dobrovoljnom radu u Nemačkoj. Po povratku u Palanku 1944, nekoliko puta prošao je kroz varoš u uniformi „Hitler jugenda“. Posle oslobođenja ostao da se krije u Starom Selu. Uhvaćen od partizana, sproveden u Palanku, i po lažnoj optužbi da je bio u četnicima, ubijen batinama od komunista u palanačkom zatvoru novembra 1944.

45. Trup­če­vić Stje­pa­na Ste­van, rođ. 1924. u Ča­ko­ve­cu, svr­še­ni ma­tu­rant, ži­veo u Pa­lan­ci kao iz­be­gli­ca. Za­po­slen u Za­vo­du za pri­nud­no vas­pi­ta­nje omla­di­ne. Kao pa­sto­rak pot­po­ruč­ni­ka Ži­vo­ji­na Eri­ća pri­klju­čio se čet­ni­ci­ma pred po­vla­če­nje 7. ok­to­bra 1944. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

A z a nj a

1. Avra­mo­vić Ili­je Mi­lo­van, rođ. 1914, to­kom ra­ta mi­li­ci­o­ner pri se­o­skoj žan­dar­me­rij­skoj sta­ni­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu.

2. Ba­ba­nić Ste­va­na Mi­lo­sav-Mika, rođ. 1927, ko­vač, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao na Zelengori maja 1945.

3. Ba­ti­nić Mi­o­dra­ga Mi­li­ja, rođ. 1922, svr­še­ni ma­tu­rant, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

4. Ba­ti­nić Sve­ti­sla­va Du­šan–Du­ško Ćo­pa, rođ. 1920, svr­še­ni ma­tu­rant, si­no­vac Če­de Ba­ti­ni­ća. Pre ra­ta fud­ba­ler se­o­skog klu­ba. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

5. Ba­ti­nić Mi­li­je Če­do­mir-Če­da, rođ. 1890, in­du­stri­ja­lac i mli­nar, ugle­dan i po­što­van do­ma­ćin, osni­vač se­o­skog fud­bal­skog klu­ba i član Rav­no­gor­skog od­bo­ra. Spa­sa­vao se­o­ske ko­mu­ni­ste od čet­ni­ka, a Nem­ci su ga 1944. zbog sa­rad­nje sa čet­ni­ci­ma sa još ne­ko­li­ko Aza­nja­ca ote­ra­li na Ba­nji­cu. Uhap­šen je od se­o­skih ko­mu­ni­sta u svo­joj ku­ći. Stre­ljan u no­ći iz­me­đu 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, sa dru­gim ugled­nim me­šta­ni­ma, a ku­ća mu je opljač­ka­na.

6. Ba­čuj­kov Đor­đa Ži­van-Ži­ka, rođ. 1899. u se­lu Čen­ta, op­šti­na Ko­va­či­ca, žan­dar­me­rij­ski na­red­nik, ko­man­dir žan­dar­me­rij­ske sta­ni­ce u Aza­nji. Ra­nio ga je je­dan lo­kal­ni ko­mu­ni­sta, pri­li­kom na­pa­da na sta­ni­cu, u no­ći 2/3. apri­la 1943, iako je sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma i kre­nuo da im se pre­da. Umro je iste no­ći na pu­tu za bol­ni­cu u Pa­lan­ci.

7. Bog­da­no­vić Ma­te­je Bra­ni­mir-Ba­ja, rođ. 1921, uči­telj, fud­ba­ler se­o­skog klu­ba, sa tri bra­ta član Zbo­ra. Okle­ve­tan od se­o­skih ko­mu­ni­sta da je fa­ši­sta i zli­ko­vac. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 5. ok­to­bra 1941. u se­lu, u bli­zi­ni ku­će Sta­ni­sla­va Pa­li­ća, pr­vog da­na po­što je kre­nuo na po­sao.

8. Vu­li­će­vić Ži­vo­te Ži­va­din-Bec­ko, rođ. 1899, ljo­ti­će­vac i pred­sed­nik op­šti­ne to­kom 1941. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta kra­jem ok­to­bra 1944. u Pa­lan­ci.

9. Vu­li­će­vić Ra­doj­ka Ži­va­din, rođ. 1908, uči­telj u Vla­škom Do­lu, ak­tiv­ni ljo­ti­će­vac. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 4/5. sep­tem­bra 1943. u Vla­škom Do­lu, jer je 1942. uhap­sio par­ti­za­na Mi­la­di­na Pro­ki­ća iz Aza­nje i pre­dao ga Nem­ci­ma.

10. Vu­li­će­vić Dra­go­lju­ba Alek­san­dar–Aca, rođ. 1926, tr­go­vač­ki po­moć­nik, ak­ti­van član Rav­no­gor­ske omla­di­ne i pra­ti­lac ka­pe­ta­na Mi­haj­la Ko­či­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

11. Vu­lo­vić An­dri­je Ži­vo­jin, rođ. 1896, sa­rad­nik par­ti­za­na. Mo­bi­li­san u čet­ni­ke 1944. i do­de­ljen šta­bu 2. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

12. Gro­mo­vić Mi­le­te Sve­to­mir, rođ. 1926, pra­ti­lac ka­pe­ta­na Mi­haj­la Ko­či­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao na Zelengori maja 1945.

13. Đor­đe­vić Mi­lo­sa­va Bo­ri­vo­je–Bo­ra, rođ. 1923, uhva­ćen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 8/9. de­cem­bra 1943, jer je bio u in­tim­nim od­no­si­ma sa že­nom jed­nog se­o­skog pr­vo­bor­ca, ko­ji je po­gi­nuo u za­pad­noj Sr­bi­ji. Par­ti­za­ni su ga opo­mi­nja­li da ne ide kod nje, ali ih on ni­je po­slu­šao. Jed­ne no­ći do­šli su u se­lo, uhva­ti­li ga, od­ve­li u se­o­ske li­va­de, gde su ga ski­nu­li go­log. Ubi­li su ga is­pa­liv­ši mu me­tak u če­lo.

14. Đor­đe­vić Ži­vo­ji­na Dra­gi­ša, rođ. 1899. u Ve­li­koj Kr­sni, tr­go­vac. Sa maj­kom se do­se­lio u Aza­nju i tu od­ra­stao. Pre ra­ta od­se­lio se za Za­greb, gde je dr­žao ka­fa­nu. To­kom ra­ta bio je bli­zak ge­ne­ra­lu Dra­ži Mi­ha­i­lo­vi­ću. Nestao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

15. Đor­đe­vić Dra­gi­še Mag­da­le­na-Le­na, rođ. 1926. u Za­gre­bu, uče­ni­ca. Oti­šla je za ocem sa čet­ni­ci­ma i ne­sta­la 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

16. Je­lić Ve­li­mi­ra Ar­sen, rođ. 1924, ma­šin­bra­var, ak­ti­van član Rav­no­gor­ske omla­di­ne. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

17. Ka­rić Ve­li­mi­ra Vo­ji­slav, rođ. 1921, sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­gi­nuo ne­ho­ti­ce kao mo­bi­li­sa­ni čet­nik pri­li­kom či­šće­nja oruž­ja kod cr­kve­ne por­te, 12. ju­na 1944.

18. Ke­ljać Pe­tra Če­do­mir-Če­da Vam­pir, rođ. 1922, sto­lar, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Uhap­šen je od ko­mu­ni­sta od­mah po oslo­bo­đe­nju i stre­ljan 15. ok­to­bra 1944. u Se­lev­cu.

19. Ma­rin­ko­vić Ili­je Mla­den, rođ. 1886, ugle­dan se­ljak, za­me­nik ko­man­dan­ta se­la u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO. Hap­šen je od Ne­ma­ca i ljo­ti­će­va­ca, a 1944. bio na Ba­nji­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, a ku­ća mu je opljač­ka­na. Sin je­di­nac mu je je­se­ni 1944. mo­bi­li­san od ko­mu­ni­sta i upu­ćen na front u Hr­vat­skoj, gde je po­gi­nuo.

20. Mar­ko­vić Va­si­li­ja Rad­mil, rođ. 1903, de­lo­vo­đa op­šti­ne i uz­o­ran slu­žbe­nik, pre ra­ta vi­še pu­ta na­gra­đi­van. Ubi­jen od ko­mu­ni­ste Bra­ni­sla­va Po­po­vi­ća iz Se­lev­ca 5. ok­to­bra 1941. u se­lu, u bli­zi­ni ku­će Sta­ni­sla­va Pa­li­ća.

21. Mar­ko­vić Rad­mi­la Vla­de­ta, rođ. 1925, uče­nik gim­na­zi­je, pra­ti­lac ka­pe­ta­na Mi­haj­la Ko­či­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri i ubi­jen po­lo­vi­nom ma­ja 1945.

22. Ma­te­jić Sve­to­za­ra Sto­ji­mir-Mi­ća, rođ. 1916, re­zer­vni na­red­nik, ko­man­dir če­te JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao ko­man­dir 2. če­te 2. ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

23. Ma­te­jić Sve­to­za­ra Bra­ni­slav-Bra­na, rođ. 1922, to­kom ra­ta ak­ti­van pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

24. Ma­te­jić Ži­va­di­na Mi­le­ta-Mit­ko, rođ. 1917, sim­pa­ti­zer čet­ni­ka, ubi­jen od ko­mu­ni­sta bez ika­kvog raz­lo­ga u svom dvo­ri­štu u no­ći 11/12. fe­bru­a­ra 1944. Ubi­stvo je po­či­nje­no, na­vod­no, da bi se osve­tio Dra­gi­ša Šu­le­jić, ko­ji je po­gi­nuo u Ma­te­ji­ći­ma, a s či­jom po­gi­bi­jom Mi­le­ta ni­je imao ve­ze.

25. Mi­lo­je­vić Mi­la­na Gmi­tar, rođ. 1899, ko­man­dant se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO, re­zer­vni pod­na­red­nik. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i u po­vla­če­nju na­vod­no za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta. Pre­ma ne­for­mal­nom sa­zna­nju, ubi­jen kod so­la­ne u Tu­zli po­čet­kom 1945, sa još 150 za­ro­blje­nih čet­ni­ka.

26. Mi­lo­še­vić Sve­to­za­ra Mla­den, rođ. 1909. u se­lu Voj­kov­ci pod Rud­ni­kom, sve­šte­nik, pa­roh tre­ći azanj­ski, član Zbo­ra. Pri­li­kom do­la­ska u se­lo 5. ok­to­bra 1941, par­ti­za­ni su hte­li da li­kvi­di­ra­ju ču­ve­nog po­pa Ko­stu Maj­sto­ro­vi­ća. Po­što ga ni­su na­šli, uhva­ti­li su Mi­lo­še­vi­ća. Je­dan od par­ti­za­na je šap­nuo Mi­lo­še­vi­ću da be­ži; on je po­tr­čao, ali je dru­gi par­ti­zan pri­pu­cao iz pu­ške i ra­nio ga, u bli­zi­ni se­o­skog cr­kve­nog do­ma. Do­tu­kao ga je ko­mu­ni­sta Še­rif Hu­sre­fo­vić iz Pa­lan­ke.

27. Mi­tro­vić Ste­va­na Ra­do­mir-Raj­ko Mu­ža, rođ. 1910, tr­go­vac, vla­snik rad­nje u se­lu. Jed­no vre­me ko­man­dir če­te JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

28. Ni­ko­di­je­vić Mi­lu­ti­na Mi­lo­van, rođ. 1900, stoč­ni tr­go­vac i ugle­dan do­ma­ćin, to­kom oku­pa­ci­je na­vod­no je pro­ka­zao jed­nog se­o­skog ko­mu­ni­stu ko­man­di SDS. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u Pa­lan­ci kra­jem ok­to­bra 1944. Sin mu je je­se­ni 1944. mo­bi­li­san od ko­mu­ni­sta i po­slat na Srem­ski front, gde je po­gi­nuo.

29. Ni­ko­sa­vić Ob­ra­da Lju­bo­mir, rođ. 1930, uče­nik, ubi­jen od par­ti­za­na u nji­vi u se­lu 10. av­gu­sta 1944, pri­li­kom pa­lje­nja vr­ša­li­ca.

30. No­va­ko­vić S. Bu­di­mir-Bu­da, rođ. 1897, pre bor­be sa par­ti­za­ni­ma u Grč­cu, žan­dar­mi iz Pa­lan­ke su ga po­ve­li kao vo­di­ča. Pri­li­kom bor­be par­ti­za­ni ga za­ro­bi­li i ubi­li istog da­na, 30. ma­ja 1943.

31. Pa­vli­će­vić Mi­li­vo­ja Mi­lo­van-Va­ne, rođ. 1885, op­štin­ski kmet, to­kom ra­ta čet­nič­ki sa­rad­nik. Po­sle oslo­bo­đe­nja je uhap­šen. Po­be­gao iz za­tvo­ra i od­met­nuo se. Krio se u Kr­nje­vu. Uhva­ćen od ko­mu­ni­sta kra­jem 1944, ote­ran u Pa­lan­ku i ta­mo u za­tvo­ru ubi­jen bez su­da. Ubio ga je ko­mu­ni­stič­ki ču­var, Li­ča­nin, udar­ci­ma kol­ca u gla­vu.

32. Pa­vli­će­vić Mi­ha­i­la Ste­van, rođ. 1904, tr­go­vac, re­zer­vni na­red­nik, vla­snik rad­nje u Ma­lom Po­ža­rev­cu kod So­po­ta. Sa­ra­đi­vao je i sa čet­ni­ci­ma i sa par­ti­za­ni­ma. Jed­nom pri­li­kom ni­je imao da par­ti­za­ni­ma is­po­ru­či do­volj­no so­li, pa je u stra­hu po­be­gao. Uhva­ćen je od ko­mu­ni­sta i ubi­jen 22. sep­tem­bra 1941.

33. Pa­vlo­vić Đor­đa Mi­li­ja-Mi­ca Pu­ra-Pu­ra Ka­sa­pin, rođ. 1903, me­sar, po­znat kao vre­dan maj­stor. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i u po­vla­če­nju kroz Bo­snu na­vod­no za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta, a po­tom ubi­jen kod so­la­ne u Tu­zli po­čet­kom 1945.

34. Pa­vlo­vić Vla­di­mi­ra Bla­go­je-Bla­ža Ne­dić, rođ. 1884, je­dan od naj­u­gled­ni­jih se­o­skih do­ma­ći­na, jed­no vre­me pred­sed­nik op­šti­ne Aza­nja; pred­sed­nik se­o­skog Rav­no­gor­skog od­bo­ra, a ka­sni­je i ko­man­dant se­la. Spa­sao ve­li­ki broj ko­mu­ni­sta od čet­ni­ka. Ču­vao je se­lo od stra­da­nja, a le­ta 1944. pre­ko pred­rat­nih ve­za i lič­nim pri­ja­telj­stvom sa ge­ne­ra­lom Ne­di­ćem iz­vu­kao 17 Aza­nja­ca sa Ba­nji­ce. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, a ku­ća mu je opljač­ka­na.

35. Pa­vlo­vić Mi­lo­va­na Ži­vo­ta-Ži­ka, rođ. 1907, ugle­dan do­ma­ćin, pre ra­ta slu­žio voj­sku u Kra­lje­voj gar­di, u je­di­ni­ci Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća. To­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma od pr­vih da­na i bio član Rav­no­gor­skog od­bo­ra. Zbog sa­rad­nje sa čet­ni­ci­ma bio je i na Ba­nji­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, a ku­ća mu je opljač­ka­na. Po­ku­plje­ne su mu i po­ro­dič­ne fo­to­gra­fi­je.

36. Pan­te­le­jić Vla­di­mi­ra Bo­go­sav, rođ. 1908, de­lo­vo­đa op­šti­ne. Pri­li­kom sla­nja ne­kih me­šta­na na pri­nud­ni rad, na­vod­no im je go­vo­rio da „mu po­zdra­ve Hi­tle­ra“. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u se­lu u no­ći 22/23. ju­la 1943, pri­li­kom pa­lje­nja vr­ša­li­ca.

37. Pan­tić Pa­vla Du­šan-Du­ško, rođ. 1883, ugle­dan do­ma­ćin, član Ze­mljo­rad­nič­ke stran­ke, bli­zak pri­ja­telj Dra­gi­še Šu­le­ji­ća. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u Vla­škom do­lu u no­ći 4/5. sep­tem­bra 1943, na­vod­no kao ne­pri­ja­telj re­vo­lu­ci­je.

38. Pan­tić Du­ša­na Živ­ko, rođ. 1903, ko­mu­ni­sti su mu le­ta 1943. za­pa­li­li vr­ša­li­cu, zbog če­ga ih je jav­no po se­lu kri­ti­ko­vao i pso­vao. Po­sle ubi­stva oca još vi­še je go­vo­rio pro­tiv njih. Ubi­jen je od ko­mu­ni­sta u no­ći 20/21. ok­to­bra 1944. u po­te­su Bo­cin bu­nar u Se­lev­cu. Po­sle ra­ta ce­lo­kup­no po­kuć­stvo mu je opljač­ka­no.

39. Pe­kić Spa­so­ja Vo­ji­slav, rođ. 1910, sa­rad­nik čet­ni­ka. Jed­nom pri­li­kom, dok je bio mo­bi­li­san u čet­nič­koj se­o­skoj stra­ži ba­ti­nao je se­o­skog ko­mu­ni­stu-iz­be­gli­cu To­zu mo­le­ra, ka­ko bi ga spa­sio li­kvi­da­ci­je. Uhap­šen je u svo­joj ku­ći i ve­zan od se­o­skih ko­mu­ni­sta i To­ze mo­le­ra ko­jem je spa­sao ži­vot, a po­tom ubi­jen hi­ci­ma u gla­vu, u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, pri po­ku­ša­ju bek­stva. Ku­ća mu je po ubi­stvu opljač­ka­na.

40. Po­po­vić Đor­đa Vi­to­mir, rođ. 1916, to­kom ra­ta mi­li­ci­o­ner pri se­o­skoj žan­dar­me­rij­skoj sta­ni­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu.

41. Po­po­vić Ti­ho­mi­ra Mi­lo­van-Mi­le, rođ. 1926, op­štin­ski pi­sar, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao na Zelengori maja 1945.

42. Ra­di­vo­je­vić Živ­ka Dra­gi­ca-Dra­ga, rođ. 1916, uhap­še­na od ko­mu­ni­sta sre­di­nom ok­to­bra 1944. i stre­lja­na u se­lu u no­ći 19/20. ok­to­bra, jer je bi­la pro­tiv­nik ko­mu­ni­sta i sa­rad­nik SDS, a brat joj je po­gi­nuo u čet­ni­ci­ma.

43. Ra­di­vo­je­vić Živ­ka Ra­di­vo­je, rođ. 1919, čet­nič­ki sa­rad­nik i ku­rir. Za­ro­bljen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta 7. ju­la 1944. na Brd­nja­ku kod Se­lev­ca, no­se­ći po­štu čet­nič­koj ko­man­di na Ko­sma­ju.

44. Sto­ja­no­vić Mi­haj­la Bog­dan-Br­blja, rođ. 1910, in­du­stri­ja­lac i mli­nar, fud­ba­ler se­o­skog klu­ba. Bio je ve­o­ma bo­gat i kao ta­kav jed­no vre­me pred­sed­nik se­o­skog Rav­no­gor­skog od­bo­ra. Zbog sa­rad­nje sa čet­ni­ci­ma bio je na Ba­nji­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, sa dru­gim ugled­nim Azanj­ci­ma.

45. Sto­jić S. Bo­ži­dar-Bo­ža Er­cov, rođ. 1908, mo­nar­hi­sta, na jed­noj svad­bi po­sle ra­ta no­sio je sli­ku kra­lja Pe­tra II. Po­sle du­gog mal­tre­ti­ra­nja i iži­vlja­va­nja nad njim, ubi­li su ga se­o­ski ko­mu­ni­sti 17. ja­nu­a­ra 1946, a po­tom ga ba­ci­li u se­o­ski bu­nar. Na­đen je su­tra­dan u bu­na­ru, oko ko­ga je u sne­gu osta­la lo­kva kr­vi.

46. Sto­ji­sa­vlje­vić Smi­lja, rođ. 1912. u se­lu Do­bro Se­lo kod Bo­san­ske Kru­pe, iz­be­gli­ca na­sta­nje­na u Aza­nji kod Ži­va­di­na To­ši­ća. Ubi­je­na od ko­mu­ni­sta pre­ru­še­nih u čet­ni­ke u se­o­skim nji­va­ma, u no­ći 8/9. ma­ja 1944. zbog lju­bav­nog tro­u­gla u ko­me se na­šla.

47. Stoj­ko­vić Sto­ja­na Mi­lo­sav, rođ. 1921, mo­bi­li­san u čet­ni­ke. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Se­lev­cu 13. sep­tem­bra 1944. i istog da­na ubio ga je nje­gov kom­ši­ja, par­ti­zan.

48. To­šić S. Ži­va­din, rođ. 1901, to­kom ra­ta kod nje­ga je ži­ve­la iz­be­gli­ca Smi­lja Sto­ji­sa­vlje­vić, ko­ja mu je po­sta­la lju­bav­ni­ca. Iz lju­bo­mo­re je pro­ka­zan par­ti­za­ni­ma, pri tom i okle­ve­tan. Ubi­jen u se­lu od ko­mu­ni­sta pre­ru­še­nih u čet­ni­ke u no­ći 8/9. ma­ja 1944.

49. Ćo­sić Ko­sta­di­na Lju­bo­mir, rođ. 1927, ak­tiv­ni pri­pad­nik Rav­no­gor­ske omla­di­ne. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

B a n i č i n a

1. Vu­če­tić Sve­to­li­ka Dra­go­slav, rođ. 1920, pin­tor, 1942. stu­pio u čet­ni­ke Ko­ste Pe­ćan­ca, u od­red Sve­te Ra­ki­ća. Ka­sni­je sa Ra­ki­ćem pre­šao u Ko­smaj­sku bri­ga­du JVuO. Uhap­šen od Ne­ma­ca 10. ju­na 1943. u Sib­ni­ci kod So­po­ta i pre­ba­čen u Be­o­grad. Stre­ljan 11. av­gu­sta 1943. na Ba­nji­ci.

2. Ži­va­no­vić Lju­bo­mi­ra Mi­la­din, rođ. 1909, od čet­ni­ka mo­bi­li­san i po­slat na zbor­no me­sto u Ba­šin. Na pu­tu ka Ba­ši­nu od Na­ta­li­na­ca na mo­to­ci­klu na­i­šli su Nem­ci, a on je po­čeo da be­ži. Nem­ci su pri­pu­ca­li i ubi­li ga, 28. no­vem­bra 1943.

3. Ilić Dra­go­slav-Ma­čak, to­kom oku­pa­ci­je po­ku­šao je da pod­met­ne lo­šu ov­či­ju vu­nu i pre­va­ri Gru­ji­cu Pe­ri­ća, ko­ji je od op­šti­ne od­re­đen za ot­ku­plji­va­ča. Gru­ji­ca je od­bio da ta­kvu vu­nu pri­mi, te je usle­di­la tu­ča u ko­joj je Dra­go­slav iz­vu­kao de­blji kraj. Pred oslo­bo­đe­nje, 8. ok­to­bra, na jed­noj svad­bi na Ka­ra­u­li, Dra­go­slav je ubio Gru­ji­cu. Po oslo­bo­đe­nju, Gru­ji­čin brat Raj­ko stu­pio je u se­o­sku mi­li­ci­ju, te je na nje­go­vu ini­ci­ja­ti­vu mi­li­ci­ja 18. ok­to­bra uhap­si­la Dra­go­sla­va, spro­ve­la ga za Pa­lan­ku, gde je stre­ljan na Ru­di­na­ma ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je. Raj­ka Pe­ri­ća ta­ko­đe će ko­mu­ni­sti ka­sni­je ubi­ti.

4. Je­lić Ili­je Bo­ži­dar-Bo­ža, rođ. 1922, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Po­gi­nuo 14. mar­ta 1945. u bun­ke­ru na Ka­ra­u­li, od bom­bi ko­ju su ba­ci­li pri­pad­ni­ci KNOJ-a.

5. Je­lić Mi­la­na Bra­ti­slav, rođ. 1926, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Ubi­li su ga iz mi­tra­lje­za pri­pad­ni­ci po­ter­nog ode­lje­nja KNOJ-a 14. mar­ta 1945, kod bun­ke­ra u nje­go­vom dvo­ri­štu, iako je že­leo da im se pre­da.

6. Jo­va­no­vić An­dre­je Mi­lan, rođ. 1910, mo­bi­li­san u čet­ni­ke 1944, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no stra­dao kod Tu­zle po­čet­kom 1945.

7. La­za­re­vić Vla­di­mi­ra Dra­gi­ca, rođ. 1924, lju­bav­ni­ca se­o­skog čet­ni­ka Mi­ce Mar­ko­vi­ća; bi­la je po­sle ra­ta od­met­nu­ta sa njim. Ubi­je­na od ko­mu­ni­sta 1. ju­na 1946. za­jed­no sa Mi­com i do­te­ra­na u cen­tar se­la. Nji­ho­vi le­še­vi bi­li su za­gr­lje­ni.

8. Lu­ko­vić Mi­la­na Bo­ži­dar, rođ. 1904, sin mu je 1944. po­zvan na mo­bi­li­za­ci­ju u čet­ni­ke, pa ga je me­njao u je­di­ni­ci. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao po­čet­kom 1945. u se­ver­noj Bo­sni, to­kom po­vla­če­nja.

9. Mar­ko­vić Dra­go­sla­va Mi­lo­van-Mi­ca, rođ. 1918, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, na du­žno­sti u ko­man­di me­sta. Po oslo­bo­đe­nju se od­met­nuo i uhva­tio ve­zu sa čet­ni­ci­ma ko­ji su do­šli iz Bo­sne. Pre­dao se, a ka­sni­je se opet od­met­nuo. Uhva­ćen je i ubi­jen 1. ju­na 1946, a nje­gov leš bio je iz­lo­žen u se­lu za­jed­no sa nje­go­vom de­voj­kom Dra­gi­com La­za­re­vić. Iz­lo­že­ni su za­gr­lje­ni. Je­dan se­o­ski ko­mu­ni­sta opa­lio mu je mr­tvom me­tak u gla­vu, ko­ji je pro­šao kroz ko­kar­du na ka­pi.

10. Mar­ko­vić Mi­lije Slo­bo­dan, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio u 19. bir­čan­skoj bri­ga­di NOVJ. U pr­voj bor­bi sa Nem­ci­ma i usta­ša­ma kod Odža­ka 1945, sam se ra­nio u ru­ku ka­ko bi iz­be­gao da­lje bor­be, pa je sme­šten u bol­ni­cu u Mo­dri­či. Iz­ve­den iz bol­ni­ce i ubi­jen od ko­mu­ni­sta, 5. ma­ja 1945.

11. Mi­lu­ti­no­vić Ži­vo­te Lju­bo­mir-Lju­ba Bu­ba­njac, rođ. 1900, pra­ti­lac ko­man­dan­ta se­la pri JVuO Ra­do­sa­va Mi­len­ti­je­vi­ća i pri­pad­nik čet­nič­ke voj­ne po­li­ci­je. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

12. Mir­ko­vić Pe­tra Bla­go­je, rođ. 1876, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je od 1912. do 1918, gde je ra­nja­van. Re­zer­vni ko­njič­ki ka­pe­tan I kla­se sa So­lu­na, ra­di­kal, je­dan od naj­u­gled­ni­jih lju­di u Do­njoj Ja­se­ni­ci. Pre ra­ta pre­šao u Zbor Di­mi­tri­ja Ljo­ti­ća i bio član Ob­la­snog od­bo­ra sa­ve­za ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga. Po­ja­vom par­ti­za­na po­čeo je da agi­tu­je pro­tiv njih. Par­ti­za­ni su or­ga­ni­zo­va­li na­pad na nje­go­vu ku­ću sep­tem­bra 1941. i ra­ni­li nje­go­vu su­pru­gu Živ­ku, ali im je on po­be­gao i skri­vao se u Vo­di­ca­ma. Ubi­jen iz za­se­de ka­da je ko­li­ma te­rao dža­ko­ve sa bra­šnom i ku­ku­ru­zom, od jed­nog bor­ca Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te, 22. ok­to­bra 1941. kod vo­dič­ke če­sme. Ko­mu­ni­sti su mu na­re­di­li da od­lo­ži pu­šku ko­ju je imao, ali im je on od­go­vo­rio da oruž­je ne da­je man­gu­pi­ma, na­kon če­ga su ga ubi­li hi­cem u gla­vu. Gru­pom par­ti­za­na ko­ja ga je ubi­la ko­man­do­vao je Mi­ka Go­lu­bo­vić iz Pa­lan­ke.

13. Pe­rić Cvet­ka Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1914, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Po­gi­nuo 14. mar­ta 1945. u bun­ke­ru na Ka­ra­u­li, od bom­be ko­ju su ba­ci­li pri­pad­ni­ci KNOJ-a.

14. Pe­rić Pe­tra Ra­do­mir-Raj­ko, rođ. 1915, po oslo­bo­đe­nju bio u se­o­skoj mi­li­ci­ji ko­ju su for­mi­ra­li ko­mu­ni­sti. Me­đu­tim, ka­da je do­bio mo­bi­li­za­cij­ski po­ziv za front ni­je že­leo da se oda­zo­ve, pa se od­met­nuo i krio. Ubi­jen po­sle mu­če­nja 14. mar­ta 1945. u svo­joj ze­mu­ni­ci na Ka­ra­u­li od stra­ne pri­pad­ni­ka po­ter­ne je­di­ni­ce KNOJ-a.

15. Pe­rić Sve­to­za­ra Ra­do­mir, rođ. 1923, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Po­gi­nuo 14. mar­ta 1945. u bun­ke­ru na Ka­ra­u­li, od bom­be ko­ju su ba­ci­li pri­pad­ni­ci KNOJ-a.

16. Pe­tro­vić Ra­do­mi­ra Mi­lo­rad-Mi­le, rođ. 1915, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Po­gi­nuo 14. mar­ta 1945. u bun­ke­ru na Ka­ra­u­li, od bom­be ko­ju su ba­ci­li pri­pad­ni­ci KNOJ-a.

17. Pe­tro­vić Va­si­li­ja Fi­lip-Fi­ća, rođ. 1911, ko­lar, mo­bi­li­san u čet­ni­ke Gor­ske kra­lje­ve gar­de, od­stu­pio sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

18. Ra­kić Mi­ja­i­la Sve­to­mir-Sve­ta, rođ. 1910, stu­dent pra­va, pre ra­ta po­li­cij­ski pi­sar u Be­o­gra­du i re­zer­vni po­ruč­nik. Bio je po­zna­ti čet­nič­ki voj­vo­da Ko­ste Pe­ćan­ca i ko­man­dant Ko­smaj­skog čet­nič­kog od­re­da. Od pr­vih da­na sa­ra­đi­vao sa Dra­žom Mi­ha­i­lo­vi­ćem i or­ga­ni­zo­vao Rav­no­gor­ski po­kret. Ka­sni­je je for­mi­rao od­red JVuO na Ko­sma­ju, ko­ji ubr­zo pre­ra­sta u bri­ga­du. Raz­o­ru­žan od Ne­ma­ca u Sib­ni­ci kod So­po­ta sa svo­jim od­re­dom ju­na 1943. i 8. sep­tem­bra spro­ve­den na Ba­nji­cu. Stre­ljan od Ne­ma­ca na Ba­nji­ci 25. sep­tem­bra 1943.

19. Sa­vić Mi­la­na Ži­van-Ži­ra, rođ. 1887, ja­ko bo­gat čo­vek i član se­o­skog Rav­no­gor­skog od­bo­ra. U nje­go­voj ku­ći to­kom ra­ta če­sto je bo­ra­vio ka­pe­tan La­zo­vić. Po oslo­bo­đe­nju ni­je imao da is­po­ru­či do­volj­no ži­ta no­vo­for­mi­ra­nim vla­sti­ma. Od­ve­den od ko­mu­ni­sta u za­tvor u Sto­jač­ku, pa spro­ve­den za Pa­lan­ku, gde je obe­šen 13. juna 1946. Ko­mu­ni­sti su po­tom po­ro­di­ci re­kli da se sam obe­sio u za­tvo­ru, iako mu je ce­lo te­lo bi­lo pre­kri­ve­no mo­dri­ca­ma od ba­ti­na.

20. Ste­va­no­vić Ra­do­va­na Ra­di­vo­je, rođ. 1905, mo­bi­li­san od čet­ni­ka i po­slat na zbor­no me­sto u Ba­šin. Na pu­tu ka Ba­ši­nu od Na­ta­li­na­ca na mo­to­ci­klu na­i­šli su Nem­ci, a on je po­čeo da be­ži. Nem­ci su pri­pu­ca­li i ubi­li ga, 28. no­vem­bra 1943.

21. Su­bo­tić Mi­ha­i­la Bo­ri­vo­je-Bo­ra, rođ. 1903, re­zer­vni pod­na­red­nik, pri­pad­nik se­o­ske stra­že JVuO na ras­kr­sni­ci iz­me­đu Ba­ni­či­ne i Bo­šnja­na. Za vre­me ofan­zi­ve pro­tiv čet­ni­ka, na­i­šli su ljo­ti­ćev­ci od Ra­če i za­te­kli ga na stra­žar­skom me­stu. Vi­dev­ši za­pa­lje­nu va­tru, do­zva­li su ga i po­ko­si­li mi­tra­lje­zom, 15. fe­bru­a­ra 1944.

B a š i n

1. Đor­đe­vić Mi­ja­i­la Dra­go­slav-Dra­go­nja Ci­ga­nin, rođ. 1921, svi­rač, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Bo­ra­vio na te­re­nu Po­du­na­vlja i bio pra­ti­lac ko­man­dan­ta 8. po­du­nav­ske bri­ga­de JVuO Mi­lo­va­na Re­bi­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

2. Živ­ko­vić Mi­lu­ti­na Ve­li­mir, rođ. 1906, žan­dar­me­rij­ski po­ruč­nik na slu­žbi u Aran­đe­lov­cu. To­kom ra­ta bio u Polj­skoj stra­ži. Ostao da bra­ni Aran­đe­lo­vac od ko­mu­ni­sta pri je­di­ni­ca­ma Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO. Po­gi­nuo u bor­bi na pa­di­na­ma Bu­ku­lje 18. sep­tem­bra 1944.

3. Živ­ko­vić Lju­bo­mi­ra Mi­lo­sav-Ka­ma­raš, rođ. 1920, dr­vo­de­lja, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Po­sle oslo­bo­đe­nja krio se u Sep­ci­ma kod Ra­če. Uhap­šen od ko­mu­ni­sta, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 29. no­vem­bra 1944. na Ru­di­na­ma.

4. Zec Đu­ra Ste­van, rođ. 1925. u Lič­kom Pe­tro­vom Se­lu, iz­be­gli­ca, to­kom ra­ta ži­veo u Ba­ši­nu. Sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta na Ru­di­na­ma u Pa­lan­ci 17. ok­to­bra 1944.

5. Iva­no­vić Sve­to­li­ka Ra­do­sav-Su­di­ja, rođ. 1907, re­zer­vni po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i pred­rat­ni su­di­ja u Be­o­gra­du. Rav­no­go­rac od 1941. U to­ku ra­ta ka­pe­tan i ko­man­dant 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO, pa voj­ni isled­nik Gor­ske kra­lje­ve gar­de. Ka­sni­je po­stao ko­man­dant Le­pe­nič­ke bri­ga­de 2. šu­ma­dij­skog kor­pu­sa. U bi­ci pro­tiv ko­mu­ni­sta na Je­lo­voj go­ri u se­lu Do­bri­nja 8. sep­tem­bra 1944. te­ško ra­njen i pre­me­šten u čet­nič­ku voj­nu bol­ni­cu u Ra­či Kra­gu­je­vač­koj. Umro od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja 21. sep­tem­bra 1944. u Ra­či.

6. Mla­de­no­vić Mi­len­ti­ja Lju­bi­sav, rođ. 1888, pred­rat­ni pred­sed­nik se­o­ske op­šti­ne; to­kom ra­ta ko­man­dant se­la u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO. U nje­go­voj ku­ći jed­no vre­me bio je štab 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Spro­ve­den u Pa­lan­ku od­mah po oslo­bo­đe­nju i stre­ljan od ko­mu­ni­sta 29. no­vem­bra 1944. na Ru­di­na­ma.

7. Ni­ko­di­je­vić Mi­lu­ti­na Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1909, je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca Pa­lan­ke i oko­li­ne, voj­ni or­ga­ni­za­tor čet­ni­ka u Ba­ši­nu, ko­man­dir obu­ke i ko­man­dir se­o­ske če­te-1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

8. Star­če­vić Ste­va­na Mi­loš, rođ. 1881, pred­sed­nik op­šti­ne, to­kom ra­ta po­ma­gao par­ti­za­ne. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta 8. no­vem­bra 1944. u kru­gu ka­sar­ne. u Pa­lan­ci, kao bo­gat čo­vek, ka­ko bi mu lak­še od­u­ze­li imo­vi­nu. Ni­je mu po­mo­gla ni pe­ti­ci­ja ko­ju je pot­pi­sao ve­li­ki broj me­šta­na, a ko­ja sve­do­či da je bio ne­vin.

9. Ste­va­no­vić Dra­go­lju­ba Mi­lo­rad, rođ. 1918, mo­bi­li­san u čet­ni­ke; u pr­voj bor­bi u Dru­gov­cu pao u ru­ke par­ti­za­ni­ma, a po­tom stre­ljan na tim te­re­ni­ma, kra­jem ok­to­bra 1943.

V o d i c e

1. Jev­tić Pan­te­le­je Pe­tar, rođ. 1921, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

2. Po­po­vić Ni­ko­le Ži­va­din-Le­vin, rođ. 1925. u Sme­de­re­vu. Tri­de­se­tih go­di­na sa maj­kom se do­se­lio na po­ro­dič­no ima­nje u Vo­di­ca­ma. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Ra­do­va­no­vić Alek­san­dra Mi­lan, rođ. 1923, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no po­gi­nuo u okr­ša­ju sa par­ti­za­ni­ma na Mo­ta­ji­ci kod Der­ven­te mar­ta 1945.

4. Sto­ja­di­no­vić Mla­de­na Alek­san­dar, rođ. 1921, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

G l i b o v a c

1. Alek­sić(Tac­ko­vić) Du­ša­na Ži­vo­jin-Mi­ća, rođ. 1925, to­kom ra­ta čet­nič­ki sa­rad­nik. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

2. Ar­se­ni­je­vić Bo­ži­da­ra Alek­san­dar-Le­ka, rođ. 1926, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Ar­se­ni­je­vić Bo­ži­da­ra Dra­go­mir-Mi­ka, rođ. 1922, to­kom ra­ta čet­nič­ki sa­rad­nik. Pred oslo­bo­đe­nje se pri­klju­čio bra­tu, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

4. Di­mi­tri­je­vić Ži­vo­ji­na Ne­delj­ko-Sla­dan, rođ. 1910, či­nov­nik, to­kom ra­ta ve­za ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća sa sre­skim na­čel­ni­kom Ve­li­mi­ro­vi­ćem. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i umro od ti­fu­sa mar­ta 1945. na Vu­či­ja­ku, to­kom po­vla­če­nja kroz Bo­snu.

5. Di­mi­tri­je­vić Ra­do­va­na Ra­do­mir-Sla­vo­šić, rođ. 1925, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku kod Der­ven­te mar­ta 1945, u to­ku po­vla­če­nja kroz Bo­snu.

6. Ja­ni­ći­je­vić Ži­vo­ji­na Alek­san­dar-Le­sa, rođ. 1919, to­kom ra­ta čet­nič­ki sa­rad­nik. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 23. di­vi­zi­ju NOVJ. De­zer­ti­rao sa po­lo­ža­ja i vra­tio se u Gli­bo­vac. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u Pa­lan­ci 4. mar­ta 1945, kao opo­me­na dru­gim de­zer­te­ri­ma.

7. Lju­bi­čić Petra Mir­ko, rođ. 1915, iz­be­gli­ca iz okoline Pakraca, rezervni narednik, to­kom ra­ta ži­veo u Gli­bov­cu. Pre­šao iz SDK u čet­ni­ke 1942. Od 1944. jedno vreme bio komandant bataljona u 2. jaseničkoj brigadi JVuO. Oti­šao sa četnici­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

8. Lju­bi­čić Petra Sto­jan, rođ. 1909, iz­be­gli­ca iz okoline Pakraca, to­kom ra­ta ži­veo u Gli­bov­cu. Pre­šao iz SDK u čet­ni­ke 1942, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno poginuo na Zelengori maja 1945.

9. Ra­do­va­no­vić Mi­la­na Bo­ži­dar-Bo­ža, rođ. 1917, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta to­kom od­stu­pa­nja kroz Bo­snu, po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri. Ubi­jen u oko­li­ni Ka­li­no­vi­ka kra­jem ma­ja 1945.

10. Ra­do­va­no­vić Ste­va­na Ra­do­ji­ca-Bu­la-Bul­ko, rođ. 1922, stu­pio 1942. u spe­ci­jal­nu po­li­ci­ju, oda­kle je 1943. oti­šao u čet­ni­ke. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta to­kom od­stu­pa­nja kroz Bo­snu, po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri. Ubi­jen kod Ka­li­no­vi­ka kra­jem ma­ja 1945.

11. Ra­do­je­vić Vla­di­mi­ra Mi­ja­i­lo-Mi­la, rođ. 1909, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta to­kom od­stu­pa­nja kroz Bo­snu, po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri. Ubi­jen na muč­ki na­čin u bli­zi­ni Ka­li­no­vi­ka kra­jem ma­ja 1945.

12. Ra­do­sa­vlje­vić Ta­na­si­ja Du­šan-Du­la Ci­ga­nin, rođ. 1906, tr­go­vac, vla­snik se­o­ske ka­fa­ne, to­kom ra­ta čet­nič­ki sa­rad­nik. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

13. Ra­do­sa­vlje­vić Mom­či­la Če­do­mir–Če­da-So­ćur, rođ. 1903, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja, na slu­žbi u šta­bu 2. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

14. Sta­no­je­vić Mi­li­je Vla­di­mir-Vla­da, rođ. 1912, žandarme­rij­ski ka­pe­tan II kla­se Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je sa slu­žbom Sme­de­re­vu. To­kom ra­ta bio u Grad­skoj stra­ži SDS u Sme­de­re­vu, oda­kle je fe­bru­a­ra 1944. pre­ba­čen za ko­man­dan­ta stra­že u Za­vo­du za pri­nud­no pre­va­spi­ta­nje omla­di­ne u Pa­lan­ci. Ubr­zo je pri­šao čet­ni­ci­ma, gde je bio na slu­žbi u pre­kom su­du, pa u ko­man­di 8. po­du­nav­ske bri­ga­de JVuO. Po­gi­nuo na svoj ro­đen­dan 23. av­gu­sta 1944, u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Pe­tri­je­vu.

15. Stoj­ko­vić Mi­lo­va­na Mi­lan-Mi­lan­če, rođ. 1910, pred­rat­ni či­nov­nik šta­ba Va­zdu­ho­plov­ne ko­man­de, re­zer­vni ka­pe­tan. Sa­rad­nik čet­ni­ka od 1942. To­kom ra­ta glav­ni oba­ve­štaj­ni ofi­cir Sme­de­rev­skog kor­pu­sa, a jed­no vre­me je zbog to­ga bio na Ba­nji­ci i u Bor­skom rud­ni­ku. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

16. Stoj­ko­vić (Sa­rić) Sve­to­za­ra Mi­lo­rad, rođ. 1902, je­dan od naj­u­gled­ni­jih do­ma­ći­na u se­lu, to­kom ra­ta sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Bio na Ba­nji­ci. Ubi­jen 5. sep­tem­bra 1949. od ko­mu­ni­sta pod ko­man­dom po­sle mu­če­nja, kao ja­tak ne­pre­da­tih čet­ni­ka. Nje­gov leš su od­ne­li i ba­ci­li na ogra­du, ka­ko bi pred­sta­vi­li se­lu da je ubi­jen u bek­stvu. Ko­mu­ni­sti su mu po­tom po­kla­li sve svi­nje, po­pi­li vi­no i opljač­ka­li ku­ću, pa mu se u do­mu go­sti­ra­li tri da­na.

17. To­do­ro­vić Bo­ži­da­ra Bra­ni­slav-Bra­na Rus, rođ. 1923, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Od Ne­ma­ca 1944. uhap­šen i oteran u logor u Nemačkoj. Po­sle oslo­bo­đe­nja, od decembra 1945, na­sta­vio sa ot­po­rom pre­ma ko­mu­ni­stič­kim vla­sti­ma. Ubi­jen kao ne­pre­da­ti čet­nik 7. mar­ta 1948. u se­lu od jed­nog Gli­bov­ča­ni­na-sa­rad­ni­ka UDB-e. Taj Gli­bov­ča­nin se kao ne­ka­da­šnji čet­nik na­la­zio u za­tvo­ru, a nje­gov ro­đak, udbaš, obe­ćao mu je slo­bo­du uko­li­ko li­kvi­di­ra Ru­sa. „Biv­ši čet­nik“ je na to pri­stao, na­ma­mio ga u svo­ju ko­li­bu i za­da­vio ga.

