Турцизми у српском језику

11. октобра 2013.

коментара: 46

 

А

Астал – сто

абер – глас који испуштају животиње или људи, вест

Аваз – глас

Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги

адет – обичај, навика

аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)

азна – види хазна

акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.

алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.

алај-барјак – застава једног алаја

аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке

аманет – завештање, завет, светиња

антерија – врста горње хаљине

ар – в.axap

арамбаша – в.харамбаша

аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи

аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар

аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук

аргатовати – кулучити, принудно радити без плате

аршин – стара мера за дужину

атлија – коњаник

аферим – узвик за одобравање: честитам, браво

ахар – коњушница

аџамјија – наивно, неискусно момче

ашлук – свакодневни трошак

ашчија – кувар, економ

авлија

Ајвар

 

Б

Бабо – отац

бабајко – хипокористик од бабо

бакрачлија – стремен, узенгија

бакшиш – напојница, поклон

балчак – држак од сабље, мача и сл.

баљемез – Ton великог калибра

баша – поглавар, старешина

башка – посебно, одвојено, засебно

бедевија – кобила добре пасмине

безистен – наткривени трг, чаршија; дућан

белило – место гдје се бели, пере платно

белћим – можда, ваљда, вероватно

бенђелук – опојна трава или напитак; мађије

берибет – благослов; срећа, напредак

бешкот – добро печен хлеб, двопек

биљега – обележје; мета

бињекташ – камен са кога се узјакује

бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе

бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар

брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши

бугар-кабаnица – чобанска кабаница

букагије – окови за ноге, негве

буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група

бусија – заседа, заклон

бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа

буђелар

баксуз

бурек

 

B

Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит

везир – министар, управник вилајета

вересија – продаја или куповина на почек, на кредит

веђил – заступник, повереник

вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво

вакат – време

 

Г

Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.

гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље

градина – врт, башта

грозан – који обилује горжђем, гроздан

 

Д

Далбулана – турска војна музика,

деветак – деветогодишња домаћа животиња

дели – храбар, неустрашив

делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини

деније – ноћна литургија, бденије

дервиш – члан неког исламског верског реда

дерт -јад, бол, чежња

дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат

диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање

дивит – мастионица; прибор за писање

дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин

диздар – заповједник тврђаве

дилбер – драги, драган; леп, красан, мио

диљка – врста старинске дуге пушке

димишћија – врста сабље из дамаска

дирек – дрвени стуб

дишер – напоље! ван!

долама – врста горњег капута у народној ношњи

дорат – коњ црвеносмеђе длаке

дохакати – доћи коме главе, савладати – некога

дувар-зид

душманин – непријатељ, противник

дунђер – градитељ

 

Ђ

Ђаконија – бирано јело, посластица

ђем – део узде

ђемија – лађа

ђердан – огрлица

ђечерма -јелек, прслук

ђувегија, ђувеглија – младожења; муж

ђугум – бакрени суд за воду

ђумишли – од сребра, сребрн

ђорда – врста сабље

ђутуре

 

Е

Елчибаша – главни изласланик

ефендија – господин; господар

ећим – в.хећим

ексер

 

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

 

3

Зазор – стид, срамота

замандалити – затворити мандалом (полугом)

засобице – узастопце

затомити – уништити; сакрити

зачамати – дуго остати негде, задржати се

звекир – метални колут на вратима којим се куца

земан – време, рок

зијамет – беговски посјед

зламеније – знамење, знак; предсказање

зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија

зулумћар – насилник, тиранин

заман

 

И

Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца

измет – служба, дворење, услуга

измећарка – слушкиња, служавка

изубаха – изненада, неочекивано

интов – кола, кочије

инцијел, инцил – евета књига

 

Ј

Јабана – туђина, туђа земља

јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица

јаглук – марамица, рубац

јагма – грабеж

јазија – писани текст; писмо

јазиција – писар

јалакнути – узвикнути “Алах”, помениту бога при јуришу, халакнути

јако – истом, тек

јали – или

јалија – обала (реке или мора)

јанкеса – торба која се носи са стране, о боку

јапунце – огртач, кабаница; покровац

јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана

јатаган – дуги криви нож, ханџар

јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука

јеглен – разговор; говор, беседа

јегленисати – разговарати

једек – парадни коњ

једнак – одмах, смјеста

језан – муслиманска молитва

јеменија – марама, шамија

јолдаш – друг, пријатељ

јутрење – јутарња служба у цркви

 

