А
Астал – сто
абер – глас који испуштају животиње или људи, вест
Аваз – глас
Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги
адет – обичај, навика
аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна – види хазна
акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.
алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак – застава једног алаја
аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке
аманет – завештање, завет, светиња
антерија – врста горње хаљине
ар – в.axap
арамбаша – в.харамбаша
аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук
аргатовати – кулучити, принудно радити без плате
аршин – стара мера за дужину
атлија – коњаник
аферим – узвик за одобравање: честитам, браво
ахар – коњушница
аџамјија – наивно, неискусно момче
ашлук – свакодневни трошак
ашчија – кувар, економ
авлија
Ајвар
Б
Бабо – отац
бабајко – хипокористик од бабо
бакрачлија – стремен, узенгија
бакшиш – напојница, поклон
балчак – држак од сабље, мача и сл.
баљемез – Ton великог калибра
баша – поглавар, старешина
башка – посебно, одвојено, засебно
бедевија – кобила добре пасмине
безистен – наткривени трг, чаршија; дућан
белило – место гдје се бели, пере платно
белћим – можда, ваљда, вероватно
бенђелук – опојна трава или напитак; мађије
берибет – благослов; срећа, напредак
бешкот – добро печен хлеб, двопек
биљега – обележје; мета
бињекташ – камен са кога се узјакује
бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши
бугар-кабаnица – чобанска кабаница
букагије – окови за ноге, негве
буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија – заседа, заклон
бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа
буђелар
баксуз
бурек
B
Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит
везир – министар, управник вилајета
вересија – продаја или куповина на почек, на кредит
веђил – заступник, повереник
вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво
вакат – време
Г
Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље
градина – врт, башта
грозан – који обилује горжђем, гроздан
Д
Далбулана – турска војна музика,
деветак – деветогодишња домаћа животиња
дели – храбар, неустрашив
делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини
деније – ноћна литургија, бденије
дервиш – члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат
диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит – мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар – заповједник тврђаве
дилбер – драги, драган; леп, красан, мио
диљка – врста старинске дуге пушке
димишћија – врста сабље из дамаска
дирек – дрвени стуб
дишер – напоље! ван!
долама – врста горњег капута у народној ношњи
дорат – коњ црвеносмеђе длаке
дохакати – доћи коме главе, савладати – некога
дувар-зид
душманин – непријатељ, противник
дунђер – градитељ
Ђ
Ђаконија – бирано јело, посластица
ђем – део узде
ђемија – лађа
ђердан – огрлица
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија – младожења; муж
ђугум – бакрени суд за воду
ђумишли – од сребра, сребрн
ђорда – врста сабље
ђутуре
Е
Елчибаша – главни изласланик
ефендија – господин; господар
ећим – в.хећим
ексер
Ж
Ждрака – зрака
жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера
3
Зазор – стид, срамота
замандалити – затворити мандалом (полугом)
засобице – узастопце
затомити – уништити; сакрити
зачамати – дуго остати негде, задржати се
звекир – метални колут на вратима којим се куца
земан – време, рок
зијамет – беговски посјед
зламеније – знамење, знак; предсказање
зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар – насилник, тиранин
заман
И
Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца
измет – служба, дворење, услуга
измећарка – слушкиња, служавка
изубаха – изненада, неочекивано
интов – кола, кочије
инцијел, инцил – евета књига
Ј
Јабана – туђина, туђа земља
јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук – марамица, рубац
јагма – грабеж
јазија – писани текст; писмо
јазиција – писар
јалакнути – узвикнути “Алах”, помениту бога при јуришу, халакнути
јако – истом, тек
јали – или
јалија – обала (реке или мора)
јанкеса – торба која се носи са стране, о боку
јапунце – огртач, кабаница; покровац
јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган – дуги криви нож, ханџар
јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен – разговор; говор, беседа
јегленисати – разговарати
једек – парадни коњ