G o l o b o k

1. Iva­no­vić Ni­ko­le Mi­lan, rođ. 1900, to­kom ra­ta sa­rad­nik par­ti­za­na. Po oslo­bo­đe­nju iza­bran za čla­na Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra. Skri­vao je dva si­na da ne idu na front i šti­tio se­lo od mo­bi­li­za­ci­je. Ko­mu­ni­sti su ga uhva­ti­li, spro­ve­li za Pa­lan­ku i stre­lja­li 4. mar­ta 1945, kao opo­me­nu za dru­ge de­zer­te­re. Si­no­vi su mu iste no­ći ote­ra­ni za Mla­de­no­vac.

2. Iva­no­vić Ži­ke Mi­la­din, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

3. Jo­zić Du­ša­na Bra­ni­slav-Ba­ne, rođ. 1926, gim­na­zi­ja­lac, ak­ti­vi­sta Rav­no­gor­ske omla­di­ne. Od 1944. bio u štabu Smederevskog korpusa; iste godine ranjen u borbi sa partizanima. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao u borbama u bosanskoj Posavini početkom 1945.

4. Ko­la­re­vić Mi­lo­ja Adam-Da­ma, rođ. 1891, an­ti­ko­mu­ni­sta, jed­nom pri­li­kom pri­ja­vio je par­ti­za­ne ko­man­di SDS u Pa­lan­ci. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 3. mar­ta 1944. pred se­o­skom ka­fa­nom, hi­cem u gla­vu.

5. Mi­lo­va­no­vić Mi­lo­ša Ra­do­sav-Ra­ja, je­dan od naj­u­gled­ni­jih do­ma­ći­na u se­lu, član Zbo­ra. Bio je po­ve­zan sa Ljo­ti­će­vom cen­tra­lom u Sme­de­re­vu. Ote­ran po oslo­bo­đe­nju u za­tvor u Pa­lan­ku i stre­ljan od ko­mu­ni­sta po­čet­kom no­vem­bra 1944. na Ru­di­na­ma.

6. Mi­lo­še­vić Mi­lu­ti­na Bo­ži­dar, rođ. 1917, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

7. Mi­tro­vić Ži­vo­te Vo­ji­slav-Ran­če, rođ. 1903, ljo­ti­će­vac, pred­sed­nik op­šti­ne. Ra­njen je u sto­mak pri na­pa­du par­ti­zan­ske troj­ke na op­šti­nu 23. ju­la 1943. i umro istog da­na.

8. Pe­tro­vić Ži­vo­te Mi­lan-Tr­ba, rođ. 1896, ko­man­dant se­la u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO od mar­ta 1944. Ču­vao je se­lo od stra­da­nja. Po oslo­bo­đe­nju ote­ran u za­tvor u Pa­lan­ku. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta po­čet­kom no­vem­bra 1944. na Ru­di­na­ma.

9. Po­po­vić Ži­vo­ji­na Dra­go­ljub-Lju­ba, rođ. 1900, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

10. Po­po­vić Ni­ko­le Mi­lo­sav-Mi­ka, rođ. 1907, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

11. Ra­do­va­no­vić Mi­la­na Mi­le­ta, rođ. 1902, par­ti­zan­ski pr­vo­bo­rac, de­zer­ti­rao iz je­di­ni­ce pred bor­bu sa Nem­ci­ma. Uhva­ćen i ubi­jen od biv­ših sa­bo­ra­ca – par­ti­za­na 18. sep­tem­bra 1941, na se­o­skoj ras­kr­sni­ci. Pr­va je žr­tva ko­mu­ni­stič­kog te­ro­ra u oko­li­ni Pa­lan­ke.

12. Raj­ko­vić Ži­vo­te Mi­lo­sav-Mi­ća Ša­rac, rođ. 1922, pra­ti­lac ka­pe­ta­na Mi­haj­la Ko­či­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma 2. ja­se­nič­ke bri­ga­de i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

D o b r i  D o

1. Be­ljić Jan­ka La­zar, rođ. 1892, to­kom ra­ta za­me­nik ko­man­dan­ta se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO, a od pro­le­ća 1944. ko­man­dant me­sta. Po oslo­bo­đe­nju ostao u se­lu. Li­šen slo­bo­de, ote­ran i stre­ljan od ko­mu­ni­sta na pu­tu ka Se­lev­cu 25. ok­to­bra 1944.

2. Be­ljić Mi­lu­ti­na Mom­či­lo-Ti­cin, rođ. 1927, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no za­ro­bljen po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri, a po­tom ubi­jen od ko­mu­ni­sta sa ve­li­kom gru­pom za­ro­blje­nih čet­ni­ka kra­jem ma­ja 1945. i ba­čen u ja­mu Po­nor kod Mi­lje­vi­ne.

3. Vo­ji­no­vić Vlaj­ka Mi­lo­sav-Mi­sa, rođ. 1910, to­kom ra­ta kra­će vre­me ko­man­dant se­o­skog ba­ta­ljo­na pri 7. po­du­nav­skoj bri­ga­di JVuO. Zbog uče­šća u ubi­stvu dvo­ji­ce par­ti­zan­skih sa­rad­ni­ka ro­bi­jao po oslo­bo­đe­nju u Za­be­li, a osu­đen je na 14 go­di­na. Po­be­gao iz za­tvo­ra i skri­vao se u Se­lev­cu, kod ku­ma Bra­ne Mi­lo­je­vi­ća. Uhva­ćen 10. apri­la 1946. i ubi­jen na li­cu me­sta kao ne­pre­da­ti čet­nik.

4. Vu­ko­sa­vlje­vić Živ­ka Ži­va­din, rođ. 1904, član Ze­mljo­rad­nič­ke stran­ke, ubi­jen od gru­pe par­ti­za­na kod ku­će 19. av­gu­sta 1943, za­to što je na­čel­ni­ku sre­za jed­nom pri­li­kom pri­ja­vio do­la­zak par­ti­za­na u svo­ju ku­ću.

5. Vu­ko­sa­vlje­vić Mi­la­na Ži­vo­jin-Ži­ka, rođ. 1889, sep­tem­bra 1943. iza­bran za pred­sed­ni­ka op­šti­ne. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta ra­no iz­ju­tra 4. ja­nu­a­ra 1944. u bli­zi­ni svo­je ku­će.

6. Mar­ko­vić Ži­vo­te Če­do­mir-Din­du­la, rođ. 1903, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Za­ro­bljen i stre­ljan od par­ti­za­na 11. av­gu­sta 1944. kod se­o­ske osnov­ne ško­le.

7. Mi­lo­še­vić Ve­se­li­na Ra­do­mir, rođ. 1921, oko tri me­se­ca bio u par­ti­za­ni­ma, ali ih je zbog bo­le­sti na­pu­stio. Uoči No­ve 1944. od­ve­den od čet­ni­ka i na sa­slu­ša­nju pri­znao da su par­ti­za­ni od­se­da­li u ku­ći Mi­le­te Sto­ja­di­no­vi­ća u Vla­škom Do­lu. Ka­sni­je su čet­ni­ci iz­vr­ši­li pre­tres Sto­ja­di­no­vi­će­ve ku­će i za­te­kli ko­mu­ni­ste; raz­vi­la se bor­ba u ko­joj je po­gi­nu­la Mi­le­ti­na kćer­ka Je­li­ca. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 20. sep­tem­bra 1944. u bli­zi­ni svo­je ku­će.

8. Mi­lu­ti­no­vić Mi­lu­ti­na Dra­go­mir-Du­la, rođ. 1906, ugle­dan do­ma­ćin, po­čet­kom ra­ta sa­rad­nik par­ti­za­na. Do­bio je od par­ti­za­na ra­dio apa­rat na ču­va­nje. Do­la­skom ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća u sme­de­rev­ski kraj, sa ko­jim je bio u kum­stvu, po­sta­je čet­nič­ki sa­rad­nik i čet­ni­ci­ma pre­da­je ra­dio apa­rat. Zbog to­ga ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 5/6. apri­la 1944, pred ka­pi­jom svo­je ku­će.

9. Mi­haj­lo­vić Đu­ra­đa Ži­va­din, rođ. 1900, za vre­me ra­ta zbog ubi­stva jed­nog me­šta­ni­na osu­đen na vre­men­sku ka­znu. Pred oslo­bo­đe­nje po­be­gao iz za­tvo­ra. Sep­tem­bra 1944, čuv­ši da do­la­ze Ru­si, stu­pio u čet­ni­ke i oti­šao sa nji­ma u Bo­snu, gde je ne­stao 1945. Na­vod­no za­ro­bljen po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri, a po­tom ubi­jen od ko­mu­ni­sta sa ve­li­kom gru­pom za­ro­blje­nih čet­ni­ka kra­jem ma­ja 1945. i ba­čen u ja­mu Po­nor kod Mi­lje­vi­ne.

10. Mi­ško­vić Mi­la­na Mom­či­lo, rođ. 1921, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta no­vem­bra 1944. na Je­za­vi u Sme­de­re­vu.

11. Ni­ko­lić Če­do­mi­ra Ra­do­mir-Ma­li Da­bić, rođ. 1923. u Mi­haj­lov­cu, ži­veo u Do­brom Do­lu. Na­di­mak je do­bio po čet­nič­kom ko­man­dan­tu Da­bi­ću iz Lu­gav­či­ne, ko­ga je mno­go vo­leo. Kao de­čak bio je sim­pa­ti­zer čet­ni­ka pa je i po­sle oslo­bo­đe­nja no­sio ko­kar­du. Zbog to­ga je ubi­jen od ko­mu­ni­sta na muč­ki na­čin kra­jem ok­to­bra 1944. u Dru­gov­cu.

12. Ob­ra­do­vić Mi­lo­ra­da Ra­do­ji­ca–Di­ca, rođ. 1917, de­lo­vo­đa op­šti­ne, ve­li­ki bo­em. Do go­la je svu­čen, a po­tom ubi­jen od ko­mu­ni­sta na dru­mu u bli­zi­ni ku­će Ži­va­di­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća ra­no uju­tro 4. ja­nu­a­ra 1944, iako se ni­je mno­go ba­vio po­li­ti­kom.

13. Ra­di­vo­je­vić Og­nja­na Ži­va­din, rođ. 1900, mo­bi­li­sa­ni čet­nik, stre­ljan od par­ti­za­na 14. ok­to­bra 1943. u bli­zi­ni ku­će Bog­da­na Ži­vi­ća. Na­vod­no, sla­bo je slu­šao i po­što­vao ma­će­hu Mi­loj­ku, maj­ku bu­du­ćeg par­ti­za­na Du­ša­na Pa­ni­ća iz Se­lev­ca, pa ga je on iz osve­te ubio.

14. Ra­di­vo­je­vić Ži­va­di­na Ži­vo­rad, rođ. 1922, iz osve­te što su mu ko­mu­ni­sti ubi­li oca, stu­pio je u čet­ni­ke. Oti­šao sa nji­ma u Bo­snu i ne­stao to­kom po­vla­če­nja 1945. Na­vod­no za­ro­bljen po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri, a po­tom ubi­jen od ko­mu­ni­sta sa ve­li­kom gru­pom za­ro­blje­nih čet­ni­ka kra­jem ma­ja 1945. i ba­čen u ja­mu Po­nor kod Mi­lje­vi­ne.

15. Ra­do­sa­vlje­vić Vla­di­mi­ra Ra­do­ji­ca, rođ. 1921. u Mi­haj­lov­cu, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Po­sle bor­be sa ljo­ti­ćev­ci­ma na Vra­il­ku iza­zvao je oku­pa­to­ra u Sa­ra­or­ci­ma, te je za­ro­bljen od gru­pe do­bro­vo­lja­ca, od­ve­den u atar Sko­ba­lja kod Sme­de­re­va, i li­kvi­di­ran kraj Mo­ra­ve, po­čet­kom mar­ta 1944.

16. Sta­ni­mi­ro­vić Mi­lo­ra­da Dra­gu­tin, rođ. 1903, zi­dar, ži­veo sa po­ro­di­com u Po­ža­rev­cu. Po­gi­nuo 1943. u bor­bi sa ko­mu­ni­sti­ma u oko­li­ni Pe­trov­ca na Mla­vi, za­jed­no sa si­nom.

17. Sta­ni­šić Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1899. u Aza­nji, ko­vač, to­kom ra­ta bio je u čet­ni­ci­ma. Uhap­šen i ubi­jen od Ljo­ti­će­vih do­bro­vo­lja­ca 2. mar­ta 1944. u Sme­de­re­vu, kod grad­skog gro­blja.

18. Sto­ja­no­vić Bo­go­mi­ra Dra­go­slav-Bi­ba, rođ. 1920, pod­na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, ko­man­dir Omla­din­ske če­te 4. ba­ta­ljo­na 7. po­du­nav­ske bri­ga­de JVuO, a ka­sni­je i ko­man­dant po­sad­nog od­re­da u Do­brom Do­lu. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Se­lev­cu 13. sep­tem­bra 1944.

19. Ča­i­ro­vić Ra­doj­ka Ra­do­mir-Rut­ko, rođ. 1917, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, a ka­sni­je ostao do­bro­volj­no u nji­ho­vim re­do­vi­ma. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta u bor­bi u Dru­gov­cu i ubi­jen u no­ći 16/17. ok­to­bra 1943.

20. Ča­i­ro­vić To­me Mi­li­ja-Mi­ca, rođ. 1890, sep­tem­bra 1941. pod­neo ostav­ku na me­sto pred­sed­ni­ka se­o­ske op­šti­ne i po­stao njen de­lo­vo­đa. Sim­pa­ti­zer čet­ni­ka. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 5/6. apri­la 1944. u bli­zi­ni svo­je ku­će, a kom­plet­no po­kuć­stvo mu je opljač­ka­no.

K u s a d a k

1. Avra­mo­vić Bo­go­mi­ra Ve­li­mir-Ve­lja, rođ. 1919, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

2. Ban­ko­vić Ži­vo­ji­na De­si­mir, rođ. 1924, bo­rac Mla­de­no­vač­ke bri­ga­de JVuO. Po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u iz­ne­nad­nom na­pa­du par­ti­za­na na čet­ni­ke, na stra­žar­skom me­stu Be­lu­će iz­me­đu Dru­gov­ca i Ve­li­ke Kr­sne.

3. Ban­ko­vić Ni­ko­le Dra­go­slav, rođ. 1922, opan­čar, pra­ti­lac ko­man­dan­ta se­la Mi­la­na Ste­pa­no­vi­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma kao mo­bi­li­san i ne­stao to­kom po­vla­če­nja kroz Bo­snu. Na­vod­no umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku mar­ta 1945.

4. Ban­ko­vić Ži­vo­te Dra­gu­tin-Dra­gi­ša, rođ. 1903, po­gi­nuo 29. mar­ta 1944. u te­škoj bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u ku­ći Bo­re Br­ki­ća u Ku­sat­ku, u ko­joj se ta­da odr­ža­vao sa­sta­nak čet­nič­kih pri­sta­li­ca.

5. Ban­ko­vić Mi­ja­i­la Mla­den, rođ. 1925, mo­bi­li­sa­ni čet­nik, te­ško ra­njen u sto­mak u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Dru­gov­cu. Umro u sme­de­rev­skoj bol­ni­ci 20. av­gu­sta 1944. od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

6. Ban­ko­vić Mi­ja­i­la Sre­ten-Sre­ja, rođ. 1923, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja, od pro­le­ća 1944. vo­đa ope­ra­tiv­ne troj­ke u 7. po­du­nav­skoj bri­ga­di JVuO. Po­gi­nuo 24. ju­na 1944. u te­škoj bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Dru­gov­cu.

7. Ban­ko­vić Ta­na­si­ja Ra­do­van, rođ. 1922, tr­go­vač­ki po­moć­nik, mo­bi­li­san u čet­ni­ke. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

8. Br­kić Mi­ha­i­la Dra­go­ljub-Dra­gi­ša, rođ. 1920, sin pred­sed­ni­ka se­o­skog Rav­no­gor­skog od­bo­ra i po­to­njeg ko­man­dan­ta se­la Mi­ha­i­la-Mic­ka Br­ki­ća. To­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

9. Br­kić Mi­lu­ti­na Mo­mir, rođ. 1923, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku mar­ta 1945.

10. Br­kić Ni­ko­le Pe­tar-Pe­ra, rođ. 1911, re­zer­vni na­red­nik, ko­man­dir še­stog re­jo­na, za­me­nik ko­man­di­ra Le­te­će če­te, kra­će vre­me njen ko­man­dir i, ta­ko­đe kra­će vre­me, ko­man­dir Omla­din­ske če­te 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

11. Va­si­lje­vić Mi­le­te Vi­to­mir-Mi­ka, rođ. 1926, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja, po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

12. Va­si­lje­vić Mi­lo­ša Mla­den, rođ. 1905, pri­pad­nik SDK. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta i stre­ljan kra­jem ok­to­bra 1944. u Mla­de­nov­cu.

13. Ve­sić Mi­lo­sa­va Mi­la­din, rođ. 1922, že­le­zni­čar, rav­no­gor­ski ile­ga­lac. Ot­kri­ven od Ne­ma­ca i stre­ljan 3. apri­la 1944. u Kra­lje­vu, sa još ne­ko­li­ko rav­no­go­ra­ca.

14. Vi­ćić (Ban­ko­vić) Mi­ja­i­la Mi­la­din, rođ. 1907, ka­pe­tan voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, rav­no­go­rac od 1941. i or­ga­ni­za­tor ustan­ka u Ho­molj­skom sre­zu, na slu­žbi u ko­man­di Mlav­skog kor­pu­sa JVuO. Ko­man­dant Ho­molj­ske bri­ga­de, a kra­će vre­me i ko­man­dant kor­pu­sa. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i vra­tio se iz Bo­sne; po­ku­šao da or­ga­ni­zu­je usta­nak pro­tiv ko­mu­ni­sta. Ra­njen u sto­mak od ko­mu­ni­sta u se­lu Glo­ža­ne kod Svi­lajn­ca je­se­ni 1945. i umro od ra­na u osnov­noj ško­li u Svi­lajn­cu.

15. Ga­jić Ni­ko­di­ja Pa­vle, rođ. 1904, čet­nik, po­gi­nuo ne­ho­ti­ce 16. ok­to­bra 1943. na stra­ži u Ku­sat­ku.

16. Ga­čić Va­si­li­ja Rač­ko, rođ. 1908, to­kom ra­ta sa­rad­nik čet­ni­ka. Po­sle oslo­bo­đe­nja ba­ti­nan od ko­mu­ni­sta. Zbog to­ga što je 1946. ja­vio su­pru­zi ubi­je­nog od­met­ni­ka Dra­go­sla­va Ta­na­sko­vi­ća ko joj je i gde ubio mu­ža, po­no­vo je ba­ti­nan od stra­ne ko­mu­ni­sta. Od to­ga obo­leo i umro 1949.

17. Di­mi­tri­je­vić Če­do­mi­ra Gru­ji­ca-Gru­ja, rođ. 1922, pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­bro­sa­va-Do­de Ra­doj­ko­vi­ća. Ra­nja­van apri­la 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Dru­gov­cu. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

18. Dra­žić Sve­to­za­ra Vi­to­mir-Vi­ta, rođ. 1917, pot­po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, od 1935. fud­ba­ler se­o­skog klu­ba. Je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca ovo­ga kra­ja, ko­man­dant 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca 22. mar­ta 1943. u se­lu i stre­ljan u Ra­bro­vu kod Po­ža­rev­ca 7. ma­ja 1943, u ak­ci­ji od­ma­zde.

19. Đe­kić Ili­je Vi­to­mir, rođ. 1900, žan­dar­me­rij­ski na­red­nik sa slu­žbom u Mi­o­ni­ci. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 4. av­gu­sta 1941, pri­li­kom na­pa­da na Mi­o­ni­cu. Ko­lu­bar­ska par­ti­zan­ska če­ta, ko­jom je ko­man­do­vao Ra­di­vo­je Jo­va­no­vić-Bra­do­nja, na­pa­la je ta­da pri­vat­ne sta­no­ve ože­nje­nih žan­dar­ma. Vi­to­mir je po­ku­šao da im pru­ži ot­por, ali je ubi­jen.

20. Đor­đe­vić Mi­ha­i­la Mi­o­drag–Mi­le, rođ. 1922, uči­telj, to­kom ra­ta dru­žio se sa čet­ni­ci­ma i sa­ra­đi­vao sa nji­ma. Od­mah po oslo­bo­đe­nju, par­ti­za­ni su mu upa­li u ku­ću, gde su je­li i pi­li, a po­tom ga ve­za­li ži­com i ote­ra­li. Ubi­jen kod Du­bo­ne 12. ok­to­bra 1944. od jed­nog ze­mlja­ka, biv­šeg čet­ni­ka. Iako je znao da je na sa­stan­ku se­o­skih ko­mu­ni­sta do­ne­ta od­lu­ka o nje­go­voj li­kvi­da­ci­ji, Mi­o­drag ni­je hteo da na­pu­sti se­lo i ode sa čet­ni­ci­ma, jer je sma­trao da je ne­du­žan.

21. Za­rić Pe­tra Ra­do­mir, rođ. 1913, vo­zo­vo­đa, je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca sme­de­rev­skog kra­ja. Ni­je bio ak­ti­van čet­nik, već nji­hov sa­rad­nik, ali je od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu. Na pre­va­ru za­ro­bljen od par­ti­za­na po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri, u Mo­so­ro­vi­ći­ma kod Ka­li­no­vi­ka ma­ja 1945. Po­ve­den na stre­lja­nje sa ve­li­kom gru­pom čet­ni­ka, ali je ra­njen pao u ja­mu i iz­be­gao smrt. Na­šla ga je slu­čaj­no pa­sti­ri­ca, mu­sli­man­ka. Mu­sli­ma­ni su ga ču­va­li i hra­ni­li dve ne­de­lje, a umro je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja kra­jem ma­ja 1945.

22. Iva­no­vić Ste­va­na Ži­va­din-Ži­ka, rođ. 1908, na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, na slu­žbi u ko­man­di 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu, oda­kle je vra­ćen mar­ta 1945. Po­ku­šao je da or­ga­ni­zu­je usta­nak pro­tiv ko­mu­ni­sta. Uhva­ćen od ko­mu­ni­stič­ke te­ren­ske mi­li­ci­je ju­na 1945. i ote­ran u za­tvor, oda­kle je po­be­gao kroz odžak i po­no­vo pri­stu­pio ne­pre­da­tim čet­ni­ci­ma. Po­gi­nuo 19. mar­ta 1946. u bor­bi sa pri­pad­ni­ci­ma OZN-e, kod ku­će Vi­to­mi­ra Đe­ki­ća u Sto­jač­ku.

23. Jan­ko­vić Jo­va­na Mi­loj­ko, rođ. 1886, ubi­jen od ko­mu­ni­sta kod svo­je ko­li­be iz­me­đu Ko­va­čev­ca i Ku­sat­ka 14. mar­ta 1946. sa dva si­na, jer je skri­vao i po­ma­gao čet­ni­ke ko­ji su se vra­ti­li iz Bo­sne.

24. Jan­ko­vić Mi­loj­ka Mi­lo­sav, rođ. 1910, ubi­jen od ko­mu­ni­sta 14. mar­ta 1946. sa ocem i bra­tom kod svo­je ko­li­be iz­me­đu Ko­va­čev­ca i Ku­sat­ka, jer je skri­vao i po­ma­gao čet­ni­ke ko­ji su se vra­ti­li iz Bo­sne.

25. Jan­ko­vić Mi­loj­ka Sreć­ko-Sre­ja, rođ. 1912, ubi­jen od ko­mu­ni­sta 14. mar­ta 1946. sa ocem i bra­tom kod svo­je ko­li­be iz­me­đu Ko­va­čev­ca i Ku­sat­ka, jer je skri­vao i ak­tiv­no po­ma­gao čet­ni­ke ko­ji su se vra­ti­li iz Bo­sne.

26. Jan­ko­vić M. Du­šan-Du­le, rođ. 1915, tr­go­vač­ki po­moć­nik, pre ra­ta se­o­ski žan­darm i po­ljar. To­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

27. Jan­ko­vić Mi­lo­va­na Mi­li­sav, rođ. 1921, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

28. Je­re­mić Ku­zma­na Mi­la­din-Pe­tro­vić, rođ. 1895, pred­rat­ni žan­darm, to­kom ra­ta čet­nik. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta u bor­bi 14. ok­to­bra i ubi­jen u no­ći 16/17. ok­to­bra 1943. u Dru­gov­cu.

29. Jo­va­no­vić Bo­ži­da­ra Mi­loš-Mi­ša, rođ. 1926. u Be­o­gra­du, to­kom ra­ta sto­lar­ski še­grt u Ku­sat­ku. Pre stu­pa­nja u čet­ni­ke bio pri­pad­nik Na­ci­o­nal­ne slu­žbe. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du čet­ni­ka na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

30. Ko­va­če­vić Mo­mir-Mo­ša, žan­dar­me­rij­ski pod­na­red­nik, ro­dom iz oko­li­ne Oku­ča­na u Sla­vo­ni­ji, na slu­žbi u žan­dar­me­rij­skoj sta­ni­ci u Ku­sat­ku. To­kom ra­ta le­ga­li­zo­van u od­re­du SDS. Ra­dio je za čet­ni­ke, a ka­sni­je i pre­šao u nji­ho­ve re­do­ve. Bio na ko­mand­nim du­žno­sti­ma u 3. ja­se­nič­koj bri­ga­di JVuO, od le­ta 1944. ko­man­dant nje­nog 2. ba­ta­ljo­na u Go­lo­bo­ku. Po oslo­bo­đe­nju uhap­šen, ote­ran na Ru­di­ne i stre­ljan od ko­mu­ni­sta, po­čet­kom no­vem­bra 1944.

31. Ko­jić Đu­ra Žar­ko, rođ. 1923, iz­be­gli­ca iz se­la Ve­li­ka So­ča­ni­ca kod Der­ven­te, na­sta­njen u Ku­sat­ku. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku mar­ta 1945, u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Sa­hra­njen u rod­nom se­lu.

32. La­za­re­vić Mi­la­na Sve­ti­slav–Meč­ka, rođ. 1901, to­kom ra­ta jed­no vre­me pred­sed­nik se­o­ske op­šti­ne. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 1944. ili 1945. u se­lu.

33. Lju­bi­čić Alek­san­dra Dra­gi­ša, rođ. 1924, ma­šin­ski rad­nik, ži­veo u Be­o­gra­du. Sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma, zbog če­ga su ga Nem­ci ote­ra­li na Ba­nji­cu. Po­be­gao iz lo­go­ra na Ba­nji­ci 1944. i pri­stu­pio čet­ni­ci­ma u rod­nom se­lu. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

34. Mi­ja­to­vić Ob­ra­da Ra­do­sav, rođ. 1903, re­zer­vni pod­na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, ko­man­dir Le­te­će če­te 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de, re­jon­ski ko­man­dant, a od kra­ja mar­ta 1944. ko­man­dant se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

35. Mi­ja­to­vić Ra­do­sa­va Mi­o­drag-Mi­ga, rođ. 1924, pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­de Ra­doj­ko­vi­ća. Te­ško ra­njen u bor­bi sa Nem­ci­ma 10. av­gu­sta 1944. na Dre­nu. Iako još neo­po­ra­vljen od ra­nja­va­nja, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

36. Mi­ja­to­vić Ra­do­va­na Ve­li­mir-Mi­ća Bu­šin, rođ. 1925, pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­de Ra­doj­ko­vi­ća i jed­no vre­me nje­gov ađu­tant. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

37. Mi­la­ši­no­vić La­za­ra Če­do­mir-Če­da, rođ. 1916, žan­darm Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Pred oslo­bo­đe­nje oti­šao sa čet­ni­ci­ma ka Bo­sni. Osta­vljen u po­za­di­ni pri je­di­ni­ca­ma voj­ne po­li­ci­je u oko­li­ni Čač­ka da hva­ta de­zer­te­re i vra­ća ih u kor­pus. Od­stu­pio sa dru­gom je­di­ni­com u Bo­snu i ta­mo ne­stao to­kom po­vla­če­nja 1945.

38. Mi­la­ši­no­vić Lu­ke Mi­lo­rad-Mi­ka, rođ. 1919, ko­vač, ži­veo u Be­o­gra­du, to­kom ra­ta pri­sta­li­ca i sa­rad­nik čet­ni­ka. Je­se­ni 1944. od­stu­pio sa Aval­skim kor­pu­som JVuO u Bo­snu i ta­mo ne­stao to­kom po­vla­če­nja 1945.

39. Mi­len­ko­vić (Boj­ko­vić) Dra­go­lju­ba Do­bro­sav, rođ. 1927, ži­veo u Pa­lan­ci, mo­bi­li­sa­ni čet­nik. Pri­li­kom bor­be sa ko­mu­ni­sti­ma kod Se­lev­ca 13. sep­tem­bra 1944. za­ro­bljen, a po­tom ubi­jen 15. sep­tem­bra 1944. u Dru­gov­cu.

40. Mi­li­ja­še­vić Ra­do­va­na Mi­o­drag, rođ. 1924, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

41. Mi­li­će­vić Ž. Du­šan-Du­le, rođ. 1919. u se­lu Kar­lov­čić kod Pe­ći­na­ca u Sre­mu, ži­veo u Ku­sat­ku, gde je bio vla­snik ber­ber­ske rad­nje. Bio je u čet­ni­ci­ma. Ubi­jen 6. ma­ja 1944. od ko­mu­ni­stič­kog agen­ta uba­če­nog u čet­ni­ke, na­red­ni­ka Milj­ka Živ­ko­vi­ća-So­će. Po­vod za ubi­stvo bi­lo je nje­go­vo ot­kri­će da je So­ća ko­mu­ni­sta.

42. Mi­lo­je­vić Ra­do­sa­va Živ­ko-Be­la, rođ. 1900, sa­rad­nik ne­pre­da­tih čet­ni­ka. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 14. mar­ta 1946, jer je iz­va­dio zub ne­pre­da­tom čet­ni­ku Ži­ki Iva­no­vi­ću, a po­tom ba­čen kod Đa­ko­vić­skog mli­na sa Jan­ko­vi­ći­ma.

43. Mi­lo­sa­vlje­vić Mi­li­je Gvo­zden, rođ. 1910, re­zer­vni pod­na­red­nik, po­čet­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma, a ka­sni­je pre­šao u čet­ni­ke. Ko­man­dir re­jo­na u se­lu i ko­man­dir Omla­din­ske če­te 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

44. Mi­lo­še­vić Mar­ja­na Mi­lo­van-Ro­sa, rođ. 1913, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Uhap­šen i stre­ljan od ko­mu­ni­sta 17. ok­to­bra 1944. na Ru­di­na­ma u Pa­lan­ci, od­lu­kom pre­kog su­da ko­man­de me­sta.

45. Mi­lo­še­vić Mar­ja­na Mi­ha­i­lo, rođ. 1917, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

46. Pan­tić Mi­ja­i­la Mi­ro­slav-Ra­ra, rođ. 1923, od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu. Na­vod­no za­ro­bljen od usta­ša to­kom po­vla­če­nja i ubi­jen kod Bo­san­skog Šam­ca kra­jem ja­nu­a­ra 1945.

47. Pa­u­nić Ni­ko­le Mi­le­ta, rođ. 1919, opan­čar, 1941. stu­pio u par­ti­za­ne, oda­kle je ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je po­be­gao, a 1943. pri­stu­pio čet­ni­ci­ma, gde je bio vo­đa ope­ra­tiv­ne u 8. po­du­nav­skoj bri­ga­di. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta 17. ok­to­bra 1944. na Ru­di­na­ma u Pa­lan­ci, od­lu­kom pre­kog su­da ko­man­de me­sta.

48. Pe­tro­vić Da­ni­la Di­mi­tri­je-Di­ča, rođ. 1881, stre­ljan od par­ti­za­na u no­ći 22/23. ju­la 1943. Na dan 21. ju­la, par­ti­za­ni pred­vo­đe­ni Ivom Ste­pa­no­vi­ćem do­šli su mu u ku­ću, tra­že­ći hleb. Me­sec da­na ih je hra­nio, ali po­što mu je do­ma­ćin­stvo ta­da ima­lo 13 čla­no­va, re­kao im je da vi­še ne­ma hle­ba. Po pri­ja­vi kom­ši­ja da hle­ba ima, par­ti­za­ni su se vra­ti­li, na­šli hleb sa­kri­ven u ka­na­ta­ma i sa njim po­ve­li kav­gu. Ka­da su mu re­kli da su oni oslo­bo­di­o­ci, uz­vra­tio je da mu nji­ho­va slo­bo­da ne tre­ba. Od­ve­li su ga i ubi­li 50 me­ta­ra od nje­go­ve ka­pi­je, na se­o­skoj ras­kr­sni­ci. Ku­ća mu je po­sle ubi­stva opljač­ka­na.

49. Ra­dić Ra­do­va­na Mi­ha­i­lo-Mi­ća, rođ. 1920, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

50. Ra­di­šić Dra­go­lju­ba Ko­sta­din, rođ. 1925, čet­nič­ki sa­rad­nik, a jed­no vre­me ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 1945, jer su mu u ku­ći pri­li­kom pre­tre­sa pro­na­šli fo­to­gra­fi­ju iz da­na ka­da je bio u čet­ni­ci­ma.

51. Ra­doj­ko­vić Ra­do­sa­va Do­bro­sav-Do­da, rođ. 1920, pot­po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca u oko­li­ni Pa­lan­ke, ko­man­dant 1. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Čel­nik Rav­no­gor­skog po­kre­ta u Ku­sat­ku. Ra­njen u oko 29. mar­ta 1944. u bor­bi sa ko­mu­ni­sti­ma u ku­ći Bo­re Br­ki­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao po­ruč­nik i ko­man­dant 2. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog čet­nič­kog od­re­da. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

52. Ra­doj­ko­vić Ra­do­sa­va Sto­ji­mir-Du­ja, rođ. 1916, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Pri­dru­žio se pred oslo­bo­đe­nje bra­tu, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

53. Ra­doj­ko­vić Ra­do­sa­va Ti­ho­mir-Ti­ka-Ja­re, rođ. 1923, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Pri­dru­žio se pred oslo­bo­đe­nje bra­tu, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

54. Ra­doj­ko­vić Pe­tra Mi­loš, rođ. 1914, ko­man­dir pr­vog re­jo­na u za­se­o­ku Ko­so­vac. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

55. Ra­doj­ko­vić Za­ri­je Mi­o­drag-Mi­ka Pa­tos-Tu­šan, rođ. 1923, to­kom ra­ta čet­nič­ki oba­ve­šta­jac. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

56. Ra­doj­ko­vić Vo­ji­sla­va Alek­san­dar-Le­ca, rođ. 1924, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

57. Ra­doj­ko­vić Ra­do­sa­va Ra­do­je-Ra­ca Azanj­kin, rođ. 1923, pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­de Ra­doj­ko­vi­ća. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

58. Ri­stić To­me Mar­ko, rođ. 1925, je­se­ni 1944. pri­ja­vio se u par­ti­za­ne kao do­bro­vo­ljac, oti­šao na od­su­stvo, ali se ni­je vra­tio na vre­me u je­di­ni­cu. Zbog to­ga stre­ljan 28. ok­to­bra 1945. u Be­o­gra­du, na Ka­ra­bur­mi, kao pri­mer dru­gi­ma.

59. Sta­ni­sa­vlje­vić An­to­ni­ja Ivan, rođ. 1902, žan­dar­me­rij­ski na­red­nik sa slu­žbom u Kru­šev­cu. Za vre­me ra­ta pri­klju­čio se Ra­sin­skom kor­pu­su JVuO i po­stao ko­man­dant ba­ta­ljo­na. Na­vod­no una­pre­đen u čin pot­po­ruč­ni­ka. Po oslo­bo­đe­nju za­ro­bljen i stre­ljan od ko­mu­ni­sta, kra­jem ju­na 1945.

60. Sta­no­še­vić Ran­ka Adam, rođ. 1907, opan­čar, čet­nik. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta u bor­bi 14. ok­to­bra i ubi­jen u no­ći 16/17. ok­to­bra 1943. u Dru­gov­cu.

61. Ste­pa­no­vić Mi­lin­ka Cvet­ko, rođ. 1903, uči­telj, re­vi­zor svih ško­la Ja­se­nič­kog sre­za. Or­ga­ni­za­tor Rav­no­gor­skog po­kre­ta, bla­gaj­nik sre­ske rav­no­gor­ske or­ga­ni­za­ci­je, ko­man­dant Ja­se­nič­kog sre­za pri JVuO i član pre­kog su­da; je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca u oko­li­ni Pa­lan­ke. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao bla­gaj­nik Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

62. Ste­pa­no­vić Mi­lin­ka Mi­lan, rođ. 1900, ko­man­dant se­la u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO. Od­bio da sa me­šta­ni­ma uče­stvu­je u ot­ku­pu ko­ji je vr­ši­la Ne­di­će­va vla­da. Pri­li­kom do­la­ska od­re­da SDK po­ruč­ni­ka Ni­čo­te na se­o­ski va­šar 22. mar­ta 1944, na­re­đe­no mu je da po­ma­že nji­ho­vu or­ga­ni­za­ci­ju i da im da kra­vu. Ni­je hteo to da ura­di, te je ve­za­nih ru­ku do­ve­den ku­ći. Ljo­ti­ćev­ci su mu se naj­e­li u ku­ći, na­pi­li ra­ki­je, a za­tim mu opljač­ka­li ode­la. Po­što im ni­je pri­znao gde kri­je oruž­je (ko­je ni­je ni imao) pred po­ro­di­com je di­vljač­ki iz­ba­ti­nan, a po­tom sta­vljen u auto­mo­bil, od­ve­zen i za­da­vljen. Ljo­ti­ćev­ci su leš ba­ci­li u nji­vu u bli­zi­ni se­o­ske eko­no­mi­je.

63. Ste­pa­no­vić Mi­la­na Sve­to­mir-Sve­ta, rođ. 1926, gim­na­zi­ja­lac VI raz­re­da, ak­ti­vi­sta Rav­no­gor­ske omla­di­ne u Pa­lan­ci. Mar­ta 1944. upu­ćen od ko­man­de Sme­de­rev­skog kor­pu­sa na kurs za re­zer­vne ofi­ci­re u Bo­ljev­cu, ko­ji je uspe­šno za­vr­šio. Po­sle to­ga ras­po­re­đen u štab kor­pu­sa. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku mar­ta 1945.

64. Ste­pa­no­vić Bo­ži­da­ra Ži­van­ka–Ži­van­če, rođ. 1906, iz­ve­de­na na stre­lja­nje od ko­mu­ni­sta 23. ju­la 1943, jer je jed­nom pri­li­kom se­o­skim vla­sti­ma pri­ja­vi­la bo­ra­vak par­ti­za­na u se­lu, ali je sa­mo ra­nje­na. Uve­če, par­ti­za­ni su je na­šli sa­kri­ve­nu i ubi­li muč­ki. Na te­lu je iz­bro­ja­no 60 ubo­da no­žem. Po­kuć­stvo joj je opljač­ka­no i ote­ra­no za Po­du­na­vlje.

65. Sto­ja­no­vić Pan­te Dra­go­slav, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Spre­mio se sa dru­go­vi­ma da de­zer­ti­ra sa fron­ta. Uhva­ćen je iz­da­jom i stre­ljan 29. apri­la 1945. na po­lo­ža­ju kod Ša­ren­gra­da u Sre­mu (Vin­kov­ci) za pri­mer dru­gi­ma.

66. Stoj­ko­vić Bo­go­ja Cvet­ko-Cve­ja, rođ. 1921, pu­ško­mi­tra­lje­zac i pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­de Ra­doj­ko­vi­ća. Ra­njen u no­gu u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u ku­ći Bo­re Br­ki­ća 29. mar­ta 1944. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

67. Ta­na­sko­vić La­za­ra An­ka, rođ. 1883, maj­ka čet­nič­kog ko­man­dan­ta Bo­re Ta­na­sko­vi­ća. Po­gi­nu­la od bom­be ko­ju su joj ko­mu­ni­sti uba­ci­li u ku­ću pri­li­kom bor­be sa čet­ni­ci­ma, 29. mar­ta 1944, na he­roj­ski na­čin. Ba­ci­la se na bom­bu ka­ko bi za­šti­ti­la pot­po­ruč­ni­ka Do­du Ra­doj­ko­vi­ća.

68. Ta­na­sko­vić Ne­na­da Bo­ri­sav-Bo­ra Br­kić, rođ. 1905, in­du­stri­ja­lac, ugle­dan do­ma­ćin, su­vla­snik mli­na „Bra­ća Ta­na­sko­vić“. U čet­ni­ci­ma pro­iz­ve­de­ni pod­na­red­nik, ko­man­dir če­te u 1. ba­ta­ljo­nu 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944, vo­de­ći ne­u­spe­li na­pad čet­ni­ka na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj pru­zi u Ku­sat­ku.

69. Ta­na­sko­vić Mi­ja­i­la Ve­li­mir-Ve­lja, rođ. 1912, po­gi­nuo 29. mar­ta 1944. u te­škoj bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u ku­ći Bo­re Br­ki­ća, u vre­me ka­da se odr­ža­vao sa­sta­nak čet­nič­kih pri­sta­li­ca.

70. Ta­na­sko­vić Mi­lo­va­na Dra­go­slav, rođ. 1919, su­vla­snik mli­na „Bra­ća Ta­na­sko­vić“. To­kom ra­ta sa­rad­nik par­ti­za­na. Po oslo­bo­đe­nju na­sta­vio da ra­di u svom mli­nu, ali su mu ko­mu­ni­sti pre­ne­li la­žnu vest da se kralj vra­ća u ze­mlju. Ta­da se od­met­nuo u šu­mu i po­ve­zao sa od­met­nu­tim čet­ni­ci­ma. Na pre­va­ru, a pod or­ga­ni­za­ci­jom ko­mu­ni­sta, na­ma­mio ga je u svo­ju ku­ću je­dan po­zna­nik, gde ga je hi­cem u gla­vu usmr­tio do­ma­ći­nov sin, 8. ju­la 1946. Dva da­na je bio iz­lo­žen u cr­kve­noj por­ti, a po­tom od dvo­ji­ce ku­sa­dač­kih sko­je­va­ca ote­ran i sa­hra­njen na ne­zna­nom me­stu.

71. To­lić Ži­va­di­na Lju­bi­sav, rođ. 1916, in­ten­dan­ski pod­na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Na­red­nik SDS; 1943. pre­šao u čet­ni­ke i po­stao ađu­tant ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. kao pi­sar u šta­bu Le­te­ćeg sme­de­rev­skog čet­nič­kog od­re­da. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

72. Cr­nja­ko­vić Mi­le­te Ra­do­sav-Raj­če, rođ. 1920, pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Do­de Ra­doj­ko­vi­ća. Po­gi­nuo 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

M a l a P l a n a

1. Bran­ko­vić Dragoljuba Mi­lo­rad, rođ. 1921, pred­rat­ni gol­man fud­bal­skog klu­ba u Ve­li­kom Oraš­ju. Iz­dao par­ti­za­ne Nem­ci­ma, ko­ji su op­ko­li­li nje­go­vu ku­ću i ubi­li jed­nog ko­mu­ni­stu, 1941. go­di­ne. Pred oslo­bo­đe­nje, 1. ok­to­bra 1944, na pre­va­ru od par­ti­zan­ske troj­ke od­ve­den od ku­će i ubi­jen met­kom u po­ti­ljak.

2. Mi­la­no­vić Mi­li­je Bo­go­mir-Bo­ra, rođ. 1926, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Je­se­ni 1941, za­ro­bljen od Ne­ma­ca i ote­ran u Nor­ve­šku. U nor­ve­škom lo­go­ru ubi­li su ga 1945. ko­mu­ni­sti, zbog sa­radnje sa lo­gor­skom upra­vom.

M r a m o r a c

1. Mi­loj­ko­vić Dra­gu­ti­na Jo­van-Jo­va, rođ. 1904, tokom rata bio u četnicima. Posle rata se skrivao; poginuo u borbi protiv ko­mu­ni­sta 25. juna 1946. u se­o­skom kra­ju Bu­ko­vac.

2. Milojković Dragutina Ljubiša, rođ. 1906, tokom rata bio u četnicima, u štabu 1. jaseničke brigade. Posle rata zarobljen od komunista, osuđen na smrt presudom Vojnog suda Beogradskog područja i ubijen u Beogradu, marta 1945.

3. To­šić Vi­to­mi­ra Lju­bi­ša-Bi­le, rođ. 1924, oti­šao sa četnicima i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

4. Fi­li­po­vić Mi­li­vo­ja Ljubomir-Lju­biša Vla­ški, rođ. 1921, tokom rata bio u četnicima. Posle rata se skrivao; poginuo u borbi protiv ko­mu­ni­sta 25. juna 1946. u se­o­skom kra­ju Bu­ko­vac.

P r i d v o r i c e

1. Ba­bić Mi­la­na Toma, rođ. 1914. u Klo­ki kod To­po­le, ži­veo u Pri­dvo­ri­ca­ma. Po­gi­nuo 20. sep­tem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta is­pred Sta­rog zda­nja u Aran­đe­lov­cu, za­jed­no sa bra­tom, kao pri­pad­nik kor­pu­sa Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO.