K

Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа

кавга – свађа; бој

кавгаџија – свађалица; убојица

кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар

кадифа, кадива – фина тканина, сомот

кадуна, када – госпођа; угледна жена

кадунџика – деминутив од кадуна

каил – вољан, рад

калдрма – пут или двориште поплочани каменом

калиак – капа од крзна или само опточена крзном

кардаш – друг, пријатељ

катана – припаднк коњице, коњаник

каук – врста муслиманске капе

каур, каурин – неверник

кашкета – врста капе

комшија – сусед

кашика

катанац

касаба

 

Л

Лав – посед, спахилук

лавра – велики манастир

лагум – мина; прокоп,

лала – султанов дворјан

ласно – лако

левер – плаћени војник

леђен – посуда за умивање

летурђија – црквена служба

литар – огрлица на врату

лобуд – буздован

лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

 

М

Магаза – магазин; дућан

малвасија – врста вина

мановеки – непознат језик

маха – врста зобнице

мегдан – бој, битка; место окршаја

међер – збиља, заиста, стварно

мезил – курир који на коњу преноси пошту

мезилеки – који се односи на мезил

мејдан – в.мегдан

мејданџија – онај који се бори на мегдану

меневиш – љубичаст, модрољубичаст

меште – уместо, место

мешћема – суд, судница

мљезимица – мезимица; најмлађа кћи

мрамор – камен

мраморјe – стење

мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише

мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине

мунара – високи торањ џамије, минарет

муштулук – радосна вест; награда за јављену вест

мезе

 

H

Набрекивати – викати “бре”, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

 

О

Обезнанити (cе) – онесвестити(се)

облучје – предњи део седла, јабука

оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез

обрштер – пуковник

ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи (се)- одметнути (сe)

опаднути – оклеветати

оптећи – опколити

ордија – војска; хорда

орјатка – проста жена; простакуша;

ортак – друг

отока – рукавац, залив

оцак – кућа, дом; угледна породица

 

П

Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској

пашалук – област којом управља паша; звање паше

пенџер – прозор

пешкеш – дар, поклон

пињал – врста ножа, кама, бодеж

пирлитан – накићен, навезен

подушје – црквена служба за покој душе умрлог

појагмити – разграбити

потекар – поново, изнова

потрошак – трошење; употреб

похарати – опљачкати; опустошити

похарчити – потрошити; унинтити

првобратучед – брат од стрица

придрнути(се) – помамити(се)

прохесапити – прорачунати, промислити

прстеновати – дати прстен, заручити, верити

пуљат – шарен, пегаст коњ

пусник – ђаволски човјек, проклетник

путаљ – путаст, путоног коњ

пуце -дугме

подрум

 

Р

Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима

Ражденути – растерати, разагнати

раздертити (се) – растужити(се)

разма – осим, изузев

раскарати (се) – забринути (се)

раф – полица

р’ат – украшена коњска опрема

рахат – задовољан, спокојан

рудина – пашњак, утрина

руменџе – бакрени суд за воду

руса – црвенкаста, стални епиет за главу

рушпа – млетачки дукат

 

C

Сајалија – врста чохе

сакагија – заразна болест у коња, слинавка

саклет – налог, заповест

сактисати – скршити, сломит

самур – куна; кожа од те куне

самуркалпак – капа од самур

сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци

сару – в. чалма

сеиз – слуга, коњушар

сеир – наслађивање у гледању лепог, радост

селам – турски поздрав

сератлија – граничар, крајишник

сербез – слободно, без етраха

серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају

силембет – каиш преко прса

синија – округла трпеза, софра

синџилат – потврда

синџилатити – потврдити

синџир – ланац; оков

скерлет – тканина црвене боје

собет – договор, скуп; посело

совра, софра – низак сто, трпеза

ермајли – сребрн, украшеен сребром

ерчали – стаклен

стамболија – израђена у Стамболу, стамболска

староставан, старославан – од давнине, стародреван

столак – столица; престо

струка – огртач

субаша – помоћник или заменик банше, поглавара

 

