Порекло презимена, село Бождаревац (Барајево)

17. октобра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва, село Бождаревац, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бождаревац је са обе стране Барајевске Реке, недалеко од њене саставнице Гунцатске Реке. Куће су по странама побрђа и по благим косама. Оне чине насеље мање разређеног типа. Село се дели на крајеве: Старо Село је до Барајева, Татарија је на источној страни, Гранчарица и Градиште је на западној страни и Ливадски Крај је у долини Барајевске Реке.

Воде.

Село има „жестоку“ (добру) изворску воду. Називи извора су: Чесма, Длачица, Бучје, Говедарица, Точак, Мијаиловица, Милошевац, Извор код Колибе, Кленак, Медњак, Смрдан, Тројан и Грујинац. Реке, речице и потоци су:Барајевска Река (зову је и Барајевица, Бождаревачка Река), извире у Крћевици у барајевској потесу; Баћевачка Река или Маге извире у Копиловцу у Гунцатима. У Маге утичу Јанчића Поток и Дубокшин Поток.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Збеговиште, Пороцерина, Турске Њиве, Кућине, Главица, Бостаниште, Павловац, Стрмоглавице, Лисак, Маге, Крушик, Ливадица, Дугачке Њиве и Просечена Стена (расед).

Сеоске шуме и утрине има на Вису, Бучју, Татарском Гају и у Гају.

Старине у селу.

1. По предању на месту Градишту, са десне стране Гунцатске Реке, били су некада Мађари, а на супротној страни, на месту Светопољу, били су Срби, па су се са тих места тукли топовима.

2. У Дугачким Њивама била је црква, од које данас нема никаквих трагова.

3. Доскора се извор Кленак звао Црквенац. И данас се на том месту налазе бакарне парице и камење од неког насеља.

4. На месту Тројану познају се остаци старих „маџарских“ гробова.,

5. На Гранчарици се налазе делови од старих земљаних лонаца и згура од препечене земље.

6. У Збеговишту се налазе брусеви и делови земљаних лонаца.

7. На Стрмоглавици има зидина од турских ханова.

8. За Просечену Стену казује се да је на том месту била опкољена нека војска, која је просекла стену, да би дошла до воде на реци.

Име селу.

У народу се не зна како је постало име селу. Доводи се у везу са именом неког Божидара који је засновао село*. Вероватно је да је име селу постало по називу биљке „божије дрво“ (Artemisia abrotanum)..

*Заселак села Штавице у Качеру зове се, такође, Бождаревац. Има село Бождаревићи код Коњица у Херцеговини.

Настанак села.

По предању село је оснивано и расељавано неколико пута. Становништво је бежало „у преко“, у Срем, и опет се враћало. Најстарије насеље је било на месту Кућинама до Великог Борка, па се одатле преселило до Барајево на мести данашњег Старог Села и, напослетку, предак данашњих Костића први је подигао „колибу“ и тако засновао село на данашњем месту.

Подаци о селу.

Данашње гробље је на Старчевића Брду. Ту је било неко старије српско гробље. Литија се носи на Први дан Духова а сеоска зеватина је Ивањдан.

По архивским подацима се ово насеље први пут помиње 1721. године, а затим 1818. године када је имало 27 кућа. Године 1844. било је у њему 27 кућа и 175 становника. Данс у Бождаревцу има 36 родова са 248 кућа.

 

Порекло становништва.

у 18. веку, а вероватно и крајем 17. века, доселили су се:

Баћићи (Јовановићи, Митровићи, Јовичићи, Николићи и Радосављевићи) „пре триста година“ од Сјенице, Ђурђиц.

Бегићи (Ивановићи) су се доселили после Баћића однекуд из Црне Горе, Јовањдан.

Петровићи (Васићи и Живковићи) су из околине Сјенице, Никољдан.

Степановићи (Недељковићи, Чолићи или Јовановићи, Крстићи, Лазићи и изумрли Гајићи), предак Ђина Степановић доселио се из „Арнаутлука“ и погинуо 1815. године на Засавици у Мачви, Никољдан.