једнак – одмах, смјеста
језан – муслиманска молитва
јеменија – марама, шамија
јолдаш – друг, пријатељ
јутрење – јутарња служба у цркви
K
Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга – свађа; бој
кавгаџија – свађалица; убојица
кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива – фина тканина, сомот
кадуна, када – госпођа; угледна жена
кадунџика – деминутив од кадуна
каил – вољан, рад
калдрма – пут или двориште поплочани каменом
калиак – капа од крзна или само опточена крзном
кардаш – друг, пријатељ
катана – припаднк коњице, коњаник
каук – врста муслиманске капе
каур, каурин – неверник
кашкета – врста капе
комшија – сусед
кашика
катанац
касаба
Л
Лав – посед, спахилук
лавра – велики манастир
лагум – мина; прокоп,
лала – султанов дворјан
ласно – лако
левер – плаћени војник
леђен – посуда за умивање
летурђија – црквена служба
литар – огрлица на врату
лобуд – буздован
лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом
М
Магаза – магазин; дућан
малвасија – врста вина
мановеки – непознат језик
маха – врста зобнице
мегдан – бој, битка; место окршаја
међер – збиља, заиста, стварно
мезил – курир који на коњу преноси пошту
мезилеки – који се односи на мезил
мејдан – в.мегдан
мејданџија – онај који се бори на мегдану
меневиш – љубичаст, модрољубичаст
меште – уместо, место
мешћема – суд, судница
мљезимица – мезимица; најмлађа кћи
мрамор – камен
мраморјe – стење
мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара – високи торањ џамије, минарет
муштулук – радосна вест; награда за јављену вест
мезе
H
Набрекивати – викати “бре”, натресати се на некога
навалија – врста сабље
намах – одједном, одмах, сместа
назорице – поиздаље, из даљине
накрпати – слабо говорити, натуцати
налбантин – покривач коња
напокоњи – посљедњи
нацак – бојна сјекира
пеимар – зидар, грађевинар
О
Обезнанити (cе) – онесвестити(се)
облучје – предњи део седла, јабука
оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез
обрштер – пуковник
ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка
одврћи (се)- одметнути (сe)
опаднути – оклеветати
оптећи – опколити
ордија – војска; хорда
орјатка – проста жена; простакуша;
ортак – друг
отока – рукавац, залив
оцак – кућа, дом; угледна породица
П
Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској
пашалук – област којом управља паша; звање паше
пенџер – прозор
пешкеш – дар, поклон
пињал – врста ножа, кама, бодеж
пирлитан – накићен, навезен
подушје – црквена служба за покој душе умрлог
појагмити – разграбити
потекар – поново, изнова
потрошак – трошење; употреб
похарати – опљачкати; опустошити
похарчити – потрошити; унинтити
првобратучед – брат од стрица
придрнути(се) – помамити(се)
прохесапити – прорачунати, промислити
прстеновати – дати прстен, заручити, верити
пуљат – шарен, пегаст коњ
пусник – ђаволски човјек, проклетник
путаљ – путаст, путоног коњ
пуце -дугме
подрум
Р
Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима
Ражденути – растерати, разагнати
раздертити (се) – растужити(се)
разма – осим, изузев
раскарати (се) – забринути (се)
раф – полица
р’ат – украшена коњска опрема
рахат – задовољан, спокојан
рудина – пашњак, утрина
руменџе – бакрени суд за воду
руса – црвенкаста, стални епиет за главу
рушпа – млетачки дукат
C
Сајалија – врста чохе
сакагија – заразна болест у коња, слинавка
саклет – налог, заповест
сактисати – скршити, сломит
самур – куна; кожа од те куне
самуркалпак – капа од самур
сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци
сару – в. чалма
сеиз – слуга, коњушар
сеир – наслађивање у гледању лепог, радост
селам – турски поздрав
сератлија – граничар, крајишник
сербез – слободно, без етраха
серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају
силембет – каиш преко прса
синија – округла трпеза, софра
синџилат – потврда
синџилатити – потврдити
синџир – ланац; оков
скерлет – тканина црвене боје
собет – договор, скуп; посело
совра, софра – низак сто, трпеза
ермајли – сребрн, украшеен сребром
ерчали – стаклен
стамболија – израђена у Стамболу, стамболска
староставан, старославан – од давнине, стародреван
столак – столица; престо
струка – огртач
субаша – помоћник или заменик банше, поглавара
Т
Табор – логор; одред војске
таинција – економ, интендант
татар, татарин – коњаник писмоноша
татаранка – врста стријеле
таманити – уништавати
тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници
тева – хоће, ваља да
тевенели – напразно, бесциљно
телал – јавни објављивач, огласивач, добошар
тенеф – конопац, уже
терзија – кројач
тестир – одобрење, допуштење
теферич – провод у природи
тефтер – рачунска књига; списак
тефтиш – преглед, инспекција; истрага
тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро
токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима
толковати – тумачити
туфекџија – пушкар
тулумина – мех, меешина
тумбак – туч, бронза
тараба
Ћ
Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе
ћар – зарада
ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,
ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање
ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас
ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља
ћесар – цар
ћурак – огртач постављен крзном, кожух
ћуфте
ћевап
ћошак
У
Убав – леп, диван
увјеџбати – проценити
улева – војничка плата
ункаш – предњи уздигнути део седла
уострит (се) – наоштрити се, наљутити се
урокљив – који је уречен, који је зле коби
утва – дивља патка
утувити – запамтити
ухитити – ухватити
учкур – узица којом се везују гаће, свитњак
угурсуз
Ф
Ферман – султанов указ, наредба, заповест
френђија – кула сазидана на француски начин
Х
Хабер – вест, глас
хазна – благајна, ризница
хазур – спреман, готов
ханин – издајица, одметник, неверник
хајван – животиња, стока
хак – право, правда; заслуга
халалити – опростити; благословити; поклонити
хан – гостионица
ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож
харамбаша – вођа хајдука
харамија – разбојник, зликовац
харач – трошак, издатак
харчити – трошити
хатар – наклоност, љубав, воља
хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник
хесап – рачун
хећим – лекар
харач
Ч
Чаир – ливада
чалма – планто омотано око феса или које друге капе
чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац
чатити – читати молитву
чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима
чекрк–челенка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру
ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење
чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац
чултан – коњски покривач, покровац
чорба
чакшире
чарапа
чибук
Џ
Џас – страх, страва
џабе – бесплатно
џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица
џебана – муниција
џевап – договор; разлог
џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље
џилитати – бацати копље
џезва
Ш
Шејтан – ђаво
Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака
шер, шехер – велики град, варош
шестопер, шестоперац – буздован са шест пера
шићар – плијен, корист, добит
шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш
шуркулија – шaпа
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
23. јун 2016. у 20:38
Бранибор
90% ovih reči ne mogu biti Turcizmi ama baš nikako. Te reči postoje u Sanskrtu! Ljudi šta radite vi??? Gde ste vi škole učili?
5. март 2017. у 18:52
Milan
Poruka autoru. U vašem rečniku obiluju izrazi koji nemaju veze sa turcizmima. Dosta ima naših riječi i izraza koji su očigledni. Također ima i iz drugih indoevropskog jezika.
Usput krevet je francuska reče.
29. јун 2017. у 11:22
vojislav ananić
2500 број турцизама у Вуковом речнику
Бy
Драгана Амарилис
Број турцизама у Вуковим рјечницима креће се око једне деветине укупног фонда датих ријечи у тим рјечницима. Наиме, ако у првом издању Рјечника има 26.270 ријечи, према нашим подацима,…, око 2500 турцизама, јасно је какав је ту ријечнички однос…
У другом издању Рјечника, у којем према Енциклопедији Југославије има “око 40.000” ријечи,…, обрађено је око 3700 турцизама.
извор -Турцизми у Вуковим Рјечницима, Асим Пецо
Напомена: Вук је у својим Рјечницима обележавао турцизме звездицом. Међутим, постоје речи које је обележио као турцизме а оне то нису, затим речи које су из других језика ушле у српски језик као турске – арапски, персијски, грчки, неки европски језици а и старих српских и прасловенских речи. (пример – сапун, кика, вишња, друм, пиштољ)
Процена аутора наведеног дела је да у данашњем језику имамо око 10.000 турцизама!?
За велики број речи постојале су старе српске речи и изрази, које је Вук избацио из свог речника, зато што су њему биле непознате, као и зато што се нису користиле у његовом крају и дијалекту. То је довело до наведене ситуције и заборављања старих српских речи и прихватања турцизама у свакодневном говору.