2. Vu­či­će­vić Mi­la­na Vo­ji­slav-Vo­ja Vr­čak, rođ. 1907, na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Vu­či­će­vić Alek­san­dra Ra­do­sav, rođ. 1923, aba­dži­ja, šio am­ble­me čet­ni­ci­ma za uni­for­me. Uče­stvo­vao u od­bra­ni Aran­đe­lov­ca od ko­mu­ni­sta 20. sep­tem­bra 1944, kao pri­pad­nik Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO. Iz­vu­kao se iz gra­da i po­be­gao u se­lo Ba­nje, gde je za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta, ve­zan ži­com i ceo dan sa­slu­ša­van. Ubi­jen hi­cem u gla­vu od par­ti­za­na 1. kra­ji­ške bri­ga­de bez su­da 22. sep­tem­bra 1944. Pret­hod­no su mu ski­nu­li sat s ru­ke i no­ve opan­ke s no­gu.

4. Ilić Lju­bi­sa­va Raj­ko, rođ. 1921, pri­pad­nik Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO, po­gi­nuo 19. sep­tem­bra 1944. u te­škoj bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Aran­đe­lov­cu.

5. Ilić Jo­vi­ce Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1900, za­me­nik ko­man­dan­ta se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma u ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

6. Ra­lić Jo­va­na Lju­bo­mir, rođ. 1901, uči­telj, re­zer­vni ka­pe­tan, iz­be­gli­ca iz Pla­škog u Li­ci. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu, kao ko­man­dant ko­mo­re Sme­de­rev­skog kor­pu­sa JVuO.

7. Sto­ja­no­vić Mi­la­na Mi­o­drag, rođ. 1920, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Brat mu je mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i po­gi­nuo u nji­ho­vim re­do­vi­ma na fron­tu u Bo­sni.

8. Sto­ja­no­vić Mi­ro­sla­va Ži­vo­rad-Ži­la, rođ. 1925, po­gi­nuo 20. sep­tem­bra 1944. u te­škoj bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Aran­đe­lov­cu, kao pri­pad­nik kor­pu­sa Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO.

9. Sto­šić Mi­ha­i­la Pe­tar, rođ. 1920, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

10. Fi­li­po­vić Kr­ste Mi­o­drag–Mi­ka, rođ. 1911, rad­nik fa­bri­ke Ja­se­ni­ca. Po­znat kao od­li­čan maj­stor. Lio čet­ni­ci­ma ko­kar­de i do­sta­vljao im ma­te­ri­jal iz fa­bri­ke. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u kru­gu ka­sar­ne u Pa­lan­ci 8. no­vem­bra 1944.

R a b r o v a c

1. Ar­sić Mla­de­na Di­mi­tri­je-Di­ka, rođ. 1912, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

2. Ar­sić Mi­lo­ra­da Ži­vo­ta, rođ. 1915, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Va­si­lje­vić Mi­lo­ra­da Pa­vle, rođ. 1920, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

4. Va­si­lje­vić Mi­lu­ti­na Dra­go­mir, rođ. 1923, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

5. Vi­ćo­vac Đor­đa Vla­di­sav-Vlaj­ko, ro­đen 1911. u Ve­li­koj Kr­sni. Uči­telj u Ra­brov­cu, re­zer­vni po­ruč­nik, je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca u oko­li­ni Pa­lan­ke, ka­sni­je po­moć­nik ko­man­dan­ta sre­za u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao pro­sve­tar u Le­te­ćem sme­de­rev­skom od­re­du. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

6. Vu­jić Mi­ha­i­la Mi­loš, rođ. 1913, za vre­me bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu u no­ći 29/30. avgu­sta 1943. na­la­zio se kao mo­bi­li­sa­ni čet­nik na stra­ži. Po­tr­čao je da po­mog­ne svom od­re­du, ali je u mra­ku pao u ru­ke ko­mu­ni­sti­ma. Par­ti­za­ni su ga pi­ta­li da li je pu­cao na njih, a on im je po­trd­no od­go­vo­rio. Stre­ljan kao za­ro­blje­nik na li­cu me­sta, na ras­kr­sni­ci pu­ta za Jag­nji­lo.

7. Vu­jić Mi­ja­i­la No­vi­ca, rođ. 1905, u pr­vo vre­me rav­no­gor­ske or­ga­ni­za­ci­je uba­čen me­đu ko­mu­ni­ste i ljo­ti­ćev­ce da ra­di kao čet­nič­ki oba­ve­šta­jac. Po­tom je pre­šao u se­o­ski ba­ta­ljon, gde je bio na slu­žbi u ope­ra­tiv­noj troj­ci. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao pri­pad­nik prat­nje ge­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća.

8. Er­ski Ž. Ži­van-Ži­va, rođ. 1912. u Pe­trov­gra­du (da­nas Zre­nja­nin), žan­dar­me­rij­ski na­red­nik, ko­man­dir se­o­ske stra­že ko­ju je for­mi­ra­lo Sre­sko na­čel­stvo za od­bra­nu od ko­mu­ni­sta, pri 3. do­bro­vo­ljač­kom od­re­du. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 27/28. ma­ja 1942, u bli­zi­ni ku­će Mi­li­vo­ja Pan­ti­ća.

9. Ja­ni­kić Ma­te­je Mi­lo­rad, rođ. 1882, bio ja­ko si­ro­ma­šan čo­vek. Oti­šao u Ma­skar kod To­po­le na pi­ja­cu i na pi­ta­nje jed­nog čo­ve­ka da li je u Ra­brov­cu vi­đao par­ti­za­ne, od­go­vo­rio je po­tvrd­no. Po­sle ne­ko­li­ko da­na par­ti­za­ni su do­šli u se­lo i ubi­li ga, 19. fe­bru­a­ra 1943.

10. Jo­va­no­vić Pe­tra Do­bri­vo­je, rođ. 1899, vod­nik u pen­zi­ji, to­kom ra­ta na slu­žbi u prat­nji ko­man­de sre­za JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

11. Kr­stić Ži­vo­te Ra­do­ji­ca, rođ. 1914. u Jag­nji­lu, ži­veo u Ra­brov­cu. Mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

12. Ma­nić Vi­to­mi­ra Dra­go­ljub-Mi­ša, rođ. 1922, tr­go­vač­ki po­moć­nik, kra­jem 1942. stu­pio u SDS, a 1943. pre­šao u čet­ni­ke. Pra­ti­lac pot­po­ruč­ni­ka Dra­go­sla­va Di­mi­tri­je­vi­ća, kra­će vre­me u šta­bu kor­pu­sa. Ra­njen u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Dru­gov­cu 24. ju­na 1944, to­kom ra­ta van­red­no una­pre­đi­van. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao na Zelengori maja 1945.

13. Ma­nić Vi­to­mi­ra Dra­go­slav, rođ. 1920, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma sa bra­tom i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Navodno stradao na Zelengori maja 1945.

14. Ma­nić Ti­ho­mi­ra Ili­ja, rođ. 1923, mo­bi­li­san u čet­ni­ke i od­stu­pio sa nji­ma u za­pad­nu Sr­bi­ju, na pu­tu za Bo­snu. U bor­bi u Dra­ga­če­vu pao u ru­ke par­ti­za­ni­ma. Ubi­li su ga pri po­ku­ša­ju bek­stva 22. sep­tem­bra 1944. u se­lu Gor­nje Kra­va­ri­ce kod Lu­ča­na, u Dra­ga­če­vu.

15. Mi­haj­lo­vić S. Mi­lo­je-Mi­ta, rođ. 1890, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je od 1912. do 1918, so­lun­ski ka­pe­tan, po­sled­njih ne­de­lja pred po­vla­če­nje čet­ni­ka ko­man­dant se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO. Šti­tio se­lo od stra­da­nja i po­ma­gao se­o­sku si­ro­ti­nju. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

16. Ni­ko­di­je­vić Jan­ka Jo­sif-Jo­ca Či­ka­lić, rođ. 1907, ko­žu­var, to­kom ra­ta jed­no vre­me ko­man­dir če­te u 5. ba­ta­ljo­nu 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

17. No­va­ko­vić La­za­ra Ak­sen­ti­je-Am­ba­sa­dor, rođ. 1914, pre ra­ta se od­se­lio iz Ra­brov­ca, ali je za vre­me oku­pa­ci­je ži­veo u se­lu. Pred­sta­vljao se lju­di­ma kao am­ba­sa­dor Ame­ri­ke u Ju­go­sla­vi­ji, go­vo­re­ći da je Ame­ri­ka sa­ve­znik čet­ni­ka. Zbog to­ga je uhva­ćen i ubi­jen od se­o­ske mi­li­ci­je u Ra­brov­cu, 1. ju­na 1947.

18. Pa­vlo­vić Pe­tra Ži­vo­jin-Du­da, rođ. 1902, če­to­vo­đa u Ora­šač­kom od­re­du čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca. Za­ro­bi­la ga je ve­ća gru­pa par­ti­za­na u se­lu i spro­ve­la za Stoj­nik, gde ga je po­sle du­gog mu­če­nja 25. sep­tem­bra 1941. za­klao par­ti­zan pod na­dim­kom Ko­re­ja. Nje­gov leš je na­đen stra­šno una­ka­žen, sa is­ko­pa­nim sr­cem po­sta­vlje­nim kraj te­la. Jed­na uli­ca u Ra­brov­cu da­nas no­si nje­go­vo ime.

19. Pav­ko­vić Ili­je Jo­van-Jo­va, rođ. 1908, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo na stra­žar­skom me­stu u Ma­lom Ga­ju, u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Ba­čin­cu 26. no­vem­bra 1943.

20. Pan­tić Mi­le­te Đur­đe, rođ. 1924, mo­bi­li­san u čet­ni­ke pri­li­kom da­va­nja obez­be­đe­nja Vr­hov­noj ko­man­di JVuO. Od­stu­pio sa nji­ma ka za­pad­noj Sr­bi­ji, na pu­tu za Bo­snu. Po­gi­nuo 11. sep­tem­bra 1944, u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na br­du Gla­vi­ca kod se­la Ber­ko­vac, u bli­zi­ni Rav­ne go­re.

21. Pan­tić Mi­ja­i­la Mi­li­vo­je, rođ. 1896, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je od 1912. do 1918, ra­nja­van na So­lun­skom fron­tu i vi­še pu­ta od­li­ko­van, iz­me­đu osta­log Ka­ra­đor­đe­vom zve­zdom. Pred­sed­nik se­o­ske op­šti­ne u dva man­da­ta. Iako je upo­zo­ra­van od ne­kih ko­mu­ni­sta da se sa­kri­je uoči ubi­stva, ni­je hteo da ih po­slu­ša, jer ni­ko­me ni­je na­neo zla. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta u svom dvo­ri­štu u no­ći iz­me­đu 27. i 28. ma­ja 1942. To­ga da­na, ka­da su ubi­li Mi­li­vo­ja, par­ti­za­ni su ubi­li i Ži­vu Er­skog i spa­li­li op­štin­sku ar­hi­vu. Mi­li­vo­jev otac je ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je umro od tu­ge za si­nom.

22. Pe­tro­vić Ada­ma Mi­ka, od pre ra­ta bio je u sva­đi sa ne­kim se­o­skim ko­mu­ni­sti­ma, pa ni­je hteo da is­po­ru­ču­je ko­mu­ni­sti­ma na­mir­ni­ce pri­li­kom pri­nud­nog ot­ku­pa. Se­o­ska mi­li­ci­ja ga je uhva­ti­la i ubi­la po na­lo­gu lo­kal­nih vla­sti.

23. Ra­ni­sa­vlje­vić Pa­vla Ra­do­van-Ra­ka, rođ. 1914, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

24. Ra­ni­sa­vlje­vić Bra­ni­sla­va Mi­lu­tin, rođ. 1922, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

25. Ri­stić Dra­gutina Mi­o­drag-Mi­ća, rođ. 1923, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

26. Se­ku­lić Mla­de­na Mla­den, rođ. 1907, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

27. Si­mić Mi­ha­i­la Pe­tar-Pe­ra, rođ. 1912, uči­telj. Je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca u oko­li­ni Pa­lan­ke, ka­sni­je ko­man­dant voj­ne pri­hvat­ne sta­ni­ce Ja­se­nič­kog sre­za i član ko­man­de sre­za JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

28. Smi­lja­nić Đu­ra Ni­ko­la, rođ. 1926, iz­be­gli­ca iz Na­ši­ca, to­kom ra­ta ži­veo u Ra­brov­cu, u ku­ći Mi­li­vo­ja Pan­ti­ća. Bio u čet­ni­ci­ma, na slu­žbi u prat­nji ko­man­de sre­za JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

29. Smi­lja­nić Đu­ra Vo­jin, rođ. 1921, iz­be­gli­ca iz Na­ši­ca, na­sta­njen u Ra­brov­cu. Po­čet­kom ra­ta stu­pio u ljo­ti­ćev­ce Ma­ri­sa­va Pe­tro­vi­ća. Ta­mo je una­pre­đen u čin pod­na­red­ni­ka i vi­še pu­ta je sa svo­jim vo­dom iz­vla­čio čet­ni­ke iz ne­po­volj­nog po­lo­ža­ja. Po­čet­kom 1944. pre­šao u čet­ni­ke, bio u prat­nji ko­man­de sre­za pri JVuO, oda­kle je sep­tem­bra iste do­šao ku­ći. Po oslo­bo­đe­nju mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, gde je zbog hra­bro­sti u bor­bi sa Nem­ci­ma po­sta­vljen za ko­man­di­ra če­te. Po­gi­nuo na mi­ste­ri­o­zan na­čin u Slo­ve­ni­ji ma­ja 1945, a pri­ča­lo se da je de­zer­ti­rao. Ka­sni­je je ot­kri­ve­no da je stre­ljan zbog uče­šća u čet­nič­kom po­kre­tu, jer se sa­zna­lo da je ubio jed­nog par­ti­zan­skog te­ren­ca.

30. Sto­ja­no­vić Ni­ko­le Dra­gi­ša, rođ. 1920, brat mu je bio mo­bi­li­san u čet­ni­ke, a on ga je pri­vre­me­no za­me­nio u je­di­ni­ci. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

R a t a r i

1. Ar­se­ni­je­vić Mi­lo­ja Ve­li­mir, rođ. 1909, ko­lar, pri­pad­nik 1. do­bro­vo­ljač­kog pu­ka SDK, to­kom ra­ta ži­veo u Ze­mu­nu. Od­stu­pio sa do­bro­volj­ci­ma, ali se vra­tio u Be­o­grad. Uhva­ćen od ko­mu­ni­sta i stre­ljan 6. ma­ja 1945. u Be­o­gra­du.

2. Bo­gi­će­vić Mar­ka Ti­ho­mir-Ti­ka, rođ. 1895, ugle­dan do­ma­ćin, otac bra­će Bo­gi­će­vić. To­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao sa si­no­vi­ma pri čet­nič­kim for­ma­ci­ja­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Bo­gi­će­vić Ti­ho­mi­ra Ži­vo­rad-Ži­ka, rođ. 1923, za­vr­šio ve­te­ri­nar­sku ško­lu, ali je ostao na se­lu i ba­vio se po­ljo­pri­vre­dom. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Po­gi­nuo 3. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Dru­gov­cu, ka­da je od čet­nič­kog ko­man­dan­ta me­sta Da­ni­la Mi­lo­sa­vlje­vi­ća na­ve­den na par­ti­zan­sku za­se­du.

4. Bo­gi­će­vić Ti­ho­mi­ra Mi­lo­je, rođ. 1918, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma zbog bra­ta i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

5. Bo­gi­će­vić Ti­ho­mi­ra Ra­do­sav, rođ. 1920, pi­to­mac Voj­ne aka­de­mi­je, to­kom ra­ta pot­po­ruč­nik. Pre stu­pa­nja u čet­ni­ke bio oba­ve­šta­jac pri SDS. Je­dan od pr­vih rav­no­go­ra­ca ovo­ga kra­ja i ko­man­dant 2. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de, po­moć­nik ko­man­dan­ta 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de, a po­tom ko­man­dant 2. po­du­nav­ske bri­ga­de, član pre­kog su­da Po­du­nav­ske gru­pe bri­ga­da JVuO i dr. Ra­nja­van ju­la 1944. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u to­ku po­vla­če­nja kroz Bo­snu. Na­vod­no obo­leo od ti­fu­sa. Pre­ma ne­kim ver­zi­ja­ma ozdra­vio je, ali se po do­la­sku na slo­bod­nu te­ri­to­ri­ju u obla­sti Mo­dri­če pre­jeo i po­tom umro kra­jem mar­ta 1945. U tre­nut­ku smr­ti na­la­zio se na du­žno­sti ko­man­dan­ta 1. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Pre­ma istim ver­zi­ja­ma sa­hra­njen je u se­lu Sku­gri­ći kod Mo­dri­če, za­jed­no sa ko­man­dan­tom kor­pu­sa Ži­va­nom La­zo­vi­ćem.

6. Bo­gi­će­vić Dra­go­mi­ra Mi­lo­rad-Mi­da, rođ. 1920, pod­na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Pre stu­pa­nja u čet­ni­ke bio u jed­ni­ca­ma Srp­ske dr­žav­ne stra­že, na slu­žbi u se­lu Dra­gi­nje u Ma­čvi, po­znat pod na­dim­kom Mi­le Ten­ko­vac. Pri SDS ra­nja­van. Pre­šao u čet­ni­ke 1943. To­kom ra­ta ko­man­dir 1. če­te 2. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de, za­tim u či­nu na­red­ni­ka šef cen­tra ve­ze Sme­de­rev­skog kor­pu­sa, a kra­će vre­me i ko­man­dant 4. ba­ta­ljo­na 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. U Bo­sni je zbog ju­na­štva van­red­no una­pre­đen u čin pot­po­ruč­ni­ka i vr­šio je du­žnost ađu­tan­ta ko­man­dan­ta 1. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog čet­nič­kog od­re­da. Na­vod­no stra­dao ju­na 1945, po­sle slo­ma na Ze­len­go­ri.

7. Bo­gi­će­vić Alek­san­dra Sve­ti­slav-Sve­ta, rođ. 1923, to­kom ra­ta kao pri­sta­li­ca čet­ni­ka na­sil­no mo­bi­li­san u SDK, oda­kle je de­zer­ti­rao. Od­stu­pao sa čet­ni­ci­ma ka Bo­sni, ali se ubr­zo vra­tio i pre­dao ko­mu­ni­sti­ma. Zbog stal­nog mal­tre­ti­ra­nja od stra­ne ko­mu­ni­sta po­no­vo se od­met­nuo ma­ja 1949. Muč­ki ubi­jen na pre­va­ru od UDB-e 5. sep­tem­bra 1949. u Gli­bov­cu, kao ne­pre­da­ti čet­nik.

8. Ga­jić Ni­ko­le Pre­drag, rođ. 1925, ko­lar, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Po­gi­nuo 3. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Dru­gov­cu, ka­da je od čet­nič­kog ko­man­dan­ta me­sta Da­ni­la Mi­lo­sa­vlje­vi­ća na­ve­den na par­ti­zan­sku za­se­du.

9. Ga­jić Pe­tra Mi­li­vo­je, rođ. 1924, ko­vač, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta na pla­ni­ni Vu­či­jak mar­ta 1945, kao pri­pad­nik de­ve­to­čla­ne pa­tro­le ko­ja je kre­nu­la da iz­vu­če Dra­gi­ća Di­mi­tri­je­vi­ća iz ko­mu­ni­stič­kog obru­ča.

10. Di­mi­tri­je­vić Sve­to­za­ra Dra­go­slav-Dra­go­slav Ra­ta­rac, rođ. 1920, pred­rat­ni pi­to­mac Voj­ne aka­de­mi­je. To­kom ra­ta pot­po­ruč­nik; ko­man­dant 1. ba­ta­ljo­na 1. ve­li­ko­o­ra­ške bri­ga­de, a od pro­le­ća 1944. ko­man­dant iste bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i pre­ži­veo bo­san­sku gol­go­tu, gde je i ra­nja­van. Ok­to­bra 1945. sa či­nom po­ruč­ni­ka vra­tio se u Do­nju Ja­se­ni­cu, s na­re­đe­njem ge­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća da or­ga­ni­zu­je usta­nak pro­tiv ko­mu­ni­sta. Stra­dao 19. mar­ta 1946, u su­ko­bu sa je­di­ni­ca­ma OZN-e u Sto­jač­ku. Po dru­goj ver­zi­ji, za­ro­bljen kao ra­nje­nik i ubi­jen u Pa­lan­ci.

11. Di­mi­tri­je­vić Sve­to­za­ra Pre­drag-Dra­gić, rođ. 1921, ko­vač, pre ra­ta ra­dio u Pa­lan­ci. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu. U to­ku po­vla­če­nja mar­ta 1945. ra­njen u bor­bi sa par­ti­za­ni­ma u obe no­ge, ve­ro­vat­no na pla­ni­ni Vu­či­jak kod Der­ven­te. Kao ra­nje­nik od­se­čen od glav­ni­ne, ras­tr­gli su ga vu­ko­vi na pla­ni­ni ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je.

12. Di­mi­tri­je­vić M. Ste­van-Dok­tor Ste­va, rođ. 1892, le­kar, ži­veo u To­po­li. Di­rek­tor bol­ni­ce u To­po­li za vre­me ra­ta i kor­pu­sni le­kar pri Gor­skoj kra­lje­voj gar­di. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma Gor­ske gar­de i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu, kao pri­pad­nik sa­ni­te­ta gru­pe kor­pu­sa JVuO.

13. Do­kić Mi­la­na Dra­gu­tin-Ka­lu­đer, rođ. 1920, pre ra­ta mo­nah u ma­na­sti­ru Ži­ča. To­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Ni­je od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu je­se­ni 1944, jer se raz­bo­leo od tu­ber­ku­lo­ze. Po oslo­bo­đe­nju se skri­vao, ali je uhva­ćen od ko­mu­ni­sta i sa­slu­ša­van u OZN-i u Be­o­gra­du. Pre­su­dom Voj­nog su­da Be­o­grad­skog pod­ruč­ja osu­đen na smrt 1. apri­la 1945. go­di­ne i ubi­jen ne­du­go po­tom.

14. Đor­đe­vić Vla­di­mi­ra Bu­di­mir, rođ. 1907, ugle­dan se­ljak, to­kom ra­ta ne­u­tra­lan. Apri­la 1950. ko­mu­ni­sti su for­mi­ra­li Za­dru­gu u Ra­ta­ri­ma, pri­li­kom če­ga su mu tra­ži­li da se do­bro­volj­no od­rek­ne ze­mlje, na šta im je on od­go­vo­rio da ze­mlju mo­gu do­bi­ti sa­mo pre­ko nje­ga mr­tvog. Uz to, sum­nja­li su da se kod nje­ga kri­je ne­pre­da­ti čet­nik Ve­la Mar­ko­vić. Uve­če 17. ju­na 1950, kod nje­go­ve šta­le, ko­mu­ni­sti su ga sa­če­ka­li i ubi­li ga. Po­sle to­ga pod­ne­li su la­žnu ver­zi­ju o nje­go­voj po­gi­bi­ji.

15. Đor­đe­vić Ži­vo­ji­na Vi­to­mir, rođ. 1905, sim­pa­ti­zer čet­ni­ka, po oslo­bo­đe­nju pri­pad­nik ile­gal­ne mo­nar­hi­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je. Na pre­va­ru za­ro­bljen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta 13. ju­la 1950, kod Ba­ji­ća ko­li­ba iz­me­đu Ra­ta­ra i Ce­rov­ca.

16. Iva­no­vić Du­ša­na Ži­vo­mir, rođ. 1923, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Po­gi­nuo 1. no­vem­bra 1943. u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u Dru­gov­cu, kao pr­vi po­gi­nu­li čet­nik u se­lu.

17. Mar­ko­vić Sve­to­za­ra Du­šan-Ma­li Mar­ko, rođ. 1921, stu­pio 1941. u par­ti­za­ne pa de­zer­ti­rao i do­šao ku­ći. Sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. U pro­le­će mo­bi­li­san u SDK i po­slat na Po­vlen. Ta­mo je na­vod­no s le­đa ubio ljo­ti­ćev­skog ko­man­dan­ta La­bu­sa i do­šao u se­lo, gde se pri­klju­čio čet­ni­ci­ma, u či­jim re­do­vi­ma je ostao do do­la­ska par­ti­za­na. Ostao kod ku­će u je­sen 1944. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta po­sle mu­če­nja i ba­ti­na­nja de­cem­bra 1944. u kru­gu ka­sar­ne u Pa­lan­ci, po na­lo­gu ko­man­de me­sta.

18. Mar­ko­vić Đor­đa Jo­van-Jo­va, rođ. 1894, tr­go­vac, ugle­dan do­ma­ćin, vla­snik stru­ga­re i sim­pa­ti­zer čet­ni­ka. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta 28. de­cem­bra 1944. is­pred se­o­ske op­šti­ne, jer mu je kćer­ka Rad­mi­la ak­tiv­no sa­ra­đi­va­la sa čet­ni­ci­ma i bi­la ve­re­ni­ca čet­nič­kog ko­man­dan­ta Ra­do­sa­va Bo­gi­će­vi­ća.

19. Mar­ko­vić Mla­de­na Mi­lu­tin-Mi­ka, rođ. 1925, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo ne­ho­ti­ce od stra­ne omla­din­ca Mi­lo­ra­da Ste­va­no­vi­ća u Ce­rov­cu 3. sep­tem­bra 1944, pri­li­kom ve­žbe sa oruž­jem pri voj­noj obu­ci.

20. Mar­ko­vić Đur­đa Ra­do­mir-Raj­ko, rođ. 1910, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

21. Mi­ja­to­vić Ti­ho­mir-Ti­ka, rođ. 1891, to­kom ra­ta ko­man­dant se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO. Pri­li­kom spro­vo­đe­nja za Pa­lan­ku ra­di is­tra­ge kra­jem ok­to­bra 1944. mal­tre­ti­ran od ko­mu­ni­sta, od če­ga je do­bio sr­ča­ni udar i umro.

22. Mi­li­će­vić Bo­ži­da­ra Du­šan-Ma­rić, rođ. 1921, to­kom ra­ta kao pri­sta­li­ca čet­ni­ka na­sil­no mo­bi­li­san u SDK, oda­kle je de­zer­ti­rao. Od­stu­pao sa čet­ni­ci­ma ka Bo­sni, ali se ubr­zo vra­tio i pre­dao ko­mu­ni­sti­ma. Zbog stal­nog mal­tre­ti­ra­nja od stra­ne ko­mu­ni­sta po­no­vo se od­met­nuo ma­ja 1949. Muč­ki ubi­jen na pre­va­ru od UDB-e 5. sep­tem­bra 1949. u Gli­bov­cu, kao ne­pre­da­ti čet­nik.

23. Mir­ko­vić Mi­la­na Mi­lo­rad-Mi­da, rođ. 1923, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

24. Mi­ha­i­lo­vić Pe­tra Če­do­mir-Če­da Anu­škić, rođ. 1918, sa­rad­nik ljo­ti­će­va­ca i ne­mač­kih voj­nih je­di­ni­ca; ka­sni­je pri­pad­nik Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je. Uhap­šen od ko­mu­ni­sta po oslo­bo­đe­nju, ote­ran za Pa­lan­ku i stre­ljan u kru­gu ka­sar­ne de­cem­bra 1944, po na­lo­gu ko­man­de me­sta.

25. Ne­delj­ko­vić R. Ži­vo­jin, rođ. 1892, slu­ži­telj u op­šti­ni Ra­ta­ri. Te­ško pre­tu­čen od par­ti­zan­ske troj­ke kra­jem ok­to­bra 1941, zbog „iz­da­je rad­nič­ke kla­se“. Umro je od po­sle­di­ca ubo­ja 1943.

26. Oku­lić Di­mi­tri­je, rođ. 1907. u Voj­vo­di­ni, to­kom ra­ta ži­veo u Ra­ta­ri­ma kao žan­darm. Pre­šao u Polj­sku stra­žu, pa 1944. u čet­ni­ke. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu, u či­nu pod­na­red­ni­ka.

27. Ra­di­šić Ži­va­na Mi­ha­i­lo-Ža­ža, rođ. 1922, to­kom ra­ta bio u SDK, a je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio na Srem­skom fron­tu, pri pr­vim li­ni­ja­ma. Ot­kriv­ši da je bio ljo­ti­će­vac, stre­ljan 1945. od ko­mu­ni­sta, u po­za­di­ni fron­ta.

28. Ra­do­je­vić Mi­ja­i­la Aran­đel-Smun­đa, rođ. 1921, to­kom ra­ta vi­še pu­ta mo­bi­li­san u čet­ni­ke. Oti­šao do­bro­volj­no sa nji­ma pred oslo­bo­đe­nje i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

29. Ru­me­nić Dra­go­lju­ba Du­šan, rođ. 1919, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja i ču­ve­ni čet­nič­ki pu­ško­mi­tra­lje­zac, po­znat po to­me što je u bor­ba­ma pro­tiv ko­mu­ni­sta pe­vao čet­nič­ke pe­sme. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Na­vod­no po­gi­nuo na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

30. Ru­me­nić La­za­ra Pre­drag, rođ. 1921, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, ma­njeg an­ga­žo­va­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

31. So­la­re­vić Vi­to­mi­ra Mi­li­ja, rođ. 1918, oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

32. Sta­nić Lju­bo­mi­ra Sve­to­zar-Za­ka, rođ. 1911, to­kom ra­ta sim­pa­ti­zer i sa­rad­nik čet­ni­ka. Po­sle ra­ta skri­vao ne­pre­da­tog čet­ni­ka Bra­nu To­do­ro­vi­ća-Ru­sa i ak­tiv­no po­ma­gao ne­pre­da­te čet­ni­ke. Na pre­va­ru ubi­jen od ko­mu­ni­sta kra­jem mar­ta 1947.

33. Sta­nić Ži­va­na Mi­lan, rođ. 1910, re­zer­vni pod­na­red­nik, mo­bi­li­san u čet­ni­ke 1944. i od­stu­pio sa nji­ma u Bo­snu. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta to­kom po­vla­če­nja i stre­ljan na Dri­ni kod Zvor­ni­ka de­cem­bra 1944.

34. Ste­va­no­vić Mi­li­vo­ja Pre­drag-Pre­da, rođ. 1924, pra­ti­lac Dra­go­sla­va Di­mi­tri­je­vi­ća. Uče­stvo­vao u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Dru­gov­cu 24. ju­na 1944, gde mu je sa­bo­rac Mi­ša Ma­nić iz Ra­brov­ca ra­njen. Ko­li­ma je kre­nuo sa Ma­ni­ćem da ga spro­ve­de u bol­ni­cu u Ko­la­re. Iz­me­đu Dru­gov­ca i Ko­la­ra na­i­šao na par­ti­za­ne, ko­ji su pri­pu­ca­li i ubi­li ga, 27. ju­na 1944.

35. Ta­dić Ži­vo­ji­na Bo­ri­vo­je–Bo­ra, rođ. 1923, to­kom ra­ta je­dan od te­le­gra­fi­sta Sme­de­rev­skog kor­pu­sa JVuO. Hap­šen od ljo­ti­će­va­ca. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu. Na­vod­no po­gi­nuo 21. de­cem­bra 1944. u oko­li­ni Klad­nja, u su­ko­bu sa par­ti­za­ni­ma.

36. Ta­dić Ži­vo­ji­na Bo­ži­dar–Bo­ža, rođ. 1921, mo­bi­li­san u ljo­ti­ćev­ce, a zbog ne­pri­ja­telj­skog sta­va pre­ma nji­ma ka­sni­je ote­ran u Bor­ski rud­nik. Po­be­gao iz rud­ni­ka i pri­klju­čio se čet­ni­ci­ma, ostao sa nji­ma do kra­ja ra­ta i od­stu­pio u Bo­snu, gde je ne­stao 1945.

37. Co­kić Mi­len­ka Če­do­mir-Če­da, rođ. 1925, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Ču­vao čet­nič­ku ra­dio sta­ni­cu u Po­du­na­vlju po na­lo­gu Ra­do­sa­va Bo­gi­će­vi­ća. Ka­da je nje­go­va je­di­ni­ca na­pad­nu­ta, ju­nač­ki se bo­rio i po­gi­nuo u bor­bi sa ko­mu­ni­sti­ma u Pe­tri­je­vu 23. av­gu­sta 1944. Pru­žao ot­por do po­sled­njeg met­ka, a za­tim se bo­rio no­žem. U toj bor­bi ubio je vi­še par­ti­za­na, ali ga je je­dan sa le­đa uda­rio se­ki­rom i ra­nio. Ra­nje­nom su mu dra­li ko­žu s gla­ve i po­sle du­gog mu­če­nja ga ubi­li.

38. Šker­bič Ma­ta-Šker­ba, rođ. 1908. u Ma­ri­bo­ru, bra­var, od 1932. ži­veo u Ra­ta­ri­ma i ra­dio u mli­nu kod Rac­ka Ra­do­va­no­vi­ća. Jed­nom pri­li­kom ljo­ti­ćev­ci­ma je opra­vio pu­ško­mi­tra­ljez, a u se­lu je go­vo­rio u ko­rist Ne­ma­ca i bio tu­mač. Spa­sao je ne­ke Ra­tar­ce od Ne­ma­ca. Ubi­jen hi­cem u gla­vu od par­ti­za­na-iz­be­gli­ce iz Ce­rov­ca 22. ok­to­bra 1941. u cen­tru se­la, pod op­tu­žbom da je jed­nom pri­ja­vio Nem­ci­ma do­la­zak par­ti­zan­ske gru­pe u Ra­ta­re.

S e l e v a c

1. An­đel­ko­vić Ž. Kon­stan­tin, rođ. 1923, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na re­jo­nu Plan­di­šte u Se­lev­cu, ka­da je 3. ja­se­nič­ka bri­ga­da upa­la u par­ti­zan­sku za­se­du.

2. Baj­kić Mi­lo­ša Du­šan, rođ. 1907, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

3. Baj­čić Ži­vo­ji­na Alek­san­dar, rođ. 1905, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

4. Baj­čić Vla­di­mi­ra Mi­loj­ko, rođ. 1905, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

5. Baj­čić Mi­lo­sa­va Ra­do­van, rođ. 1909, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

6. Baj­čić Ra­do­sla­va Dra­gi­ša, rođ. 1922, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na re­jo­nu Plan­di­šte u Se­lev­cu, ka­da je 3. ja­se­nič­ka bri­ga­da upa­la u za­se­du.

7. Va­si­lje­vić Vla­di­mi­ra Dra­go­ljub-Sta­ri, rođ. 1903, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma i bio re­jon­ski ko­man­dant. Uhva­ćen i ubi­jen ba­ti­na­ma od se­o­skih ko­mu­ni­sta-sko­je­va­ca u no­ći 26/27. ok­to­bra 1944. u ata­ru Aza­nje.

8. Ve­lić Mi­lo­ja Bra­ni­slav, rođ. 1919, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na re­jo­nu Plan­di­šte, ka­da je 3. ja­se­nič­ka bri­ga­da upa­la u za­se­du.

9. Vla­stić Ži­vo­ji­na Bo­go­ljub, rođ. 1905, jed­nom pri­li­kom pri­ja­vio bo­ra­vak par­ti­za­na u se­lu ko­man­di SDS, a bio je i u za­va­di sa me­snim ko­mu­ni­sti­ma. Ubi­jen od par­ti­za­na u se­lu, u no­ći 31. mar­ta/1. apri­la 1944.

10. Vo­ji­no­vić Mi­lo­va­na Ži­vo­ta-Ži­ka, rođ. 1880, uprav­nik Di­rek­ci­je za is­hra­nu u se­lu, an­ti­ko­mu­ni­sta. Ubi­jen od gru­pe par­ti­za­na kod cr­kve­nog do­ma u no­ći 10/11. ju­na 1943, a ku­ća mu je po­tom opljač­ka­na.

11. Vu­ji­čić Vo­ji­sla­va Mi­lo­sav, rođ. 1919, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na re­jo­nu Plan­di­šte u Se­lev­cu, ka­da je 3. ja­se­nič­ka bri­ga­da upa­la u za­se­du.

12. Đu­rić Mi­lo­ja Bo­ri­vo­je-Bo­ra, rođ. 1918, aba­dži­ja, to­kom ra­ta po­moć­nik ko­man­dan­ta se­la Ra­di­sa­va La­zi­ća pri JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

13. Išić Bla­go­ja Mi­lo­je, rođ. 1926, ubi­jen od par­ti­za­na u no­ći 27/28. ok­to­bra 1943. iz­me­đu Se­lev­ca i Aza­nje, na­vod­no za­to što je čet­ni­ci­ma jed­nom pri­li­kom odao par­ti­zan­ski po­lo­žaj.

14. Jev­tić Vi­do­sa­va Mi­o­drag-Mi­la, rođ. 1922, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

15. Jo­va­no­vić Ra­doj­ka Ži­vo­ta-DŽvr­dža, rođ. 1908, li­mar, čet­nič­ki sa­rad­nik. Pra­vio je čet­ni­ci­ma ka­me i ko­kar­de. Uhva­ćen od se­o­ske mi­li­ci­je u sla­mi u ko­joj se skri­vao i bo­den vi­la­ma. Muč­ki ubi­jen od se­le­vač­kih sko­je­va­ca u se­lu, ba­ti­na­ma, 1. no­vem­bra 1944.

16. Jo­va­no­vićDra­go­slav-Dra­ga Mu­sa, rođ. 1892, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

17. Jo­vi­čić Ži­va­na Ar­se­ni­je-Ar­sa, rođ. 1884, uhva­ćen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta u se­lu u no­ći 27/28. ju­la 1943, na­vod­no zbog špi­ju­na­že par­ti­za­na.

18. Jo­vi­čić R. Ra­di­sav, rođ. 1921, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo 4. ju­na 1944. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na re­jo­nu Plan­di­šte, ka­da je 3. ja­se­nič­ka bri­ga­da upa­la u za­se­du.

19. Jo­vi­čić Ži­va­na Ta­na­si­je-Ta­sa, rođ. 1903, sim­pa­ti­zer čet­ni­ka. Uhva­ćen od ko­mu­ni­sta u Ba­čin­cu 26. no­vem­bra 1943. po­sle bor­be sa čet­ni­ci­ma u Ma­lom Ga­ju, ka­da je po­ma­gao ro­đa­ci­ma oko iz­grad­nje ku­će. Op­tu­žen da je špi­ju­ni­rao par­ti­za­ne i stre­ljan na li­cu me­sta.

20. Jo­cić Ste­va­na Mi­o­drag-Mi­ja, rođ. 1917, uči­telj, re­zer­vni pot­po­ruč­nik, po­moć­nik ko­man­dan­ta 3. ja­se­nič­ke bri­ga­de, za­tim ko­man­dant pri­hvat­ne voj­ne sta­ni­ce JVuO u Ve­li­kom Oraš­ju. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i po­gi­nuo u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao in­ten­dant Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri 13. ma­ja 1945.

21. La­zić Og­nja­na Ra­di­sav, rođ. 1904, ko­man­dant se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO, to­kom ra­ta spa­sao mno­ge lo­kal­ne ko­mu­ni­ste. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu, kao in­ten­dant 2. ja­se­nič­kog ba­ta­ljo­na Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da.

22. Mi­la­no­vić Spa­so­ja Ži­va­din, rođ. 1904, čet­nič­ki ku­rir, za­ro­bljen i ubi­jen od par­ti­za­na 12. sep­tem­bra 1944. iz­me­đu Du­bo­ne i Ve­li­ke Kr­sne, no­se­ći po­štu ko­man­di JVuO na Ko­sma­ju.

23. Mi­lo­va­no­vić Mi­li­vo­ja Lju­bo­mir, rođ. 1891, mo­bi­li­san od čet­ni­ka da pre­ve­ze nji­ho­vog voj­ni­ka Ra­do­va­na Sta­no­je­vi­ća u Lan­dol. Kod Konj­ske su ih pre­sre­li par­ti­za­ni, ali su oni po­če­li da be­že. Obo­ji­ca su uhva­će­ni i po­bi­je­ni u ata­ru Dru­gov­ca, 9. ma­ja 1944.

24. Mi­lo­je­vić Ra­do­va­na Bra­ni­slav–Bra­na, rođ. 1905, to­kom ra­ta sim­pa­ti­zer čet­ni­ka i vi­še pu­ta mo­bi­li­san od njih. Po­sle oslo­bo­đe­nja skri­vao od ko­mu­ni­sta svog ku­ma, ne­pre­da­tog čet­ni­ka Mi­su Vo­ji­no­vi­ća iz Do­brog Do­la. Ubi­jen od ko­mu­ni­stič­ke mi­li­ci­je 10. apri­la 1946, za­jed­no sa Mi­som.

25. Mi­loj­ko­vić An­to­ni­ja Le­po­sa­va-Po­la, rođ. 1901, udo­vi­ca, ka­fe­dži­ka, bi­la je bo­ga­ta i ima­la je ka­fa­nu u Se­lev­cu. U ka­fa­nu su če­sto do­la­zi­li čet­ni­ci i ona je za­to op­tu­že­na da sa­ra­đu­je sa nji­ma. Obe­še­na je od par­ti­za­na u no­ći 25/26. sep­tem­bra 1944, na Ko­ji­ća br­du.

26. Mi­tra­ši­no­vić Mi­li­je Bo­ži­dar-Bo­ža, rođ. 1902, čet­nič­ki sa­rad­nik i ku­rir, ubi­jen od ko­mu­ni­sta od­mah po oslo­bo­đe­nju u se­lu, 11. ok­to­bra 1944, za­jed­no sa bra­tom.

27. Mi­tra­ši­no­vić Mi­li­je Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1905, na­red­nik-vod­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, ko­man­dant 1. ba­ta­ljo­na 3. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Ubi­jen od se­o­skih ko­mu­ni­sta od­mah po oslo­bo­đe­nju, 11. ok­to­bra 1944. u se­lu, za­jed­no sa bra­tom.

28. Ni­ko­lić Ra­ke Ra­do­sav-Ra­ca Car­ski, iz na­se­lja Su­va Ba­ra, po­čet­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma, pa 1943. pre­šao u čet­ni­ke, sa ko­ji­ma je sa­ra­đi­vao do kra­ja ra­ta. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u Pa­lan­ci, na Ru­di­na­ma, 21. ok­to­bra 1944.

29. Pa­vić Ili­je Ži­va­din, rođ. 1917, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

30. Pet­ko­vić Alek­san­dra Ži­va­din-Di­ne, rođ. 1921, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

31. Pe­tro­vić Ak­sen­ti­ja Vla­di­mir-Vlaj­ko-Pop, rođ. 1884, čet­nič­ki sa­rad­nik i ku­rir, za­ro­bljen i ubi­jen od par­ti­za­na 7. ju­la 1944. na Brd­nja­ku.

32. Pe­tro­vić Vla­di­mi­ra Dra­go­ljub-Mi­ka, rođ. 1922, čet­nič­ki sa­rad­nik i ku­rir, za­ro­bljen i ubi­jen od par­ti­za­na 7. ju­la 1944. na Brd­nja­ku.

33. Pe­tro­vić Ar­se­ni­ja Jo­van-Jo­vi­ca, rođ. 1891, pre ra­ta ce­njen čo­vek i du­go­go­di­šnji rad­nik op­šti­ne. To­kom ra­ta de­lo­vo­đa op­šti­ne i čet­nič­ki sim­pa­ti­zer. Ubi­jen od par­ti­za­na Ko­smaj­skog od­re­da u no­ći 1/2. av­gu­sta 1943.

34. Pe­tro­vić A. Sa­va, rođ. 1891, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je od 1912. do 1914. Za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta in­ter­ni­ran u Ne­mač­ku. To­kom ra­ta ne­mač­ki tu­mač u se­lu. Muč­ki ubi­jen od ko­mu­ni­sta u no­ći 2/3. ju­la 1943. u svo­joj šta­li.

35. Pi­ri­va­trić Ra­do­sa­va Lju­bo­mir-Mi­ća, rođ. 1918, ar­ti­lje­rij­ski na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, ko­man­dant štab­nog ba­ta­ljo­na Sme­de­rev­skog kor­pu­sa, pa ko­man­dant 7. po­du­nav­ske bri­ga­de JVuO. Od­stu­pio sa čet­ni­ci­ma u Bo­snu; na­vod­no umro od ti­fu­sa na Vu­či­ja­ku po­čet­kom 1945, u se­lu Osje­ča­ni kod Der­ven­te.

36. Po­po­vić M. Pe­tar, rođ. 1903, va­zdu­ho­plov­ni na­red­nik-pi­lot. To­kom ra­ta bio u Polj­skoj stra­ži. Ostao sa je­di­ni­ca­ma Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO da bra­ni Aran­đe­lo­vac od ko­mu­ni­sta. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na pred sa­mim Aran­đe­lov­cem, 18. sep­tem­bra 1944.

37. Ra­doj­ko­vić Pe­tra Sve­ti­slav, rođ. 1895, ugle­dan do­ma­ćin, se­o­ski ba­ka­lin, snab­de­vao po po­tre­bi ma­te­ri­ja­lom iz svo­je rad­nje sve voj­ske ko­je su do­la­zi­le u Lu­nje­vac. Ubi­jen od gru­pe ko­mu­ni­sta pod ko­man­dom Iva­na Ste­fa­no­vi­ća-Sr­be na kuć­nom pra­gu u no­ći 14/15. sep­tem­bra 1943, jer tre­nut­no ni­je imao ci­ga­re­te za nji­ho­vu voj­sku. Hte­li su da mu ubi­ju i si­na Pe­tra, ali ga ni­su na­šli. Ku­ća mu je po ubi­stvu pot­pu­no opljač­ka­na, a ubio ga je iz­ve­sni ko­mu­ni­sta Žu­ća, ko­ji je pre ra­ta slu­žio kod nje­ga.