Нешићи (Јовичићи), њихов предак путовао за Београд, па га Ђина Степановић задржао и населио у селу као свога „крајишника“, Никољдан.

Маринковићи, предак дошао из околине Призрена по позиву Ђине Степановића, Томиндан.

Дачићи (Станојевићи) доселили су се из Боке Которске; казују да је њихова кућа била седма у селу, Ђурђиц.

Павловићи су род Настасића у Великом Борку, а огранак су великог рода Чарапића, Ђурђевдан и земаљска слава Јовањдан.

Госићи (Мијаиловићи) не знају своју старину, али знају да су бежали у Срем, па се отуда вратили и овде неселили, Никољдан.

После Карађорђевог устанка населила су се двадесет два рода:

Иванковићи су се доселили из Босне, Ђурђиц.

Живановићи су од племена Васојевића, славили су Ђурђевдан а сада славе Ђурђиц.

Милосављевићи; прабаба узела Бошњака за мужа, па су се једно време презивали Бошњаковићи, Ђурђиц.

Павловићи други су из Босне, Ђурђевдан.

Гајићи (Павловићи трећи) су Рудничани, Ђурђевдан.

Павловићи четврти су се доселили око 1850. године из Рожанаца у Космају, Савиндан.

Савићи су румунски род из Ердеља, али су посрбљени, Нова Година -Св. Василије.

Ђорђевићи су из Босне, Никољдан.

Јовановићи су из Босне, Ђурђевдан.

Гачићи су из Босне, Аранђеловдан.

Минићи су из Приједора у Херцеговини (!?), Ђурђевдан.

Мандићи су из Босне, Никољдан.

Ђурђевићи други су из Радљева код Ваљева (Уба, оп. Милодан), Ђурђиц.

Стевановићи су из села Торца у Херцеговини, Ђурђевдан.

Милованчевићи (Павловићи) су из Шопића, Ђурђиц.

Милановићи су из Ландола код Смедерева, Никољдан.

Николићи су из Босне, Никољдан.

Симићи су из околине Зенице у Босни, Ђурђевдан.

Максимовићи су из Белановице у Качеру, Никољдан.

Исидоровићи су из Тажева у Поречу, Никољдан.

Миловановићи су из Белог Потока код Београда, Лучиндан.

Пејовићи су изумрли, били су из Јунковаца а славили су Аранђеловдан.

Станковићи су посрбљени Цигани из Босуте у Качеру, Никољдан.

Најновији родови су:

Милановићи други су из Баћевца а старином из Лике, Аранђеловдан.

Стевановићи су из Лисовића у Космају, Аранђеловдан.

Милекић је ушао у кућу Бегића, узео њихову славу а дошао је из космајског села Слатине, Јовањдан.

Марићи су из Вранића, Мратиндан.

-Јанковић, довела га мајка од Неранџића у Стрмову, Св. Евангелист Матеја.

 

ИЗВОР: Петар Петровић “Шумадијска Колубара”, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Александар

    Dobar dan. Zovem se Aleksandar. Ja sam iz Bozdarevca, zivim u inostrantstvu. Iz ovog materijala nisam razumeo o kome se prica u delu “Настанак села.

    По предању село је оснивано и расељавано неколико пута. Становништво је бежало „у преко“, у Срем, и опет се враћало. Најстарије насеље је било на месту Кућинама до Великог Борка, па се одатле преселило до Барајево на мести данашњег Старог Села и, напослетку, предак данашњих Костића први је подигао „колибу“ и тако засновао село на данашњем месту.”
    Vi kazete za predka Kostica koji prvi oidigao kolibu. Ali dalje po tekstu “Порекло становништва” nema familije Kostic. Mozda je tu neka greska?
    U Tatariji na Ulici Gosica 2 ima jedna stara kuca preko 250god. I iz te kuze izasli Gosici.