Т

Табор – логор; одред војске

таинција – економ, интендант

татар, татарин – коњаник писмоноша

татаранка – врста стријеле

таманити – уништавати

тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници

тева – хоће, ваља да

тевенели – напразно, бесциљно

телал – јавни објављивач, огласивач, добошар

тенеф – конопац, уже

терзија – кројач

тестир – одобрење, допуштење

теферич – провод у природи

тефтер – рачунска књига; списак

тефтиш – преглед, инспекција; истрага

тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро

токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима

толковати – тумачити

туфекџија – пушкар

тулумина – мех, меешина

тумбак – туч, бронза

тараба

 

Ћ

Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе

ћар – зарада

ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,

ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање

ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас

ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља

ћесар – цар

ћурак – огртач постављен крзном, кожух

ћуфте

ћевап

ћошак

 

У

Убав – леп, диван

увјеџбати – проценити

улева – војничка плата

ункаш – предњи уздигнути део седла

уострит (се) – наоштрити се, наљутити се

урокљив – који је уречен, који је зле коби

утва – дивља патка

утувити – запамтити

ухитити – ухватити

учкур – узица којом се везују гаће, свитњак

угурсуз

 

Ф

Ферман – султанов указ, наредба, заповест

френђија – кула сазидана на француски начин

 

Х

Хабер – вест, глас

хазна – благајна, ризница

хазур – спреман, готов

ханин – издајица, одметник, неверник

хајван – животиња, стока

хак – право, правда; заслуга

халалити – опростити; благословити; поклонити

хан – гостионица

ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож

харамбаша – вођа хајдука

харамија – разбојник, зликовац

харач – трошак, издатак

харчити – трошити

хатар – наклоност, љубав, воља

хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник

хесап – рачун

хећим – лекар

харач

 

Ч

Чаир – ливада

чалма – планто омотано око феса или које друге капе

чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац

чатити – читати молитву

чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима

чекркчеленка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру

ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење

чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац

чултан – коњски покривач, покровац

чорба

чакшире

чарапа

чибук

 

Џ

Џас – страх, страва

џабе – бесплатно

џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица

џебана – муниција

џевап – договор; разлог

џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље

џилитати – бацати копље

џезва

 

Ш

Шејтан – ђаво

Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака

шер, шехер – велики град, варош

шестопер, шестоперац – буздован са шест пера

шићар – плијен, корист, добит

шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш

шуркулија – шaпа

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Претходни чланак:

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. Бранибор

    90% ovih reči ne mogu biti Turcizmi ama baš nikako. Te reči postoje u Sanskrtu! Ljudi šta radite vi??? Gde ste vi škole učili?

  2. Milan

    Poruka autoru. U vašem rečniku obiluju izrazi koji nemaju veze sa turcizmima. Dosta ima naših riječi i izraza koji su očigledni. Također ima i iz drugih indoevropskog jezika.
    Usput krevet je francuska reče.

  3. vojislav ananić

    2500 број турцизама у Вуковом речнику
    Бy
    Драгана Амарилис

    Број турцизама у Вуковим рјечницима креће се око једне деветине укупног фонда датих ријечи у тим рјечницима. Наиме, ако у првом издању Рјечника има 26.270 ријечи, према нашим подацима,…, око 2500 турцизама, јасно је какав је ту ријечнички однос…
    У другом издању Рјечника, у којем према Енциклопедији Југославије има “око 40.000” ријечи,…, обрађено је око 3700 турцизама.
    извор -Турцизми у Вуковим Рјечницима, Асим Пецо
    Напомена: Вук је у својим Рјечницима обележавао турцизме звездицом. Међутим, постоје речи које је обележио као турцизме а оне то нису, затим речи које су из других језика ушле у српски језик као турске – арапски, персијски, грчки, неки европски језици а и старих српских и прасловенских речи. (пример – сапун, кика, вишња, друм, пиштољ)
    Процена аутора наведеног дела је да у данашњем језику имамо око 10.000 турцизама!?
    За велики број речи постојале су старе српске речи и изрази, које је Вук избацио из свог речника, зато што су њему биле непознате, као и зато што се нису користиле у његовом крају и дијалекту. То је довело до наведене ситуције и заборављања старих српских речи и прихватања турцизама у свакодневном говору.