38. Ra­doj­ko­vić Sve­ti­sla­va Mi­o­drag, rođ. 1918, sim­pa­ti­zer čet­ni­ka, ubi­jen od ko­mu­ni­sta na kuć­nom pra­gu, za­jed­no sa ocem, u no­ći 14/15. sep­tem­bra 1943.

39. Ra­di­šić Vo­ji­sla­va Sve­ti­slav-Va­sa Ba­ron­čić, rođ. 1926, 1943. stu­pio u par­ti­za­ne. Bra­ta su mu stre­lja­li Nem­ci. Za­ro­bljen od čet­ni­ka po­čet­kom 1944. i ostao u nji­ho­vim re­do­vi­ma. Od­stu­pio sa nji­ma u Bo­snu, gde mu se gu­bi trag. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji za­ro­bljen od par­ti­za­na, a po­tom pu­šten; doc­ni­je po­no­vo uhap­šen i ubi­jen. Po dru­goj ver­zi­ji vra­ćen je i umro po­čet­kom 1945. u za­tvo­ru u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.

40. Ra­šić Vla­di­mi­ra Mi­lo­rad-Mi­ća, rođ. 1922, aba­dži­ja, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i po­gi­nuo kra­jem ok­to­bra 1944. kod Pri­je­po­lja to­kom od­stu­pa­nja ka Bo­sni, pri­li­kom sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja.

41. Re­džić D. Ra­di­sav, rođ. 1914, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, po­gi­nuo za vre­me ne­mač­ke ofan­zi­ve pro­tiv JVuO 17. fe­bru­a­ra 1944, kod br­da Vra­i­lak u Se­lev­cu.

42. Ro­go­lja Ak­se Du­šan, rođ. 1912, iz­be­gli­ca iz Se­ve­ri­na u Hr­vat­skoj, to­kom ra­ta na­sta­njen u Se­lev­cu. Bli­zak sa­rad­nik Ra­di­sa­va La­zi­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao 1945. u po­vla­če­nju kroz Bo­snu.

43. Si­mić Sve­to­za­ra Mi­lan, rođ. 1907, tr­go­vac, vla­snik rad­nje u se­lu. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

44. Ši­ljić Ži­vo­ji­na Mi­li­ja-Vr­ca, rođ. 1881, ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Za­ro­bljen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta 12. mar­ta 1944. u Lu­njev­cu, sa Mi­ha­i­lom Mi­lo­sa­vlje­vi­ćem iz Sme­de­re­va, ka­da su po­šli na od­su­stvo.

C e r o v a c

1. Ada­mo­vić Mi­ha­i­la Ži­va­din-Raj­ko, rođ. 1921, ma­šin­bra­var, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

2. Ar­na­u­to­vić Dra­gu­ti­na Dam­njan-Mu­ja, rođ. 1921, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

3. Bla­go­je­vić Ži­vo­te Mi­lo­van-Mi­ća, rođ. 1905, sto­lar, le­ta 1944. mo­bi­li­san u čet­ni­ke. U bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Dru­gov­cu avgusta 1944. ra­njen je Ce­rov­ča­nin Mi­lo­sav Mi­tro­vić. Mi­ća ga je iz­neo sa bo­ji­šta i sa­krio od par­ti­za­na, ali je za­to on za­ro­bljen. Od­ve­den od ko­smaj­skih par­ti­za­na u se­lo Vla­šku kod Mla­de­nov­ca gde je ubi­jen, sep­tem­bra 1944.

4. Br­kić Sta­no­ja Ra­do­je-Raj­ko, rođ. 1916, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma. Oti­šao je sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

5. Ja­njić Hri­sti­vo­ja Mi­le­ta, rođ. 1897. u Sa­ra­no­vu, ži­veo u Ce­rov­cu. Oda­vao Nem­ci­ma par­ti­za­ne i nji­ho­ve sa­rad­ni­ke. Par­ti­za­ni su ga na­šli uve­če u nje­go­vom po­se­du, dok je se­kao ša­šu. Na pre­va­ru na­ve­den da se sam oda. Ubio ga je par­ti­zan Mi­ka Go­lu­bo­vić 22. ok­to­bra 1941. pred ve­ćim bro­jem lju­di.

6. Ko­čić Jo­si­fa Dra­go­slav-Dra­ga, rođ. 1909, mo­bi­li­san u čet­ni­ke, oti­šao sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

7. Ko­čić Ko­sta­di­na Mi­haj­lo-Mi­ka, rođ. 1908, ka­pe­tan voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Or­ga­ni­za­tor Rav­no­gor­skog po­kre­ta; to­kom ra­ta ko­man­dant 2. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945, kao po­moć­nik ko­man­dan­ta Le­te­ćeg sme­de­rev­skog od­re­da. Na­vod­no stra­dao na Ze­len­go­ri ma­ja 1945.

8. Mi­li­vo­je­vić Mi­lu­ti­na Đur­đe-Đu­ra, rođ. 1922, to­kom ra­ta bio u Polj­skoj stra­ži. Av­gu­sta 1944. sa još ne­ko­li­ko lju­di pre­šao je u čet­ni­ke. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

9.Mi­lić Vla­di­mi­ra Ra­di­sav, rođ. 1923, to­kom ra­ta bio u Polj­skoj stra­ži, oda­kle je pre­šao u čet­ni­ke av­gu­sta 1943; pri­li­kom nji­ho­vog pr­vog do­la­ska u se­lo. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945. Pri­li­kom od­stu­pa­nja ču­vao je kor­pu­snu bla­gaj­nu.

10.Pa­vlo­vić Ili­je Du­šan, rođ. 1923, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

11.Pe­tro­vić Ži­va­na Bo­go­ljub, rođ. 1921, mo­bi­li­san u čet­ni­ke 1943, u prat­nju Gvo­zde­na Pe­tro­vi­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

12.Pe­tro­vić Ma­te­je Mi­lo­rad, rođ. 1906, re­zer­vni pod­na­red­nik, to­kom ra­ta za­me­nik ko­man­dan­ta se­la pri struk­tu­ra­ma JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

13.Pe­tro­vić Mi­le­te Gvo­zden-Gvo­zda, rođ. 1920, pred­rat­ni pi­to­mac Voj­ne aka­de­mi­je, pra­ti­lac i po­sil­ni ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća. Ka­sni­je, u či­nu po­ruč­ni­ka, ko­man­dir štab­ne če­te 1. ja­se­nič­ke bri­ga­de. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

14.Po­ljak Ko­ste Mi­lan, rođ. 1924. u se­lu Ča­čin­ci kod Na­ši­ca, iz­be­gli­ca, to­kom ra­ta ži­veo u Ce­rov­cu i bio ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

15.Ra­do­je­vić Ži­vo­ji­na Sve­ti­slav-Sve­ta Ho­đe­ra, rođ. 1901, ugle­dan do­ma­ćin, re­zer­vni na­red­nik. To­kom ra­ta ko­man­dant se­la i ko­man­dir 1. po­sad­ne če­te pri JVuO. Ču­vao je me­šta­ne i se­lo od stra­da­nja. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

16.Sa­vić Ga­vri­la Bo­ži­dar, rođ. 1911, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 23. di­vi­zi­ju NOVJ. De­zer­ti­rao sa po­lo­ža­ja. Uhva­ćen i ubi­jen od ko­mu­ni­sta 4. mar­ta 1945. u Pa­lan­ci, za opo­me­nu dru­gim de­zer­te­ri­ma.

17. Sto­ja­no­vić Mi­lo­ja Alek­san­dar-Čan­ča, rođ. 1921, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja, u prat­nji ka­pe­ta­na Mi­haj­la Ko­či­ća. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

18.Uro­še­vić Ži­vo­te Žar­ko-Pi­ku­lin, rođ. 1914, to­kom ra­ta ko­man­dir če­te JVuO. Oti­šao sa čet­ni­ci­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

19. Uro­še­vić Mi­lu­ti­na Ra­di­vo­je–Ra­ja, rođ. 1922, svr­še­ni ma­tu­rant, po­čet­kom ra­ta stu­pio u par­ti­za­ne, a 1943. pre­šao u čet­ni­ke. U čet­ni­ci­ma bio pi­sar u 1. ja­se­nič­koj bri­ga­di JVuO, a po­tom u šta­bu kor­pu­sa. Ostao je sa čet­ni­ci­ma do kra­ja ra­ta, od­stu­pio sa nji­ma i ne­stao u po­vla­če­nju kroz Bo­snu 1945.

Poginuli u partizanima i NOVJ

Palanka

1. Aran­đe­lo­vić Če­do­mi­ra Rad­mi­lo, rođ. 1923, bra­var, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i član SKOJ-a. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

2. Ba­ja­zit Ja­še Ivan, rođ. 1902, ber­be­rin, pre ra­ta ak­ti­van u ama­ter­skom po­zo­ri­štu i kul­tur­no-umet­nič­kom dru­štvu u Pa­lan­ci. Pred­rat­ni sin­di­ka­lac i član KPJ, zbog če­ga je bio i na ro­bi­ji. Bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Pri­li­kom od­stu­pa­nja sa par­ti­za­ni­ma u je­sen 1941, za­ro­bljen od čet­ni­ka i pre­dat Nem­ci­ma. Stre­ljan od Ne­ma­ca na Kru­ši­ku kod Va­lje­va no­vem­bra 1941.

3. Ben­čić Lju­bo­mi­ra Đor­đe, rođ. 1920. u La­po­vu, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i član KPJ. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

4. Ber­lićZvon­ko, iz­be­gli­ca iz Slo­ve­ni­je, to­kom ra­ta na­sta­njen u Pa­lan­ci. Bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 1943.

5. Bje­li­čićVa­sa, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 17. ju­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu kod Vi­šev­ca.

6. Bla­go­je­vićDra­go­mir, rođ. 1910. u Klo­ki kod To­po­le, ži­veo u Pa­lan­ci. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. ma­ja 1945. u Pod­sre­di u Slo­ve­ni­ji.

7. Bran­ko­vić Du­ša­na Ži­vo­jin-Ži­ki­ca, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

8. Vla­jić Mi­la­na Du­šan, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­ba­ma na Srem­skom fron­tu i umro od ra­na 2. ju­na 1945. u bol­ni­ci u Ze­mu­nu.

9. Vu­jo­še­vić An­dre­je Vo­ji­slav-Vo­jo, rođ. 1916. u Do­lo­vi­ma kod Pod­go­ri­ce, ma­šin­bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 26. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

10. Vu­lo­vić V. Ko­sta­din-Ko­ja, rođ. 1925. u Ra­či, ži­veo u Pa­lan­ci. Svr­še­ni ma­tu­rant gim­na­zi­je. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Bre­zo­vom po­lju kod Brč­kog.

11. Ga­vri­lovMi­lić, rođ. 1919. u Srp­skoj Cr­nji, ma­šin­bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i pred­rat­ni član KPJ. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 26. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

12. Go­lu­bo­vić Alek­san­dra Mi­lan, rođ. 1919, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Zbog sum­nje da sa­ra­đu­je sa par­ti­za­ni­ma, kao i zbog osve­te za ne­de­la ko­ja je vr­šio nje­gov brat Mi­ka, za­klan od čet­ni­ka u svom tr­lu na Ru­di­na­ma, no­ću, 4. av­gu­sta 1943.

13. Go­lu­bo­vić Alek­san­dra Mi­lo­sav-Mi­ka, rođ. 1916, kro­jač, pre ra­ta ak­tiv­ni sin­di­ka­lac i član KPJ. Po­čet­kom ra­ta oti­šao u par­ti­za­ne i usko­ro po­stao za­me­nik ko­man­di­ra Pa­la­nač­ke če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je za­ro­bljen od Ne­ma­ca. Ote­ran u lo­gor na Ba­nji­ci i stre­ljan 9. mar­ta 1942.

14. Dam­nja­no­vić Mi­la­na Ži­vo­jin-Ži­ki­ca, rođ. 1921, kro­jač. Pre ra­ta ak­ti­van sin­di­ka­lac i član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ra­njen i za­ro­bljen od Ne­ma­ca, a po­tom spro­ve­den na Ba­nji­cu, gde je stre­ljan 17. de­cem­bra 1941.

15. Da­ro­šev An­dre­je Pe­tar, rođ. 1925, po­re­klom Rus, je­se­ni 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. mar­ta 1945. na Srem­skom fron­tu, kao oba­ve­štaj­ni ofi­cir bri­ga­de NOVJ.

16. De­ja­no­vić Si­me Da­ne, rođ. 1918. u Vi­so­či kod Ja­stre­bar­skog (Hr­vat­ska), ko­lar. Pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci; bio je član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

17. Di­mi­tri­je­vić Ž. Ži­vo­mir, rođ. 1926. u Aza­nji, ži­veo u Pa­lan­ci. U je­sen 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 9. ma­ja 1945. kod Za­gre­ba.

18. Đu­kić Dra­go­mi­ra Dra­go­van, rođ. 1921. u La­za­rev­cu, me­ta­lo­stru­gar, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Pred­rat­ni član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

19. Iva­no­vić Ra­do­sla­va Vo­ji­slav, rođ. 1905, ca­ri­nik. Bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 19. ok­to­bra 1941. u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca u Go­lo­bo­ku.

20. Iva­no­vić Jo­va­na La­zar-La­za, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na, ostao u Pa­lan­ci i uhap­šen od SDS. Po iz­la­sku iz za­tvo­ra, na­sta­vio da po­ma­že par­ti­za­ne. Sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no stu­pio u par­ti­za­ne i po­gi­nuo apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu, kao ko­me­sar če­te.

21. Ivo­še­vić Ni­ko­le Lju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1922, ti­po­graf­ski rad­nik. Pre ra­ta se­kre­tar SKOJ-a u Pa­lan­ci i član KPJ. Po­čet­kom ra­ta ostao kao ile­ga­lac u va­ro­ši. Uhap­šen od Ne­ma­ca i stre­ljan 20. ju­la 1941. u kru­gu ka­sar­ne.

22. Jan­ko­vić B. Stan­ko, rođ. 1913. u Vr­ho­vi­na­ma kod Sla­von­skog Bro­da, bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo u ra­tu.

23. Je­vre­mo­vić M. Mi­o­drag, rođ. 1921. u se­lu Či­but­ko­vi­ca kod La­za­rev­ca, auto­me­ha­ni­čar. Pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Po­gi­nuo 17. ju­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu kod Vi­šev­ca.

24. Je­le­nić Mi­lo­sa­va Ra­do­mir, rođ. 1920. u Kr­nje­vu, uči­telj, pre ra­ta ži­veo u Pa­lan­ci. Par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Sre­di­nom 1943. pre­ba­čen na te­ren Le­skov­ca, gde je uhap­šen od Ge­sta­poa i spro­ve­den na Ba­nji­cu. Stre­ljan kra­jem 1943.

25. Je­li­sav­čić Mi­li­vo­ja Mi­haj­lo, rođ. 1923, za­na­tli­ja, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i član SKOJ-a. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

26. Jo­va­no­vić Dra­go­mi­ra Pe­tar, rođ. 1927, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne, u 3. kra­ji­šku bri­ga­du. Po­gi­nuo u se­lu Be­rak kod Vu­ko­va­ra 8. de­cem­bra 1944.

27. Kra­jacSte­van, rođ. 1883. u Ru­mi, me­ta­lo­stru­gar, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Član KPJ i bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

28. Kr­šlja­nin Ži­vo­te Mi­lan, rođ. 1916, sto­lar, po­re­klom iz Kr­nje­va kod Ve­li­ke Pla­ne. Pre ra­ta pred­sed­nik Po­dru­žni­ce sin­di­ka­ta u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i član KPJ. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

29. Ku­harPrav­do­slav-Pr­vo­slav, rođ. 1903. u Žmi­nju u Is­tri, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Ko­man­dir vo­da Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i član KPJ. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo 22. fe­bru­a­ra 1942. na Tu­le­žu, pri po­ku­ša­ju po­vrat­ka na te­ren Ja­se­ni­ce.

30. La­za­re­vić La­za­ra Dra­go­ljub-Par­gar, rođ. 1922, svr­še­ni ma­tu­rant, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

31. Mar­ja­no­vić Sa­ve Di­mi­tri­je-De­di­ca, rođ. 1916, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na po­lo­ža­ju kod me­sta Vu­čak, no­vem­bra 1941.

32. Mar­ja­no­vić Sa­ve Mi­o­drag-Dra­gan, rođ. 1920, bra­var, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

33. Mar­ja­no­vićNi­ko­la, rođ. 1921. u No­vom Sa­du, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Po­čet­kom ra­ta stu­pio u Pa­la­nač­ku par­ti­zan­sku če­tu. Kao va­zdu­ho­plov­ni pod­o­fi­cir bio ko­man­dir vo­da. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

34. Me­zić Si­me Mar­sel, rođ. 1920. u Ma­lom Ižu u Hr­vat­skoj, ta­pe­tar. Pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci, bio član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

35. Mi­tro­vić Pe­tra Mi­o­drag, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ubr­zo za­tim u bor­ba­ma pro­tiv Ne­ma­ca u Ov­čar­sko-ka­blar­skoj kli­su­ri.

36. Mu­ker Iva­na Ivan, rođ. 1914. u me­stu Noj-Pe­la u Austri­ji, pre ra­ta do­se­lio se u Pa­lan­ku i kao po­slo­vo­đa ra­dio u fa­bri­ci „Ja­se­ni­ca“. Član KPJ. Za­me­nik ko­man­di­ra Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. U me­đu­vre­me­nu po­stao ko­man­dir Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Kao vo­đa oda­bra­ne gru­pe par­ti­za­na, kre­nuo na­zad na te­ren Ja­se­ni­ce. Ra­njen od Ne­ma­ca pred Pa­lan­kom mar­ta 1942, ali je iz­be­gao za­ro­blja­va­nje. Pro­bio se u va­roš i skri­vao se. Op­ko­ljen od gru­pe ljo­ti­će­va­ca, iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo u ku­ći Da­re Jo­cić u Pa­lan­ci, 12. mar­ta 1942. Za na­rod­nog he­ro­ja pro­gla­šen 1953.

37. Ne­delj­ko­vić B. Ži­vo­mir-Ži­ka, rođ. 1924. u Ve­li­koj Pla­ni, bra­var. Pre ra­ta do­se­lio se u Pa­lan­ku. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo u ra­tu.

38. Ne­dić Vla­di­sla­va Lju­bi­ša, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Hr­vat­skoj 1945.

39. No­va­ko­vićVo­ja, ro­đen u Kra­lje­vu, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. U za­pad­noj Sr­bi­ji jed­no vre­me bio ko­man­dir Pa­la­nač­ke če­te. Po­gi­nuo 22. fe­bru­a­ra 1942. u bor­bi na Tu­le­žu, pri po­ku­ša­ju po­vrat­ka na te­ren Ja­se­ni­ce.

40. Pa­vlo­vić Vo­ji­sla­va Đor­đe-Đo­ka-Gla­di­lo, rođ. 1920, uče­nik gim­na­zi­je. To­kom ra­ta par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. u oko­li­ni Sla­von­skog Bro­da.

41. Pa­vlo­vić S. Živ­ko, rođ. 1921. u La­po­vu, bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo u ra­tu.

42. Pe­tro­vić M. Goj­ko, rođ. 1928. u Ta­ba­nov­ci­ma kod Po­že­ge, ži­veo u Pa­lan­ci. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 14. fe­bru­a­ra 1945. kod Ilo­ka.

43. Ra­di­vo­jac Stan­ka Sa­vo, rođ. 1912. u se­lu Ce­ro­vlja­ni kod No­ve Gra­di­ške  (Hr­vat­ska), pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Član KPJ i bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 17. ju­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu kod Vi­šev­ca.

44. Ra­di­sa­vlje­vić Dra­go­lju­ba Hri­sti­vo­je-Kr­sta, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 4. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu Nem­ci kod Vu­ko­va­ra.

45. Ra­do­sa­vlje­vić Sa­ve Mi­o­drag, rođ. 1918, ma­šin­bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci, bio član KPJ. Ko­man­dir vo­da Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 26. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

46. Ra­doš Ili­je Zvo­ni­mir-Zvon­ko, rođ. 1921. u San­skom Mo­stu, bravar, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te i sko­je­vac. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Pro­bio se na­zad u Ja­se­ni­cu, ali je za­ro­bljen od Ne­ma­ca u Pa­lan­ci i tu ubi­jen mar­ta 1942.

47. Ra­šić Di­mi­tri­ja Ži­va­din-Ži­ka, rođ. 1908. u Gli­bov­cu, ži­veo u Pa­lan­ci, že­le­zni­čar. Ak­tiv­ni član KPJ od 1930, zbog če­ga je i hap­šen. Od 1941. bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ne­stao u je­sen 1941. Na­vod­no za­ro­bljen od čet­ni­ka to­kom od­stu­pa­nja ka Uži­cu, pre­dat Nem­ci­ma i stre­ljan u Va­lje­vu.

48. Ra­ško­vić Mi­lo­ja Ži­va­din-Še­ćer­ko, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ubi­jen od usta­ša iz jed­ne pri­vat­ne ku­će u Za­gre­bu ma­ja 1945.

49. Tom­šič Fra­nje Ivan, rođ. 1914. u Do­le­nju kod Tr­sta, bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Član KPJ i bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 26. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

50. Tor­bi­ca Mi­la­na Jo­van-Jo­va, rođ. 1921. u Va­ga­nu u Li­ci, pre ra­ta do­se­ljen u Pa­lan­ku. Od 1941. bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na vra­tio se u Pa­lan­ku, ali je na­sta­vio sa­rad­nju sa par­ti­za­ni­ma. Ma­ja 1944. uhap­šen od SDS dok je no­sio par­ti­zan­sku po­štu, pre­ba­čen na Ba­nji­cu, za­tim u Ma­ut­ha­u­zen, gde je ubi­jen 5. fe­bru­a­ra 1945.

51. Trif­ko­vić Si­me Va­sa, rođ. 1913. u Ze­ni­ci, bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci, član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941, u kru­gu ka­sar­ne.

52. Ćo­sić M. Rat­ko, rođ. 1914. u Aza­nji, opan­čar, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 16. ja­nu­a­ra 1945.

53. Hu­sre­fo­vićŠe­rif, rođ. 1921. u Mo­sta­ru, bra­var, pre ra­ta ži­veo i ra­dio u Pa­lan­ci. Fud­ba­ler u lo­kal­nom klu­bu. Član KPJ. Bo­rac i pu­ško­mi­tra­lje­zac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. To­kom od­stu­pa­nja sa par­ti­za­ni­ma, za­ro­bljen kao ra­nje­nik od čet­ni­ka u Sa­vin­cu kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca, a po­tom pre­dat Nem­ci­ma. Stre­ljan od Ne­ma­ca na Kru­ši­ku kod Va­lje­va no­vem­bra 1941.

54. Ši­ško­vić Iva­na Rad­mi­la, rođ. 1923, po­re­klom iz Ve­li­kog Oraš­ja. Pre ra­ta ak­ti­vi­sta SKOJ-a. Po­čet­kom ra­ta po­sta­la bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Sa par­ti­za­ni­ma od­stu­pi­la u San­džak, za­tim pre­šla u Bo­snu i po­sta­la bo­rac i bom­baš 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Pri­mlje­na 1942. u KPJ. Ra­nje­na u bor­bi sa čet­ni­ci­ma u Pod­ri­nju i umr­la od ra­na 3. ma­ja 1942. Za na­rod­nog he­ro­ja pro­gla­še­na 1951.

Aza­nja

1. Avra­mo­vić M. Mi­la­din, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu u Sla­vo­ni­ji i umro od ra­na u bol­ni­ci u Vi­ro­vi­ti­ci 19. ma­ja 1945.

2. Aga­to­no­vić Mi­lo­ja Pre­drag, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 19. apri­la 1945. u oko­li­ni Sla­von­skog Bro­da.

3. An­đel­ko­vić Mi­lo­ja Dra­gi­ša, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 28. apri­la 1945. kod Ve­li­ke Bar­ne u Hr­vat­skoj.

4. An­đel­ko­vić Živ­ka Mi­lun, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 17. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

5. Ar­se­ni­je­vić Ne­delj­ka Ži­vo­ta-Džu­dža, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac pra­te­će če­te 1. kra­ji­ške bri­ga­de. Po­gi­nuo 13. apri­la 1945. u se­lu Bo­šnja­ne kod Žu­pa­nje.

6. Acić Ži­vo­ji­na Vla­sti­mir, rođ. 1921, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

7. Baj­kić Pe­tra Bo­ri­vo­je, rođ. 1923, kro­jač, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv SDK u Ko­va­čev­cu, spro­ve­den za Mla­de­no­vac i ta­mo stre­ljan 22. ok­to­bra 1941.

8. Baj­kić Pe­tra Žar­ko, rođ. 1925, tr­go­vač­ki po­moć­nik, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Sa par­ti­za­ni­ma od­stu­pio u San­džak i pre­šao u Bo­snu, gde je po­stao bo­rac 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo 20. ju­la 1942. u se­lu Uri­je u Bo­sni, u bor­bi pro­tiv usta­ša.

9. Ba­ti­nić Ži­va­na Vo­ji­slav-Vo­jin, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen na po­lo­ža­ju u Bo­sni i umro 12. mar­ta 1945. u bol­ni­ci u Čač­ku, od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

10. Ba­ti­nić Mi­le­te Mi­lo­sav, rođ. 1918, ju­na 1944. stu­pio u Ko­smaj­ski par­ti­zan­ski od­red. Po­gi­nuo 8. sep­tem­bra 1944. u Ven­ča­ni­ma kod Aran­đe­lov­ca.

11. Ba­ti­nić Vo­ji­sla­va Ra­do­je, rođ. 1920, uče­nik gim­na­zi­je u Pa­lan­ci. Zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma, jed­no vre­me bio je u Za­vo­du za pri­nud­no vas­pi­ta­nje omla­di­ne. Pred ras­pu­šta­nje Za­vo­da oti­šao u čet­ni­ke i po­sle ne­ko­li­ko da­na pre­šao u Ko­smaj­ski par­ti­zan­ski od­red. Ubr­zo po­stao ko­me­sar 2. če­te 2. ba­ta­ljo­na. Po­gi­nuo 21. no­vem­bra 1944, na ce­sti u se­lu Er­de­vik u Sre­mu.

12. Boj­ko­vićDu­šan, iz­be­gli­ca, to­kom ra­ta na­sta­njen u Aza­nji. Bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Ra­njen i za­ro­bljen u bor­bi pro­tiv Ljo­ti­će­vih do­bro­vo­lja­ca u Ko­va­čev­cu kod Mla­de­nov­ca, 7. ok­to­bra 1941. Kao ra­nje­nik, pre­net u bol­ni­cu u Pa­lan­ci, gde je po­sle ne­ko­li­ko da­na umro.

13. Vi­tić Dra­go­lju­ba Slo­bo­da, rođ. 1928, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šla u par­ti­za­ne. Po­gi­nu­la oko 15. fe­bru­a­ra 1945. na Srem­skom fron­tu, na po­lo­ža­ju kod Ša­ren Gra­da.

14. Vu­li­će­vić Vo­ji­sla­va Ži­van, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na Srem­skom fron­tu i pre­net u voj­nu bol­ni­cu u Ze­mu­nu. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na 7. mar­ta 1945.

15. Vu­li­će­vić Mi­lu­ti­na Živ­ko, rođ. 1910, prav­nik, pre ra­ta su­di­ja u Kra­lje­vu. Još na stu­di­ja­ma upo­znao se sa ne­kim vi­so­kim funk­ci­o­ne­ri­ma KPJ. To­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma. Uhap­šen od Ne­ma­ca i stre­ljan u Kra­lje­vu ok­to­bra 1941.

16. Vu­li­će­vić Ži­vo­ji­na Mi­o­drag, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu u voj­noj bol­ni­ci u Tu­zli mar­ta 1945.

17. Vu­lo­vić Ži­vo­mi­ra Mi­lu­tin, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

18. Ga­jić Dra­go­mi­ra Mi­ro­slav, rođ. 1920, pin­tor, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 2. ba­ta­ljo­na 4. bri­ga­de. 11. srp­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 3. apri­la 1945. kod se­la Ko­mle­tin­ci u Sre­mu.

19. Ga­čić Lju­bo­mi­ra Mi­lo­van, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 12. pro­le­ter­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo po­lo­vi­nom apri­la 1945. kod Ple­ter­ni­ce u Hr­vat­skoj.

20. Gro­mo­vić Mi­la­na Vo­ji­slav-Vo­ja, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Iz­vi­đač u 5. pro­le­ter­skoj bri­ga­di 3. cr­no­gor­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 5. ma­ja 1945. kod Du­ge Re­se u Hr­vat­skoj.

21. Gru­jić Mi­la­di­na Dra­go­ljub, rođ. 1926, ber­be­rin, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. kra­ji­ške bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 8. apri­la 1945. kod Ša­ren Gra­da u Sre­mu.

22. Di­mi­tri­je­vić Ži­va­na Dra­gi­ša, rođ. 1923, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. u se­lu Be­li­ce kod Sla­von­skog Bro­da.

23. Di­mi­tri­je­vić Ži­vo­ji­na Mi­loš, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 1. ba­ta­ljo­na 1. pro­le­ter­ske bri­ga­de NOVJ. Za­ro­bljen od usta­ša kao ra­nje­nik u Se­sve­ta­ma kod Za­gre­ba i po­sle svi­re­pog mu­če­nja ubi­jen 17. apri­la 1945.

24. Đor­đe­vić Mi­li­vo­ja Bra­ni­slav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 9. ma­ja 1945. u bor­bi pro­tiv usta­ša kod Odža­ka u Bo­sni.

25. Đor­đe­vić Ra­do­sa­va Ži­vo­rad, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac iz­vi­đač­ke če­te 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo apri­la 1945. u Be­lim Vo­da­ma kod Sa­ra­je­va.

26. Đor­đe­vić Vla­di­mi­ra Mi­lan, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo već 25. ok­to­bra 1944. kod Vr­či­na.

27. Đor­đe­vić Ni­ko­di­ja Mi­o­drag, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 17. fe­bru­a­ra 1945. u se­lu Za­ko­vo kod Ro­ga­ti­ce u Bo­sni.

28. Đor­đe­vić Mi­la­na Sve­to­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 13. mar­ta 1945. kod Bor­skih Do­lo­va (Han-Pi­je­sak) u Bo­sni.

29. Đur­đe­vić Da­ni­la Dra­go­ljub-Da­ča, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. apri­la 1945. kod Ve­li­ke Bar­ne u Hr­vat­skoj.

30. Đur­đe­vić Mla­de­na Mi­o­drag, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

31. Đu­ri­čić Mi­lo­ra­da Vo­ji­slav, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 4. ba­ta­ljo­na 2. bo­san­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 3. ma­ja 1945.

32. Đu­ri­čić Mi­lo­ra­da Ra­do­sav, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

33. Đu­ri­čić Živ­ka Sreć­ko, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac pra­te­će če­te 21. srp­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 22. apri­la 1945. u se­lu Lu­ža­ni kod Sla­von­skog Bro­da.

34. Živ­ko­vić Mi­lo­ja Bo­ri­vo­je, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 31. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu Gra­bo­vi­ca kod Vla­se­ni­ce.

35. Živ­ko­vić Pe­tra Ži­vo­mir, rođ. 1921, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Bio de­se­tar u 4. srp­skoj bri­ga­di 21. srp­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 27. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu No­va Bap­ska kod Ši­da.

36. Zdrav­ko­vić Mi­li­je Ra­do­mir, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

37. Ilić Ra­do­mi­ra Mi­o­drag-Mi­ća, rođ. 1918, stu­dent pra­va i re­zer­vni po­ruč­nik. Pred­rat­ni član KPJ. Kao or­ga­ni­za­tor par­ti­zan­skog po­kre­ta u se­lu 1941. ubr­zo po­stao ko­man­dir Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio na te­ren Ja­se­ni­ce. Te­ško ra­njen u na­pa­du na ku­ću jed­nog ljo­ti­ćev­ca u Ve­li­koj Kr­sni i tom pri­li­kom za­ro­bljen. Umro od ra­na 13. ju­na 1942. u bol­ni­ci u Pa­lan­ci.

38. Jan­ko­vić Mi­ha­i­la Bo­go­ljub, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Pu­ško­mi­tra­lje­zac u 1. kra­ji­škoj bri­ga­di. Po­gi­nuo 1945. u se­lu Ni­klo­šev­ci u Sre­mu.

39. Jan­ko­vić Mi­ha­i­la Ra­do­mir, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

40. Jan­čić Ko­sta­di­na Vla­di­mir, rođ. 1927, učenik gimnazije, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo kra­jem 1944. na Sremskom frontu.

41. Jan­čić Ži­vo­ji­na Mi­la­din, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 21. srp­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 22. fe­bru­a­ra 1945. u se­lu Her­ce­gov­ci (Ga­re­šni­ca) u Hr­vat­skoj.

42. Jan­čić Mi­lo­va­na Sreć­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu Sla­vo­ni­ji 24. apri­la 1945.

43. Je­lić Vla­di­mi­ra Bra­ni­slav-Ba­ne, rođ. 1919, stu­dent Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta i pred­rat­ni član KPJ. Or­ga­ni­za­tor par­ti­za­na u se­lu i pr­vi po­li­tič­ki ko­me­sar Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio na te­ren Pa­lan­ke, gde je ra­dio kao po­li­tič­ki rad­nik. Ubr­zo po­stao član Sre­skog par­tij­skog ru­ko­vod­stva za Ja­se­ni­cu. Iz­vr­šio je sa­mo­u­bi­stvo u svo­joj ze­mu­ni­ci u Aza­nji 23. ju­la 1943, pri­li­kom po­te­re Polj­ske stra­že.

44, Je­lić Ra­do­va­na Žar­ko, rođ. 1900, ko­vač, pred­rat­ni član Ze­mljo­rad­nič­ke stran­ke. To­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma. Uhap­šen od ljo­ti­će­va­ca ju­na 1942. i spro­ve­den u Mla­de­no­vac. Ta­mo je to­li­ko mu­čen da se ni­je mo­gao kre­ta­ti. Uto­va­ren na voz i upu­ćen na Ba­nji­cu. Oda­tle je pre­ba­čen u lo­gor u Nor­ve­škoj, gde je ubi­jen 1944.

45. Je­lić Mi­la­na Ži­vo­ta, rođ. 1924, ko­žu­var, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo 2. mar­ta 1945. u Bo­sni, u se­lu Mar­te­vić kod So­kol­ca.

46. Je­lić Ge­ra­si­ma Ne­delj­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 8. ma­ja 1945. u se­lu Ša­šin­ci u Sla­vo­ni­ji.

47. Je­lić Mi­ha­i­la Ra­do­sav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. ma­ja 1945. u oko­li­ni So­kol­ca u Bo­sni.

48. Je­re­mić Sve­ti­sla­va Žar­ko, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 22. apri­la 1945. kod Ve­li­ke Bar­ne u Hr­vat­skoj.

49. Jo­va­no­vić Du­ša­na Mi­len­ti­je, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 7. ma­ja 1945. u se­lu Lal­ski Li­po­vac u bli­zi­ni Za­gre­ba.

50. Jo­ve­tić Vo­ji­sla­va Sreć­ko, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

51. Jok­si­mo­vić Mi­ha­i­la Bo­ri­vo­je-Bo­ra, rođ. 1906, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo 21. ja­nu­a­ra 1942. u se­lu Mra­vinj­ci, u bor­bi sa čet­ni­ci­ma.

52. Ke­ljać Bo­go­lju­ba Dra­go­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 21. srp­sku di­vi­zi­ju. Po­gi­nuo 4. apri­la 1945. u se­lu No­va Bap­ska kod Ši­da.

53. La­zić An­dre­je Ti­ho­mir, rođ. 1920, me­tal­ski rad­nik, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca no­vem­bra 1941, u bor­ba­ma oko Uži­ca. Spro­ve­den na Ba­nji­cu i ubr­zo stre­ljan na Ja­jin­ci­ma, 17. de­cem­bra 1941.

54. La­zić An­dre­je Vla­di­slav, rođ. 1921, me­tal­ski rad­nik, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 7. ok­to­bra 1941. u bor­bi pro­tiv SDK u Ko­va­čev­cu kod Mla­de­nov­ca.

55. La­zić Mi­la­na Vo­ji­slav, rođ. 1912, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

56. La­zić Da­mja­na Đur­đe-Đu­ra, rođ. 1923, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. apri­la 1945. kod Ve­li­ke Bar­ne u Hr­vat­skoj.

57. La­zić Lju­bo­mi­ra Ma­te­ja-Ma­ta, or­ga­ni­za­tor i ak­ti­vi­sta par­ti­zan­skog po­kre­ta u Aza­nji. Uhap­šen od je­di­ni­ca SDS i ubr­zo po­tom in­ter­ni­ran u lo­gor u Nor­ve­škoj. Spa­ljen u lo­go­ru 19. ju­la 1942.

58. La­zić Mi­le­te Ra­do­mir, rođ. 1905, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo 21. ja­nu­a­ra 1942. u bor­bi sa čet­ni­ci­ma u se­lu Mra­vinj­ci, u po­ku­ša­ju da ko­me­sa­ra iz­ne­se sa bri­sa­nog pro­sto­ra.

59. La­zić Sve­ti­sla­va Ra­do­van, rođ. 1927, kro­jač, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. kod Bre­zo­vog Po­lja (Brč­ko).

60. Lju­bi­sa­vlje­vić Jan­ka Ži­vo­jin, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na u bol­ni­ci u Sre­bre­ni­ku u Bo­sni 30. mar­ta 1945.

61. Ma­rin­ko­vić Mla­de­na Rad­mil, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Pre ne­go što su ga mo­bi­li­sa­li, par­ti­za­ni su mu ubi­li oca. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

62. Mar­ko­vić Ne­na­da Dra­go­slav, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945.

63. Mar­ko­vić Ste­va­na Ži­vo­ta, rođ. 1883, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Iz­da­jom uhap­šen od Polj­ske stra­že 1943. i upu­ćen na Ba­nji­cu. Umro u za­tvor­skoj am­bu­lan­ti 29. ja­nu­a­ra 1944.

64. Mar­ko­vić Vo­ji­sla­va Mi­lan, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1. fe­bru­a­ra 1945. na Rav­noj ko­si kod Vla­se­ni­ce (Bo­sna).

65. Mar­ko­vić Jan­ka Če­do­mir, rođ. 1902, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo u bor­bi sa čet­ni­ci­ma 7. de­cem­bra 1943. u Ve­li­koj Ivan­či kod Mla­de­nov­ca.

66. Mi­ja­to­vić Mi­la­di­na La­zar, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu.

67. Mi­len­ti­je­vić Ste­va­na Ra­do­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. apri­la 1945. kod Ple­ter­ni­ce u Hr­vat­skoj.

68. Mi­len­ko­vić Ra­do­sa­va Mi­ća, rođ. 1926, ko­vač, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

69. Mi­lo­je­vić Velj­ka Mi­o­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 31. mar­ta 1945. na Go­loj ste­ni kod Sre­bre­ni­ka u Bo­sni.

70. Mi­lo­je­vić Dra­go­lju­ba Lju­bi­ša, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945.

71. Mi­loj­ko­vić Mi­lo­ja Vla­di­mir, rođ. 1926, sto­lar, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu mar­ta 1945.

72. Mi­loj­ko­vić Mi­lu­ti­na Mi­o­drag-Gi­ga, rođ. 1920, kro­jač­ki rad­nik. Pre ra­ta ak­tiv­ni sin­di­ka­lac i član SKOJ-a. Od 1941. ak­tiv­no sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma. Zbog to­ga je hap­šen od SDS i za­tva­ran u Pa­lan­ci i Sme­de­re­vu. Umro kod ku­će 1942. od po­sle­di­ca po­li­cij­ske tor­tu­re.

73. Mi­lo­sa­vlje­vić Mi­lo­ja Ra­do­mir, rođ. 1916, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Ra­njen i za­ro­bljen od čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca u bor­bi Go­lo­bo­ku 19. ok­to­bra 1941, ote­ran na Ba­nji­cu i ta­mo stre­ljan 19. fe­bru­a­ra 1943.

74. Mi­lo­še­vić Mi­li­je Vla­di­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Đa­ko­va.

75. Mi­lo­še­vić Ste­va­na Sa­va, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 21. ja­nu­a­ra 1945. kod Han-Pi­je­ska.

76. Mi­lo­še­vić Vla­di­mi­ra Sve­to­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu u bol­ni­ci u Šap­cu 18. mar­ta 1945.

77. Mi­lu­ti­no­vić Ži­va­na Mi­ja­i­lo, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 30. mar­ta 1945. kod Tu­zle.

78. Mi­tro­vić Mi­la­na Alek­san­dar, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 19. bir­čan­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo kra­jem fe­bru­a­ra 1945. u bor­bi sa Nem­ci­ma iz­me­đu Han-Pi­je­ska i Vla­se­ni­ce.

79. Mi­tro­vić Vla­di­mi­ra Đor­đe, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu u Hr­vat­skoj i umro od ra­na u bol­ni­ci u Ogu­li­nu 3. ma­ja 1945.

80. Mra­tin­ko­vić Bran­ka Ti­ho­mir, rođ. 1920, bra­var, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no stu­pio u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

81. Ni­ko­di­je­vić Mi­lo­va­na Dra­go­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Pre ne­go što su ga mo­bi­li­sa­li, par­ti­za­ni su mu ubi­li oca. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. u se­lu Si­bi­nje kod Sla­von­skog Bro­da.

82. Ni­ko­lić Ra­di­vo­ja Mi­o­drag, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

83. Ni­ko­sa­vić Og­nje­na Ži­vo­rad, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

84. Ni­ko­sa­vić Ži­vo­ji­na Ži­vo­ta, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Bre­zo­vom Po­lju kod Brč­kog.

85. No­va­ko­vić Mi­lo­va­na Si­me­un, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

86. Pa­vli­će­vić Mi­la­na Ni­ko­la, rođ. 1925, sto­lar, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no stu­pio u par­ti­za­ne, u 1. kra­ji­šku bri­ga­du. Po­gi­nuo 18. ok­to­bra 1944. u bor­ba­ma za oslo­bo­đe­nje Be­o­gra­da.

87. Pa­vlo­vić Bo­ži­da­ra Ra­do­sav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Pre­mi­nuo od za­do­bi­je­nih ra­na u bol­ni­ci u Šap­cu 16. mar­ta 1945.

88. Pa­vlo­vić Ži­vo­te Ti­ho­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 7. ma­ja 1945. u bor­ba­ma pro­tiv usta­ša i Ne­ma­ca kod Za­gre­ba.

89. Pa­jić Isa­i­la Ži­vo­mir-Ži­vo­ta, rođ. 1920, rad­nik, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. ja­nu­a­ra 1945. kod Han-Pi­je­ska.

90. Pa­lić Alek­san­dra Lju­bo­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i po­sle iz­ve­snog vre­me­na po­gi­nuo.

91. Pa­lić Ve­li­mi­ra Mar­ko, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 28. de­cem­bra 1944. kod Tu­zle.

92. Pan­tić Ži­vo­te Dra­go­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Na frontu u Hrvatskoj, zarobile su ga ustaše i posle mučenja mu odrubili glavu, 3. maja 1945. godine.

93. Pan­tić Sve­to­za­ra Ži­va­din-Ži­le, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 10. fe­bru­a­ra 1945. kod Vla­se­ni­ce u Bo­sni.

94. Pan­tić Pe­tra Mi­lo­rad, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Te­ško ra­njen u bor­ba­ma za Za­greb. Umro od ra­na u bol­ni­ci u Za­gre­bu 19. ma­ja 1945.

95. Pan­tić Obre­na Mi­o­drag, rođ. 1921, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo 21. ja­nu­a­ra 1942. u bor­bi sa čet­ni­ci­ma u se­lu Mra­vinj­ci.

96. Pan­tić Fi­li­pa Ne­delj­ko, rođ. 1889, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od SDS i spro­ve­den na Ba­nji­cu. Umro u lo­gor­skoj am­bu­lan­ti 18. av­gu­sta 1943.

97. Pan­tić Ži­va­di­na Rad­mil, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 19. ja­nu­a­ra 1945. kod Han-Pi­je­ska.

98. Pan­tić Vla­di­sla­va Ra­doj­ko, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 1. kra­ji­ške bri­ga­de. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. kod se­la Vit­kov­ce.

99. Po­po­vić Dra­go­sla­va Dra­gu­tin, rođ. 1918, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle na­pa­da par­ti­za­na na žan­dar­me­rij­sku sta­ni­cu u se­lu uhap­šen od SDS, spro­ve­den za Pa­lan­ku i stre­ljan na gro­blju 8. apri­la 1943.

100. Po­po­vić Ži­vo­te Du­šan-Vu­ja, rođ. 1903, opan­čar. Sa­rad­nik par­ti­za­na od 1941, a od 1943. i bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. U od­re­du je na­pre­do­vao i po­stao nje­gov ko­man­dant. Ne­ho­ti­ce se ubio iz mi­tra­lje­za 23. ju­na 1944, u ata­ru se­la Du­bo­na kod Mla­de­nov­ca.

