Порекло презимена, село Горње Равно (Купрес) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко пољ Порекло становништва села Горње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко пољ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Горње Равно (Купрес)

Порекло презимена, село Горње Равно (Купрес)

Порекло становништва села Горње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Њиве су испод кућа. Паша је изнад села по кршу, у Равним Странама, Мусића Врху, Средњем Брду, Орловцу итд.

У Дубокој, у долини Врбаса, имају десет редовничких млинова. У млин оду ујутру, тамо самељу и преноће, а враћају се сутрадан.

Положај и тип.

Куће леже испод ивице, ка којој се додирују кречњачка страна и раван поља. Воду захватају ујутру са Вођенице. Зими, кад падне снег, немају воде. Тада топе у кући снег за пиће, а стоку поје на локвама.

Куће су у низу. Прво долази 1 кућа Мирића, па група од 5 кућа Периза. После одстојања од 100 м додазе куће: Ћупина 3, Митрића 2, Контића 5, Зечевића 1, Јарчевића 2, Рудића 1, Велемира 1, Баћевића 1 и Јарчевића 6. После одстојања од 100 м, где су конопља и купус, долазе куће: Чивчића 2, Дурана 4, Пепића 3, Велемира 1, Челебића 7 и Драгојловића 5. Затим настаје ледина, са растојањем око 100 м и група кућа: Челебића 6, Крстановића 4, Гилића, 1 и Мусића 7.

 

Старине и порекло становништва.

Испод кућа Контића су темељи од црквине. Између кућа Дурана и Пепића је празан простор, где су били чардак и три амбара; они су порушени о преврату 1918. год.

Челебићи, Крстановићи (или Пајићи) и Мусићи јесу стари досељеници непознатог порекла. Њихова три претка, који су били браћа, звали су се: Челебија, Паја и Муса. Славе Св. Ђурђа. Један Челебић се одселио у Жепче 1919. год.

Јарчевићи (старо презиме Маливуци) јесу стари досељеници непознатог порекла. Њихов чукундед је имао четири сина, од којих су два умрла а два погинула. Једног од њих, Тодора, убили су „Турци струкавци, кад их је надбацио каменом. Тодоровог синчића дед је прозвао „јарчићем“. Славе Св. Ђурђа. Један Јарчевић је одселио у Чипуљић (до Бугојна) као калајџија 1912. год.

Контићи су се досалили од Никшића у првој половини 19. века. Њихов прадед Иван, кад је дошао, оженио од Маливука. Одлазећи у рат у Црну Гору, рекао је жени да надене детету име Иван, и отуда се није ни вратио. Славе Св. Ђурђа.

Митрићи су се доселили из Србије у првој половини 19. века. Славе Св. Јована. Они су били у Доњем Равном, на месту Бојанића и звали се Мирићи. Тамо су остала деца сирочад са дедом. Кад је овде „из темеља обамрла“ кућа Листеша, њихов дед преведе овамо децу. Од Митрића су једни одселили у Усору, „прије Аустрије“.

Перизи су се доселили из Херцеговине у првој половини 19. века. Кад су овде дршли, један њихов рођак одселио се у Крмар (код Травника). Славе Св. Јована.

Ћупине су се доселиле такође из Херцеговине у првој половиии 19. века. Славе Св. Ђурђа.

Чивчићи су се доселили у првој половини 19. века. Од њих има одсељених у околини Зенице. Славе Св. Јована.

Баћевићи су се доселили из Бањана у првој половини 19. века. Њихов прадед је био прво на месту Велемира, па су га бегови отерали на садашње место. Славе Св. Јрвана.

Пепићи су се дрселили из Херцеговине средином 19. века. Славе Св. Јована. Њихови су „диди одали по најму“.

Драгојловићи су се. доселили из Мушића средином 19. века. Славе Св. Јована.

Зечевић се доселио из Вуковског средином 19. века. Слави Св. Николу.

Дурани су се доселили из Рилића у другој половини 19. века. У Горњем Равном била је породица Дурани, која је спала само на једну девојку. Ова је довела у кућу Васу Павлицу из Рилића, који је тада био у најму у Мушићу. Васо је узео презиме куће. Славе Св. Стевана.

Велемир је доселио из Рилића у другој половини 19. века. Слави Св. Ђурђа.

Велемир је доселио из Баљака у другој половиии 19. века. Слави Св. Ђурђа.

Голићи су се доселили из Мрачаја у другој половини 19. века. Њихов отац је приводак уз матер. Славе Св. Јована.

Рудић је доселио из Вуковског у почетку 20. века; у Вуковско је био дошао из Рилића. Слави. Св. Јована.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top