  4. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово А, а

    Бy
    Драгана Амарилис

    ахар – штала, коњушница
    аба – домаће сукно, платно
    абаџија – сукнар, врста занатлије
    аваз – глас
    авлија – кућно двориште ограђено зидом
    ага – добростојећи господин
    агадара – врста сабље
    агиница – агина жена
    ада – речно острво
    адет – обичај, навика
    аждаха – неман
    ајгир – коњ, пастув
    ајдамак – батина
    ајлук – плата
    акшам – први мрак
    ал – ружичаст
    ала – чудовиште, аждаја
    алај – скупина, мноштво
    алај-барјак – свечана застава
    алајбег – заповедник спахија у санџаку
    аламанка – сабља немачке производње
    аласт – ружичаст
    алат – прибор за рад
    алат – врста коња црвенкасте боје
    алатаст – црвенкаст
    ал-башча – врт са много црвеног цвећа
    алем – драги камен
    ама – али, само
    аман – милост
    аманет – препорука, завет
    амбер, амбра – мирисна смола, јантар, ћилибар
    аргат – пушкарница
    аргат, аргатин – надничар
    арка – леђа
    армаган – поклон
    Арнаут – Албанац
    арпа – јечам
    арпаџик – ситни семенски лук
    арслан – лав
    аршин – мера за дужину
    ашлама – врста трешње
    асли – сигурно
    астар – постава
    ат – коњ племените врсте
    атлија – коњаник
    аферим – одлично, браво
    афион – опијум
    ахар – штала, коњушница
    аџаип – чудновата ствар
    аџамија – неискусан
    аџо – старац, деда
    аџуван – младић
    ашик , ашикџија – љубавник
    ашчија – кувар
    ашчиница – народна кухиња
    ашчилук – куварско умеће, занат
    Напомена – извори:
    Вук Стефановић Караџић – Српски ријечник, 1818, 1852
    А. Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику
    Број турцизма код Вука је увек много већи за одређено слово, пошто је Вук у турцизме убрајао и многе речи, чије порекло му није било познато као и многе старосрпске речи.
    Пример: друм – реч, грчког порекла, дромос
    кика – прасл. и стсл. кyка, старосрпски кыка, рус. кика
    Вук је у предговору првог издања Рјечника написао следеће: “Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звијездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечима. Највише од ови Турскије речи могу се без све муке ишћерати из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу; али сам и ја опет писао, зашто сам се чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има и неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морати задржати и посвојити н.п.боја, аманет, тепсија, ђерђеф, топ, барјак, барјактар, брк, бурмут, чакшире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице умјесто чакшире, али то није исто.”

  5. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Б, б

    Бy
    Драгана Амарилис

    бадава – бесплатно; види бадава, забадава
    бадаваџија – нерадник
    бадем – врста воћа
    баждар – цариник, особа која наплаћује трошарину
    баждарина – трошарина
    бајат – устајао, који није свеж
    бајати – врачати, чарати
    бакал – трговац на мало
    бакалница – радња, продавница прехрамбене и друге робе
    бакар – метал
    баклава – врста слаткиша
    бакрач – бакрени котао
    балабан – крупан, велики
    балван – трупац посеченог дрвета
    балта – секира
    балчак – држак од сабље, мача
    бамбадава – бесплатно
    барабар – упоредо
    бар, барем – макар, иоле
    барабарити – изједначавати
    барјак – застава
    барјактар – заставник
    барут – пушчани прах
    барутана – складиште барута
    басамак – степеница
    батал – покварен
    баталити – (по)кварити
    батли – срећан
    батлија -срећник
    бахнути – изненада се појавити
    баџа – отвор на кући за дим
    баџак – нога, крак
    баџаклија – дугонога особа
    баш – предњи први
    баша – старешина, првак
    башка – посебно
    баш-кнез – главни кнез
    башча, башта – воћњак, врт
    башчован, баштован – вртлар
    бег – племић
    бегенисати – допадати се, свиђати се
    бедевија – кобила арапске пасмине
    бедем – зид
    безистан – покривен трг
    белај – несрећа, зло
    бена – луда
    бенавити (се) – говорити глупости
    бенаст – будаласт
    берат – царски указ
    бербер, берберин – брица
    берићет – обиље
    бећар – нежења
    бехар – воћни цвет
    бешика – колевка
    бибер
    биљур – кристал
    бимбаша – мајстор
    битисати – нестати
    богаз – грло, гркљан
    боја – маст, премаз
    бајаги – тобоже
    бојаџија – врста занатлије
    бојити
    боранија
    бостан – лубеница, диња
    бошча – прекривач за главу
    бубрег
    будак – алат за копање
    будала
    боза – врста пића
    бозаџија – произвођач бозе
    буздован – врста оружја
    букагије – окови
    була – жена, стрина
    буљубаша – старешина
    буљук – чета војске
    бумбул – славуј
    бунар
    буразер
    бургија – сврдло
    бурмут – врста дувана
    бурмутица – кутија за бурмут
    бусија – заседа
    бут – бедро
    буџа – рупа, јама
    буџак – угао