101. Po­po­vić Sve­to­za­ra Ži­va­din, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. apri­la 1945. na fron­tu u Bo­sni.

102. Po­po­vić Mi­li­vo­ja Ra­do­van-Raj­ko, rođ. 1906, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle na­pa­da par­ti­za­na na žan­dar­me­rij­sku sta­ni­cu u se­lu, uhap­šen od SDS, spro­ve­den za Pa­lan­ku i stre­ljan na gro­blju 8. apri­la 1943.

103. Po­po­vić Vla­di­mi­ra Ra­do­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

104. Po­po­vić Ta­na­si­ja Ra­do­mir, rođ. 1919, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

105. Pro­kić Alek­san­dra Dra­gu­tin, rođ. 1904, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na, kra­jem 1941. uhap­šen i spro­ve­den u Pa­lan­ku. Oda­tle pre­ba­čen na Ba­nji­cu, po­sle iz­ve­snog vre­me­na ote­ran u lo­gor u Ne­mač­koj, gde je ubi­jen.

106. Pro­kić Đor­đa Mi­la­din-Sva­stić, rođ. 1909, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio na te­ren Ja­se­ni­ce. Jed­no vre­me se skri­vao u Aza­nji, ali je po­čeo da se jav­no po­ja­vlju­je, te je uhap­šen od SDS i spro­ve­den na Ba­nji­cu. Stre­ljan na Ba­nji­ci 9. mar­ta 1942.

107. Pro­kić Ra­doj­ka Ra­do­ji­ca, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 25. apri­la 1945. u Do­njem Ra­ji­ću kod Nov­ske u Hr­vat­skoj.

108. Pro­kić Ra­do­ji­ce Sve­to­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Bre­zo­vom Po­lju kod Brč­kog.

109. Ra­di­vo­je­vić Ar­se­ni­ja Vla­di­mir, rođ. 1888, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od SDS, spro­ve­den na Ba­nji­cu i ta­mo stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

110. Ra­di­sa­vlje­vić Mi­lu­ti­na Ve­li­mir, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

111. Ra­do­va­no­vić Mar­ka Dra­gan, rođ. 1927, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u se­lu Ada­šev­ci u Sre­mu 24. ja­nu­a­ra 1945.

112. Ra­do­vić Ra­do­sa­va Bu­di­mir-Bu­ca, rođ. 1923, uče­nik gim­na­zi­je u Pa­lan­ci. Bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio na te­ren Ja­se­ni­ce, gde se ne­ko vre­me skri­vao. Po­gi­nuo 7. ju­na 1942. u na­pa­du na ku­ću ljo­ti­ćev­ca u Ve­li­koj Kr­sni kod Mla­de­nov­ca.

113. Ran­ko­vić Mi­li­je Dra­gi­ša, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

114. Ran­ko­vić M. Mi­haj­lo, rođ. 1914, ak­tiv­ni sa­rad­nik ko­mu­ni­sta i par­ti­zan­ski ku­rir. Po­sle na­pa­da par­ti­za­na na žan­dar­me­rij­sku sta­ni­cu u se­lu, uhap­šen od SDS, spro­ve­den za Pa­lan­ku i stre­ljan na gro­blju 8. apri­la 1943.

115. Stan­ko­vić Mi­la­na Dra­go­ljub, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 8. apri­la 1945. kod Ša­ren Gra­da u Sre­mu.

116. Ste­va­no­vić Ži­vo­ji­na Mi­la­din, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na Srem­skom fron­tu i umro od ra­nja­va­nja 18. fe­bru­a­ra 1945. u bol­ni­ci u Ze­mu­nu.

117. Ste­va­no­vić Če­do­mi­ra Ra­do­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. apri­la 1945. u se­lu Ve­li­ka Ko­pa­o­ni­ca kod Đa­ko­va.

118. Ste­fa­no­vić Pa­je La­bud, rođ. 1912. u Do­lo­vu kod Pan­če­va, žan­darm na slu­žbi u Aza­nji. Zbog odr­ža­va­nja ve­ze sa par­ti­za­ni­ma, uhap­šen od SDS, spro­ve­den za Pa­lan­ku i stre­ljan na gro­blju 8. apri­la 1943.

119. Sto­ja­di­no­vić Mi­lo­ja Bo­ri­vo­je, rođ. 1915, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

120. Sto­ja­di­no­vić Mi­le­te Je­li­ca, rođ. 1927, sa­rad­nik par­ti­za­na. Otac joj je bio par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta, ka­sni­je i pred­sed­nik Sre­skog na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra. Za vre­me sa­stan­ka par­ti­za­na u nji­ho­voj ku­ći, na­i­šli su čet­ni­ci i na­stu­pi­la je bor­ba. Je­li­ca je po­če­la da be­ži, ali su je čet­ni­ci ubi­li u no­ći 4/5. fe­bru­a­ra 1944.

121. Sto­ja­di­no­vić Ži­va­di­na Ra­do­mir-Ra­ka, rođ. 1910, sa­rad­nik par­ti­za­na. Za vre­me bor­be u ku­ći Mi­le­te Sto­ja­di­no­vi­ća, za­ro­bljen od stra­ne čet­ni­ka i za­klan, 5. fe­bru­a­ra 1944.

122. Ta­li­jan Gmi­tra Bo­ri­vo­je, rođ. 1924, aba­dži­ja, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo po­gi­nuo.

123. Ta­li­jan Sve­ti­sla­va Vo­ji­slav, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

124. Ta­li­jan Vla­sti­mi­ra Žar­ko, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 19. apri­la 1945. na po­lo­ža­ju Ba­no­va ja­ru­ga u Hr­vat­skoj.

125. Ta­li­jan Ra­do­sa­va Mi­li­ja, rođ. 1904, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Uhva­ćen od čet­ni­ka, ote­ran od ku­će i za­klan iz­me­đu Du­bo­ne i Ve­li­ke Kr­sne kod Mla­de­nov­ca, 11. av­gu­sta 1943.

126. Ta­li­jan Ta­na­si­ja Ob­rad, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Te­ško ra­njen na fron­tu i umro kod ku­će od ra­na, 17. ok­to­bra 1945.

127. Ta­li­jan Vla­di­mi­ra Ra­di­vo­je, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

128. Ta­li­jan Mi­la­na Ra­do­sav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. u se­lu Gre­žić kod Sla­von­skog Bro­da.

129. Ton­kić Vla­di­sla­va Ra­doj­ko, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

130. Ćo­sić Ko­sta­di­na Dra­go­mir, rođ. 1924, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

131. Ćo­sić Bran­ka Ži­va­din, rođ. 1907, re­zer­vni po­ruč­nik, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji, pre­šao u Bo­snu i po­gi­nuo u bi­ci na Su­tje­sci 1943, kao bo­rac 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Po dru­goj, pro­bi­jao se sa par­ti­za­ni­ma u rod­ni kraj i po­gi­nuo 22. fe­bru­a­ra 1942. na Tu­le­žu.

132. Ćo­sić Sto­ja­na Mi­lo­rad, rođ. 1923, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo pri po­vrat­ku na ma­tič­ni te­ren, u bi­ci pro­tiv čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca na Tu­le­žu, 22. fe­bru­a­ra 1942.

133. Ćo­sić Ži­va­di­na Mi­o­drag, rođ. 1915, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

134. Ćo­sić Alek­san­dra Ra­do­van-Raj­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Bre­zo­vom po­lju kod Brč­kog.

135. Ćo­sić Mi­lo­ra­da Ran­ko, rođ. 1906, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no stu­pio u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. na fron­tu u Hr­vat­skoj.

136. Ćo­sić Ži­vo­ji­na Ra­do­mir, rođ. 1920, bo­rac Azanj­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

137. Ćo­sić Ži­va­di­na Če­do­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

138. Šu­le­jić Dra­go­mi­ra Dra­gi­ša, rođ. 1905, ži­veo u Pa­lan­ci, pred­rat­ni član Glav­nog od­bo­ra Ze­mljo­rad­nič­ke stran­ke i ugle­dan me­šta­nin. Po­čet­kom ra­ta ot­po­čeo sa­rad­nju sa par­ti­za­ni­ma, ali ih je po­sle iz­ve­snog vre­me­na na­pu­stio. Od 1943. po­no­vo po­čeo da ra­di za njih, kao po­li­tič­ki rad­nik. Po­gi­nuo 11. av­gu­sta 1943. u za­se­o­ku Vla­ški Do u Aza­nji, pod ne­do­volj­no raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji, za­ro­bljen i ubi­jen od Polj­ske stra­že. Pre­ma dru­goj, ubi­jen je od par­ti­za­na zbog ra­zi­la­že­nja sa nji­ho­vom po­li­ti­kom.

Ba­ni­či­na

1. Ar­sić Mi­la­na Mi­lu­tin, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 25. de­cem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca kod Ši­da, na Srem­skom fron­tu.

2. Bran­ko­vić Sta­ni­mi­ra Mi­len­ti­je, rođ. 1922. u Go­lo­bo­ku, ži­veo u Ba­ni­či­ni. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo ja­nu­a­ra 1945. u oko­li­ni Vu­ko­va­ra.

3. Va­si­lje­vić Vo­ji­sla­va Mi­lan, rođ. 1925, pre­ži­veo stre­lja­nje Ne­ma­ca u Ra­či 1941. i tom pri­li­kom ra­njen. Otac mu je bio je­dan od or­ga­ni­za­to­ra Rav­no­gor­skog po­kre­ta u se­lu. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

4. Gli­šić Dra­go­lju­ba Ra­do­sav, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. ja­nu­a­ra 1945. na po­lo­ža­ju u Sre­mu.

5. Gli­šić Ra­di­vo­ja Sla­vi­ša, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen 7. apri­la 1945. u bi­ci kod Bre­zo­vog po­lja (Brč­ko), umro ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je u bol­ni­ci u Bi­je­lji­ni.

6. Da­ni­lo­vić D. Mi­lu­tin, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. U su­ko­bu sa Nem­ci­ma ra­njen i ubr­zo umro od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja, 22. sep­tem­bra 1941.

7. Đor­đe­vić Mi­la­na Dra­go­slav-Go­ša, rođ. 1919, me­tal­ski rad­nik. Pre ra­ta član KPJ, or­ga­ni­za­tor par­ti­za­na u oko­li­ni Pa­lan­ke. Pr­vi ko­me­sar Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u Bo­snu. Bio ko­me­sar 3. šu­ma­dij­skog ba­ta­ljo­na 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de, po­tom na mno­gim slič­nim du­žno­sti­ma. Pred kraj ra­ta po­stao po­li­tič­ki ko­me­sar 22. di­vi­zi­je NOV, po­tom oti­šao u Ja­go­di­nu, na du­žnost se­kre­ta­ra OK KPJ. Pr­vog ja­nu­a­ra 1946, po­stao in­struk­tor CK KP Sr­bi­je. Op­hr­van bo­le­šću umro 25. sep­tem­bra 1949, a 1955. pro­gla­šen za na­rod­nog he­ro­ja.

8. Đor­đe­vić Mi­la­na Sve­ti­slav-Sve­ta, rođ. 1921, stu­dent Prav­nog fa­kul­te­ta, pred­rat­ni član KPJ. Pre ra­ta, jed­no vre­me pred­sed­nik Li­te­rar­ne dru­ži­ne u Pa­lan­ci. Or­ga­ni­za­tor par­ti­za­na u Ja­se­nič­kom i Le­pe­nič­kom sre­zu. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak, pre­šao u Cr­nu Go­ru. Po­gi­nuo 21. ma­ja 1942. na ka­tu­nu Do­bri do kod Ža­blja­ka, na ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Dur­mi­tor. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji, ba­cio se sa li­ti­ce da ne bi pao živ čet­ni­ci­ma u ru­ke, po dru­goj za­ro­bljen od čet­ni­ka i stre­ljan. palanka

9. Đor­đe­vić Bo­go­lju­ba Žar­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ma­ja 1945.

10. Đur­đe­vić Pe­tra Dra­go­slav, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. apri­la 1945, pri pro­bo­ju Srem­skog fron­ta.

11. Đu­ri­čić Isa­i­la Dra­go­slav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u oko­li­ni Bi­je­lji­ne mar­ta 1945. Umro ma­ja 1945. od ra­na u bol­ni­ci u Đa­ko­vu.

12. Ig­nja­to­vić Pe­tra Mi­ha­i­lo, rođ. 1927, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945, po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv usta­ša kod Odža­ka u Bo­sni 6. ma­ja 1945.

13. Je­lić Mi­li­vo­ja Mi­o­drag-Mi­ća, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na, skri­vao se u se­lu, ali je uhap­šen i spro­ve­den u Pa­lan­ku, gde je tri me­se­ca pro­veo u lo­go­ru. Po­tom je in­ter­ni­ran u Nor­ve­šku. Spa­ljen u lo­go­ru u Nor­ve­škoj 3. ma­ja 1945.

14. Jo­va­no­vić Mi­li­vo­ja Ni­ko­la, rođ. 1920, ko­vač­ki rad­nik, po­sle ra­ta ostao u te­ren­skoj mi­li­ci­ji. Po­gi­nuo ne­ho­ti­ce na že­le­znič­koj sta­ni­ci u Ku­sat­ku 21. ok­to­bra 1945.

15. Kne­že­vić P. Spa­so­je, rođ. 1907. u Ve­li­koj So­ča­ni­ci kod Der­ven­te, to­kom ra­ta kao iz­be­gli­ca ži­veo u Ba­ni­či­ni. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Ba­ni­či­ni 25. ok­to­bra 1941.

16. Kr­sma­no­vić Ži­vo­ji­na Mir­ko, rođ. 1920, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. i ras­po­re­đen u Cr­no­gor­sku udar­nu bri­ga­du. Ra­njen apri­la 1945. u bi­ci kod Ba­no­ve Ja­ru­ge, umro 3. ma­ja 1945. u bol­ni­ci u Ve­li­koj Gra­di­ški.

17. Mar­ko­vić Če­do­mi­ra Mi­lo­van, rođ. 1925, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 1942.

18. Mar­ko­vić Dra­gu­ti­na Ra­do­mir-Ra­de Ba­ni­ča­nac, rođ. 1921, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u Bo­snu. Bio mi­tra­lje­zac u 2. pro­le­ter­skoj bri­ga­di. Ra­nja­van u bor­ba­ma sa Nem­ci­ma na Ze­len­go­ri 1942. Po­gi­nuo sre­di­nom ma­ja 1944. u obla­sti Ta­re u tzv. pro­leć­noj ofan­zi­vi, u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka.

19. Mi­ja­i­lo­vić Ži­vo­ji­na Mi­lu­tin, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio u se­lo. Uhap­šen i spro­ve­den u Pa­lan­ku, po­tom na Ba­nji­cu i naj­zad u Ne­mač­ku. Ubi­jen u lo­go­ru u Ne­mač­koj 1943.

20. Mi­lo­va­no­vić Lju­bi­sa­va Ra­do­slav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 4. ma­ja 1945. u bor­bi pro­tiv usta­ša kod Odža­ka u Bo­sni.

21. Mi­lo­še­vić La­za­ra Mi­ha­i­lo-Mića, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Zarobljen od ustaša u Bosni 1945, unakažen i zaklan.

22. Ob­ra­do­vić Rad­mi­la Stra­hi­nja, rođ. 1918, bo­rac Ra­čan­ske par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pao sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu i stra­dao u za­pad­noj Sr­bi­ji no­vem­bra 1941.

23. Pe­tro­vić Dra­gu­ti­na Alek­san­dar, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo po­lo­vi­nom apri­la 1945. u bor­ba­ma kod Ple­ter­ni­ce u Sla­vo­ni­ji.

24. Sa­vić Ra­di­vo­ja Đor­đe, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 20. mar­ta 1945. na fron­tu u Bo­sni.

25. Sa­vić Sve­to­za­ra Ni­ko­di­je, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na Srem­skom fron­tu. Umro od ra­na 24. ja­nu­a­ra 1945. u bol­ni­ci u Ru­mi.

26. Sa­vić Ko­ste Ra­do­mir, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv usta­ša na po­lo­ža­ju Ve­li­ka Bar­na (Gru­bi­šno Po­lje) 17. apri­la 1945.

27. Su­bo­tić Mi­lo­ra­da Bog­dan, rođ. 1922, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945, po­gi­nuo apri­la 1945. u bor­ba­ma kod Ve­li­ke Bar­ne (Gru­bi­šno Po­lje).

Ba­šin

1. Iva­no­vić Bo­go­lju­ba Dra­go­slav, rođ. 1922, ma­šin­bra­var, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. de­cem­bra 1944. u obla­sti Fru­ške go­re.

2. Ilić Mi­la­na Če­do­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. ba­ta­ljo­na 20. bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. kod Han-Pi­je­ska u Bo­sni, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

3. Mi­lo­va­no­vić Alek­san­dra Mi­ha­i­lo, rođ. 1915, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

4. Mi­lo­še­vić Če­do­mi­ra Ol­ga, rođ. 1924, uče­ni­ca gim­na­zi­je u Pa­lan­ci. Zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma jed­no vre­me bi­la je u Za­vo­du za pri­nud­no vas­pi­ta­nje omla­di­ne. Ma­ja 1943. oti­šla u par­ti­za­ne. Član Sre­kog ru­ko­vod­stva SKOJ-a i član OK SKOJ-a za Mla­de­no­vac. Po­gi­nu­la od Ne­ma­ca 31. ok­to­bra 1943. u Lu­njev­cu.

5. Ne­na­do­vić Ma­te­je Mi­lo­sav, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. ba­ta­ljo­na 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo na po­lo­ža­ju Čo­po­re kod Han-Pi­je­ska u Bo­sni 25. de­cem­bra 1944.

6. Ni­ko­lić Mi­ha­i­la Bo­ži­dar, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ko­mor­dži­ja 3. ba­ta­ljo­na 6. pro­le­ter­ske bri­ga­de 17. di­vi­zi­je NOVJ. Umro od ti­fu­sa fe­bru­a­ra 1945. u bol­ni­ci u Ba­nji Ko­vi­lja­či.

7. Ri­sti­vo­je­vić Mar­ka Bo­ži­dar-Či­ča, rođ. 1888, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo kra­jem 1943. na re­ci Li­mu.

8. Ri­sti­vo­je­vić Sve­to­za­ra Ve­li­mir, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio po­moć­nik pu­ško­mi­tra­lje­sca u 3. kra­ji­škoj bri­ga­di. Te­ško ra­njen u bor­ba­ma kod Ple­ter­ni­ce u Hr­vat­skoj. Umro u bol­ni­ci u Đa­ko­vu apri­la 1945.

9. Ri­stić Ra­do­mi­ra Dra­go­ljub, rođ. 1926, je­se­ni 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne, na na­go­vor oca. Bio voj­nik če­te auto­ma­ti­ča­ra 1. ba­ta­ljo­na 3. kra­ji­ške bri­ga­de NOVJ. Za­ro­bljen i stre­ljan od Ne­ma­ca kod se­la No­va Bab­ska (Šid), 5. apri­la 1945.

Vo­di­ce

1. Bran­ko­vić Sta­ni­mi­ra Mi­lan, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. ja­nu­a­ra 1945. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na po­lo­ža­ju Go­lo br­do kod Bi­je­lji­ne.

2. Ve­ljić Ga­vri­la Mi­haj­lo, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ti­fu­sa 28. ja­nu­a­ra 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Tu­zli.

3. Ve­ljić Mi­tra Ni­ko­la, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca i usta­ša, po­tom pre­net u bol­ni­cu u Bi­je­lji­nu, gde je umro od za­do­bi­je­nih ra­na 14. ja­nu­a­ra 1945.

4. Vu­ko­vić Ži­vo­ji­na Mi­lan, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Ne­stao 9. ja­nu­a­ra 1945. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca iz­me­đu Vla­se­ni­ce i Zvor­ni­ka.

5. Gli­go­ri­je­vić Ra­di­vo­ja Đur­đe-Đu­ra, rođ. 1912, pe­kar, pred­rat­ni član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Doc­ni­je, za vre­me bo­rav­ka u Bo­sni, po­stao bo­rac 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo u Obor­ci­ma kod Do­njeg Va­ku­fa 14. ju­la 1943.

6. Jo­va­no­vić Ra­di­sa­va Mar­jan, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 20. ro­ma­nij­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­sle bor­be sa Nem­ci­ma, za­stao sa gru­pom bo­ra­ca ra­di pre­da­ha u jed­noj ku­ći. Po­gi­nuo od gra­na­te ko­ja je pa­la na ku­ću, 11. mar­ta 1945.

7. Mi­lo­sa­vlje­vić Đur­đa Mi­tar, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­ba­ma kod Be­o­gra­da sa Nem­ci­ma, po­tom pre­net ku­ći, gde je umro od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja de­cem­bra 1944.

8. Mi­ro­vić Je­vre­ma Mi­o­drag, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 9. bri­ga­de 23. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Umro 1945. kod ku­će od ti­fu­sa.

9. Pa­vlo­vić Ži­vo­te Vi­to­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u bor­bi sa usta­ša­ma u se­lu Bi­je­la kod Brč­kog 13. fe­bru­a­ra 1945.

10. Pa­vlo­vić Mi­li­ća Dra­gi­ša, rođ. 1923, oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne sep­tem­bra 1944. Raz­bo­leo se na fron­tu i ot­pu­šten ku­ći. Umro u se­lu 16. ma­ja 1945.

11. Pa­vlo­vić Mi­lo­va­na Ži­va­din, rođ. 1914, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u Bo­snu i ta­mo po­gi­nuo 1942.

12. Pa­vlo­vić Lju­bi­sa­va Mi­haj­lo, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Pu­ško­mi­tra­lje­zac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de 38. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo mar­ta 1945. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u se­lu Sna­go­vo kod Zvor­ni­ka.

13. Pa­vlo­vić Sa­ve Mo­mir, rođ. 1921, se­o­ski nad­ni­čar. Pre ra­ta za­po­slio se u fa­bri­ci „Ja­se­ni­ca“, a po­slo­vo­đa mu je bio Ivan Mu­ker. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pao sa par­ti­za­ni­ma do Bo­sne i po­stao bo­rac 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo ma­ja 1942. na Dur­mi­to­ru u bor­bi sa čet­ni­ci­ma.

14. Ra­do­va­no­vić Alek­san­dra Vo­jin, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Brat mu je po­gi­nuo u čet­ni­ci­ma. Kao bo­rac 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de NOVJ, po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca 15. ja­nu­a­ra 1945. kod Vla­se­ni­ce u Bo­sni.

15. Sa­vić Mla­de­na Ra­di­sav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­sle bor­bi sa Nem­ci­ma na Ro­ma­ni­ji, zbog pro­mr­zli­na na no­ga­ma pre­net u bol­ni­cu u Ze­mun, gde je umro 20. fe­bru­a­ra 1945.

16. Sto­ja­di­no­vić Mla­de­na Mi­lo­je, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Brat mu je po­gi­nuo u čet­ni­ci­ma. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Uglje­vi­ku na Ma­je­vi­ci 31. ja­nu­a­ra 1945, kao bo­rac 6. pro­le­ter­ske bri­ga­de NOVJ.

17. To­do­ro­vić Sta­ni­mi­ra Bla­go­je, rođ. 1924, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­nja­van u bor­ba­ma kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca, ali se po­no­vo vra­tio u je­di­ni­cu. Ra­njen u bor­ba­ma pro­tiv usta­ša kod Za­gre­ba 6. ma­ja 1945. Umro od ra­na 10. fe­bru­a­ra 1946. kod ku­će.

18. To­do­ro­vić Lju­bo­mi­ra Mi­lan, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Ne­stao 9. ja­nu­a­ra 1945, pri­li­kom bor­be pro­tiv Ne­ma­ca kod Vla­se­ni­ce.

19. Še­vić Jo­va­na Bra­ni­slav, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 2. če­te 2. ba­ta­ljo­na 5. udar­ne bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo kod Đa­ko­va 12. apri­la 1945.

Gli­bo­vac

1. Avra­mo­vić Ra­doj­ka Sve­to­zar, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ra­na i ti­fu­sa 7. ju­na 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Sa­ra­je­vu.

2. Ve­lič­ko­vić Jo­va­na Žar­ko, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 10. fe­bru­a­ra 1945. kod Zvor­ni­ka.

3. Ga­vri­lo­vić Dra­go­mi­ra Ži­vo­rad, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu 9. apri­la 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Tu­zli.

4. Đur­đe­vić Ži­vo­te Živ­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

5. Živ­ko­vić Dra­go­lju­ba Lju­bo­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca de­cem­bra 1944. u Ov­čar­sko-ka­blar­skoj kli­su­ri. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja i tu­ber­ku­lo­ze 5. ju­na 1946.

6. Ilić Ili­je Če­do­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu.

7. Ku­zma­no­vić Vla­sti­mi­ra Mi­lo­rad, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 23. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu Ku­sa­če kod Zvor­ni­ka, u bor­bi sa Nem­ci­ma.

8. La­za­re­vić Ra­do­mi­ra Rad­mi­la, rođ. 1927, pre ra­ta od­se­li­la se u Be­o­grad. Oti­šla do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Po­gi­nu­la 17. fe­bru­a­ra 1945. u se­lu Lo­vas kod Vin­ko­va­ca.

9. Ma­rin­ko­vić Mi­lo­sa­va De­si­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 6. apri­la 1945. u se­lu Stro­šni­ca kod Ši­da.

10. Mi­la­di­no­vić Ži­vo­te Du­šan, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. u bor­ba­ma kod Bi­je­lji­ne.

11. Mi­la­no­vić Ži­vo­te Bla­go­je, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Te­le­fo­ni­sta u 7. bri­ga­di 23. di­vi­zi­je NOVJ. Umro 25. sep­tem­bra 1945. u bol­ni­ci u Lju­blja­ni od ti­fu­sa.

12. Mi­la­no­vić Dra­go­lju­ba Mi­ha­i­lo, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 3. apri­la 1945. na po­lo­ža­ju Cr­ve­na ste­na kod Han-Pi­je­ska u Bo­sni.

13. Pa­vlo­vić Dra­go­lju­ba Mi­lo­van, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de NOVJ. Umro u voj­noj bol­ni­ci u Šap­cu od za­do­bi­je­nih ra­na 8. ma­ja 1945.

14. Ra­do­va­no­vić Mi­la­na Alek­san­dar, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

15. Ra­do­va­no­vić Ži­vo­te Mi­li­sav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

16. Ra­do­je­vić Mi­la­na Mi­lo­je, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 2. če­te 7. ba­ta­ljo­na 23. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen 13. de­cem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Ov­čar­sko-ka­blar­skoj kli­su­ri i ubr­zo umro u bol­ni­ci u Kra­gu­jev­cu od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

17. Ra­do­je­vić Dra­go­sla­va Mi­lo­rad, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 4. apri­la 1945. kod Bre­zo­vog po­lja (Brč­ko) u Bo­sni.

18. Ra­do­sa­vlje­vić Če­do­mi­ra Dra­go­ljub, rođ. 1925, ko­vač, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro 18. fe­bru­a­ra 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Tu­zli od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu.

19. Stan­ko­vić Vi­ćen­ti­ja Mi­lan, rođ. 1925, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

20. Sta­no­je­vić Mi­lo­va­na Če­do­mir, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

21. Ste­pa­no­vić Ig­nja­ta Alek­san­dar, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 7. fe­bru­a­ra 1945. u se­lu Li­ši­na kod Zvor­ni­ka.

22. To­do­ro­vić Alek­san­dra Lju­bo­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 13. apri­la 1945. kod me­sta Žep­če u Bo­sni, u bor­bi pro­tiv usta­ša.

23. To­mić Ži­vo­te Mi­lo­sav, rođ. 1912, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro 6. mar­ta 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Tu­zli.

Go­lo­bok

1. Avra­mo­vić Mi­lo­ša Mi­lo­rad, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u oko­li­ni Sla­von­skog Bro­da.

2. Bi­se­nić Mi­la­di­na Alek­san­dar, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu apri­la 1945.

3. Bi­se­nić Bo­go­sa­va Ži­vo­rad, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

4. Va­sić Bog­da­na Ra­do­mir, rođ. 1910, pre ra­ta za­vr­šio gim­na­zi­ju i za­po­slio se u se­o­skoj op­šti­ni kao pi­sar. Po­čet­kom ra­ta stu­pio u par­ti­za­ne, ali se po­sle ne­ko­li­ko da­na vra­tio ku­ći i na­sta­vio da ra­di u op­šti­ni. Zbog ne­iz­vr­ša­va­nja na­red­bi čet­nič­kih ofi­ci­ra, u op­šti­nu je upa­la cr­na troj­ka, iz­ve­la ga i ubi­la, 14. no­vem­bra 1943.

5. Ga­jić Alek­san­dra B. Dra­go­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. na fron­tu u Hr­vat­skoj.

6. Ga­jić Alek­san­dra V. Dra­go­mir, rođ. 1926, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. Po­gi­nuo 18. apri­la 1945. kod Ple­ter­ni­ce u Hr­vat­skoj.

7. Ga­jić Dra­go­lju­ba Mi­lo­rad-Man­ga, rođ. 1920, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Ubr­zo po stu­pa­nju u par­ti­za­ne, za­ro­bljen od Polj­ske stra­že, a po­tom in­ter­ni­ran u Nor­ve­šku. Ubi­jen u nor­ve­škom lo­go­ru 1945.

8. Ge­cić Gmi­tra Dra­gi­ša, rođ. 1921, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Pri po­vrat­ku na te­ren Ja­se­ni­ce, po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca na Tu­le­žu, 22. fe­bru­a­ra 1942. Po dru­goj ver­zi­ji, stre­ljan od Ne­ma­ca u Ću­pri­ji.

9. Đer­go­vić Mi­ja­i­la Dra­go­ljub, rođ. 1915, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. i ubr­zo po­gi­nuo na fron­tu.

10. Đur­đe­vić Lju­bi­sa­va Ra­do­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo mar­ta 1945. kod Lu­kav­ca u Bo­sni.

11. Đu­ri­čić Sve­to­za­ra Ži­va­din, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 4. ba­ta­ljo­na 5. pro­le­ter­ske bri­ga­de 3. cr­no­gor­ske di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 3. ma­ja 1945. kod Du­ge Re­se u Hr­vat­skoj.

12. Živ­ko­vić Kr­ste Dra­go­ljub-Dra­ga, rođ. 1920, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ra­nja­van u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca. Ubr­zo po­tom za­ro­bljen u se­lu od Polj­ske stra­že, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 24. no­vem­bra 1941.

13. Živ­ko­vić Ra­do­ji­ce Mi­ro­slav, rođ. 1925, čet­nič­ki ak­ti­vi­sta. U nje­go­voj ku­ći za vre­me ra­ta jed­no vre­me na­la­zio se štab 3. ja­se­nič­ke bri­ga­de JVuO. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. apri­la 1945. kod Ple­ter­ni­ce u Hr­vat­skoj.

14. Jo­va­no­vić Ste­va­na Ži­vo­ta, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen ma­ja 1945. u bor­ba­ma kod Za­gre­ba i umro ka­sni­je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

15. Ke­le­bu­da S. Đu­ro, rođ. 1912. u Orov­cu kod Bje­lo­va­ra, to­kom ra­ta kao iz­be­gli­ca ži­veo u Go­lo­bo­ku. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. de­cem­bra 1944. u se­lu Mi­o­kov­ci kod Čač­ka, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

16. Ko­stić Da­mja­na Mi­lu­tin, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u se­lu Ci­ga­ni­šte kod Do­bo­ja.

17. Mar­ko­vić Ži­va­na Ra­do­mir, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će 1946, od po­sle­di­ca ra­ta.

18. Mi­kić Mi­la­na Mo­mir, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio ku­var u je­di­ni­ci. Po­gi­nuo 19. apri­la 1945. u Sla­vo­ni­ji.

19. Mi­lić Ni­ko­le Ra­do­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u bor­bi pro­tiv usta­ša u se­lu Bi­je­la kod Brč­kog.

20. Mi­lo­še­vić Mi­la­na Ra­doj­ko, rođ. 1922, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 30. sep­tem­bra 1941, u bor­bi pro­tiv Polj­ske stra­že u se­lu Bo­bo­vo kod Svi­lajn­ca.

21. Ni­ko­lić Ada­ma Mi­lo­van, rođ. 1921, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka za­pad­noj Sr­bi­ji. Na­vod­no za­ro­bljen od Ne­ma­ca i stre­ljan u Va­lje­vu 1942.

22. Ni­ko­lić Sve­to­li­ka Ra­do­mir, rođ. 1912, pu­ško­mi­tra­lje­zac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bor­ba­ma kod Pri­je­po­lja.

23. Pa­vlo­vić Sta­no­ja Bla­go­je, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

24. Pa­vlo­vić Ma­noj­la Gvo­zden, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u se­lu Ci­ga­ni­šte kod Do­bo­ja.

25. Pa­u­no­vić Mla­de­na Žar­ko, rođ. 1923. u Pa­lan­ci, ži­veo u Go­lo­bo­ku. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo kra­jem 1944. u se­lu Nem­ci kod Vu­ko­va­ra.

26. Pe­tro­vić Bo­ri­vo­ja Vo­ji­slav, rođ. 1921, tr­go­vač­ki po­moć­nik, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Pri po­vrat­ku na te­ren Ja­se­ni­ce, za­ro­bljen od čet­ni­ka Ko­ste Pe­ćan­ca u se­lu Tu­lež, a po­tom stre­ljan, 22. fe­bru­a­ra 1942. Po dru­goj ver­zi­ji, po­gi­nuo u Bo­bo­vu kod Svi­lajn­ca.

27. Pe­tro­vić Ste­va­na Dra­gi­ša, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u se­lu Ci­ga­ni­šte kod Do­bo­ja.

28. Po­po­vić Živ­ka Mi­o­drag, rođ. 1927, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. Bo­rac 4. ba­ta­ljo­na 5. cr­no­gor­ske bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 1945. kod Bo­san­ske Kru­pe.

29. Ra­di­vo­je­vić Sve­to­mi­ra Ra­do­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 21. apri­la 1945. u Sla­vo­ni­ji.

30. Ra­di­vo­je­vić Alek­se Sve­ti­slav-Ti­sa Ci­ga­nin, rođ. 1893, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 1943. u oko­li­ni Va­lje­va.

31. Ra­do­je­vić Mi­lo­ja Sve­ti­slav, rođ. 1921, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen od Polj­ske stra­že u Bo­bo­vu kod Svi­lajn­ca 30. sep­tem­bra 1941, spro­ve­den u Ću­pri­ju gde je stre­ljan ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je.

32. Ra­ško­vić Ve­li­mi­ra Alek­san­dar, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

33. Ra­ško­vić Dra­go­lju­ba Mi­o­drag, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu, kod se­la To­var­nik.

34. Ra­ško­vić Ran­ka Pe­tar, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 9. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo na fron­tu apri­la 1945.

35. Ste­va­no­vić Sta­no­ja Bo­ri­vo­je, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u se­lu Bi­je­la kod Brč­kog.

36. Ste­va­no­vić Mi­ha­i­la Je­vrem, rođ. 1920, opan­čar, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 1941.

37. Ste­va­no­vić Mi­li­vo­ja Mi­lo­sav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu i umro 1946. od po­sle­di­ca.

38. Tro­ja­no­vić Ži­vo­te Bra­ni­slav, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

39. Ča­i­ro­vić Pe­tra Bo­ri­vo­je, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu.

Do­bri Do

1. Avra­mo­vić Ve­li­mi­ra Bran­ko, rođ. 1921. u Se­lev­cu, ži­veo u Do­brom Do­lu. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

2. Be­ljić Mi­lo­ja Ži­va­din, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Stra­dao 13. fe­bru­a­ra 1945.

3. Be­ljić Lju­bo­mi­ra Ko­sta­din, rođ. 1928, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­bljen od čet­ni­ka; po­sle vi­še pri­zna­tih ubi­sta­va osu­đen na smrt i stre­ljan na se­o­skom gro­blju 7. ma­ja 1944.

4. Ga­jić Mi­lo­va­na Dra­go­slav, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen od usta­ša na Srem­skom fron­tu. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na 1945. u bol­ni­ci u Bač­koj To­po­li.

5. Gi­ta­rić Mi­ha­i­la Spa­so­je, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

6. Gi­ta­rić Ra­do­mi­ra To­mi­slav-Ra­čin, rođ. 1928, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo no­vem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u oko­li­ni Gor­njeg Mi­la­nov­ca.

7. Ži­vo­tić Ra­doj­ka Mi­li­vo­je, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u Bo­sni 25. fe­bru­a­ra 1945.

8. Isa­i­lo­vić Mi­lo­va­na Mo­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 14. apri­la 1945. kod Đa­ko­va.

9. Jev­tić Ve­li­mi­ra Mi­lo­sav, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 25. apri­la 1945. na fron­tu u Hr­vat­skoj.

10. Jo­vi­čić Mi­haj­la Bra­ni­slav, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945.

11. Jo­vi­čić Alek­san­dra Vla­di­mir, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu.

12. Jo­vi­čić Mi­lo­ra­da Pe­tar, rođ. 1929, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na Srem­skom fron­tu 1945.

13. Jo­vi­čić Mla­de­na Cvet­ko, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 7. apri­la 1945.

14. Lu­kić Ži­va­di­na De­si­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. apri­la 1945.

15. Ma­ri­čić Ži­vo­te Bo­ri­slav, rođ. 1927, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo po­čet­kom 1944. kod Kr­nja­če.

16. Ma­ri­čić Ži­vo­te Sve­ti­slav, rođ. 1926, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Kao par­ti­zan­ski ku­rir za­ro­bljen od čet­ni­ka, a po­tom stre­ljan u se­lu u po­te­su Ka­ri­na ba­ra, 6. apri­la 1944.

17. Mar­ko­vić To­do­si­ja Ra­do­sav, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na, otac bor­ca Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da Ži­va­di­na Mar­ko­vi­ća. Stre­ljan od čet­ni­ka na se­o­skom gro­blju 7. ma­ja 1944.

18. Me­gić Mi­lu­tin-Mi­ca, to­kom ra­ta par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Po­sle oslo­bo­đe­nja pot­pred­sed­nik NOO u se­lu. Zbog mal­tre­ti­ra­nja me­šta­na, ubi­jen od se­o­skih ne­pre­da­tih čet­ni­ka u za­bra­nu Vlaj­ka Mi­lo­sa­vlje­vi­ća 16. ok­to­bra 1945.

19. Mi­haj­lo­vić Ži­vo­ji­na Mi­ha­i­lo, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u oko­li­ni So­kol­ca u Bo­sni.

20. Ra­do­sa­vlje­vić Mi­haj­la Obren, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

21. Ri­stić Mi­lo­ja Mi­o­drag, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. kod Bre­zo­vog po­lja (Brč­ko).

Ku­sa­dak

1. Avra­mo­vić Ar­se­ni­ja Bo­ži­dar, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 15. no­vem­bra 1944. u bor­bi sa Nem­ci­ma u se­lu Ta­ba­nov­ci kod Užič­ke Po­že­ge.

2. Adžić Mi­li­je Mi­lo­rad, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Hr­vat­skoj apri­la 1945.

3. Ban­ko­vić Mi­lo­ra­da Vo­ji­slav, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­ba­ma kod Zvor­ni­ka kra­jem 1944, umro kod ku­će od ra­na 20. ja­nu­a­ra 1945.

4. Ban­ko­vić Mi­li­vo­ja Vi­to­mir, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 27. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen na Srem­skom fron­tu. Umro u voj­noj bol­ni­ci u Šap­cu od za­do­bi­je­nih ra­na 26. fe­bru­a­ra 1945.

5. Ban­ko­vić Mi­li­vo­ja Ži­vo­ta, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 1. če­te 3. ba­ta­ljo­na 6. lič­ke. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na 22. ma­ja 1945. u voj­noj bol­ni­ci u Pa­kra­cu (Hr­vat­ska).

6. Ban­ko­vić Alek­se Dra­go­ljub, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. na po­lo­ža­ju kod To­var­ni­ka, na Srem­skom fron­tu. Otac Alek­sa po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci umro od tu­ge za si­nom.

7. Ba­ti­nić Dra­go­lju­ba Bra­ni­slav, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 10. mar­ta 1945. kod Vla­se­ni­ce u Bo­sni.

8. Ve­sić Mi­lo­sa­va Ži­vo­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

9. Ve­sić Mi­le­te Sta­no­je, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 2. če­te 1. ba­ta­ljo­na 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je. Po­gi­nuo16. fe­bru­a­ra 1945. na po­lo­ža­ju Ći­ri­lo­vo br­do-Pet­kov­ci u Bo­sni.

10. Vi­ćić Dra­go­mi­ra Bo­ri­sav, rođ. 1927, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Ra­nja­van u gla­vu u oko­li­ni Ba­ra­je­va 1943, u bor­bi sa čet­ni­ci­ma. Vra­tio se ku­ći i mir­no ži­veo. Ok­to­bra 1944. po­no­vo do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 13. ma­ja 1945, u bor­bi kod me­sta Pi­pra u Slo­ve­ni­ji, kao bo­rac 3. pra­te­će če­te 21. di­vi­zi­je, pri šta­bu 1. ar­mi­je NOVJ.

11. Vi­ćić Sto­ja­di­na Bo­ri­vo­je, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu, u bor­ba­ma kod To­var­ni­ka.

12. Ga­jić Če­do­mi­ra Bo­ri­vo­je, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na Srem­skom fron­tu i umro od ra­na u voj­noj bol­ni­ci u Ze­mu­nu 18. fe­bru­a­ra 1945.

13. Ga­jić Bra­ni­sla­va Dra­go­ljub, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 16. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka u Du­gim Nji­va­ma kod Gra­ča­ni­ce (Bo­sna).

14. Ga­jić Jo­va­na Dra­go­mir, rođ. 1926, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. de­cem­bra 1944. u Oto­ku kod Vin­ko­va­ca.

15. Ga­jić Gli­še Ži­vo­ta, rođ. 1909, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca 13. de­cem­bra 1944, kod se­la Du­bo­ka (Lju­bo­vi­ja).

16. Ga­jić Mi­lu­ti­na Mi­loj­ko-Šo­la, rođ. 1924, za­na­tli­ja. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 1945. u Ja­nji kod Bi­je­lji­ne.

17. Ga­jić Dra­gu­ti­na Mi­o­drag, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, ra­njen na fron­tu 1945. i umro od ra­na kod ku­će.

18. Ga­jić Ti­ho­mi­ra Mi­o­drag-Dra­gi­ša, rođ. 1913, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo de­cem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca kod Lju­bo­vi­je.

19. Ga­jić Ili­je Ra­do­sav, rođ. 1927, ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ma­ja 1945. u bor­bi sa usta­ša­ma u oko­li­ni Za­gre­ba.

20. Ga­ji­čić Mi­lo­va­na Mi­o­drag, rođ. 1920, ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Vod­nik u 1. če­ti 3. ba­ta­ljo­na 6. bri­ga­de 17. pro­le­ter­ske udar­ne di­vi­zi­je. Po­gi­nuo u Orov­cu kod Bje­lo­va­ra 8. ma­ja 1945.

21. Ga­čić Mi­lo­sa­va Ra­do­sav, rođ. 1921, kro­jač­ki rad­nik, pred­rat­ni član KPJ. Bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Gra­di­šta, a po­tom spro­ve­den u Pa­lan­ku. Stre­ljan od Ne­ma­ca u kru­gu ka­sar­ne, 20. ju­la 1941.

22. Gru­jićSve­to­zar-La­la, ro­đen u se­lu Voj­ka u Sre­mu, ra­dio na že­le­zni­ci u Ku­sat­ku kao te­le­gra­fi­sta. Pred­rat­ni član KPJ. Kao bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te od­stu­pio ka za­pad­noj Sr­bi­ji. Po­gi­nuo u je­sen 1941.

23. Dra­žić Ste­va­na Dra­go­slav, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. na Srem­skom fron­tu.

24. Đor­đe­vić Te­o­do­si­ja Na­ta­li­ja, rođ. 1919, no­se­ći ru­čak gru­pi par­ti­za­na ko­ji su se skri­va­li u se­lu na­le­te­la na čet­nič­ku stra­žu. Po­vi­ka­li su joj da sta­ne, ali je ona po­če­la da be­ži. Pri­pu­ca­li su i ubi­li je, 18. sep­tem­bra 1943.

25. Živ­ko­vić Mi­loj­ka Dra­go­ljub, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na kod ku­će 1945.

26. Živ­ko­vić Mi­la­na Jan­ko, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 10. fe­bru­a­ra 1945. na po­lo­ža­ju kod Zvor­ni­ka.

27. Iva­no­vić Ži­va­na Ra­do­mir, rođ. 1915, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. na Glu­mi­na­ma u Bo­sni.

28. Iva­no­vić Pe­tra Ra­do­sav, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. na fron­tu u Bo­sni.

29. Ig­nja­to­vić Ne­delj­ka Mi­li­ja, rođ. 1921, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka u Ba­čin­cu 26. no­vem­bra 1943.

30. Ili­čić Lju­bo­mi­ra Du­šan, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo pro­le­ća 1945. kod No­vog Me­sta u Slo­ve­ni­ji.