29. јун 2017. у 12:41
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово А, а
Бy
Драгана Амарилис
ахар – штала, коњушница
аба – домаће сукно, платно
абаџија – сукнар, врста занатлије
аваз – глас
авлија – кућно двориште ограђено зидом
ага – добростојећи господин
агадара – врста сабље
агиница – агина жена
ада – речно острво
адет – обичај, навика
аждаха – неман
ајгир – коњ, пастув
ајдамак – батина
ајлук – плата
акшам – први мрак
ал – ружичаст
ала – чудовиште, аждаја
алај – скупина, мноштво
алај-барјак – свечана застава
алајбег – заповедник спахија у санџаку
аламанка – сабља немачке производње
аласт – ружичаст
алат – прибор за рад
алат – врста коња црвенкасте боје
алатаст – црвенкаст
ал-башча – врт са много црвеног цвећа
алем – драги камен
ама – али, само
аман – милост
аманет – препорука, завет
амбер, амбра – мирисна смола, јантар, ћилибар
аргат – пушкарница
аргат, аргатин – надничар
арка – леђа
армаган – поклон
Арнаут – Албанац
арпа – јечам
арпаџик – ситни семенски лук
арслан – лав
аршин – мера за дужину
ашлама – врста трешње
асли – сигурно
астар – постава
ат – коњ племените врсте
атлија – коњаник
аферим – одлично, браво
афион – опијум
ахар – штала, коњушница
аџаип – чудновата ствар
аџамија – неискусан
аџо – старац, деда
аџуван – младић
ашик , ашикџија – љубавник
ашчија – кувар
ашчиница – народна кухиња
ашчилук – куварско умеће, занат
Напомена – извори:
Вук Стефановић Караџић – Српски ријечник, 1818, 1852
А. Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику
Број турцизма код Вука је увек много већи за одређено слово, пошто је Вук у турцизме убрајао и многе речи, чије порекло му није било познато као и многе старосрпске речи.
Пример: друм – реч, грчког порекла, дромос
кика – прасл. и стсл. кyка, старосрпски кыка, рус. кика
Вук је у предговору првог издања Рјечника написао следеће: “Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звијездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечима. Највише од ови Турскије речи могу се без све муке ишћерати из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу; али сам и ја опет писао, зашто сам се чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има и неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морати задржати и посвојити н.п.боја, аманет, тепсија, ђерђеф, топ, барјак, барјактар, брк, бурмут, чакшире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице умјесто чакшире, али то није исто.”
29. јун 2017. у 12:43
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Б, б
Бy
Драгана Амарилис
бадава – бесплатно; види бадава, забадава
бадаваџија – нерадник
бадем – врста воћа
баждар – цариник, особа која наплаћује трошарину
баждарина – трошарина
бајат – устајао, који није свеж
бајати – врачати, чарати
бакал – трговац на мало
бакалница – радња, продавница прехрамбене и друге робе
бакар – метал
баклава – врста слаткиша
бакрач – бакрени котао
балабан – крупан, велики
балван – трупац посеченог дрвета
балта – секира
балчак – држак од сабље, мача
бамбадава – бесплатно
барабар – упоредо
бар, барем – макар, иоле
барабарити – изједначавати
барјак – застава
барјактар – заставник
барут – пушчани прах
барутана – складиште барута
басамак – степеница
батал – покварен
баталити – (по)кварити
батли – срећан
батлија -срећник
бахнути – изненада се појавити
баџа – отвор на кући за дим
баџак – нога, крак
баџаклија – дугонога особа
баш – предњи први
баша – старешина, првак
башка – посебно
баш-кнез – главни кнез
башча, башта – воћњак, врт
башчован, баштован – вртлар
бег – племић
бегенисати – допадати се, свиђати се
бедевија – кобила арапске пасмине
бедем – зид
безистан – покривен трг
белај – несрећа, зло
бена – луда
бенавити (се) – говорити глупости
бенаст – будаласт
берат – царски указ
бербер, берберин – брица
берићет – обиље
бећар – нежења
бехар – воћни цвет
бешика – колевка
бибер
биљур – кристал
