Порекло презимена, село Доње Равно (Купрес) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље Порекло становништва села Доње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доње Равно (Купрес)

Порекло презимена, село Доње Равно (Купрес)

Порекло становништва села Доње Равно, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике.

Испод кућа у равни су њиве и ливаде, и то у Камењу, Ваљовима, Чворковом Гувну, Сридњој Локви, Машатима итд. Паша је по кршној страни изнад села, у Страни, Равашници, Стражи, Пеарцу, Гвозду и Пољани; с друге стране, по дну поља, испод њива, опет је „пашкула“.

Дрва за огрев и јапију доносе из Равашнице на себи, на ручним саонама, на коњу и на воловским саонама. Јелову и тисову јапију за „шимлу“ доносе из Радуше.

Положај и тип.

Куће леже испод ивице, на којој се спајају крш са страна и раван. Изнад кућа на страни је паша, а испод кућа су њиве и ливаде. Воду пију лети са Вођенице, а зими топе смег и тако добијају воду и за „хајван“ и за себе.

У једној групи су 3 куће Мрачајаца; од њих је одвојена 1 кућа Мрачајца. Од ове куће је растављена група са 9 кућа Кумовића. У даљој групи су 11 кућа Лугоња. Ох ове је однојеиа њивама, са растојањем од 100 м, група, у којој су куће Васића. Одвојена од Васића њивама и ливадама, са растојањем од 200 м, јесте група, у којој су 7 кућа Лугоња. Од ових су нешто издвојене куће: Бојанића 1, Буквића (у групи) 8, Голића 2, Пажина 1, Тесла 1 и Лугоња 3. Затим долазе њиве и ливаде, на дужини око 100 м, па куће: Кметаша 8, Бегића 2, Велемира 1, Билкана 1, Тесла 1, Макитана 1 Мирића 1, Велемира 2, Елезовића 2, Живанића 1, Јањића 1 и Лугоња 2.

Старине и порекло становништва.

У равни поља у Кршима су једни Машати. Други су у Дворишћима, крај рамског пута.

На месту Мирића била је породица Хоџића, која је обамрла. На месту Васића били су муслимани Исанићи, који су „отпртљали“ у Горњи Вакуф. На месту Бојанића били су муслимани Хазине, који су такође отишли у Горњи Вакуф.

Елезовићи, муслимани, староседеоци су.

Кметаши, муслимани, овде су „од постања“. Кад су били у једној кући, имали су толико оваца, да су им задње овце биле код куће, док су прве стизале у Гвозд, далеко пола сата хода од куће.

Кумовићи и Лугоње су род. Доселили су од Љубушког почетком 19. века.

Бегићи, муслимани, доселили су се од Цетине почетком 19. века. Код Цетине (у Далмацији) била им је кула, а у Звирњачи био им је кмет Мештровић, код кога су држали свој мал.

Макитан је доселио из Обораца (више Доњег Вакуфа) у првој половини 19. века. Његов прадед је био у најму код Бегића, и одатле је преселио бегу. Слави Св. Јована.

Бојанић је доселио из Горњег Вуковског у првој половини 19. века. Слави Св. Луку.

Мрачајци су се доселили из Мрачаја средином 19. века. Славе Св. Јована.

Велемир је доселио из Баљака средином 19. века. Дед му је био у најму код Богића. Слави Св. Ђурђа.

Васићи су се доселили из Горњег Вуковског у другој половини 19. века. Њихови су очеви били по најму, па их је населио бег. Славе Св. Николу.

Голић је доселио из Горњег Вуковског у другој половини 19. века. Његов отац се оженио од Буквића и ушао је жени у кућу. Слави св. Ђурђа.

Пажин је доселио из Голињева у другој половини 19. века. Довела га је мати као дете удавши се за Сима Бибера. Слави Св. Ђурђа.

Велемир је доселио из Рилића у другој половини 19. века. Његов је отац „ходао по најму и уговорио се у Мириће“. Слави Св: Ђурђа.

Јањић је дошао из Горњег Вуковскег у другој половини 19. века. Отац му је дошао у најам код Бегића. Један Хелез био му је дао појату под најам да у њој станује. Кад је „наишла грунтовница, он се казао кметом. Слави Св. Јована.

Живанић се доселио из Доњег Вуковског крајем 19. века. Купио је земљу од Хелеза. Слави Св. Ђурђа.

Досељеници непознатог порекла јесу:

Буквићи. Њихов прадед Буква дошао је у првој половини 19. века. Правио је куће и могао је „слеменом да шета“. Слави св. Ђурђа;

Тесло; Њихов предак био је на кућишту Мирића. у првој половини 19. века;

Мирићи. Њихов предак чувао је говеда и населио га је бег; и Билкан. Његов је предак био у најму код Бегића.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top