31. Jan­ko­vić Dra­gu­ti­na Ste­van, rođ. 1914, pred­rat­ni ro­bi­jaš. Zbog uče­šća u par­ti­zan­skom po­kre­tu ote­ran od Ne­ma­ca u lo­gor u Grč­ku. Oda­tle je po­be­gao, ka­sni­je se po­no­vo pri­dru­žio par­ti­za­ni­ma i po­stao ru­ko­vo­di­lac. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

32. Jev­tić Sta­ni­sla­va Bra­ni­slav-Bra­na, rođ. 1919, stu­dent Ve­te­ri­nar­skog fa­kul­te­ta. Kao de­te sa po­ro­di­com od­se­lio se za Pa­lan­ku. Pred­rat­ni član KPJ. Po­čet­kom oku­pa­ci­je kao ile­ga­lac i član Me­snog ko­mi­te­ta KP ostao u Pa­lan­ci. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca ju­la 1941. U za­tvo­ru u Pa­lan­ci mu­čen i ba­ti­nan to­li­ko da mu je is­pa­lo oko. Stre­ljan je 20. ju­la 1941. u kru­gu ka­sar­ne u Pa­lan­ci. palanka

33. Jev­tić Mi­la­na Gmi­tar, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u se­lu Pod­gor­ci kod Brč­kog.

34. Jev­tić Mo­mi­ra Mi­ro­slav, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 26. de­cem­bra 1944. na po­lo­ža­ju u oko­li­ni Ši­da.

35. Ka­ra­ši­će­vić Da­ni­la Dra­gi­ša, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 13. apri­la 1945. kod Vin­ko­va­ca.

36. Ka­ra­ši­će­vić Vla­di­sla­va Če­do­mir-Če­da, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu, umro kod ku­će od ra­na 1945.

37. Ki­kić Mi­lo­sa­va Mi­lo­rad, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo mar­ta 1945. kod Sla­von­ske Po­že­ge.

38. La­za­re­vić Sve­to­za­ra Dra­gu­tin, rođ. 1927, ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. apri­la 1945. kod Đa­ko­va u Hr­vat­skoj.

39. La­za­re­vić Ni­ko­le Slav­ko, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Hr­vat­skoj 1945.

40. Lu­kić Ži­vo­te Mi­li­vo­je, rođ. 1917, zbog lo­po­vlu­ka pre ra­ta vi­še pu­ta pri­tva­ran; zbog kra­đe ko­nja uhap­šen 1943. Po­be­gao iz se­o­ske ap­sa­ne i pri­ja­vio se u čet­ni­ke, oda­kle je po­sle kra­ćeg vre­me­na pro­te­ran. Ka­sni­je od­la­zi u Ko­smaj­ski par­ti­zan­ski od­red, gde po­sta­je ko­man­dir vo­da. Kao ko­man­dir spe­ci­jal­ne de­se­ti­ne, u ak­ci­ji pri­ku­plja­nja mu­ni­ci­je op­ko­ljen je od čet­ni­ka u se­lu Be­lji­na kod So­po­ta, po­gi­nuo u bor­bi 18. ja­nu­a­ra 1944.

41. Ma­ri­sa­vlje­vić Ži­vo­te Mi­li­sav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

42. Mar­ki­će­vić Bo­ži­da­ra Jo­van, rođ. 1923, ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Bio u če­ti za ve­zu u 21. di­vi­zi­ji NOVJ. Umro kod ku­će 21. av­gu­sta 1945. od bo­le­sti i ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu.

43. Mar­ko­vić Ti­ho­mi­ra Bo­ri­sav, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 4. mi­tra­lje­ske če­te 1. ba­ta­ljo­na 31. udar­ne bri­ga­de 21. srp­ske di­vi­zi­je NOVJ. Ubi­jen od usta­ša iz za­se­de u šu­mi u me­stu Sve­ti Kralj kod Se­sve­ta (oko­li­na Za­gre­ba) 8. ma­ja 1945.

44. Mar­ko­vić Mi­li­je Ra­do­ji­ca, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ti­fu­sa u bol­ni­ci u Mla­de­nov­cu apri­la 1945.

45. Mar­ko­vić Mi­li­je Obren, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­ta 1945.

46. Me­de­ni­ca Mi­haj­la Bran­ko, rođ. 1916. se­lu Mo­ra­ča kod Ko­la­ši­na, pred­rat­ni član KPJ. Apri­la 1941. do­se­lio se u Ku­sa­dak, gde je ra­dio kao sa­o­bra­ćaj­ni či­nov­nik u že­le­znič­koj sta­ni­ci. Bio je re­zer­vni ofi­cir. Sep­tem­bra 1941. oti­šao u par­ti­za­ne i ubr­zo po­stao ko­man­dir Ra­čan­ske par­ti­zan­ske če­te. Pri­li­kom od­stu­pa­nja par­ti­za­na, osta­vljen je kao ra­nje­nik u bol­ni­ci u se­lu Sa­vi­nac kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca. Za­ro­bljen od čet­ni­ka i za­klan, no­vem­bra 1941.

47. Mi­ja­tovSve­to­zar-Cve­ja, rođ. 1921. u Ču­ru­gu u Ba­na­tu, ber­ber­ski rad­nik u Ku­sat­ku. Stu­pio u Azanj­sku par­ti­zan­sku če­tu i u pr­voj bor­bi za­ro­bljen od je­di­ni­ca SDK u Ko­va­čev­cu. Spro­ve­den u Mla­de­no­vac gde je stre­ljan 22. ok­to­bra 1941.

48. Mi­len­ko­vić De­si­mi­ra Bo­go­sav, rođ. 1925, že­le­zni­čar, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 2. če­te 3. ba­ta­ljo­na 1. že­le­znič­ke bri­ga­de NOVJ. Stra­dao od usta­ša 29. ma­ja 1945. kod No­ve Gra­di­ške.

49. Mi­len­ko­vić Vi­to­mi­ra Bo­ži­dar, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 18. hr­vat­sku bri­ga­du 38. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­nja­van u gru­di u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Sna­go­vu kod Zvor­ni­ka. Umro kod ku­će 27. ma­ja 1945. od sr­ča­ne ma­ne po­sle pre­le­ža­nog ti­fu­sa.

50. Mi­len­ko­vić Du­ša­na Ži­vo­rad, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 13. fe­bru­a­ra 1945. na po­lo­ža­ju Go­lo br­do u Bo­sni.

51. Mi­li­će­vić Spa­so­ja Dra­go­ljub, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 17. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu Nem­ci kod Vu­ko­va­ra.

52. Mi­lić Sve­to­za­ra Rad­mi­lo, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945.

53. Mi­lo­je­vić M. Mi­lo­rad, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo 1945.

54. Mi­lo­ra­do­vić Kr­ste Dra­go­ljub, rođ. 1921, ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo no­vem­bra 1944. na Srem­skom fron­tu.

55. Mi­lo­sa­vlje­vić Mi­lo­va­na Bo­ri­vo­je-Bora, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na Vas­krs 6. ma­ja 1945, u bor­ba­ma pro­tiv čet­ni­ka kod Foj­ni­ce u Bo­sni.

56. Mi­lo­sa­vlje­vić Mi­lo­va­na Vo­ji­slav-Voja, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 14. fe­bru­a­ra 1945. na po­lo­ža­ju u oko­li­ni Bi­je­lji­ne.

57. Mi­lo­sa­vlje­vić Ma­te­je Živ­ko, rođ. 1888, šu­mar. Kao pri­pad­nik Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te za­ro­bljen od Ne­ma­ca u bor­bi na Gra­di­štu, spro­ve­den u Pa­lan­ku i stre­ljan 20. ju­la 1941. u kru­gu ka­sar­ne. Po dru­goj ver­zi­ji, uhap­šen kao ci­vil, jer je po­se­do­vao oruž­je, i zbog to­ga stre­ljan.

58. Mir­ja­nić Ne­delj­ka Dra­go­ljub, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bol­ni­čar u 1. ar­mij­skoj bol­ni­ci u Vin­kov­ci­ma. Le­če­ći ra­nje­ni­ke i obo­le­le, sam se za­ra­zio ti­fu­som, od če­ga je umro 7. ju­la 1945.

59. Mi­ha­i­lo­vić Mi­lu­ti­na Mi­lo­sav, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u oko­li­ni Bi­je­lji­ne.

60. Mi­šić Vo­ji­sla­va Mi­le­ta, rođ. 1927, po­čet­kom 1945. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni.

61. Mi­šić Dra­go­lju­ba Sve­ti­slav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će 1945. od po­sle­di­ca ra­ta.

62. Ne­delj­ko­vić Mi­lo­sa­va Alek­san­dar, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo mar­ta 1945. kod Ka­to­lič­ke Špi­ju­ni­ce u Bo­sni.

63. Ne­delj­ko­vić Če­do­mi­ra Sre­ten, rođ. 1926, po­čet­kom 1945. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 26. apri­la 1945. kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj.

64. Ni­ko­lić Lju­bo­mi­ra Ja­kov, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bio u 3. če­ti 2. ba­ta­ljo­na 18. hr­vat­ske bri­ga­de 38. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­nja­van kod Han-Pi­je­ska u Bo­sni. Umro kod ku­će 15. ma­ja 1945. od ra­na i za­pa­lje­nja plu­ća.

65. Ni­ko­li­čić Ra­do­sa­va Di­mi­tri­je, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 21. mar­ta 1945. kod Ka­to­lič­ke Špi­ju­ni­ce u Bo­sni.

66. Ni­ko­li­čić Ra­do­sa­va Vla­di­mir, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­ta 1946.

67. No­va­ko­vić Ni­ko­le Sve­to­lik, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­nja­van na fron­tu. Umro od ra­na kod ku­će 5. ju­na 1946.

68. Ne­šić Ste­pa­na Živ­ko, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen ma­ja 1945. u bor­ba­ma pro­tiv usta­ša i Ne­ma­ca kod Za­gre­ba. Umro ubr­zo za­tim od za­do­bi­je­nih ra­na u bol­ni­ci u Za­gre­bu.

69. Pa­vlo­vić Dra­go­lju­ba Mi­lo­rad-Mi­le, rođ. 1926, đak gim­na­zi­je, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ma­ja 1945. u bor­ba­ma pro­tiv usta­ša i Ne­ma­ca kod Za­gre­ba.

70. Pan­tić Mi­ja­i­la Dra­go­mir, rođ. 1915, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu, kod ku­će 9. ma­ja 1945.

71. Pan­tić Sve­to­li­ka Mi­lin­ko-Mu­ja, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ja­nu­a­ra 1945. na Srem­skom fron­tu.

72. Pan­tić Ve­li­mi­ra Mi­lu­tin, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 25. mar­ta 1945. u Ko­zlu­ku kod Zvor­ni­ka.

73. Pe­tro­vić Mi­le­te Vla­sti­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. kod Vla­se­ni­ce u Bo­sni.

74. Pe­tro­vić Vi­to­mi­ra Dra­go­ljub, rođ. 1925, tr­go­vač­ki po­moć­nik, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će 1945. od po­sle­di­ca ra­ta.

75. Ra­di­šić Dra­ge Bra­ni­slav, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­ta po­čet­kom 1945.

76. Ra­doj­ko­vić Ži­va­di­na Bran­ko, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. kod Bi­je­lji­ne.

77. Ra­doj­ko­vić Dra­gi­še Vi­to­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 4. če­te 2. ba­ta­ljo­na 27. bri­ga­de 16. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen na fron­tu u Bo­sni i umro u voj­noj bol­ni­ci u Šap­cu 7. mar­ta 1945.

78. Ra­do­sa­vlje­vić Mi­le­te Ra­do­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 22. mar­ta 1945. kod se­la Sr­nić u Bo­sni.

79. Ri­sti­vo­je­vić Đur­đa Vla­di­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

80. Ri­sti­vo­je­vić Ig­nja­ta Mi­lan, rođ. 1912, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. u Ma­ho­vu kod Vu­ko­va­ra.

81. Ri­sti­vo­je­vić Vla­di­mi­ra Mi­le­ta, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

82. Ri­stić Ili­je Ne­delj­ko, rođ. 1921, pri­pad­nik 3. bri­ga­de 5. di­vi­zi­je KNOJ-a. Po­gi­nuo 27. mar­ta 1945. u se­lu Dre­no­va kod Kru­šev­ca, u bor­bi pro­tiv ne­pre­da­tih čet­ni­ka.

83. Sa­vić Lju­bo­mi­ra Pre­drag, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu i umro kod ku­će 1945.

84. Sav­kić Đor­đa Mi­lo­rad, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo fe­bru­a­ra 1945. u oko­li­ni Zvor­ni­ka.

85. Si­mić Mi­lo­va­na Mi­li­vo­je, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio u 1. vo­du 1. če­te auto­ma­ti­ča­ra 1. kra­ji­ške bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 26. apri­la 1945. kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj.

86. Si­mić Vi­to­mi­ra Ra­do­van, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo na fron­tu kod Zvor­ni­ka fe­bru­a­ra 1945.

87. Spa­sić Ko­ste Dra­go­mir, rođ. 1901, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 9. ma­ja 1945. u obla­sti Ze­len­go­re u Bo­sni, u bor­ba­ma pro­tiv čet­ni­ka.

88. Spa­sić Ži­va­na Ži­vo­mir, rođ. 1919, po­čet­kom ra­ta oti­šao u par­ti­za­ne, ali ih je ubr­zo na­pu­stio. Po­no­vo im se pri­dru­žio sep­tem­bra 1944. i ka­sni­je po­stao ko­man­dir vo­da 3. če­te 2. ba­ta­ljo­na 5. bri­ga­de 21. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 24. de­cem­bra 1944. u Oto­ku kod Vin­ko­va­ca.

89. Spa­so­je­vić Dra­gu­ti­na Ra­do­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Ka­to­lič­ke Špi­ju­ni­ce u Bo­sni.

90. Sta­ni­čić Ne­delj­ka Vi­do­sav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bo­rac 18. mu­sli­man­ske bri­ga­de 27. di­vi­zi­je NOVJ. Umro kod ku­će od na­ze­ba i iz­nu­re­no­sti 11. sep­tem­bra 1945.

91. Sta­ni­sa­vlje­vić Bo­ži­da­ra Vi­to­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na po­lo­ža­ju kod Sre­bre­ni­ka u Bo­sni 1945.

92. Stan­ko­vić An­dre­je Vi­to­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na Srem­skom fron­tu 1945.

93. Sta­no­še­vić Ran­ka Da­mjan, rođ. 1912, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

94. Ste­pa­no­vić Bo­ži­da­ra Dra­go­ljub, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Te­ško ra­njen od ne­pri­ja­telj­ske gra­na­te na Srem­skom fron­tu. Umro u voj­noj bol­ni­ci u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci 29. apri­la 1945.

95. Ste­pa­no­vić Mi­len­ti­ja Živ­ko-Iva Pin­tor, rođ. 1915, ko­lar, pred­rat­ni ro­bi­jaš i po­zna­ti se­o­ski lo­pov. Od 1943. bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Usko­ro po­stao ko­man­dir par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 26. no­vem­bra 1943, u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka u Ma­lom Ga­ju kod Ba­čin­ca.

96. Ste­pa­no­vić Dra­gu­ti­na Ži­vo­jin-Pi­štolj, rođ. 1915, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Uhap­šen od je­di­ni­ca SDS je­se­ni 1941. i po­slat u lo­gor Ba­nji­cu gde je stre­ljan u ak­ci­ji od­ma­zde 21. de­cem­bra 1942.

97. Ste­pa­no­vić Ži­vo­te Mi­lo­rad, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 30. apri­la 1945. kod se­la Go­lu­bo­vac u Bo­sni.

98. Stoj­ko­vić La­za­ra Ži­vo­rad, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

99. Stoj­ko­vić Ži­va­di­na Mi­lo­van, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

100. To­lić Mi­lo­sa­va Bo­go­mir-Bo­ško, rođ. 1916, pre ra­ta ži­veo u Be­o­gra­du. Član KPJ od 1938. Po­čet­kom ra­ta oti­šao u par­ti­za­ne. Ka­sni­je bio ko­me­sar u 17. ma­je­vič­koj bri­ga­di 38. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo na Srem­skom fron­tu 1945.

101. Ćer­tić Sta­ni­mi­ra Ma­rin­ko, rođ. 1926, član me­sne sko­jev­ske or­ga­ni­za­ci­je od kra­ja le­ta 1944. Ok­to­bra 1944. oti­šao do­bro­volj­no u par­ti­za­ne i po­gi­nuo 7. de­cem­bra 1944. u se­lu Nem­ci kod Vu­ko­va­ra.

102. Ćer­tić Ili­je Mi­loš, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Ro­ma­ni­ji u Bo­sni.

103. Ćer­tić Alek­se Mi­ha­i­lo, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Sa nji­ma je bio na fron­tu i po­stao ko­man­dir 1. če­te 1. ba­ta­ljo­na Srp­ske udar­ne bri­ga­de 21. di­vi­zi­je. Na­vod­no stra­dao u bor­bi. Po dru­goj ver­zi­ji, u se­lu Bo­da­ni­šte kod Brč­kog ukrao je ov­cu sa dru­go­vi­ma. Me­đu­tim, ne­ki par­ti­zan ih je pri­ja­vio ko­me­sa­ru, ko­ji je Mi­ha­i­la osu­dio na smrt, a ote­ža­va­ju­ća okol­nost mu je bi­la i što se po­mo­lio Bo­gu pred jed­nu ve­če­ru. Pre­ma is­toj ver­zi­ji, stre­ljan je od par­ti­za­na 20. apri­la 1945.

104. Ćer­tić Sve­to­za­ra Ra­do­sav-Ra­ja, rođ. 1915, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 15. mar­ta 1945. u se­lu Jo­ho­vac kod Bi­je­lji­ne, u bor­bi sa Nem­ci­ma.

105. Uro­še­vić Đor­đa Ra­do­sav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Iz­vi­đač u 31. bri­ga­di 21. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo od usta­ša u se­lu Sir­tić kod No­ve Gra­di­ške 21. apri­la 1945.

106. Cr­nja­ko­vić Bran­ka Adam, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

107. Cr­nja­ko­vić Vlaj­ka Vi­to­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. kod Ži­vi­ni­ca u Bo­sni.

108. Ču­pić Ne­na­da Dra­go­ljub, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

109. Ču­pić Mi­li­sa­va Ži­va­din, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od po­sle­di­ca ra­ta 1946. kod ku­će.

110. Ču­pić Če­do­mi­ra Mi­loj­ko, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 10. kra­ji­ške bri­ga­de. Po­gi­nuo kod Bi­je­lji­ne apri­la 1945, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

111. Ču­pić Pe­tra Ra­do­van, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 22. de­cem­bra 1944. u se­lu Otok kod Vin­ko­va­ca.

Ma­la Pla­na

1. Bran­ko­vić Đur­đa Ra­do­sav. rođ. 1916, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo 30. sep­tem­bra 1941. u bor­bi pro­tiv Polj­ske stra­že u Bo­bo­vu kod Svi­lajn­ca.

2. Bran­ko­vić La­za­ra Du­šan, rođ. 1922, sep­tem­bra 1944. oti­šao u par­ti­za­ne. Bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da, pa 6. lič­ke di­vi­zi­je. Po­gi­nuo ja­nu­a­ra 1945. na Srem­skom fron­tu, u oko­li­ni Vu­ko­va­ra.

3. Vu­lo­vić Mi­lo­va­na Vu­ka­šin, rođ. 1910, bo­rac Ora­ške par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu. Po­gi­nuo u za­pad­noj Sr­bi­ji u je­sen 1941.

4. Jo­va­no­vić Je­vre­ma Sto­ji­mir, rođ. 1912, ak­ti­vi­sta par­ti­zan­skog po­kre­ta od 1941. Sa­ku­pljao oruž­je i mu­ni­ci­ju za ko­mu­ni­ste. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na u San­džak, uhap­šen od ljo­ti­će­va­ca i ote­ran u Pa­lan­ku, gde je stre­ljan kra­jem no­vem­bra 1941.

5. Mi­la­no­vić Mi­li­je Ži­vo­ta, rođ. 1921, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj

6. Mi­lo­še­vić Ili­je Ži­va­din, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. de­cem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u oko­li­ni Ko­sje­ri­ća.

7. Mla­de­no­vić Mi­la­na Ži­va­din, rođ. 1923, sto­lar, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo od ne­pri­ja­telj­ske gra­na­te na po­lo­ža­ju Ba­no­va Ja­ru­ga u Hr­vat­skoj 19. apri­la 1945.

8. Pa­vlo­vić Lju­bo­mi­ra Ti­ho­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo od ne­pri­ja­telj­ske gra­na­te na po­lo­ža­ju Ba­no­va Ja­ru­ga u Hr­vat­skoj 19. apri­la 1945.

9. Ste­va­no­vić Sve­to­za­ra Mi­loj­ko, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo de­cem­bra 1944. u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Lju­bo­vi­je.

10. Ste­va­no­vić Sto­ja­di­na Mi­o­drag, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo od ne­pri­ja­telj­ske gra­na­te na po­lo­ža­ju Ba­no­va Ja­ru­ga u Hr­vat­skoj 19. apri­la 1945.

Mra­mo­rac

1. Jo­va­no­vić Ži­vo­ji­na Bo­ri­vo­je, rođ. 1924, mo­bi­li­san u par­ti­za­ne po­čet­kom 1945. Po­gi­nuo aprila 1945. godine u okolini Šida, na Sremskom frontu.

2. Ku­zmić Da­ni­la Mi­o­drag, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u oko­li­ni Tu­zle 24. fe­bru­a­ra 1945.

3. Ku­zmić Pa­vla Rat­ko, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 4. če­te 4. ba­ta­ljo­na 4. bri­ga­de 23. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 29. mar­ta 1945. kod Gra­ča­ni­ce u Bo­sni.

4. Mi­lo­va­no­vić Mi­lo­ja Dra­go­slav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

5. Mi­lo­va­no­vić Če­do­mi­ra Mi­o­drag, rođ. 1924, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo aprila 1945. kod Ša­ren Gra­da u Sre­mu.

6. Ne­šić Ži­ke Ra­di­sav, rođ. 1923, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka San­dža­ku. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca, spro­ve­den na Ba­nji­cu i ta­mo stre­ljan 25. ja­nu­a­ra 1943.

7. Pa­vlo­vić Vla­di­sla­va Dra­gan, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

8. Si­bi­no­vić Ne­go­va­na Lju­bi­ša, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na fron­tu i ot­pu­šten ku­ći. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja 1946.

9. Si­bi­no­vić Ne­go­va­na Mi­li­ja, rođ. 1924, fudbaler seoskog kluba. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­bi pro­tiv usta­ša na Ma­je­vi­ci i umro od ra­na 1945.

10. Ugri­no­vić Di­mi­tri­ja Zdrav­ko, rođ. 1914, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

Pri­dvo­ri­ce

1. Mi­lo­va­no­vić(Vu­či­će­vić) Mi­la­na Ži­vo­mir-Ži­ka, rođ. 1919, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro 28. fe­bru­a­ra 1945. od ti­fu­sa u bol­ni­ci u Tu­zli.

2. Mi­loj­ko­vić Bo­go­mi­ra Bo­go­sav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u do­pun­ski ba­ta­ljon 23. udar­ne di­vi­zi­je. Raz­bo­leo se na fron­tu. Pri tran­spor­tu za bol­ni­cu, ko­lo­na je na ob­ron­ci­ma Ma­je­vi­ce na­i­šla na usta­šku za­se­du. Bo­go­sav je za­ro­bljen i ubi­jen, 16. fe­bru­a­ra 1945, u se­lu Bi­je­la kod Brč­kog.

3. Mi­lo­sa­vlje­vić Mi­la­na Mi­lin­ko, rođ. 1923, ti­po­graf­ski rad­nik, sa­rad­nik čet­ni­ka. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na re­ci Uni 1945. Po dru­goj ver­zi­ji, ubi­jen je od po­li­tič­kog ko­me­sa­ra s le­đa.

4. Pa­vlo­vić Ži­vo­te Vi­to­mir, rođ. 1923, opan­čar, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo po­čet­kom 1945. kod Gra­ča­ni­ce u Bo­sni.

5. Pe­rić Ili­je Za­ri­ja, rođ. 1926, član SKOJ-a i pri­pad­nik se­o­ske mi­li­ci­je u pe­ri­o­du us­po­sta­vlja­nja ko­mu­ni­stič­ke vla­sti. Ubio ga je u se­lu je­dan ze­mljak, ta­ko­đe pri­pad­nik se­o­ske mi­li­ci­je ne­sreć­nim slu­ča­jem 19. de­cem­bra 1944.

6. Pe­rić Dra­go­mi­ra Mo­mir-Mo­ma, rođ. 1909, rad­nik du­van­ske slu­žbe u Ba­ji­noj Ba­šti. Oti­šao 1941. u ta­mo­šnji par­ti­zan­ski od­red. Po­sle slo­ma ustan­ka, za­ro­bljen i po­slat na Ba­nji­cu. Stre­ljan na Ja­jin­ci­ma 9. ju­na 1942.

7. Ra­do­še­vić Mi­len­ti­ja Vla­di­mir-Vla­da, rođ. 1920, to­kom ra­ta ak­tiv­ni pri­pad­nik čet­nič­kih for­ma­ci­ja. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 7. mar­ta 1945. u se­lu Jo­ho­vac kod Bi­je­lji­ne, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

8. Sto­ja­no­vić Dra­go­lju­ba Ve­li­zar-Ve­lja, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 23. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Kao ra­nje­nik pri tran­spor­tu za bol­ni­cu na­le­teo na usta­šku za­se­du u se­lu Bi­je­la kod Brč­kog, a po­tom ubi­jen, 16. fe­bru­a­ra 1945.

9. Sto­ja­no­vić Mi­la­na Ra­do­van-Ra­ja, rođ. 1925, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma, gde mu je po­gi­nuo je­dan brat. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio pu­ško­mi­tra­lje­zac. Umro od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja u obla­sti pla­ni­ne Ro­ma­ni­je u Bo­sni, mar­ta 1945.

10. Cvet­ko­vić Mar­ka Mi­o­drag-Mi­ka, rođ. 1920, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Zbog bo­le­sti ni­je od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma, te je uhap­šen od je­di­ni­ca SDS, spro­ve­den na Ba­nji­cu, a oda­tle 1942. za Nor­ve­šku, gde je ka­sni­je ubi­jen u lo­go­ru.

11. Cvet­ko­vić Mar­ka Pe­tar, rođ. 1926, član SKOJ-a, oti­šao do­bro­volj­no u 1. kra­ji­šku par­ti­zan­sku bri­ga­du 10. ok­to­bra 1944, pri­li­kom oslo­bo­đe­nja se­la. Ra­njen u no­gu 18. ja­nu­a­ra 1945. u bor­bi u se­lu Opa­tov­cu kod Vu­ko­va­ra, gde mu se gu­bi trag.

Ra­bro­vac

1. Ar­sić Lju­bo­mi­ra Ra­di­sav, rođ. 1896, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Polj­ske stra­že i pre­ba­čen na Ba­nji­cu. Umro 1943. u lo­gor­skoj am­bu­lan­ti, od po­sle­di­ca po­li­cij­ske tor­tu­re.

2. Ar­sić Pa­vla Ra­di­vo­je, rođ. 1896, ak­tiv­ni sa­rad­nik ko­mu­ni­sta. Zbog špi­jun­ske de­lat­no­sti u ko­rist par­ti­za­na, ubi­jen od čet­ni­ka pred ku­ćom 6. ma­ja 1944.

3. Va­si­lje­vić Mi­lo­ja Mi­lo­van, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

4. Va­si­lje­vić Mi­lu­ti­na Ra­do­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

5. Vu­jić Ili­je Mi­o­drag, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

6. Gli­šić Đor­đa Alek­san­dar, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

7. Mi­len­ko­vić Mi­lo­sa­va Mi­lu­tin, rođ. 1917, par­ti­zan­ski sa­rad­nik. Uhap­šen od Polj­ske stra­že i pre­ba­čen na Ba­nji­cu. Umro 1943. u lo­gor­skoj am­bu­lan­ti, od po­sle­di­ca po­li­cij­ske tor­tu­re.

8. Mi­lu­ti­no­vić Ži­vo­ji­na Mi­lo­van, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

9. Ne­dić Vla­di­sla­va Lju­bi­ša, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

10. Pav­ko­vić Z. Mi­lo­rad, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

11. Pav­ko­vić Mi­ha­i­la Ra­do­van, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

12. Pa­vlo­vić Mi­ha­i­la Ili­ja, rođ. 1921, bo­rac 1. šu­ma­dij­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 1941.

13. Pan­tić Bo­ži­da­ra Mi­le­ta, rođ. 1921, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

14. Pan­tić Bo­ži­da­ra Mom­či­lo, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

15. Ra­di­vo­je­vić M. Mi­lu­tin, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

16. Ra­ni­sa­vlje­vić Mi­ha­i­la Ži­vo­jin, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

17. Si­mić Mi­ha­i­la Ak­sen­ti­je, rođ. 1914, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa čet­ni­ci­ma, a brat Pe­tar mu je po­gi­nuo u čet­nič­kim re­do­vi­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

Ra­ta­ri

1. Ar­se­ni­je­vić An­dre­je Ži­vo­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od tifusa aprila 1945.

2. Ar­se­ni­je­vić Mi­le­te Če­do­mir, rođ. 1919, že­le­zni­čar-te­le­gra­fi­sta. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, bio bo­rac 1. že­le­znič­ke bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 30. mar­ta 1945. na po­lo­ža­ju Ku­ka u Bo­sni.

3. Bran­ko­vić Alek­san­dra Ra­do­sav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo kod se­la Pod­gor­ci (Brč­ko) 11. apri­la 1945.

4. Ga­jić Sve­to­za­ra Mi­lu­tin, rođ. 1926, kro­jač, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 5. ba­ta­ljo­na 14. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 16. apri­la 1945. u se­lu Srp­ska Grap­ska kod Do­bo­ja.

5. Di­mi­tri­je­vić Mi­la­na Đor­đe, rođ. 1922, stu­dent. Ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne, u 1. krajišku brigadu. Po­gi­nuo 22. decembra 1944. u Otoku kod Vinkovaca.

6. Đur­đe­vić Lju­bo­mi­ra Bla­go­je, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 20. apri­la 1945. na fron­tu, u se­lu Vra­ni­ći.

7. Đu­rić Mi­ha­i­la Bo­ri­vo­je, rođ. 1930, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu apri­la 1945.

8. Đu­rić Bo­go­lju­ba Dra­go­slav, rođ. 1916, ko­žu­var, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca 13. de­cem­bra 1944. na Lju­bi­ću kod Čač­ka. Ili vranići

9. Đu­rić Ma­te­je Ra­do­sav, rođ. 1917, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ranjen na položaju i podlegao povredama u selu Donja Vrba 19. aprila 1945.

10. Ži­va­no­vić Dra­go­lju­ba Mi­o­drag, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 26. apri­la 1945. u bor­ba­ma u oko­li­ni Za­gre­ba.

11. Iva­no­vić Ži­vo­te Bra­ti­slav, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. fe­bru­a­ra 1945. kod se­la Ja­nja (Bi­je­lji­na).

12. Isa­ko­vić Mi­la­na Vla­di­mir, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo pred Zagrebom 9. maja 1945.

13. Isa­ko­vić Ži­vo­te Dra­go­ljub, rođ. 1904, že­le­zni­čar. Sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma. U pi­ja­nom sta­nju, do­šao u čet­nič­ki štab u se­lu i otvo­re­no pre­tio čet­nič­kim ko­man­dan­ti­ma. Od­ve­den je u za­se­ok Va­to­še­vo i tu stre­ljan od čet­ni­ka, 23. sep­tem­bra 1944.

14. Isa­ko­vić Ži­vo­te Ži­va­din, rođ. 1920, obu­ćar­ski rad­nik u Be­o­gra­du i pred­rat­ni član KPJ. Po­čet­kom oku­pa­ci­je, vra­tio se u se­lo i ubr­zo po­stao bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na skri­vao se u se­lu. Uhap­šen od Ne­ma­ca, spro­ve­den na Ba­nji­cu i ta­mo po­sle iz­ve­snog vre­me­na stre­ljan, 25. de­cem­bra 1942.

15. Isa­ko­vić Ži­vo­te Sta­ni­mir, rođ. 1923, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Za­ro­bljen u jed­noj bor­bi od Ne­ma­ca, ote­ran na Ba­nji­cu i ta­mo stre­ljan 5. mar­ta 1942.

16. Jo­va­no­vić Dra­gu­ti­na Živ­ko, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma i po­gi­nuo u za­pad­noj Sr­bi­ji je­se­ni 1941.

17. Jo­va­no­vić Dra­gu­ti­na Ži­vo­jin, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u se­lu Mar­ku­še­vac u Hr­vat­skoj 9. ma­ja 1945.

18. Jo­kić Ga­vri­la Ra­do­van rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na Srem­skom fron­tu 1945.

19. Lu­ko­vićDo­bro­sav, rođ. 1907., to­kom ra­ta sim­pa­ti­zer par­ti­za­na, a po­sle us­po­sta­vlja­nja ko­mu­ni­stič­ke vla­sti sin mu je bio u se­o­skoj mi­li­ci­ji. Stre­ljan je od ne­pre­da­tih čet­ni­ka u se­lu 7. mar­ta 1947, pa ba­čen u re­ku Ku­br­šni­cu.

20. Lu­ko­vić Ko­ste Na­de­žda-Na­da, rođ. 1915, uči­te­lji­ca u se­lu Br­zan kod Ba­to­či­ne. Bo­rac Kra­gu­je­vač­kog par­ti­zan­skog od­re­da. Pri­li­kom po­vla­če­nja par­ti­za­na ka San­dža­ku za­ro­blje­na od čet­ni­ka kod Iva­nji­ce i ubi­je­na, je­se­ni 1941.

21. Mar­ja­no­vić(Ma­šić) Ži­vo­te Bo­go­ljub, rođ. 1923, član SKOJ-a, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u Bo­snu i po­stao bo­rac 2. pro­le­ter­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo ju­na 1943. u bi­ci na Su­tje­sci.

22. Mar­ja­no­vić (Ma­šić) Dra­go­lju­ba Ra­di­sav-Šaj­ko, rođ. 1921, član SKOJ-a, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka za­pa­du. Po­gi­nuo no­vem­bra 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca kod Uži­ca.

23. Mar­ko­vić Vo­ji­sla­va Bog­dan, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj.

24. Mar­ko­vić Bla­go­ja Bo­go­ljub-Bo­le, rođ. 1923, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo aprila 1945. Na frontu u Bosni.

25. Mar­ko­vić Ra­di­sa­va Du­šan, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. ko­njič­ke bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 6. apri­la 1945. u se­lu So­lja­ni u Sre­mu.

26. Mar­ko­vić Pa­vla Za­gor­ka, rođ. 1923, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šla u par­ti­za­ne, za­jed­no sa se­strom. Po­gi­nu­la kod Dobrinje u užičkom kraju u jesen 1944.

27. Mar­ko­vić Mi­ja­i­la Mla­den, rođ. 1904, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na na­pu­stio par­ti­za­ne. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca kod lju­bav­ni­ce, spro­ve­den za Pa­lan­ku gde je stre­ljan kra­jem 1941. Sin mu je po­gi­nuo 1944. kao mo­bi­li­sa­ni čet­nik.

28. Mar­ko­vić Ra­do­sa­va Ra­do­van, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Podlegao ranama u mestu Čepići 6. aprila 1945.

29. Mar­ko­vić Ste­va­na Sta­ni­mir-Uj­ka, rođ. 1914, me­ta­lo­stru­gar, rad­nik že­le­znič­ke ra­di­o­ni­ce u Sme­de­re­vu, pred­rat­ni član KPJ. Kao ile­ga­lac uhap­šen od Ne­ma­ca u Sme­de­re­vu, pa pu­šten na slo­bo­du. Bio po­li­tič­ki rad­nik u oko­li­ni Mla­de­nov­ca, dok ni­je stu­pio u Ko­smaj­ski par­ti­zan­ski od­red. Sa 1. šu­ma­dij­skom par­ti­zan­skom bri­ga­dom od­stu­pio ka San­dža­ku. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943, u bi­ci pro­tiv Ne­ma­ca kod Pri­je­po­lja.

30. Mi­ja­to­vić Mi­lo­sa­va Vla­di­slav-Rac­ko, rođ. 1898, to­kom ra­ta sa­ra­đi­vao sa par­ti­za­ni­ma. Jed­ne no­ći ba­nu­la mu je u ku­ću čet­nič­ka troj­ka Gor­ske kra­lje­ve gar­de i od­ve­la ga pre­ma To­po­li. Ubi­jen je od čet­ni­ka u Vlak­či kod To­po­le 1. apri­la 1944.

31. Mi­len­ko­vić Ti­ho­mi­ra Pe­tar, rođ. 1924, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na na­pu­stio par­ti­za­ne i do­šao ku­ći. Uhap­šen u se­lu od SDS u je­sen 1941, a po­tom in­ter­ni­ran u Nor­ve­šku. Ubi­jen u lo­go­ru 1943.

32. Mi­la­no­vić Da­ni­la Mi­li­ja, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj.

33. Ne­delj­ko­vić Ili­je Mi­lan, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen na Vas­krs 1945. na fron­tu u Hr­vat­skoj i osta­vljen u bol­ni­ci u Kri­žev­ci­ma. Kra­jem apri­la 1945, za­ro­bljen od usta­ša u bol­ni­ci i po­sle mu­če­nja za­klan.

34. Ne­šić Đur­đa Mi­o­drag, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 21. udar­nu di­vi­zi­ju. Po­gi­nuo 12. apri­la 1945. na po­lo­ža­ju kod Ba­no­ve Ja­ru­ge u Hr­vat­skoj.

35. Pe­tro­vić Mi­ha­i­la Ži­vo­mir, rođ. 1927, ko­vač, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Mi­ner 6. če­te 31. bri­ga­de 21. udar­ne di­vi­zi­je. Po­gi­nuo od mi­ne kod Ilo­ka 19. mar­ta 1945.

36. Pe­tro­vić Mi­lo­va­na Ra­do­sav, rođ. 1923, po­gi­nuo kao par­ti­zan 1943. u oko­li­ni Aran­đe­lov­ca.

37. Ra­di­vo­je­vić Ili­je Lju­bo­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 24. oktobra 1945. u Loparima u Bosni.

38. Ra­do­va­no­vić Dra­go­lju­ba Ti­ho­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. ja­nu­a­ra 1945. kod se­la Li­po­vac u Sre­mu.

39. Ra­do­vić Mi­lo­va­na Mi­lo­sav-Misica, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. aprila 1945. godine kod Pleternice.

40. Ru­me­nić Pe­tra Vla­di­mir-Vla­ja, rođ. 1903, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka San­dža­ku. Sa gru­pom Iva­na Mu­ke­ra vra­tio se i do­šao u se­lo da vi­di fa­mi­li­ju. Uhap­šen od Ne­ma­ca, spro­ve­den za Pa­lan­ku gde je stre­ljan mar­ta 1942.

41. Ru­me­nić Mi­la­na Ži­vo­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. ba­ta­ljo­na 4. kra­ji­ške bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 5. apri­la 1945. na Bre­zo­vom po­lju kod Brč­kog.

42. Ste­va­no­vić Da­ni­la Mi­lo­van, rođ. 1912, tr­go­vac, pre ra­ta ra­dio u Be­o­gra­du. Po­čet­kom ra­ta vra­tio se u Ra­ta­re i ubr­zo pri­stu­pio par­ti­za­ni­ma. Jed­no vre­me bio ile­ga­lac u Be­o­gra­du. Uhap­šen od Ne­ma­ca i stre­ljan na Ba­nji­ci 20. av­gu­sta 1942.

43. To­mić Mi­ha­i­la Dra­go­slav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac in­že­nje­rij­ske če­te 21. bri­ga­de 21. udar­ne di­vi­zi­je. Po­gi­nuo 19. mar­ta 1945. kod Ilo­ka u Hr­vat­skoj.

44. To­mić Mi­ha­i­la Ko­sta­din, rođ. 1923, to­kom ra­ta bio u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 3. pro­le­ter­sku bri­ga­du. Umro ju­na 1946. od ra­na i iz­nu­re­no­sti u bol­ni­ci u Ma­ri­bo­ru.

45. Co­kić Sve­to­za­ra Bo­go­ljub-Goga, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo od ustaša 9. ma­ja 1945. u Za­gre­bu.

46. Co­kić Mi­lo­ja Mi­lo­sav, rođ. 1885, so­lu­nac, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ni­je utvr­đen ta­čan da­tum i me­sto po­gi­bi­je. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji, po­gi­nuo no­vem­bra 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca kod Uži­ca, po dru­goj ubio ga zbog sa­mo­vo­lje s le­đa po­li­tič­ki ko­me­sar 1943.

47. Čo­pić Sa­ve Mi­lo­rad, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 7. bri­ga­de 23. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo kod se­la Če­ka­nić u Bo­sni 15. februara 1945.

Se­le­vac

1. Baj­kić Ste­va­na Sve­to­zar, rođ. 1900, ak­tiv­ni sa­rad­nik ko­mu­ni­sta. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu, čet­nič­ka je­di­ni­ca je u pre­tre­su te­re­na pro­na­šla oruž­je u nje­go­voj ku­ći. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu, 5. ja­nu­a­ra 1944.

2. Baj­čić Ži­vo­te Vo­ji­slav-Do­bri­ca, rođ. 1922, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de pre­šao u San­džak. Za­ro­bljen kod Pri­je­po­lja od Ne­ma­ca i pre­ba­čen na Ba­nji­cu, gde je stre­ljan 9. ju­na 1944.

3. Baj­čić Ste­va­na Živ­ko, ak­tiv­ni sa­rad­nik ko­mu­ni­sta. U nje­go­voj ku­ći po­čet­kom ja­nu­a­ra 1944. odr­ža­na je kon­fe­ren­ci­ja ile­gal­nog NOO za Se­le­vac. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu 5. ja­nu­a­ra 1944.

4. Baj­čić Lju­bo­mi­ra Mi­lan, rođ. 1928, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao sa par­ti­za­ni­ma u San­džak i po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

5. Baj­čić Ra­do­ja Mi­lu­tin, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 12. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo kod Ka­to­lič­ke Špi­ju­ni­ce u Bo­sni, 8. apri­la 1945.

6. Baj­čić Sve­to­za­ra Mi­o­drag, rođ. 1924, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 1944. u Cr­noj Go­ri.

7. Baj­čić Živ­ka Ra­do­mir, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 9. srp­ske bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 1. de­cem­bra 1944. u Mi­o­kov­ci­ma kod Čač­ka, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

8. Baj­čić Di­mi­tri­ja Ste­van-Mi­ki­ca, rođ. 1905, sa­rad­nik par­ti­za­na od 1941. Usko­ro po­stao član KPJ. Kao or­ga­ni­za­tor ko­mu­ni­sta i voj­no­po­za­din­ske par­ti­zan­ske de­se­ti­ne u za­se­o­ku Ba­či­nac, uhva­ćen od čet­ni­ka po­sle bor­be u se­lu i po­ve­den na stre­lja­nje 5. ja­nu­a­ra 1944. Pre­ži­veo stre­lja­nje, sa te­škim ra­na­ma na gla­vi. Umro od ra­na u bol­ni­ci u Sme­de­re­vu 17. mar­ta 1944.

9. Bar­nić Bra­ni­sla­va Bog­dan, rođ. 1909, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa bri­ga­dom pre­šao u San­džak. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca kod Pri­je­po­lja i ote­ran u lo­gor na Ba­nji­ci. Oda­tle je pre­ba­čen u lo­gor u Ze­mu­nu i ta­mo ubi­jen po­čet­kom ju­na 1944.

10. Bar­nić Vu­ka­ši­na Ži­va­din, rođ. 1924, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 2. ba­ta­ljo­na 9. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 31. ok­to­bra 1944. u se­lu Pri­je­vor kod Čač­ka, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

11. Bar­nić Mi­lo­va­na Sve­ti­slav, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu, čet­nič­ka je­di­ni­ca pri­li­kom pre­tre­sa te­re­na pro­na­šla oruž­je u nje­go­voj ku­ći. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu, 5. ja­nu­a­ra 1944.

12. Bac­kić Mi­li­ća Pe­tar, rođ. 1890, pred­sed­nik ile­gal­nog NOO u se­lu. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu gde je stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

13. Bo­žić Mi­li­je Ra­do­mir, rođ. 1924, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 10. ok­to­bra 1944. u bor­bi sa Nem­ci­ma u se­lu Zveč­ka kod Obre­nov­ca.

14. Bo­žo­vić Pe­tra Mi­lan, rođ. 1924. u Ko­šljev­cu kod Bje­lo­va­ra, iz­be­gli­ca, to­kom ra­ta na­sta­njen u Se­lev­cu. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Ra­njen u bor­ba­ma pro­tiv Ne­ma­ca za Gor­nji Mi­la­no­vac i umro od ra­na u Mi­la­nov­cu, 24. no­vem­bra 1944.

15. Bo­ri­kić Mi­ha­i­la Dra­go­mir-Dra­ga, rođ. 1904, par­ti­zan­ski sa­rad­nik. Po­čet­kom 1944. mo­bi­li­san u čet­ni­ke. Po­sle ne­mač­ko-do­bro­vo­ljač­ke ofan­zi­ve na čet­ni­ke i bor­be na Vra­il­ku, za­ro­bljen od do­bro­vo­lja­ca i sa osta­lim čet­ni­ci­ma ote­ran u za­tvor u Pa­lan­ku. Ta­mo je uče­stvo­vao u ubi­stvu ka­pe­ta­na Bo­ži­da­ra La­za­re­vi­ća, čet­nič­kog ko­man­dan­ta. Po iz­la­sku iz za­tvo­ra, uhva­ćen od čet­ni­ka, ote­ran za Ve­li­ku Kr­snu i ta­mo za­klan, 26. apri­la 1944.