бимбаша – мајстор
битисати – нестати
богаз – грло, гркљан
боја – маст, премаз
бајаги – тобоже
бојаџија – врста занатлије
бојити
боранија
бостан – лубеница, диња
бошча – прекривач за главу
бубрег
будак – алат за копање
будала
боза – врста пића
бозаџија – произвођач бозе
буздован – врста оружја
букагије – окови
була – жена, стрина
буљубаша – старешина
буљук – чета војске
бумбул – славуј
бунар
буразер
бургија – сврдло
бурмут – врста дувана
бурмутица – кутија за бурмут
бусија – заседа
бут – бедро
буџа – рупа, јама
буџак – угао
29. јун 2017. у 12:44
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово В, в
Бy
Драгана Амарилис
вада – рок
ваиз – проповедник
вајда – корист
вакуф – верска задужбина
вала – богами
варак – позлата
варакли – позлаћен
везир – високи државни службеник у Турској
вересија – одложено плаћање
вилајет – покрајина
вилдиш – слонова кост
29. јун 2017. у 12:45
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Г, г
Бy
Драгана Амарилис
гадара – врста сабље
гази – победник
газија – јунак
гаиб – нестати
гајде – врста музичког инструмента
гајтан – врста траке, врпце
галама – вриска, дрека, плач
гариб – сиромашак
грош – ситан новац
губа – кожна болест
гунгула – метеж, гужва
гурабија – врста колача
29. јун 2017. у 12:46
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Д, д
Бy
Драгана Амарилис
дава – тужба
дада, дадиља
дахија – силник
даире – музички инструмнет
даиџа – ујак
дармар – неред
дева – камила
дегенек – батина
дежмекаст – омањи и дебељушкаст
дели – луд, силан
делибаша – вођа делија
делија – јунак
делилук – лудост, младост
дембел – ленштина
деме, демет – бреме, терет
демир – гвожђе
дењак -свежањ
дервент – кланац, утврђење
дервиш – припадник верске секте
дернек – вашар
дерт – брига, јад
диван – врста софе, двор
диванхана – предсобље
диванија – сулуд, лакоуман
диванити – разговарати
диван-кабаница – дуга, црвена кабаница
дизгин – кожни подводац
диздар – заповедник тврђаве
дилбер – момак, љубавник
димије – доњи део женске одеће
димискија – врста сабље
дин – вера
дирек – стуб, греда
диринџити – радити тежак посао
докусурити – окончати
долама – врста ношње, кабанице
долма – врста јела од меса и пиринча
домазлук – домаће животиње
дорат – врста коња тамно смеђе боје
доратаст – смеђ, загаситоцрвен
доруша – кобила тамно смеђе боје
достлук – пријатељство
дост – пријатељ
драм – мера за тежину
драмлија – крупна сачма, види драмосер
дувак – невестински вео
дуван
дуванити
дуванкеса
дуванџија
дувар – зид
дугме – пуце
дуд – врста воћа
думен – кормило
дулек – тиква, диња, лубеница
дунђер – врста занатлије, грађевинара
дур, дура – стани, стој
дурати – трпети
дурбин – двоглед
дурмадан – непрекидно
дућан – радња
дућанџија – трговац
душек
душеклук – платно за душеке и остава за душеке
душман – непријатељ
душманлук – непријатељство
29. јун 2017. у 12:47
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Ђ, ђ
Бy
Драгана Амарилис
ђаврк, ђеврек – комад хлеба
ђаур – који није муслиманске вере
ђевђир – посуда за цеђење
ђем – метални део узде
ђемија – лађа
ђене – поново, опет, још
ђердан – врста накита, огрлица
ђерђеф – део прибора за вежење
ђерз – момак, младић
ђидија – весељак, шаљивџија
ђогат – врста сивкастог коња
ђон
ђубре
ђувегија – младожења
ђувез – ружичаст
ђувезлија – врста свиле
ђувендија – врста раскалашне жене
ђувеч – врста јела
ђузел – леп
ђул -ружа
ђулабија – врста јабуке
ђуле – топовско зрно
ђумишли – сребрн
ђумрук – царина
ђутуре – све заједно
29. јун 2017. у 12:48
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Е, е
Бy
Драгана Амарилис
евенак, евенка – лозова гранчица са грожђем
евлад – потомство
еј – усклик дозивања
ејвалах, ејвала – довиђења
ексер – клин
елчија – амбасадор, посланик
ем – и поред тога
ереза – реза
еренде – врста алатке за стругање
есер – траг, знак
еспап – опрема, роба
ефендија – господин
ешак – узбуђење
ешек – магарац