  6. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово В, в

    Бy
    Драгана Амарилис

    вада – рок
    ваиз – проповедник
    вајда – корист
    вакуф – верска задужбина
    вала – богами
    варак – позлата
    варакли – позлаћен
    везир – високи државни службеник у Турској
    вересија – одложено плаћање
    вилајет – покрајина
    вилдиш – слонова кост

  7. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Г, г

    Бy
    Драгана Амарилис

    гадара – врста сабље
    гази – победник
    газија – јунак
    гаиб – нестати
    гајде – врста музичког инструмента
    гајтан – врста траке, врпце
    галама – вриска, дрека, плач
    гариб – сиромашак
    грош – ситан новац
    губа – кожна болест
    гунгула – метеж, гужва
    гурабија – врста колача

  8. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Д, д

    Бy
    Драгана Амарилис

    дава – тужба
    дада, дадиља
    дахија – силник
    даире – музички инструмнет
    даиџа – ујак
    дармар – неред
    дева – камила
    дегенек – батина
    дежмекаст – омањи и дебељушкаст
    дели – луд, силан
    делибаша – вођа делија
    делија – јунак
    делилук – лудост, младост
    дембел – ленштина
    деме, демет – бреме, терет
    демир – гвожђе
    дењак -свежањ
    дервент – кланац, утврђење
    дервиш – припадник верске секте
    дернек – вашар
    дерт – брига, јад
    диван – врста софе, двор
    диванхана – предсобље
    диванија – сулуд, лакоуман
    диванити – разговарати
    диван-кабаница – дуга, црвена кабаница
    дизгин – кожни подводац
    диздар – заповедник тврђаве
    дилбер – момак, љубавник
    димије – доњи део женске одеће
    димискија – врста сабље
    дин – вера
    дирек – стуб, греда
    диринџити – радити тежак посао
    докусурити – окончати
    долама – врста ношње, кабанице
    долма – врста јела од меса и пиринча
    домазлук – домаће животиње
    дорат – врста коња тамно смеђе боје
    доратаст – смеђ, загаситоцрвен
    доруша – кобила тамно смеђе боје
    достлук – пријатељство
    дост – пријатељ
    драм – мера за тежину
    драмлија – крупна сачма, види драмосер
    дувак – невестински вео
    дуван
    дуванити
    дуванкеса
    дуванџија
    дувар – зид
    дугме – пуце
    дуд – врста воћа
    думен – кормило
    дулек – тиква, диња, лубеница
    дунђер – врста занатлије, грађевинара
    дур, дура – стани, стој
    дурати – трпети
    дурбин – двоглед
    дурмадан – непрекидно
    дућан – радња
    дућанџија – трговац
    душек
    душеклук – платно за душеке и остава за душеке
    душман – непријатељ
    душманлук – непријатељство

  9. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Ђ, ђ

    Бy
    Драгана Амарилис

    ђаврк, ђеврек – комад хлеба
    ђаур – који није муслиманске вере
    ђевђир – посуда за цеђење
    ђем – метални део узде
    ђемија – лађа
    ђене – поново, опет, још
    ђердан – врста накита, огрлица
    ђерђеф – део прибора за вежење
    ђерз – момак, младић
    ђидија – весељак, шаљивџија
    ђогат – врста сивкастог коња
    ђон
    ђубре
    ђувегија – младожења
    ђувез – ружичаст
    ђувезлија – врста свиле
    ђувендија – врста раскалашне жене
    ђувеч – врста јела
    ђузел – леп
    ђул -ружа
    ђулабија – врста јабуке
    ђуле – топовско зрно
    ђумишли – сребрн
    ђумрук – царина
    ђутуре – све заједно

  10. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Е, е

    Бy
    Драгана Амарилис

    евенак, евенка – лозова гранчица са грожђем
    евлад – потомство
    еј – усклик дозивања
    ејвалах, ејвала – довиђења
    ексер – клин
    елчија – амбасадор, посланик
    ем – и поред тога
    ереза – реза
    еренде – врста алатке за стругање
    есер – траг, знак
    еспап – опрема, роба
    ефендија – господин
    ешак – узбуђење
    ешек – магарац