16. Bu­dim­kić Ra­do­sa­va Mo­mir, rođ. 1925, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na Srem­skom fron­tu kra­jem 1944.

17. Va­si­lje­vić Sve­to­za­ra Gru­ji­ca, rođ. 1911, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­bljen u se­lu od Ljo­ti­će­vih do­bro­vo­lja­ca, pre­ba­čen na Ba­nji­cu i ta­mo stre­ljan 13. ju­na 1944.

18. Ve­mić Pe­tra Ži­vo­ta, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 2. ba­ta­ljo­na 9. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 16. de­cem­bra 1944. u se­lu Ba­u­rić kod Lju­bo­vi­je.

19. Vi­to­ro­vić Vla­di­mi­ra Bo­ži­dar, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 27. ja­nu­a­ra 1945. u oko­li­ni Vla­se­ni­ce u Bo­sni.

20. Vi­to­ro­vić Mla­de­na Bu­di­mir, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro od za­do­bi­je­nih ra­na u Alek­san­drov­cu 9. ma­ja 1945.

21. Vo­ji­no­vić Sto­ja­na Ve­se­lin, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo de­cem­bra 1944. u oko­li­ni Čač­ka, u bor­bi sa Nem­ci­ma.

22. Vo­ji­no­vić Ra­do­sa­va Ra­do­ji­ca-Ra­ka, rođ. 1922, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­bljen od čet­ni­ka kao ra­nje­nik i po­sle iz­ve­snog vre­me­na za­klan u Do­brom Do­lu, 31. ok­to­bra 1943.

23. Vo­ji­no­vić R. Ra­do­mir, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 2. ba­ta­ljo­na 7. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 13. de­cem­bra 1944. u se­lu Za­brež­je.

24. Vu­ji­čić Dra­go­lju­ba Bo­ri­slav-Bo­ra, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo od usta­ša 3. ma­ja 1945. kod Vin­ko­va­ca.

25. Vu­čić Ra­do­va­na Ra­do­mir, rođ. 1903, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu. Stre­ljan na Ba­nji­ci 11. av­gu­sta 1943.

26. Vu­čić Ra­do­mi­ra Če­do­mir, rođ. 1923, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu. Stre­ljan na Ba­nji­ci 11. av­gu­sta 1943.

27. Gli­šić Dra­go­sla­va Alek­san­dar, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Te­ško ra­njen 3. apri­la 1945. u bor­bi sa usta­ša­ma kod Sre­bre­ni­ka u Bo­sni. Kao ra­nje­ni­ka, dru­go­vi su ga osta­vi­li u ne­pri­ja­telj­skom okru­že­nju. Raz­ne­li su ga psi to­kom na­red­nih da­na. Otac ga je u to vre­me tra­žio i pre­po­znao nje­go­ve ostat­ke, po tka­ni­ci. Pre­net je Se­le­vac gde je sa­hra­njen.

28. Gr­bić Bo­go­sa­va Du­šan, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 8. ma­ja 1945. na po­lo­ža­ju Ra­kov po­tok, u bli­zi­ni Za­gre­ba.

29. Gr­bić Ste­va­na Jo­van, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

30. Da­čić Vla­di­mi­ra Mi­o­drag, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

31. Đor­đe­vić Ra­do­sa­va Bra­ni­slav, rođ. 1918, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 21. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo u oko­li­ni Za­gre­ba 12. ma­ja 1945.

32. Đor­đe­vić Vo­ji­sla­va Mi­li­vo­je, rođ. 1907, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu, čet­nič­ka je­di­ni­ca u pre­tre­su te­re­na pro­na­šla oruž­je u nje­go­voj ku­ći. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu, 5. ja­nu­a­ra 1944.

33. Ži­va­nić Je­vre­ma Ži­van, rođ. 1908, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu, čet­nič­ka je­di­ni­ca u pre­tre­su te­re­na pro­na­šla oruž­je u nje­go­voj ku­ći. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu, 5. ja­nu­a­ra 1944.

34. Iva­no­vić V. Cvet­ko, rođ. 1916, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od ljo­ti­će­va­ca i stre­ljan 1944.

35. Ig­nja­to­vić Ma­rin­ka Bra­ni­slav, rođ. 1923, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma od­stu­pio u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. kod Pri­je­po­lja.

36. Ig­nja­to­vić Sto­ja­na Ra­do­mir, rođ. 1920, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­bljen od čet­ni­ka i za­klan u Go­lo­bo­ku 18. apri­la 1944.

37. Ig­nja­to­vićRaj­na, rođ. 1920, su­pru­ga Ra­do­mi­ro­va, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­blje­na od SDS u bor­bi u Ko­va­čev­cu kod Mla­de­nov­ca, pre­ba­če­na na Ba­nji­cu i ta­mo stre­lja­na.

38. Ilić Ži­vo­te Mi­lo­sav, rođ. 1924, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de i član SKOJ-a. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

39. Icić O. Dra­go­slav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

40. Išić Bu­di­mi­ra Alek­san­dar, rođ. 1926, ko­lar, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Doc­ni­je, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

41. Išić Vo­ji­sla­va Bra­ni­slav, rođ. 1926, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Doc­ni­je, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. kod Pri­je­po­lja.

42. Išić Ži­va­di­na Da­ni­ca, rođ. 1900, sa­rad­nik i oba­ve­šta­jac par­ti­za­na, maj­ka Mi­lo­sa­va Iši­ća. Uhva­će­na od čet­ni­ka i stre­lja­na u za­se­o­ku Lu­nje­vac 18. ja­nu­a­ra 1944.

43. Išić Bo­go­sa­va Mi­lo­sav, rođ. 1925, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo le­ta 1943. u Vr­bov­cu kod Sme­de­re­va.

44. Išić Mi­lo­sa­va Ži­van, rođ. 1907, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, gde je po­gi­nuo no­vem­bra 1941.

45. Išić Ž. Mi­lu­tin, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo za­tim po­gi­nuo.

46. Išić Gru­ji­ce Mi­o­drag, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu apri­la 1945.

47. Jak­šić Ži­va­na Alek­san­dar, rođ. 1912, sim­pa­ti­zer ko­mu­ni­sta. Pri­li­kom stre­lja­nja par­ti­zan­skih ak­ti­vi­sta u Ba­čin­cu us­pro­ti­vio se čet­ni­ci­ma, go­vo­re­ći da su svi ti lju­di ne­vi­ni. Po­ve­den je i on i stre­ljan 5. ja­nu­a­ra 1944.

48. Jak­šić Ži­va­na Če­do­mir, rođ. 1900, sa­rad­nik par­ti­za­na. Stre­ljan od čet­ni­ka Gor­ske gar­de u se­lu 26. av­gu­sta 1944.

49. Jan­ko­vić Bo­ri­vo­ja Du­šan, ćur­či­ja, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 27. ok­to­bra 1944. u Bum­ba­re­vom Br­du kod Kra­gu­jev­ca, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

50. Jan­ko­vić Dra­gu­ti­na Ra­to­mir, rođ. 1915, stu­dent, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 1944.

51. Ja­noj­lić Mi­la­na Mi­loj­ko, rođ. 1908, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu gde je stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

52. Ja­noj­lić Mi­le­te Ra­do­mir, rođ. 1925, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Sa par­ti­za­ni­ma na­sta­vio bor­bu na fron­tu u Bo­sni, gde je po­gi­nuo po­čet­kom 1945.

53. Jev­tić Ni­ko­le Bo­ži­dar, rođ. 1902, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu gde je stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

54. Jev­tić Je­vre­ma Mi­lo­rad, rođ. 1907, sa­rad­nik par­ti­za­na. Stre­ljan u se­lu od čet­ni­ka Gor­ske gar­de 26. av­gu­sta 1944.

55. Jev­tić Mi­la­na Če­do­mir, rođ. 1922, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Stre­ljan u se­lu od čet­ni­ka Gor­ske gar­de 26. av­gu­sta 1944.

56. Je­re­mić Vo­ji­sla­va Bo­ri­slav, rođ. 1926, tr­go­vač­ki po­moć­nik, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. apri­la 1945. kod Đa­ko­va u Hr­vat­skoj.

57. Je­re­mić Ra­do­sa­va Ži­va­din, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 14. ja­nu­a­ra 1945. u se­lu Ča­pa­ri kod Han-Pi­je­ska.

58. Je­re­mić Bra­ni­sla­va Mi­lu­tin, rođ. 1924, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no stu­pio u par­ti­za­ne. Bo­rac 6. bo­san­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo 1. de­cem­bra 1944. u Bum­ba­re­vom Br­du, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

59. Jo­va­no­vić S. Bra­ni­slav-Bran­ko, rođ. 1916, sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle po­vla­če­nja par­ti­za­na 1941, uhap­šen od ljo­ti­će­va­ca, spro­ve­den u Pa­lan­ku i tu stre­ljan 9. no­vem­bra 1941.

60. Jo­va­no­vić Gli­go­ri­ja Đor­đe, rođ. 1904, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Uhva­ćen i za­klan od čet­ni­ka 29. ok­to­bra 1943. u Do­brom Do­lu.

61. Jo­vi­čić Dra­go­lju­ba Ra­to­mir, rođ. 1919, aba­dži­ja, član SKOJ-a i bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Sa par­ti­za­ni­ma na­sta­vio bor­bu na fron­tu u Hr­vat­skoj. Po­gi­nuo apri­la 1945. u oko­li­ni Sla­von­skog Bro­da, kao de­le­gat vo­da za ve­zu.

62. Jo­cić Ste­va­na Dra­go­ljub, rođ. 1908, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak, pa po­tom u Cr­nu Go­ru. Po­gi­nuo u se­lu Za­gra­đa kod Be­ra­na 8. apri­la 1944.

63. Jo­cić D. Mi­lo­sa­va, rođ. 1907, sa­rad­nik ko­mu­ni­sta. Muž joj je bio u par­ti­za­ni­ma. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u Lu­njev­cu, uhva­će­na od čet­ni­ka, spro­ve­de­na u Vr­bo­vac kod Sme­de­re­va i tu stre­lja­na kra­jem mar­ta 1944.

64. Ka­rić Ži­vo­ji­na Mir­ko, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 14. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 8. ma­ja 1945. u bor­bi pro­tiv usta­ša u oko­li­ni Za­gre­ba.

65. Ke­džić Pe­tra Bra­ni­slav-Je­lin, rođ. 1910, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Stre­ljan od čet­ni­ka Gor­ske gar­de u se­lu 26. av­gu­sta 1944.

66. Ko­va­če­vićĐor­đe-Đo­ka, se­o­ski le­kar, ro­dom iz oko­li­ne Čač­ka. Se­kre­tar NOO u se­lu. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i ote­ran na Ba­nji­cu gde je stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

67. Ko­jić Vlaj­ka Bra­ni­slav, rođ. 1916, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u obla­sti Sla­von­skog Bro­da.

68. La­zić Dra­go­mi­ra Bo­ri­sav, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 2. ba­ta­ljo­na 7. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen od ne­mač­kog ba­ca­ča u oko­li­ni Čač­ka. Umro od ra­na u Gor­njem Mi­la­nov­cu 5. de­cem­bra 1944.

69. La­zić Sto­ja­di­na Ra­do­van, rođ. 1918, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta i član SKOJ-a. Stre­ljan od čet­ni­ka Gor­ske gar­de u se­lu 26. av­gu­sta 1944.

70. La­zić Ži­ke Sve­to­mir, rođ. 1923, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo mar­ta 1945. u Bo­sni, kao bo­rac 23. di­vi­zi­je NOVJ.

71. La­zić Ra­do­sa­va Sta­ni­slav, rođ. 1897, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Stre­ljan od čet­ni­ka Gor­ske gar­de u se­lu 26. av­gu­sta 1944.

72. Lu­kić Ra­do­sa­va Bo­ri­sav-Bo­ra-Draj­fuz, rođ. 1918, đak, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Za­ro­bljen od čet­ni­ka i stre­ljan po­čet­kom no­vem­bra 1943. na Mo­ra­vi.

73. Ma­ri­čić Mi­lo­ra­da Ži­vo­ta, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro 2. apri­la 1945. u Šap­cu, od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu.

74. Ma­ri­čić Alek­san­dra Sve­to­lik-Mi­ka, rođ. 1910, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Za­ro­bljen od čet­ni­ka Gor­ske gar­de u se­lu i od­ve­den sa nji­ma u Po­du­na­vlje. Stre­ljan u Lan­do­lu kod Sme­de­re­va 27. av­gu­sta 1944. Pred stre­lja­nje je za­pe­vao par­ti­zan­sku pe­smu.

75. Mar­ko­vić Ra­do­ja Bo­ri­vo­je-Bo­ra, rođ. 1923, đak VI­II raz­re­da gim­na­zi­je u Be­o­gra­du, član SKOJ-a. Stre­ljan u se­lu od čet­ni­ka Gor­ske gar­de 26. av­gu­sta 1944.

76. Mar­ko­vić Mi­ha­i­la Bra­ni­slav, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 2. ju­la 1945. u se­lu Br­gu­le kod Sa­ra­je­va.

77. Mar­ko­vić Mi­lo­ra­da Ili­ja, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

78. Mi­lo­va­no­vić Mi­li­vo­ja Vla­di­mir, rođ. 1897, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Stre­ljan u se­lu od čet­ni­ka Gor­ske gar­de 26. av­gu­sta 1944. Bra­ta su mu, tri me­se­ca ra­ni­je, kao mo­bi­li­sa­nog čet­ni­ka ubi­li par­ti­za­ni.

79. Mi­lo­va­no­vić Mi­loj­ka Ži­vo­rad-Di­le, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 3. če­te 3. ba­ta­ljo­na 14. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 20. de­cem­bra 1944. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na Lju­bi­ću.

80. Mi­lo­va­no­vić M. Ra­do­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

81. Mi­lo­va­no­vić Du­ša­na Ste­van, rođ. 1919, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da i član SKOJ-a. Sa Ko­smaj­skom bri­ga­dom NOVJ uče­stvo­vao u bit­ka­ma za Be­o­grad 1944, a po­tom pre­šao na Srem­ski front, gde je dva pu­ta ra­nja­van. Do­bio čin ka­pe­ta­na JA i po­stao ko­man­dir 3. če­te 2. ba­ta­ljo­na 31. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 21. apri­la 1945. pred Za­gre­bom, vo­de­ći ju­riš na Nem­ce i usta­še.

82. Mi­lo­je­vić Če­do­mi­ra Dra­go­slav, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. apri­la 1945. u se­lu Stru­ža­ni kod Sla­von­skog Bro­da.

83. Milj­ko­vić T. Ži­van, rođ. 1925, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da i član SKOJ-a. Ka­sni­je, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

84. Milj­ko­vić Ra­do­va­na Pan­te­le­ja, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 4. če­te 3. ba­ta­ljo­na 14. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Ra­njen u bor­ba­ma za oslo­bo­đe­nje Be­o­gra­da. Umro od ra­na 2. no­vem­bra 1944. u Be­o­gra­du.

85. Milj­ko­vić Mi­lo­ra­da Ste­van-Ste­va, rođ. 1916, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bor­bi sa čet­ni­ci­ma u Bi­nov­cu kod Sme­de­re­va.

86. Mi­tra­ši­no­vić Ra­do­ji­ce Sve­ti­slav, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu u Bo­sni 1945.

87. Mi­tra­ši­no­vić Alek­san­dra Sve­to­mir, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo po­gi­nuo.

88. Mi­tra­ši­no­vićTi­ho­mir, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Um­ča­ri­ma kod Groc­ke.

89. Ne­ven­kić Mi­lo­sa­va Alek­san­dar, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

90. Ne­ven­kić Dra­go­lju­ba Vi­to­mir, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. u oko­li­ni Sla­von­skog Bro­da.

91. Ni­ko­lić Za­ri­je Dra­go­ljub-Dra­ga, rođ. 1906, zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma pre­tu­čen od stra­ne čet­ni­ka u se­lu. Umro od ubo­ja 15. de­cem­bra 1943.

92. Ni­ko­li­čić Mi­lu­ti­na Ra­do­mir-Ru­to­nja, rođ. 1922, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo de­cem­bra 1943. u Du­či­ni kod So­po­ta, u bor­bi sa čet­ni­ci­ma.

93. Ni­džić R. Živ­ko, rođ. 1866, sa­rad­nik par­ti­za­na. Ubi­jen od gru­pe čet­ni­ka u se­lu 18. sep­tem­bra 1943.

94. No­va­ko­vić Vo­ji­sla­va Ži­va­din-Di­ne, rođ. 1921, pre ra­ta fud­ba­ler se­o­skog klu­ba. Zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma vi­še pu­ta hap­šen i mu­čen od oku­pa­ci­o­nih vla­sti. Usko­ro je po­stao pu­ško­mi­tra­lje­zac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da i član SKOJ-a. Sa 1. šu­ma­dij­skom bri­ga­dom pre­šao u San­džak. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca de­cem­bra 1943. kod Pri­je­po­lja i pre­ba­čen na Ba­nji­cu. Ubi­jen na Saj­mi­štu po­čet­kom ma­ja 1944.

95. No­va­ko­vić Ži­vo­te Ži­vo­mir, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo de­cem­bra 1944. u oko­li­ni Čač­ka.

96. No­va­ko­vić Dra­go­lju­ba Ži­vo­ta, rođ. 1920, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 1944.

97. Pa­vić Ra­di­sa­va Če­do­mir, rođ. 1924, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Doc­ni­je, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao sa par­ti­za­ni­ma u San­džak i po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943.

98. Pa­nić Ste­va­na Du­šan-Jo­va, rođ. 1913, tr­go­vač­ki po­moć­nik, pu­ško­mi­tra­lje­zac i vod­nik u Ko­smaj­skom par­ti­zan­skom od­re­du. Ra­njen u bor­bi sa čet­ni­ci­ma u Lu­njev­cu i umro od ra­na 3. apri­la 1944.

99. Pet­ko­vić Ada­ma Bra­ni­slav, rođ. 1921, sep­tem­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Vod­nik u 1. če­ti 1. ba­ta­ljo­na Ko­smaj­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Po­gi­nuo na po­lo­ža­ju Pod­cr­ko­vlje kod Sla­von­skog Bro­da 18. apri­la 1945.

100. Pe­tro­vić Ra­do­mi­ra Du­šan-Mir­ko, rođ. 1922, pu­ško­mi­tra­lje­zac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Ra­nja­van u bor­bi sa SDS. Po­gi­nuo 30. decembra 1943. u se­lu Bre­zo­vac kod Aran­đe­lov­ca, u bor­bi sa čet­ni­ci­ma.

101. Pe­šić Mi­la­na Mi­lo­rad, rođ. 1924, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 1944.

102. Pe­šić Mi­la­na Mi­o­drag, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. u Bo­sni.

103. Pi­ri­va­trić S. Ži­van, rođ. 1882, sa­rad­nik par­ti­za­na. Pri­li­kom go­nje­nja par­ti­za­na, te­ško pre­tu­čen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je. Umro od po­sle­di­ca ba­ti­na­nja 26. av­gu­sta 1943.

104. Pi­ri­va­trić Ži­va­na Ko­sta­din, rođ. 1918, cve­ćar, ok­to­bra 1944. do­bro­volj­no oti­šao u par­ti­za­ne. Bo­rac 6. bo­san­ske bri­ga­de 17. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo 6. apri­la 1945. u se­lu Le­šni­ca kod Lo­zni­ce.

105. Pi­ri­va­trić M. Ob­rad, rođ. 1905, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhva­ćen od čet­ni­ka i stre­ljan 31. ok­to­bra 1943. u Do­brom Do­lu.

106. Pi­ri­va­trić Lju­bo­mi­ra Sta­ni­slav, rođ. 1924, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

107. Po­po­vić Ob­ra­da Bra­ni­slav-Bra­na, rođ. 1922, tr­go­vač­ki po­moć­nik, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak. Za­ro­bljen 22. fe­bru­a­ra 1942. u bi­ci na Tu­le­žu, pri po­vrat­ku u rod­ni kraj. Stre­ljan od je­di­ni­ca SDS u Be­o­gra­du 1942.

108. Ra­di­šić Vo­ji­sla­va Dra­go­slav-Ti­le, rođ. 1923, kro­jač, na za­na­tu u Pa­lan­ci. Kao sim­pa­ti­zer par­ti­za­na, a i po op­tu­žbi za kra­đu, stre­ljan od Ne­ma­ca u Pa­lan­ci no­vem­bra 1941.

109. Ra­di­šić Ži­vo­te Ži­vo­jin-Ži­la, rođ. 1901, sim­pa­ti­zer par­ti­za­na. Za­klan od čet­ni­ka 29. ok­to­bra 1943. u Do­brom Do­lu.

110. Ra­doj­ko­vić Ran­ka Alek­san­dar-Aca, rođ. 1918, or­ga­ni­za­tor ko­mu­ni­sta u za­se­o­ku Lu­nje­vac i bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Od 1943. i član KPJ. Po­gi­nuo 3. ok­to­bra 1943. u bor­bi sa čet­ni­ci­ma kod Vr­či­na (Groc­ka).

111. Ra­doj­ko­vić Živ­ka Dra­go­mir, rođ. 1920, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

112. Ra­doj­ko­vić Lju­bo­mi­ra Sve­ti­slav, rođ. 1922, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak. Po­gi­nuo 4. de­cem­bra 1943. u bi­ci kod Pri­je­po­lja.

113. Ra­doj­ko­vić Ili­je Če­do­mir-Če­da, rođ. 1902, or­ga­ni­za­tor ko­mu­ni­sta u za­se­o­ku Lu­nje­vac, a ka­sni­je bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka u Dru­gov­cu kod Sme­de­re­va 29. apri­la 1944.

114. Ra­do­sa­vlje­vić Bo­ži­da­ra Ži­vo­rad, rođ. 1923, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da i član SKOJ-a. Sa par­ti­za­ni­ma 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de pre­šao u San­džak, gde je po­gi­nuo kra­jem 1943.

115. Re­džić Za­ri­je Mi­o­drag, rođ. 1925, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de i član SKOJ-a. Sa par­ti­za­ni­ma od­stu­pio u San­džak. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca kod Pri­je­po­lja i pre­ba­čen na Ba­nji­cu, gde je stre­ljan 1944.

116. Re­džić Vo­ji­sla­va Sto­ji­mir, rođ. 1924, bo­rac 3. če­te Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo 26. ja­nu­a­ra 1944. u se­lu Ba­ćev­cu kod Ba­ra­je­va, u bor­bi sa čet­ni­ci­ma.

117. Ri­stić R. Ži­vo­sla­va-Ol­ga, rođ. 1920, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nu­la 1945. pod ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma.

118. Ri­stić Če­do­mi­ra Ra­do­mir, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 2. če­te 1. ba­ta­ljo­na 14. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo na Hu­ja­gi­ća bre­gu kod Do­bo­ja 26. apri­la 1945.

119. Stan­ko­vić Mi­li­je Mi­lo­rad, rođ. 1926, bo­rac 1. šu­ma­dij­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Sa par­ti­za­ni­ma pre­šao u San­džak, a za­tim u Cr­nu Go­ru. Po­gi­nuo 1944. u oko­li­ni Be­ra­na.

120. Stan­ko­vić Ži­va­na Ob­rad, rođ. 1919, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv čet­ni­ka u Kru­še­vi­ci kod Aran­đe­lov­ca 11. ju­la 1944.

121. Stan­ko­vićRa­do­van, rođ. 1925, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Za­ro­bljen od čet­ni­ka i ubi­jen 23. apri­la 1944. u Do­brom Do­lu.

122. Ste­va­no­vić Mi­lo­sa­va Ve­li­mir, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac štab­ne če­te 9. bri­ga­de 23. di­vi­zi­je NOVJ. Po­gi­nuo u se­lu Kr­to­vo u Bo­sni 12. mar­ta 1945.

123. Sto­jić Ži­va­di­na Dra­go­ljub-Ka­zan­dži­ja, sa­rad­nik par­ti­za­na. Od je­se­ni 1943. član KPJ. Stre­ljan od čet­ni­ka u za­se­o­ku Lu­nje­vac 18. ja­nu­a­ra 1944.

124. Sto­jić Lju­bo­mi­ra Dra­go­slav, rođ. 1923, zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma pre­tu­čen od stra­ne čet­ni­ka u se­lu. Umro od ubo­ja 21. ja­nu­a­ra 1944.

125. Sto­jić Živ­ka Ži­va­din-La­le, rođ. 1904, sa­rad­nik par­ti­za­na. Sin mu je po­gi­nuo 1943. kao par­ti­zan. Stre­ljan od čet­ni­ka u za­se­o­ku Lu­nje­vac 18. ja­nu­a­ra 1944.

126. Sto­jićObre­ni­ja, su­pru­ga Ži­va­di­no­va i maj­ka Živ­ko­va, sa­rad­nik par­ti­za­na. Stre­lja­na od čet­ni­ka 5. ja­nu­a­ra 1944.

127. Sto­jić Ži­va­di­na Živ­ko-Mi­ća, rođ. 1924, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Po­gi­nuo ubr­zo po stu­pa­nju u par­ti­za­ne, pri­li­kom su­ko­ba sa Polj­skom stra­žom u Ve­li­koj Kr­sni kod Mla­de­nov­ca, 12. av­gu­sta 1943.

128. Sto­jić Ra­do­sa­va Pe­tar, rođ. 1905, ak­tiv­ni sa­rad­nik par­ti­za­na. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u se­lu, čet­nič­ka je­di­ni­ca iz­vr­ši­la je pre­tres te­re­na i u nje­go­voj ku­ći na­šla oruž­je. Stre­ljan od čet­ni­ka u se­lu, 5. ja­nu­a­ra 1944.

129. Ta­gić Si­me Ži­van, rođ. 1924, sa­rad­nik par­ti­za­na. Uhap­šen od Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je, ote­ran na Ba­nji­cu gde je stre­ljan 11. av­gu­sta 1943.

130. Ta­gić Pe­tra Sa­va, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 13. de­cem­bra 1944. u se­lu Ba­u­rić kod Lju­bo­vi­je, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

131. Ta­na­sko­vić Jo­va­na Ra­do­ji­ca, rođ. 1920, fo­to­graf, par­ti­zan­ski ak­ti­vi­sta. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca i ote­ran na Ba­nji­cu, gde mu se gu­bi trag sep­tem­bra 1944.

132. Ter­zić Ko­sta­di­na Bla­go­je, rođ. 1923, ber­be­rin, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo u pr­voj bor­bi, u oko­li­ni Čač­ka, de­cem­bra 1944.

133. To­šić Ra­do­mi­ra Mi­o­drag, rođ. 1920, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 29. mar­ta 1945. u se­lu Se­o­na u Bo­sni.

134. To­šić R. Ra­do­slav, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 15. bri­ga­de 17. di­vi­zi­je NOVJ. U je­di­ni­ci obo­leo od ti­fu­sa i pu­šten na od­su­stvo. Umro kod ku­će 24. apri­la 1945.

135. To­šić Mi­la­na Si­ni­ša, rođ. 1925, tr­go­vač­ki po­moć­nik, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na fron­tu u Bo­sni.

136. To­šić Bo­go­mi­ra Sta­ni­ša, rođ. 1921, pin­tor, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. na Srem­skom fron­tu.

137. Uro­še­vić Sa­ve Lju­bo­mir, rođ. 1923, bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Ka­sni­je, kao bo­rac 1. šu­ma­dij­ske bri­ga­de, pre­šao sa par­ti­za­ni­ma u za­pad­nu Sr­bi­ju. Po­gi­nuo 25. no­vem­bra 1943. na Gra­di­ni kod Ko­sje­ri­ća.

138. Cvet­ko­vić Ra­do­sa­va Ve­li­bor, rođ. 1927, uče­nik 2. raz­re­da uči­telj­ske ško­le. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 23. udar­nu di­vi­zi­ju. Ra­njen na Srem­skom fron­tu. Uto­pio se u Sa­vi apri­la 1945, pri­li­kom pre­vo­za ra­nje­ni­ka.

139. Šep­ši­nac Mi­lo­ja Bo­ri­sav, rođ. 1923, pri­pad­nik KNOJ-a. Po­gi­nuo 1. fe­bru­a­ra 1947. u bor­bi pro­tiv ne­pre­da­tih čet­ni­ka na Ko­pa­o­ni­ku.

140. Ši­ljić Mi­loj­ka Vla­di­mir, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 14. bri­ga­de 14. kor­pu­sa 23. di­vi­zi­je NOVJ. Na­le­teo na mi­nu u oko­li­ni Gor­njeg Mi­la­nov­ca. Umro od ra­na u Mi­la­nov­cu 3. no­vem­bra 1944.

141. Ši­ljić Bog­da­na Dra­go­ljub, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo de­cem­bra 1944. u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Čač­ka.

142. Ši­ljić V. To­mi­slav, rođ. 1919, svr­še­ni ma­tu­rant, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

Ce­ro­vac

1. Ga­jić Dra­go­sla­va Alek­san­dar-Aca, rođ. 1920, sto­lar, or­ga­ni­za­tor par­ti­za­na u se­lu i bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca 17. ju­la 1941. na Gra­di­štu u Vi­šev­cu.

2. Ga­jić Ži­vo­mi­ra Da­rin­ka, rođ. 1890, uhap­še­na od Ne­ma­ca zbog sa­rad­nje sa par­ti­za­ni­ma. Spro­ve­de­na za Pa­lan­ku i tu stre­lja­na sep­tem­bra 1941.

3. Di­mi­tri­je­vić K. Pa­vle, rođ. 1904. u ju­žnoj Sr­bi­ji, sto­lar. Pre ra­ta do­se­lio se u Ce­ro­vac. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali je po od­lu­ci o po­vrat­ku od­re­da kre­nuo na­zad, na te­ren Pa­lan­ke. Po­gi­nuo 22. fe­bru­a­ra 1942. u bi­ci na Tu­le­žu.

4. Ja­njić Mi­ha­i­la Bu­di­mir-Bu­da, rođ. 1922, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo apri­la 1945. kod Do­bo­ja.

5. Janjuzević Todora Miloš, rođ. 1899. u Javorku kod Dvora na Uni, izbeglica u Cerovcu. Borac Palanačke partizanske čete. Zarobljen od snaga SDS na terenu posle povlačenja komunista u Sandžak. Streljan na Banjici 5. decembra 1942.

6. Jo­va­no­vić(Pet­ko­vić)Bo­ži­dar, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u 1. ko­njič­ku bri­ga­du. Po­gi­nuo 6. apri­la 1945. u se­lu Stro­šni­ca kod Ši­da.

7. Jo­va­no­vić Alek­se Mi­lo­je, rođ. 1926, po oslo­bo­đe­nju kao sa­rad­nik par­ti­za­na ostao u ba­ta­ljo­nu ko­man­de me­sta pri me­snoj vla­sti u Pa­lan­ci. Po­gi­nuo ne­ho­ti­ce 14. mar­ta 1946. u Ku­sat­ku.

8. Lu­kić Ra­den­ka Ra­doj­ko, rođ. 1923, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Umro kod ku­će od po­sle­di­ca ra­ta 1947.

9. Mak­si­mo­vić Đor­đa Dra­go­ljub-Be­ba, rođ. 1907, or­ga­ni­za­tor par­ti­zan­skog po­kre­ta u se­lu i pr­vi pred­sed­nik me­snog NOO. Po po­vla­če­nju par­ti­za­na 1941, osta­vljen za rad na te­re­nu. Iz­da­jom je uhap­šen od ljo­ti­će­va­ca iz Ra­ta­ra i ubr­zo spro­ve­den na Ba­nji­cu. Stre­ljan je 9. ju­la 1942.

10. Ma­ri­čić Ra­do­va­na Ve­se­lin-Ve­lja, rođ. 1921, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ak­tiv­no uče­stvo­vao u svim ak­ci­ja­ma, kao i u pri­ku­plja­nju oruž­ja. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca u bor­bi na Gra­di­štu, spro­ve­den za Pa­lan­ku i tu stre­ljan 20. ju­la 1941.

11. Mi­li­vo­je­vić Je­re­mi­je Mi­o­drag, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo po­gi­nuo na fron­tu.

12. Mi­tro­vić Mi­lo­sa­va Mi­o­drag, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 25. apri­la 1945. u se­lu Bi­li­ca u Sla­vo­ni­ji.

13. Mi­lu­ti­no­vić Mi­lo­va­na Mi­lu­tin, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne i ubr­zo po­gi­nuo na fron­tu.

14. Ob­ra­do­vić Dra­go­mi­ra Mi­loš, rođ. 1920, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pio sa par­ti­za­ni­ma u San­džak, pa u Bo­snu i doc­ni­je po­stao bo­rac 2. pro­le­ter­ske par­ti­zan­ske bri­ga­de. Kao vo­đa iz­vi­đač­ke pa­tro­le, po­gi­nuo 5. ju­la 1943. na te­re­nu Ži­vi­ni­ca u Bo­sni.

15. Pe­tro­vić Ži­vo­te Alek­san­dar-Aca Šum­ski, rođ. 1923, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Od­stu­pao sa par­ti­za­ni­ma ka Uži­cu, ali se vra­tio u rod­ni kraj sa gru­pom Iva­na Mu­ke­ra. Po raz­bi­ja­nju gru­pe pre­šao na de­snu stra­nu Mo­ra­ve. Po­gi­nuo 5. ma­ja 1943. u se­lu Bo­šnja­ne.

16. Pe­tro­vić Mi­lo­ša Pe­tar, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 17. di­vi­zi­je NOVJ. Umro apri­la 1945. u bol­ni­ci u Bi­je­lji­ni od ra­na za­do­bi­je­nih na fron­tu.

17. Pe­tro­vić Mi­la­na Slo­bo­dan, rođ. 1924, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 18. de­cem­bra 1944. na Lju­bi­ću kod Čač­ka, u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca.

18. Sa­vić Ar­se­ni­ja Vi­to­mir, rođ. 1922, tr­go­vac, pre ra­ta ra­dio u Be­o­gra­du. Hap­šen od vla­sti kao pri­sta­li­ca KPJ. Po­be­gao iz za­tvo­ra i vra­tio se u rod­no se­lo, a za­tim stu­pio u Pa­la­nač­ku par­ti­zan­sku če­tu. Po­gi­nuo 28. sep­tem­bra 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Aza­nji.

19. Si­mić Vu­ko­sa­va Dra­go­slav-Du­ma, rođ. 1920, ko­vač, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ne­stao sa par­ti­za­ni­ma to­kom po­vla­če­nja od Uži­ca u je­sen 1941.

20. Si­mić Mi­li­je Mla­den, rođ. 1923, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na, na­pu­stio par­ti­za­ne i do­šao ku­ći. Uhap­šen od je­di­ni­ca SDS, po­tom in­ter­ni­ran u Nor­ve­šku i ta­mo ubi­jen 17. ju­la 1942.

21. Sto­ja­no­vić Dra­gu­ti­na Ra­do­ji­ca, rođ. 1926, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo na fron­tu 1945.

22. Sto­ja­no­vić Mi­lo­ja Ti­ho­mir-Ti­ka, rođ. 1919, tkač, brat mu je po­gi­nuo u čet­ni­ci­ma. Je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, po­gi­nuo na fron­tu 1945.

23. Sto­kić Ži­va­di­na Mi­lo­rad, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Po­gi­nuo 1945. u oko­li­ni Bi­je­lji­ne.

24. Uro­še­vić Pe­tra Dra­go­mir-Ra­ja, rođ. 1911, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. če­te 1. ba­ta­ljo­na 7. bri­ga­de 23. udar­ne di­vi­zi­je NOVJ. Umro od ti­fu­sa 23. fe­bru­a­ra 1945. u bol­ni­ci u Tu­zli.

25. Uro­še­vić Živ­ka Dra­go­slav-Ša­rac, rođ. 1927, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 18. hr­vat­ske bri­ga­de NOVJ. Umro u bol­ni­ci u Tu­zli od ti­fu­sa 29. mar­ta 1945.

26. Uro­še­vić Mi­li­je Mi­lo­rad-Ba­ja­ga­nja, rođ. 1922, bo­rac Pa­la­nač­ke par­ti­zan­ske če­te. Ka­da se jed­nom pri­li­kom na­šao u se­lu, iz­ne­na­da je za­ro­bljen od Ne­ma­ca i stre­ljan u Ra­ta­ri­ma 27. sep­tem­bra 1941.

27.Uro­še­vić Pe­tra Ste­van, rođ. 1921, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bo­rac 1. ko­njič­ke bri­ga­de NOVJ. Po­gi­nuo 6. apri­la 1945. u bor­bi u So­lja­ni­ma kod Žu­pa­nje (Hr­vat­ska).

Ostale žrtve

Palanka

1. An­đel­ko­vić K. Da­vid, rođ. 1875, tr­go­vac, Je­vre­jin, pre ra­ta ži­veo u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­šen od Ne­ma­ca i de­por­to­van u lo­gor, gde je ne­stao 1942.

2. An­đel­ko­vić D. Ra­ki­la, rođ. 1884, že­na Da­vi­do­va, Je­vrej­ka, pre ra­ta ži­ve­la u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­še­na od Ne­ma­ca i de­por­to­va­na u lo­gor, gde je ne­sta­la 1942.

3. An­đel­ko­vić Da­vi­da Na­tan, rođ. 1916, či­nov­nik, Je­vre­jin, pre ra­ta ži­veo u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­šen od Ne­ma­ca i de­por­to­van u lo­gor, gde je i ne­stao 1942.

4. An­đel­ko­vić Da­vi­da So­fi­ja, rođ. 1917, Je­vrej­ka, pre ra­ta ži­ve­la u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­še­na od Ne­ma­ca i de­por­to­va­na u lo­gor, gde je ne­sta­la 1942.

5. An­đel­ko­vić Ca­na, Je­vrej­ka, pre ra­ta ži­ve­la u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­še­na od Ne­ma­ca i de­por­to­va­na u lo­gor, gde je ne­sta­la 1942.

6. Ba­ja­zit Ja­še Đu­ra, rođ. 1897, obu­ćar­ski rad­nik. Po­gi­nuo 11. ju­na 1944. u sa­ve­znič­kom bom­bar­do­va­nju Sme­de­re­va.

7. Bu­baš Ma­ri­ja, Je­vrej­ka, pre ra­ta ži­ve­la u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­še­na od Ne­ma­ca i de­por­to­va­na u lo­gor, gde je ne­sta­la 1942.

8. Danilović Jovana Radosav – Rade, rođ. 1920., student Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Njegov otac, poreklom Azanjac, bio je bogat čovek i od 1937. suvlasnik mlina u Palanci. Rade je posle oslobođenja Beograda mobilisan u partizane i borio se na frontu u Bosni. Javio se poslednji put iz Tuzle za Đurđevdan 1945. Nakon toga mu se izgubio trag; pretpostavlja se da je ubijen od komunista, budući da je njegova porodica u Palanci važila za neprijateljsku.

9. Đu­rić Je­le­na, rođ. 1913, Je­vrej­ka, tr­go­vac, pre ra­ta ži­ve­la u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­še­na od Ne­ma­ca i de­por­to­va­na u lo­gor, gde je ne­sta­la 1942.

10. Ep­štajn Ili­ja, rođ. 1910, in­že­njer, Je­vre­jin, pre ra­ta ži­veo u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­šen od Ne­ma­ca i de­por­to­van u lo­gor, gde je ne­stao 1942.

11. Iv­ko­vić Ži­vo­ji­na Pe­tar, rođ. 1920, po­gi­nuo od ge­le­ra pri­li­kom gra­na­ti­ra­nja Pa­lan­ke od stra­ne Cr­ve­ne ar­mi­je, 10. ok­to­bra 1944.

Ilić Bogosava Bogdan, rođ. 1921. U Glibovcu, berberin, streljan na banjici 17. Decembra 1941.

Ilić bogosava Božidar, rođ. 1923. U glibovcu, zidar, streljan na banjici 17. Decembra 1941.

12. Jo­va­no­vić Ri­ste Hri­sti­na, rođ. 1900, po­gi­nu­la 11. ju­na 1944. u Sme­de­re­vu pri­li­kom sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja.

13. Kon­stan­ti­no­vić Sta­no­ja Bo­ži­dar, rođ. 1913, umro 19. ma­ja 1942. u lo­gor­skoj am­bu­lan­ti na Ba­nji­ci.

14. Kon­stan­ti­no­vić Ži­vo­ta, rođ. 1903, Ci­ga­nin, mu­zi­kant. Jed­nom pri­li­kom, za­te­kao se u va­ro­ši za vre­me po­li­cij­skog ča­sa. Uhap­šen je od ljo­ti­će­va­ca i te­ško pre­tu­čen. Umro od ubo­ja 1943.

15. Lu­kić Pe­tra Aćim, rođ. 1906, stre­ljan od Ne­ma­ca kao ta­lac 15. mar­ta 1944. na Ja­jin­ci­ma, u ak­ci­ji od­ma­zde.

16. Ma­rin­ko­vić V. Dra­go­ljub, rođ. 1891, eko­no­mi­sta, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u eks­plo­zi­ji mu­ni­ci­je u Sme­de­re­vu.

17. Mar­ko­vić Dra­gu­tin, rođ. 1880, po­gi­nuo apri­la 1941. u se­lu Lu­ke kod Bo­ra, pri­li­kom ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja.

18. Ma­tić Mi­la­na Cvet­ko-Cve­ja, rođ. 1911, po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta i ote­ran u za­ro­blje­ni­štvo. Umro 1943.

Milić Vladimira Vitomir, rođ. 1926, poginuo krajem rata, nepoznata fornacija i okolnosti. Verovatno na frontu.

19. Mi­lo­je­vić Ži­vo­ji­na Du­šan-Du­ća, rođ. 1907, va­zdu­ho­plov­ni ma­jor voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Za vre­me april­skog ra­ta emi­gri­rao u SAD. Po­stao pi­lot ame­rič­kog rat­nog va­zdu­ho­plov­stva, upra­vljao avi­o­nom ti­pa Li­be­ra­tor-24. Obo­ren od Ne­ma­ca 19. de­cem­bra 1943. iz­nad Auzbur­ga u Ne­mač­koj i na­stra­dao.

20. Mi­lu­ti­no­vić P. Ra­di­vo­je, rođ. 1922, po­gi­nuo 1945. u ne­po­zna­toj for­ma­ci­ji. Na­vod­no stra­dao na fron­tu kao bo­rac NOVJ.

21. Mi­tro­vić Dra­go­ljub-Dra­gan, rođ. 1911, in­že­njer, po­gi­nuo 6. apri­la 1941. pri­li­kom ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja Sme­de­re­va.

22. Mi­tro­vić Jan­ka Sla­vo­ljub, rođ. 1927, umro 15. sep­tem­bra 1944. u Ra­đe­vom Se­lu kod Va­lje­va, od ra­ne za­do­bi­je­ne u bor­bi. Ni­je utvr­đe­no ko­joj for­ma­ci­ji je pri­pa­dao.

23. Mi­haj­lo­vić Vi­do­ja Ta­na­si­je-Ta­ško, rođ. 1898, zidar, in­ter­ni­ran kao ci­vil u Ne­mač­ku, gde je bio kao internirac i u Prvom svtskom ratu. Spa­ljen od Ne­ma­ca u Ma­ut­ha­u­ze­nu ma­ja 1945.

24. Mi­hić S. Slo­bo­dan, rođ. 1914. u Stocu u Hercegovini, va­zdu­ho­plov­ni po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Po­gi­nuo od ne­mač­ke pro­tiv­a­vi­on­ske ar­ti­lje­ri­je kod Ću­pri­je, 10. apri­la 1941.

25. Ni­ko­di­je­vić R. Dra­go­ljub, rođ. 1913. u Aza­nji, va­zdu­ho­plov­ni na­red­nik. Obo­ren od Ne­ma­ca i po­gi­nuo 6. apri­la 1941, kod va­ro­ši De­te u Ru­mu­ni­ji.

26. No­va­ko­vić Đu­ra, rođ. 1894. u Cr­nom Po­to­ku, ži­veo u Pa­lan­ci. Žan­darm u pen­zi­ji. Ubi­jen od ne­po­zna­tih li­ca po­sle mu­če­nja sre­di­nom de­cem­bra 1944. Ve­ru­je se da su ga ubi­li ko­mu­ni­sti.

27. Sin­ger Hu­ga Hin­ko, Je­vre­jin, pre ra­ta ži­veo u Pa­lan­ci. Od­mah po oku­pa­ci­ji uhap­šen od Ne­ma­ca i de­por­to­van u lo­gor, gde je ne­stao 1942.

28. Stan­ko­vić An­dre­je Ra­di­vo­je, rođ. 1921, na­red­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Po­gi­nuo 12. apri­la 1941, na po­lo­ža­ju kod Ma­le Ivan­če (So­pot).

29. Sto­ja­no­vić Sto­ja­na Bo­go­ljub, rođ. 1883, po­gi­nuo u ra­tu kao ci­vil, ne zna se gde i ka­da.

30. Stoj­ko­vić Pe­tra Žar­ko, rođ. 1897. u Gli­bov­cu, za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta, kao je­dan od 1.300 ka­pla­ra, sa srp­skom voj­skom pre­šao Al­ba­ni­ju i uče­stvo­vao u pro­bo­ju So­lun­skog fron­ta. Vra­tio se ku­ći sa či­nom re­zer­vnog ka­pe­ta­na. Po­stao je le­kar i ka­sni­je, na li­sti JRZ, iza­bran za pred­sed­ni­ka pa­la­nač­ke op­šti­ne. Po­sle oku­pa­ci­je Pa­lan­ke 1941, ote­ran od Ne­ma­ca u za­ro­blje­ni­štvo. Ot­pu­šten ku­ći 1943. zbog bo­le­sti. Mo­bi­li­san u par­ti­za­ne, u je­sen 1944. Pre­ma zva­nič­noj ver­zi­ji umro od ti­fu­sa na fron­tu, 2. fe­bru­a­ra 1945. u oko­li­ni Tu­zle. Po dru­goj, ubi­la ga je na fron­tu par­ti­zan­ka zbog ne­kog su­ko­ba.

31. To­do­ro­vić Ili­je Sve­to­zar, rođ. 1900, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 12. apri­la 1941. na po­lo­ža­ju kod Sta­rog Se­la (Ve­li­ka Pla­na).

32. To­mić P. Slo­bo­dan, rođ. 1925, uče­nik, po­gi­nuo u Mla­de­nov­cu 11. ok­to­bra 1944. Ni­je utvr­đe­no ko­joj for­ma­ci­ji je pri­pa­dao.

33. Čo­gu­rić Đu­re Bo­ži­dar, rođ. 1925, uče­nik gim­na­zi­je, ubi­jen ne­ho­ti­ce od ne­mač­kih voj­ni­ka na Ki­se­lja­ku 20. apri­la 1941.

34. Co­lić Mi­lan, rođ. 1901, advo­kat, pred­rat­ni pred­sed­nik Cr­kve­ne op­šti­ne u Pa­lan­ci. Za­ro­bljen u april­skom ra­tu kao rezervista Ju­go­slo­ven­ske voj­ske i ote­ran u za­ro­blje­ni­štvo. Umro u Ne­mač­koj 1943.

Aza­nja

1. Ba­tri­če­vić Du­šan, rođ. 1923, za vre­me oku­pa­ci­je ži­veo u Aza­nji. Po­gi­nuo no­vem­bra 1944. od ne­po­zna­tih li­ca.

2. Đur­đe­vić Mi­la­na D. Dra­go­mir, rođ. 1917, ra­nio ga je jed­ne ve­če­ri u Pa­lan­ci ne­mač­ki tu­mač Fra­nja Kempf, u pi­ja­nom sta­nju. Umro od ra­na 21. ok­to­bra 1944.

3. Iv­ko­vić Sta­no­ja Dra­go­mir, rođ. 1898, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo u april­skom ra­tu 1941. u oko­li­ni Tu­zle.

4. Jančić Milovana Kostadin, rođ. 1899, pošao da dotera poginulog sina Vladimira na Sremskom frontu. Usput stradao 1945. Pretpostavlja se da je ubijen od partizana.

5. Ka­rić Ve­li­mi­ra Ili­ja, rođ. 1905, stre­ljan od Ne­ma­ca kao ta­lac na Ba­nji­ci 5. av­gu­sta 1943.

6. La­zić Ži­va­na Ra­do­mir, rođ. 1918, za­ro­bljen u april­skom ra­tu kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske i ote­ran u za­ro­blje­ni­štvo. Umro u lo­go­ru u Ne­mač­koj.

7. Mar­ko­vić Ve­li­mi­ra Mi­lo­van, rođ. 1925, stre­ljan od Ne­ma­ca kao ta­lac na Ba­nji­ci 9. mar­ta 1942.

8. Mi­lo­je­vić Ste­pa­na Mi­lan, po­gi­nuo u ra­tu, ne zna se gde i ka­da.

9. Mi­tro­vić Dra­gu­ti­na De­si­mir, rođ. 1919, ubi­jen kod ku­će 16. av­gu­sta 1944. od ne­po­zna­tih li­ca.

10. Ni­ko­lić Ra­di­vo­ja Mi­o­drag, za­ro­bljen od Ne­ma­ca kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske i ote­ran u za­ro­blje­ni­štvo. Umro od ra­na u lo­go­ru u Ne­mač­koj 17. no­vem­bra 1943.

11. Pa­vić S. Ra­do­mir, rođ. 1896, ubi­jen od ne­po­zna­tih li­ca u se­lu, u no­ći 5/6. no­vem­bra 1944.

12. Sa­vić Ži­vo­ji­na Si­ma, rođ. 1920, ubi­jen od Ne­ma­ca u ga­snoj ko­mo­ri u Ma­ut­ha­u­ze­nu 1943.

13. Si­mić Mi­le­te Vla­di­mir, rođ. 1917, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo u april­skom ra­tu 1941.

Ba­ni­či­na

1. An­dre­jić Vla­di­mi­ra Mi­ha­i­lo, rođ. 1918, ka­da je jed­nom pri­li­kom ugle­dao ne­mač­ku pa­tro­lu u se­lu, upla­šio se i po­čeo da be­ži. Nem­ci, mi­sliv­ši da je par­ti­zan, pri­pu­ca­li su i ubi­li ga 17. ju­la 1941, u za­se­o­ku Sto­ja­čak.

2. Ve­li­mi­ro­vićLju­bo­mir-Lju­ba, rođ. 1891. u Po­ža­rev­cu, pred­rat­ni či­nov­nik kon­zu­la­ta u Fran­cu­skoj, to­kom ra­ta de­lo­vo­đa op­šti­ne u Ba­ni­či­ni. Brat mu je bio za­po­slen u Ne­di­će­voj vla­di. Po pri­ja­vi ne­kih me­šta­na da je ko­rum­pi­ran, ka­pe­tan Ži­van La­zo­vić mu je na­re­dio da pre­sta­ne sa ra­dom u op­šti­ni. Ve­li­mi­ro­vić to ni­je pri­hva­tio, te su ga u op­šti­ni na­šla dva čet­ni­ka i, na­o­či­gled fa­mi­li­je, po­te­ra­li kroz se­lo. Od­ve­li su ga na tr­lo kod po­sled­njih ba­ni­čan­skih ku­ća i tu mu­či­li, pro­ba­da­li ga ka­ma­ma i naj­zad ga za­kla­li, 19. sep­tem­bra 1943.

3. Jo­va­no­vić Dra­go­mi­ra Dra­go­slav, rođ. 1918, mo­bi­li­san u čet­ni­ke 1944. i od­stu­pio sa nji­ma za Bo­snu. U is­toč­noj Bo­sni za­ro­bljen od par­ti­za­na 19. bir­čan­ske bri­ga­de, gde je i ostao. Umro od iz­ne­mo­glo­sti i ra­na na Ro­ma­ni­ji 14. mar­ta 1945, a sa­hra­njen u oko­li­ni Han Pi­je­ska.

4. La­za­re­vić Jo­va­na Vla­di­mir, rođ. 1900, uhva­ćen na de­lu u kra­đi ra­ki­je i uhap­šen od žan­dar­ma. Ka­sni­je pre­ba­čen na Ba­nji­cu, gde je zbog ne­kog pre­kr­ša­ja stre­ljan 5. av­gu­sta 1943.

5. Mar­ko­vić S. Če­do­mir-Vla­da Lu­ka­njac, sin mu je po­gi­nuo u par­ti­za­ni­ma. Po pri­ja­vi me­šta­na da je kra­dlji­vac, kao i zbog po­ku­ša­ja si­lo­va­nja jed­ne že­ne, ubio ga je čet­nič­ki ofi­cir iz re­vol­ve­ra u Va­si­ći­ma, u se­lu, 19. no­vem­bra 1943.

6. Mi­la­di­no­vić Ž. Pe­tar, rođ. 1923, po­gi­nuo ne­ho­ti­ce ak­ti­vi­ra­ju­ći za­o­sta­lu mi­nu u se­lu 21. apri­la 1941.

7. Mi­lo­va­no­vić Ra­do­va­na Mi­lo­van, rođ. 1921, za­ro­bljen od Ne­ma­ca u se­lu i ubi­jen u ak­ci­ji od­ma­zde u Ra­či 25. ok­to­bra 1941.

8. Ni­ko­lić Isa­i­la Mla­den, rođ. 1904, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 13. apri­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca na po­lo­ža­ju kod se­la Ri­to­pek u bli­zi­ni Be­o­gra­da.

9. Pa­vlo­vić Hri­sti­vo­ja Ra­di­vo­je, rođ. 1925, je­se­ni 1944. mo­bi­li­san u par­ti­za­ne. Bio u do­pun­skom cen­tru 19. bir­čan­ske bri­ga­de. Sa gru­pom ze­mlja­ka, apri­la 1945, zbog te­ških uslo­va de­zer­ti­rao sa po­lo­ža­ja u Ži­vi­ni­ca­ma. Iz­dvo­jio se iz gru­pe, od­stu­pio ka Ro­ma­ni­ji, gde je i ne­stao. Pret­po­sta­vlja se da je na­le­teo na dru­gu par­ti­zan­sku je­di­ni­cu, ko­ja ga je li­kvi­di­ra­la.

10. Pan­tić Dra­go­lju­ba Dra­go­slav, rođ. 1922, za­ro­bljen od Ne­ma­ca u se­lu i ubi­jen u ak­ci­ji od­ma­zde u Ra­či 25. ok­to­bra 1941.

Ba­šin

1. Đor­đe­vić Va­si­li­ja Mi­loš, rođ. 1906, Rom, stre­ljan od Ne­ma­ca u se­lu u ak­ci­ji od­ma­zde 25. ok­to­bra 1941.

2. Đor­đe­vićSlo­bo­dan, Rom, stre­ljan od Ne­ma­ca u se­lu u ak­ci­ji od­ma­zde 25. ok­to­bra 1941.

3. Živ­ko­vić Ste­va­na Mi­li­ja, rođ. 1904, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Ra­njen u april­skom ra­tu na po­lo­ža­ju kod Na­ta­li­na­ca. Umro je­se­ni 1941. kod ku­će u Ba­ši­nu od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja

4. Si­mić Jo­va­na Mi­haj­lo, rođ. 1907, svi­rač-Rom, stre­ljan od Ne­ma­ca u se­lu u ak­ci­ji od­ma­zde 25. ok­to­bra 1941.

Vo­di­ce

1. An­dre­jić Bra­ni­slav, rođ. 1919, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo u april­skom ra­tu na po­lo­ža­ju kod se­la Ve­li­ki Po­po­vić.

Gli­bo­vac

1. Mi­lo­je­vić Mi­ha­i­la Mi­la­din, rođ. 1907, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 13. apri­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Ko­va­čev­cu kod Mla­de­nov­ca.

2. Pa­vlo­vić Ni­ko­di­ja Dra­go­ljub, rođ. 1905, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 13. apri­la 1941. u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Ma­loj Ivan­či kod So­po­ta.

avramović

Go­lo­bok

1. An­to­ni­je­vić Bo­ži­da­ra Bran­ka, rođ. 1920, stre­lja­na od Ne­ma­ca u Mla­de­nov­cu u ak­ci­ji od­ma­zde, 27. sep­tem­bra 1942.

2. Ge­cić Ili­je Sa­va, rođ. 1868, ubi­jen u svo­joj nji­vi udar­cem mo­ti­ke u gla­vu 2. av­gu­sta 1944. od dva NN li­ca. Na­vod­no, ubi­jen je od lju­di ko­je je pot­pla­tio nje­gov kom­ši­ja – ko­mu­ni­sta, zbog pred­rat­ne za­va­de.

3. Đur­đe­vić Ži­vo­ji­na Dra­go­ljub, rođ. 1905, voj­nik 2. šu­ma­dij­skog pu­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo 13. apri­la 1941. kod Laj­kov­ca.

4. Đu­rić Da­ni­la Ra­to­mir, rođ. 1913, ubi­jen od ne­po­zna­tih li­ca (ve­ro­vat­no od Ne­ma­ca) u se­lu 5. ok­to­bra 1941.

5. Ko­la­re­vić Mi­lu­ti­na Bo­go­ljub, rođ. 1905, za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Ubi­jen u lo­go­ru u Ne­mač­koj 1943.

6. Ko­la­re­vić Ra­do­sa­va Ti­ho­mir-Ti­ka, rođ. 1920, pri­li­kom bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i Ne­ma­ca u se­lu za­ro­bljen od Ne­ma­ca. Mi­sle­ći da je čet­nik, stre­lja­li su ga na li­cu me­sta, 16. ma­ja 1944.

7. Ni­ko­lić Alek­se Sve­to­zar, rođ. 1902, za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro 1942. u lo­go­ru u Ne­mač­koj.

8. Ra­di­vo­je­vić Ko­sta­di­na Alek­san­dar, rođ. 1888, ka­pe­tan Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Ote­ran od Ne­ma­ca u za­ro­blje­ni­štvo, gde je i umro 1942.

Do­bri Do

1. Ži­va­nić Si­me Ob­rad, rođ. 1899, sre­ski či­nov­nik u Sme­de­re­vu. Ra­njen pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je u Sme­de­re­vu 5. ju­na 1941. i ubr­zo umro kod ku­će, od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

2. Ilić M. Dra­gu­tin-Dra­ga, sin mu je bio bo­rac Ko­smaj­skog par­ti­zan­skog od­re­da. Zbog su­ko­ba sa lo­kal­nim čet­ni­ci­ma, la­žno je op­tu­žen ko­man­di JVuO u su­sed­nom se­lu Lu­gav­či­nu. Čet­nič­ka troj­ka ga je od­ve­la od ku­će i ubi­la kod se­o­ske ško­le, 28. fe­bru­a­ra 1944.

3. Mar­ki­će­vić An­to­ni­ja Mi­lu­tin-Ni­ne, rođ. 1917, za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Stra­dao u lo­go­ru u Ne­mač­koj 1943.

4. Ma­šić (Jo­vi­čić) M. Mi­lan, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo 14. apri­la 1941. u oko­li­ni Ska­dra, u bor­bi pro­tiv Ita­li­ja­na.

Ku­sa­dak

1. Ban­ko­vić Vo­ji­sla­va Ra­do­mir, rođ. 1919, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 8. apri­la 1941. u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Sr­bo­bra­na.

2. Ban­ko­vić Ro­sa, rođ. 1892, do­ma­ći­ca, ubi­je­na u se­lu od ne­po­zna­tih li­ca 20. ma­ja 1941. Ve­ro­vat­no su je ubi­li Nem­ci.

3. Ban­ko­vić Ni­ko­di­ja Če­do­mir, rođ. 1912, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro 27. de­cem­bra 1941. u za­ro­blje­nič­kom lo­go­ru u Ne­mač­koj.

4. Ba­ti­nić Si­me Dra­go­ljub, rođ. 1898, umro na pri­nud­nom ra­du u rud­ni­ku u Bo­ru 1943. Nje­gov sin po­gi­nuo je kao mo­bi­li­san na fron­tu 1945.

5. Va­si­lje­vić Ži­va­na Ve­li­mir, rođ. 1916, po­gi­nuo od sa­ve­znič­kih bom­bar­de­ra kao voj­ni za­ro­blje­nik u ne­mač­kom lo­go­ru 1944.

6. Ga­jić Mi­len­ti­ja Mar­ko, rođ. 1912, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u za­ro­blje­nič­kom lo­go­ru.

7. Ga­jić Đu­re Mi­ja­i­lo, rođ. 1887, po­zna­ti pred­rat­ni haj­duk u Ja­se­nič­kom sre­zu. U vre­me ot­po­či­nja­nja Dru­gog svet­skog ra­ta, na­la­zio se u za­tvo­ru u Ni­šu. Ubi­jen od Ne­ma­ca u za­tvo­ru 1942.

8. Đu­rić Ži­vo­te Vo­ji­slav-Vo­ja, rođ. 1922, čet­nik, pri­pad­nik cr­ne troj­ke, za­klan 28. ok­to­bra 1943. u pre­de­lu ka Ra­brov­cu od lo­kal­ne čet­nič­ke je­di­ni­ce. U Ku­sat­ku pre­tu­kao i raz­o­ru­žao jed­nog ne­mač­kog voj­ni­ka, zbog če­ga su Nem­ci uze­li 100 ta­la­ca ra­di li­kvi­da­ci­je uko­li­ko ne vra­ti oruž­je. Me­đu­tim, od­met­nuo se, ali je uhva­ćen od sa­bo­ra­ca čet­ni­ka i ubi­jen, a ta­o­ci su po­tom pu­šte­ni.

9. Iva­no­vić Dra­gu­ti­na Aran­đeo, rođ. 1921, že­le­zni­čar na slu­žbi u Kra­lje­vu. Stre­ljan od Ne­ma­ca u Kra­lje­vu 1943.

10. Je­le­nić Ra­do­sa­va Mi­o­drag-Mi­ća, rođ. 1911, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u za­ro­blje­ni­štvu 1942.

11. Lu­kić Mi­lo­va­na Ži­va­din, rođ. 1915, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u za­ro­blje­ni­štvu 12. ok­to­bra 1943.

12. Lu­kić Si­me Ži­vo­ta, rođ. 1896, po­zna­ti pred­rat­ni haj­duk u Ja­se­nič­kom sre­zu. U vre­me ot­po­či­nja­nja Dru­gog svet­skog ra­ta na­la­zio se na ro­bi­ji, u za­tvo­ru u Ni­šu. Ubi­jen od Ne­ma­ca u za­tvo­ru 1942. Sin Mi­li­vo­je po­gi­nuo mu je kao par­ti­zan.

13. Ma­rin­ko­vić Ve­li­mi­ra Ste­va­na, rođ. 1898, ra­nje­na ne­sreć­nim slu­ča­jem 10. av­gu­sta 1944. od Ne­ma­ca, pri­li­kom ne­u­spe­log čet­nič­kog na­pa­da na ne­mač­ki tran­sport na pru­zi, ka­da se vra­ća­la sa pi­ja­ce. Umr­la je 2. sep­tem­bra 1944. od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

14. Mi­li­ja­še­vić Di­mi­tri­ja Dra­go­ljub-Dra­ga, rođ. 1888, po­gi­nuo od Ne­ma­ca 10. av­gu­sta 1944. pri­li­kom ne­u­spe­log čet­nič­kog na­pa­da na ne­mač­ki tran­sport na pru­zi.

15. Mi­lo­je­vić Mi­le­te Ra­do­mir, rođ. 1906, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta, umro u za­ro­blje­ni­štvu 1945.

16. Ne­šić Ni­ko­di­ja Ra­do­van, rođ. 1903, je­se­ni 1943. mo­bi­li­san u čet­ni­ke. Ni­je hteo da po­đe u bor­bu i da pri­mi oruž­je. Zbog to­ga su ga čet­ni­ci is­pre­bi­ja­li. Umro od ubo­ja 18. no­vem­bra 1943.

17. Ni­ko­lić Dra­gu­ti­na Dra­go­ljub, rođ. 1918, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 12. apri­la 1941. u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Ma­le Ivan­če.

18. Pan­tić Mi­ja­i­la Ra­do­sav, rođ. 1921, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u za­ro­blje­ni­štvu u Ne­mač­koj 1944.

19. Ra­doj­ko­vić M. Ži­van, rođ. 1877, po­gi­nuo od Ne­ma­ca 10. av­gu­sta 1944. pri­li­kom ne­u­spe­log čet­nič­kog na­pa­da na ne­mač­ki tran­sport na pru­zi.

20. Si­mić Mi­la­na Dra­go­ljub, rođ. 1897, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo od gra­na­te 12. apri­la 1941. u bor­bi sa Nem­ci­ma kod Be­log Po­to­ka pod Ava­lom.

21. Stan­ko­vić Če­do­mi­ra Dra­go­mir, rođ. 1902, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, za­ro­bljen i ote­ran u lo­gor u Ne­mač­ku. Vra­tio se iz za­ro­blje­ni­štva i umro od po­sle­di­ca ra­ta kod ku­će 19. apri­la 1946.

22. Stan­ko­vić An­dre­je Ra­do­mir, rođ. 1912, stre­ljan od Ne­ma­ca kao ta­lac u Kra­lje­vu ok­to­bra 1941.

23. Sta­ni­čić Đor­đa Du­šan, rođ. 1903, to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske za­ro­bljen i ote­ran u Ne­mač­ku. Vra­tio se iz za­ro­blje­ni­štva i umro kod ku­će kra­jem 1945. od po­sle­di­ca ra­ta.

24. Ste­pa­no­vić Đur­đa Ra­do­mir, rođ. 1915, za­ro­bljen to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u za­ro­blje­ni­štvu 1945.

25. Ste­pa­no­vić Dra­go­lju­ba Ste­van-Ste­va, rođ. 1920, ubi­jen od Bu­ga­ra 12. fe­bru­a­ra 1944. u La­po­vu pri­li­kom sva­đe sa nji­ma.

26. Stoj­ko­vić Ži­vo­ji­na Ra­di­vo­je, rođ. 1928, po­gi­nuo od Ne­ma­ca 10. av­gu­sta 1944. u ne­u­spe­lom na­pa­du čet­ni­ka na ne­mač­ki tran­sport na že­le­znič­koj sta­ni­ci.

27. Ćer­tić Ob­ra­da Vla­di­slav, rođ. 1912, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 12. apri­la 1941. kod Laj­kov­ca, pri­li­kom ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja voj­nih po­lo­ža­ja.

Ma­la Pla­na

1. Ta­na­si­je­vić V. Ra­do­mir, rođ. 1918, ko­vač, za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Umro u lo­go­ru u Ne­mač­koj 1942.

Mra­mo­rac

1. Ne­šić Ra­do­va­na Pe­tar, rođ. 1910, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda.

2. Mi­ja­i­lo­vić Đu­rđa Đor­đe, rođ. 1906, za­ro­bljen od Ne­ma­ca to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Stra­dao u lo­go­ru sta­lag u Ne­mač­koj 1943.

3. Milojković Joksima Živojin, rođ. 1891, bogat seljak, tokom rata u njegovoj njivi četnici su (1943) održali veliku zakletvu regruta. Nakon konfiskacije zemlje 1946, išao je u Beograd kako bi se žalio. Pri povratku kući, nađen je obešen u vozu. Smatra se da je ubijen od pripadnika UDB-e, a zvanična verzija bila je da je izvršio samoubistvo.

4. Si­mić Ra­do­sa­va Mla­den, rođ. 1910, ubijen kao civil od nepoznatih lica između Mramorca i Vodica 1946. godine, a potom bačen u seosku močvaru. Navodno, njegovo ubistvo počinili su nepredati četnici.

Pri­dvo­ri­ce

1. Ni­ko­lić Ži­vo­te Mi­lan, rođ. 1904, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­gi­nuo u april­skom ra­tu 1941. u oko­li­ni Lju­bo­vi­je.

2. Pe­tro­vić Mi­lo­sa­va Ana­ni­je-Aca, rođ. 1919, voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo 15. apri­la 1941. na po­lo­ža­ju Ra­sad­nik kod Pri­zre­na, u su­ko­bu sa Ita­li­ja­ni­ma.

3. Ri­stić Cvet­ka Dra­gan, rođ. 1928, umro no­vem­bra 1941. kod ku­će od šo­ka po­sle ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja se­la.

Ra­bro­vac

1. Ar­sić Mi­la­na Alek­sa, rođ. 1903, stre­ljan od Ne­ma­ca u Kra­lje­vu kao ta­lac, ok­to­bra 1941.

2. Ar­sić Mi­la­na Živ­ko, rođ. 1912, jed­ne no­ći ote­ran od gru­pe par­ti­za­na da im bu­de vo­dič. Gru­pa je na­le­te­la na Nem­ce u Be­lo­sav­ci­ma kod To­po­le i tom pri­li­kom je raz­bi­je­na. Živ­ko je za­ro­bljen od Ne­ma­ca i stre­ljan, 27. fe­bru­a­ra 1942.

3. Mi­lu­ti­no­vić Mi­le­ni­ja, rođ. 1892, su­pru­ga pred­sed­ni­ka op­šti­ne Mi­će Mi­lu­ti­no­vi­ća. Za­kla­na od čet­ni­ka kod ku­će 4. sep­tem­bra 1943.

Ra­ta­ri

1. Aći­mo­vić Ra­do­va­na Ili­ja, rođ. 1902, po­šao da obi­đe ra­nje­nog si­na u bol­ni­ci u Me­len­ci­ma, ali je us­put ne­stao, sep­tem­bra 1943. Pre­ma ne­kim tvrd­nja­ma, us­put je za­ro­bljen i ubi­jen od usta­ša.

2. Di­mi­tri­je­vić Mi­lu­ti­na Pe­tar, rođ. 1912, ubi­jen od čet­ni­ka Gor­ske kra­lje­ve gar­de 28. apri­la 1944. u se­lu, no­ću, pod op­tu­žbom da sa­ra­đu­je sa par­ti­za­ni­ma.

3. Đor­đe­vić Je­re­mi­je Mi­lo­je, rođ. 1922, tr­go­vač­ki po­moć­nik. Uhap­šen od Ne­ma­ca pod ne­po­zna­tim mo­ti­vi­ma u le­to 1942, spro­ve­den u Pa­lan­ku, po­tom u Be­o­grad i ta­mo ubi­jen.

4. Đur­đe­vićJe­re­mi­ja, rođ. 1897, ma­ši­no­vo­đa. Jed­nom pri­li­kom, pri pre­la­sku iz Ze­mu­na za Be­o­grad, usta­še su ga pre­tu­kle. Umro je po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci od ubo­ja, 1942.

5. Isa­ko­vić Va­si­li­ja Mi­lan-Mic­ko, rođ. 1883, so­lu­nac. Ubi­jen od čet­ni­ka Gor­ske kra­lje­ve gar­de 28. apri­la 1944. u se­lu, no­ću, pod op­tu­žbom da sa­ra­đu­je sa par­ti­za­ni­ma.

6. Jo­va­no­vić Ja­ni­ći­ja To­ma, rođ. 1901, stre­ljan od Ne­ma­ca na Ba­nji­ci kao ta­lac 9. ma­ja 1942, u ak­ci­ji od­ma­zde.

7. Kr­stić Mi­la­na Pe­tar-Pe­ri­ša, rođ. 1890, ubi­jen od čet­ni­ka Gor­ske kra­lje­ve gar­de 28. apri­la 1944. u se­lu, no­ću, pod op­tu­žbom da sa­ra­đu­je sa par­ti­za­ni­ma.

8. Luković Kosta, 1904, umro od mučenja u logoru u nemačkoj 1945. U zarobljeništvu.

9. Mar­ja­no­vić Dra­go­lju­ba Mi­lo­sav, rođ. 1919, po­gi­nuo u Be­o­gra­du pri­li­kom ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja 6. apri­la 1941.

10. Mar­ja­no­vić Avra­ma Ra­di­sav, rođ. 1874, tr­go­vac. Ubi­jen od Ne­ma­ca 1941.

11. Mar­ko­vić Di­mi­tri­ja Vi­tor, rođ. 1890, mu­čen i za­klan od čet­ni­ka 22. ja­nu­a­ra 1944. u se­lu, pod la­žnim op­tu­žba­ma.

12. Mar­ko­vić Je­re­mi­je Mi­lo­rad-Mi­da, rođ. 1900, tr­go­vac. Osum­nji­čen od čet­ni­ka po la­žnim do­ja­va­ma da je par­ti­zan­ski ja­tak i po­sle mu­če­nja za­klan u se­lu no­ću 22. ja­nu­a­ra 1944.

13. Mar­ko­vićRu­ži­ca-Ru­ža, rođ. 1904, že­na Mi­lo­ra­do­va. Pre­ma la­žnim op­tu­žba­ma mu­če­na od čet­ni­ka i po­tom za­kla­na u se­lu 22. ja­nu­a­ra 1944.

14. Mi­ha­i­lo­vić Pa­vla Rad­mi­la, rođ. 1909, po­gi­nu­la pri­li­kom ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja Be­o­gra­da 6. apri­la 1941.

15. Radišić P.Milovan, rođ. 1910. Ranjen u aprilskom ratu, umro od rana 2. Maja 1941. Na putu za palanku.

16. Ra­di­šić Periše Mi­ha­i­lo, rođ. 1910, pru­žni rad­nik u Be­o­gra­du. Za­ro­bljen kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske to­kom april­skog ra­ta. Ubi­jen u ga­snoj ko­mo­ri u lo­go­ru sta­lag u Ne­mač­koj ju­na 1942.

17. Ste­va­no­vićRa­di­sav-Rac­ko, rođ. 1900, ma­ši­no­vo­đa. Po­gi­nuo u vo­zu kod Pa­ra­ći­na od mi­tra­lji­ra­nja avi­o­na 30. ju­la 1944.

Se­le­vac

1. Bu­dim­kić D. Ra­do­mir, rođ. 1914, ko­la­čar, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u Sme­de­re­vu, pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je.

2. Vu­ji­čić Mi­loj­ka Lju­bi­ca, rođ. 1866, ubi­je­na 26. no­vem­bra 1943. od za­lu­ta­log met­ka za vre­me bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na na Ma­lom ga­ju, gde se za­de­si­la ču­va­ju­ći ov­ce.

3. Vu­ji­čić Ja­ko­va Mi­lan, rođ. 1920, op­štin­ski pi­sar. Po la­žnoj do­ja­vi da je par­ti­zan­ski sa­rad­nik stre­ljan u se­lu od čet­ni­ka Gor­ske kra­lje­ve gar­de 26. av­gu­sta 1944.

4. Jo­cić Og­nja­na Ta­na­si­je, rođ. 1905, kri­vo op­tu­žen od čet­ni­ka da je par­ti­zan­ski ja­tak, ote­ran od ku­će i za­klan u Ma­lom Oraš­ju kod Sme­de­re­va 14. mar­ta 1944.

5. La­zić Alek­san­dra Sve­to­mir, rođ. 1923, li­mar. Po­sle bor­be iz­me­đu čet­ni­ka i par­ti­za­na u Dru­gov­cu, kroz Se­le­vac je pro­šla čet­nič­ka je­di­ni­ca i iz­vr­ši­la za­kle­tvu re­gru­ta. Sve­to­mir ni­je po­na­vljao re­či ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća, te je ve­zan od čet­ni­ka i stre­ljan, 30. apri­la 1944.

6. Lu­kić I. Ra­do­sav, rođ. 1888, ubi­jen od ne­po­zna­tih li­ca kod ku­će, no­ću, 9. ju­la 1946. Na­vod­no, ubi­li su ga ko­mu­ni­sti.

7. Mi­lo­va­no­vić Đur­đa Lju­bo­mir, rođ. 1900, član Ze­mljo­rad­nič­ke stran­ke, de­lo­vo­đa se­o­ske op­šti­ne. Ne­ko­li­ko pu­ta, u pi­ja­nom sta­nju, u se­lu je pe­vao par­ti­zan­ske pe­sme. Zbog to­ga je la­žno op­tu­žen od lo­kal­nih čet­ni­ka i stre­ljan od Gor­ske gar­de u se­lu 26. av­gu­sta 1944.

8. Mi­loj­ko­vićMi­lo­rad, rođ. 1901, ka­fe­dži­ja, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u Sme­de­re­vu, pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je. Nje­go­vu su­pru­gu Le­po­sa­vu-Po­lu ubi­li su ko­mu­ni­sti 1944.

9. Mi­lo­še­vić Alek­san­dra Vo­ji­slav, rođ. 1909, re­dov 7. če­te 2. ba­ta­ljo­na 56. pu­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo u bor­bi sa Nem­ci­ma u Ma­loj Ivan­či kod So­po­ta 13. apri­la 1941.

10. Pa­nićDra­go­ljub, rođ. 1901, ka­fe­dži­ja, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u Sme­de­re­vu, pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je.

11. Ra­doj­ko­vić M. Bo­ži­dar, rođ. 1922, po­gi­nuo u se­lu ne­ho­ti­ce ak­ti­vi­ra­ju­ći bom­bu za­o­sta­lu iz april­skog ra­ta, 3. ma­ja 1941.

12. Si­ma­ko­vić Og­nja­na Dra­go­ljub, rođ. 1912, tr­go­vac, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u Sme­de­re­vu, pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je.

13. Sti­ža­nin Vla­di­mi­ra Mi­li­ja, rođ. 1912, sa­ku­pljač per­ja. Pri­li­kom do­la­ska ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća u Do­bri Do, sreo ga je i upi­tao ga za ko­ga je opre­de­ljen. Mi­li­ja, ko­ji ra­ni­je ni­je vi­đao čet­ni­ke na ovim pro­sto­ri­ma, od­go­vo­rio je da je za par­ti­za­ne. Za­klan je od čet­ni­ka na li­cu me­sta, 23. av­gu­sta 1943.

14. Sti­ža­nin Vla­di­mi­ra Dra­go­mir, rođ. 1921, sa­ku­pljač per­ja. U Do­brom Do­lu, pri­li­kom na­i­la­ska ka­pe­ta­na La­zo­vi­ća zbog „ne­pro­mi­šlje­ne re­či“ za­klan od čet­ni­ka na li­cu me­sta, 23. av­gu­sta 1943.

15. Ta­gić Dra­go­lju­ba Ra­do­mir-Ra­de, rođ. 1913, po­gi­nuo 5. ju­na 1941. u Sme­de­re­vu, pri­li­kom eks­plo­zi­je mu­ni­ci­je.

16. Ter­zić Mi­lo­sa­va Ži­va­din, rođ. 1905, voj­nik pra­te­će če­te 3. do­pun­skog pu­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Po­gi­nuo od šrap­ne­la u bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca u Ra­lji kod So­po­ta 13. apri­la 1941.

Ce­ro­vac

1. Ži­vo­ji­no­vić Ti­ho­mi­ra An­dre­ja-An­dra, rođ. 1919, to­kom april­skog ra­ta kao voj­nik Ju­go­slo­ven­ske voj­ske za­ro­bljen i ote­ran u lo­gor sta­lag u Ne­mač­koj. Umro u za­ro­blje­ni­štvu na dan svo­je sla­ve Đur­đev­dan, 6. ma­ja 1943.

2. Mi­la­no­vić Ži­vo­ji­na Mi­lo­sav, rođ. 1904, stre­ljan kao ta­lac 13. mar­ta 1943. na Ba­nji­ci.

3. Stan­ko­vić Ni­ko­la, rođ. 1914, voj­nik biv­še Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, stra­dao pri­li­kom po­ta­pa­nja la­đe od stra­ne Ita­li­ja­na apri­la 1943, na mo­ru kod So­lu­na.

Po­gi­nu­li u voj­nim struk­tu­ra­ma srp­skih vla­sti

pod oku­pa­ci­jom

Pa­lan­ka

1. Mar­ko­vić Mi­lo­va­na Dra­gi­ša, rođ. 1923, svr­še­ni ma­tu­rant gim­na­zi­je u Pa­lan­ci. Pri­pad­nik SDK. To­kom od­stu­pa­nja, za­ro­bljen od par­ti­za­na i stre­ljan na Ko­če­vju, ma­ja 1945.

2. Mar­ko­vić Mi­ke Pe­tar-Pe­ra, rođ. 1923. u Ba­ni­či­ni, rad­nik fa­bri­ke „Ja­se­ni­ca“. Po­čet­kom ra­ta stu­pio u par­ti­za­ne, ali ih je ubr­zo na­pu­stio i stu­pio u SDK. To­kom od­stu­pa­nja ka Slo­ve­ni­ji, za­ro­bljen i stre­ljan od par­ti­za­na 1945.

3. Mi­li­vo­je­vić Mi­lan, pri­pad­nik SDK. To­kom od­stu­pa­nja kroz Slo­ve­ni­ju, za­ro­bljen od par­ti­za­na i po­tom stre­ljan 1945.

4. Ne­šić M. Mi­haj­lo, rođ. 1905, pe­ša­dij­ski vod­nik SDS. Po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv ko­mu­ni­sta u bli­zi­ni Be­o­gra­da, 21. de­cem­bra 1942.

5. Rovinac Ljubomira Jovan, rođ. 1918. u selu Mršinci kod Čačka, pripadnik SDK. Kao palanački zet, živeo u varoši od 1943. Tokom odstupanja, zarobljen od partizana i streljan na Kočevju maja 1945.

6. Spa­so­je­vić Alek­san­dra Sve­to­zar-La­le Vra­njaš, rođ. 1919, pri­pad­nik SDS. Po­gi­nuo 3. ju­na 1943. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na na po­lo­ža­ju Tre­si­je kod Ne­me­ni­ku­ća, na Ko­sma­ju.

7. Sta­men­ko­vić M. Alek­san­dar, rođ. 1913. u se­lu Do­nja Lju­ba­ta kod Bo­si­lel­gra­da, žan­dar­me­rij­ski ka­plar na slu­žbi u Pa­lan­ci. Po­gi­nuo 1. mar­ta 1942. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Ce­rov­cu, kao vo­đa iz­vi­đač­ke pa­tro­le SDS.

8. Traj­ko­vić Me­to­di­je, rođ. 1910. u Ne­go­ti­nu na Var­da­ru (Ma­ke­do­ni­ja), in­že­nje­rij­ski vod­nik SDS na slu­žbi u Pa­lan­ci. Po­gi­nuo 30. ma­ja 1943. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Grč­cu.

Aza­nja

1. Bog­da­no­vić Ma­te­je Ži­va­din-Gi­ba, rođ. 1918, advokatski pripravnik u kancelariji Dimitrija Ljotića u Sme­de­re­vu. To­kom ra­ta pri­pad­nik SDK, jed­no vre­me i na slu­žbi u Ljotićevom ka­bi­ne­tu. Za­ro­bljen od par­ti­za­na i stre­ljan na Ko­če­vju ma­ja 1945.

2. Bog­da­no­vić Ma­te­je Sve­tozar-Toza, rođ. 1923, učitelj, d­stu­pio sa SDK u Slo­ve­ni­ju. Za­ro­bljen od par­ti­za­na i stre­ljan na Ko­če­vju ma­ja 1945.

3. Bogdanović Mateje Svetomir, rođ. 1925, svršeni maturant, sa SDK prešao 1945. u Austriju. Umro 1945. od posledica rata i tuberkuloze u Lazaretu kod Beča.

4. Mar­ko­vić Mi­ja­i­la Alek­san­dar, ži­veo u Be­o­gra­du, po­ruč­nik voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Po­čet­kom ra­ta pri­šao od­re­du SDS. Po­gi­nuo 30. ma­ja 1943. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na u Grč­cu.

Ba­ni­či­na

1. Mir­ko­vić Ni­ko­le Alek­sa, rođ. 1895, so­lu­nac, ak­ti­vi­sta Zbo­ra. Za­klan od čet­nič­ke troj­ke u za­se­o­ku Sto­ja­čak 23. ju­la 1943.

2. Raj­ko­vić La­za­ra Lju­bo­mir, rođ. 1921, zbog si­ro­ma­štva pri­stu­pio SDK, bio na slu­žbi u Sme­de­re­vu. Po­gi­nuo ne­ho­ti­ce u Sme­de­re­vu 1944.

Go­lo­bok

1. Jan­ko­vić Mi­ha­i­la Dra­gi­ša, rođ. 1919, pri­pad­nik SDK. Ne­stao u Slo­ve­ni­ji 1945, to­kom po­vla­če­nja.

Ku­sa­dak

1. Vi­ćić Ti­ho­mi­ra Mi­o­drag, rođ. 1923, po­gi­nuo le­ta 1943. u bor­bi pro­tiv par­ti­za­na, kao pri­pad­nik Ne­di­će­ve žan­dar­me­ri­je.

2. Mi­li­vo­je­vić Mi­li­vo­ja Vo­ji­slav-Vo­ja, rođ. 1878, član Zbo­ra, za­klan od čet­ni­ka 30. ok­to­bra 1943. na me­đi iz­me­đu Do­brog Do­la i Mi­haj­lov­ca, kao uče­snik u hva­ta­nju ka­pe­ta­na JVuO Gla­vi­či­ća.

3. Mi­lićKr­sta, rođ. 1916, pri­pad­nik SDS na slu­žbi u Kru­šev­cu. Ra­njen u bor­ba­ma pro­tiv ko­mu­ni­sta u za­pad­noj Sr­bi­ji, umro 29. apri­la 1944. u bol­ni­ci u Čač­ku.

4. Pa­u­nić Pe­tro­ni­ja Bo­ri­vo­je, rođ. 1925, bravar, po­gi­nuo u pro­le­će 1944. u redovima SDK, u za­pad­noj Sr­bi­ji.

Mramorac

1.Jovanović Milovana Vladimir-Vlada, rođ. 1924, trgovački pomoćnik, fudbaler seoskog kluba. Tokom rata bio u četnicima. Leta 1944. zarobljen od pripadnika SDK i mobilisan u njihove redove. Nestao u Sloveniji 1945, prilikom povlačenja.

Ra­bro­vac

1. Mi­lu­ti­no­vić Mi­lo­sav-Mi­ća, rođ. 1892, član Zbo­ra, od 1942. pred­sed­nik se­o­ske op­šti­ne. Taj­no ra­dio i za ko­mu­ni­ste. Ubi­jen od čet­ni­ka kod ku­će 4. sep­tem­bra 1943.

Ra­ta­ri

1. Di­mi­tri­je­vić Ste­va­na Pa­vle, rođ. 1902, to­kom ra­ta je­dan od or­ga­ni­za­to­ra ljo­ti­će­va­ca u se­lu i pri­pad­nik SDK. Ubi­jen od čet­ni­ka u Pa­lan­ci 20. av­gu­sta 1944.

2. Ilić Mi­ha­i­la Sa­va, rođ. 1924, pri­pad­nik SDK, od­stu­pio sa do­bro­volj­ci­ma u Slo­ve­ni­ju. Za­ro­bljen od par­ti­za­na i stre­ljan na Ko­če­vju ma­ja 1945.

3. Isa­ko­vić Mi­la­na Dra­gu­tin, rođ. 1921, pod­na­red­nik, pri­pad­nik SDK. Povukao se sa dobrovoljačkim jedinicama u Sloveniju. Zarobljen od komunista i streljan krajem maja 1945. na Kočevju.

4. Jo­va­no­vić Sve­to­li­ka Mi­ha­i­lo, rođ. 1924, stu­dent, po­čet­kom ra­ta oti­šao u čet­ni­ke Ko­ste Pe­ćan­ca, pa doc­ni­je pre­šao u SDK i bio na slu­žbi u oko­li­ni Kru­šev­ca. Za­ro­bljen i ubi­jen od čet­ni­ka u se­lu Ro­gav­či­na kod Alek­san­drov­ca 1943.

5. Jo­kić Ve­li­mi­ra Du­šan, rođ. 1924, opan­čar, pri­pad­nik SDK. Povukao se sa dobrovoljačkim jedinicama u Sloveniju. Zarobljen od komunista i streljan krajem maja 1945. na Kočevju.

6. Mar­ko­vić M. Slo­bo­dan-Ba­ne An­kin, rođ. 1922, to­kom ra­ta pri­pad­nik Polj­ske stra­že. Jeseni 1944, prilikom odstupanja, prešao u SDK. Zarobljen od komunista i streljan krajem maja 1945. na Kočevju.

7. Mi­lo­je­vić S. Ži­van, rođ. 1899, to­kom ra­ta je­dan od or­ga­ni­za­to­ra ljo­ti­će­va­ca u se­lu i pri­pad­nik SDK. Ok­to­bra 1944, pri­li­kom bor­bi pro­tiv par­ti­za­na, iz­go­reo u va­go­nu na pru­zi kod Kra­lje­va.

8. Mir­ko­vić Mi­li­vo­ja Dra­go­ljub, rođ. 1923, pri­pad­nik SDK, ne­stao u Slo­ve­ni­ji 1945. to­kom po­vla­če­nja.

9. Pe­tro­vić Ra­di­sa­va Mi­o­drag-Mi­le Zla­tin, rođ. 1924, svr­še­ni ma­tu­rant. Pri­li­kom stre­lja­nja ta­la­ca u Kra­gu­jev­cu ok­to­bra 1941, iz­vu­kao ga je iz ko­lo­ne za stre­lja­nje Ma­ri­sav Pe­tro­vić, ko­man­dant 5. do­bro­vo­ljač­kog od­re­da, pod uslo­vom da stu­pi u SDK. Mi­o­drag je to uči­nio, ostao sa do­bro­volj­ci­ma do kra­ja ra­ta i sa nji­ma od­stu­pio u Slo­ve­ni­ju. Za­ro­bljen je od par­ti­za­na i stre­ljan kod Ko­če­vja ma­ja 1945.

10. Ra­di­šić Alek­san­dra Dra­go­slav, rođ. 1919, pre ra­ta ži­veo u Čač­ku. Kao pot­po­ruč­nik SDK, po­gi­nuo ok­to­bra 1944. pri pre­la­sku Sa­ve kod Obre­nov­ca, pri­li­kom bor­be sa par­ti­za­ni­ma.

11. Ra­di­šić Alek­san­dra Dra­go­ljub-Lju­ba Le­sin, rođ. 1922, svr­še­ni ma­tu­rant gim­na­zi­je u Čač­ku. Za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta kao pri­pad­nik SDK i stre­ljan na Ko­če­vju u Slo­ve­ni­ji ju­na 1945.

12. Star­če­vić Isa­i­la Du­šan, rođ. 1917, pri­pad­nik SDK. Povukao se sa dobrovoljačkim jedinicama u Sloveniju. Zarobljen od komunista i streljan krajem maja 1945. na Kočevju.