Турцизми у српском језику Reviewed by Momizat on .   А Астал - сто абер - глас који испуштају животиње или људи, вест Аваз - глас Ага - господар; заповедник, старешина агалук - звање, достојанство агалук- п   А Астал - сто абер - глас који испуштају животиње или људи, вест Аваз - глас Ага - господар; заповедник, старешина агалук - звање, достојанство агалук- п Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Турцизми у српском језику

Турцизми у српском језику

 

А

Астал – сто

абер – глас који испуштају животиње или људи, вест

Аваз – глас

Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги

адет – обичај, навика

аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)

азна – види хазна

акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.

алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.

алај-барјак – застава једног алаја

аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке

аманет – завештање, завет, светиња

антерија – врста горње хаљине

ар – в.axap

арамбаша – в.харамбаша

аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи

аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар

аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук

аргатовати – кулучити, принудно радити без плате

аршин – стара мера за дужину

атлија – коњаник

аферим – узвик за одобравање: честитам, браво

ахар – коњушница

аџамјија – наивно, неискусно момче

ашлук – свакодневни трошак

ашчија – кувар, економ

авлија

Ајвар

 

Б

Бабо – отац

бабајко – хипокористик од бабо

бакрачлија – стремен, узенгија

бакшиш – напојница, поклон

балчак – држак од сабље, мача и сл.

баљемез – Ton великог калибра

баша – поглавар, старешина

башка – посебно, одвојено, засебно

бедевија – кобила добре пасмине

безистен – наткривени трг, чаршија; дућан

белило – место гдје се бели, пере платно

белћим – можда, ваљда, вероватно

бенђелук – опојна трава или напитак; мађије

берибет – благослов; срећа, напредак

бешкот – добро печен хлеб, двопек

биљега – обележје; мета

бињекташ – камен са кога се узјакује

бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе

бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар

брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши

бугар-кабаnица – чобанска кабаница

букагије – окови за ноге, негве

буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група

бусија – заседа, заклон

бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа

буђелар

баксуз

бурек

 

B

Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит

везир – министар, управник вилајета

вересија – продаја или куповина на почек, на кредит

веђил – заступник, повереник

вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво

вакат – време

 

Г

Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.

гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље

градина – врт, башта

грозан – који обилује горжђем, гроздан

 

Д

Далбулана – турска војна музика,

деветак – деветогодишња домаћа животиња

дели – храбар, неустрашив

делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини

деније – ноћна литургија, бденије

дервиш – члан неког исламског верског реда

дерт -јад, бол, чежња

дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат

диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање

дивит – мастионица; прибор за писање

дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин

диздар – заповједник тврђаве

дилбер – драги, драган; леп, красан, мио

диљка – врста старинске дуге пушке

димишћија – врста сабље из дамаска

дирек – дрвени стуб

дишер – напоље! ван!

долама – врста горњег капута у народној ношњи

дорат – коњ црвеносмеђе длаке

дохакати – доћи коме главе, савладати – некога

дувар-зид

душманин – непријатељ, противник

дунђер – градитељ

 

Ђ

Ђаконија – бирано јело, посластица

ђем – део узде

ђемија – лађа

ђердан – огрлица

ђечерма -јелек, прслук

ђувегија, ђувеглија – младожења; муж

ђугум – бакрени суд за воду

ђумишли – од сребра, сребрн

ђорда – врста сабље

ђутуре

 

Е

Елчибаша – главни изласланик

ефендија – господин; господар

ећим – в.хећим

ексер

 

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

 

3

Зазор – стид, срамота

замандалити – затворити мандалом (полугом)

засобице – узастопце

затомити – уништити; сакрити

зачамати – дуго остати негде, задржати се

звекир – метални колут на вратима којим се куца

земан – време, рок

зијамет – беговски посјед

зламеније – знамење, знак; предсказање

зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија

зулумћар – насилник, тиранин

заман

 

И

Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца

измет – служба, дворење, услуга

измећарка – слушкиња, служавка

изубаха – изненада, неочекивано

интов – кола, кочије

инцијел, инцил – евета књига

 

Ј

Јабана – туђина, туђа земља

јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица

јаглук – марамица, рубац

јагма – грабеж

јазија – писани текст; писмо

јазиција – писар

јалакнути – узвикнути „Алах“, помениту бога при јуришу, халакнути

јако – истом, тек

јали – или

јалија – обала (реке или мора)

јанкеса – торба која се носи са стране, о боку

јапунце – огртач, кабаница; покровац

јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана

јатаган – дуги криви нож, ханџар

јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука

јеглен – разговор; говор, беседа

јегленисати – разговарати

једек – парадни коњ

једнак – одмах, смјеста

језан – муслиманска молитва

јеменија – марама, шамија

јолдаш – друг, пријатељ

јутрење – јутарња служба у цркви

 

K

Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа

кавга – свађа; бој

кавгаџија – свађалица; убојица

кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар

кадифа, кадива – фина тканина, сомот

кадуна, када – госпођа; угледна жена

кадунџика – деминутив од кадуна

каил – вољан, рад

калдрма – пут или двориште поплочани каменом

калиак – капа од крзна или само опточена крзном

кардаш – друг, пријатељ

катана – припаднк коњице, коњаник

каук – врста муслиманске капе

каур, каурин – неверник

кашкета – врста капе

комшија – сусед

кашика

катанац

касаба

 

Л

Лав – посед, спахилук

лавра – велики манастир

лагум – мина; прокоп,

лала – султанов дворјан

ласно – лако

левер – плаћени војник

леђен – посуда за умивање

летурђија – црквена служба

литар – огрлица на врату

лобуд – буздован

лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

 

М

Магаза – магазин; дућан

малвасија – врста вина

мановеки – непознат језик

маха – врста зобнице

мегдан – бој, битка; место окршаја

међер – збиља, заиста, стварно

мезил – курир који на коњу преноси пошту

мезилеки – који се односи на мезил

мејдан – в.мегдан

мејданџија – онај који се бори на мегдану

меневиш – љубичаст, модрољубичаст

меште – уместо, место

мешћема – суд, судница

мљезимица – мезимица; најмлађа кћи

мрамор – камен

мраморјe – стење

мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише

мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине

мунара – високи торањ џамије, минарет

муштулук – радосна вест; награда за јављену вест

мезе

 

H

Набрекивати – викати „бре“, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

 

О

Обезнанити (cе) – онесвестити(се)

облучје – предњи део седла, јабука

оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез

обрштер – пуковник

ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи (се)- одметнути (сe)

опаднути – оклеветати

оптећи – опколити

ордија – војска; хорда

орјатка – проста жена; простакуша;

ортак – друг

отока – рукавац, залив

оцак – кућа, дом; угледна породица

 

П

Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској

пашалук – област којом управља паша; звање паше

пенџер – прозор

пешкеш – дар, поклон

пињал – врста ножа, кама, бодеж

пирлитан – накићен, навезен

подушје – црквена служба за покој душе умрлог

појагмити – разграбити

потекар – поново, изнова

потрошак – трошење; употреб

похарати – опљачкати; опустошити

похарчити – потрошити; унинтити

првобратучед – брат од стрица

придрнути(се) – помамити(се)

прохесапити – прорачунати, промислити

прстеновати – дати прстен, заручити, верити

пуљат – шарен, пегаст коњ

пусник – ђаволски човјек, проклетник

путаљ – путаст, путоног коњ

пуце -дугме

подрум

 

Р

Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима

Ражденути – растерати, разагнати

раздертити (се) – растужити(се)

разма – осим, изузев

раскарати (се) – забринути (се)

раф – полица

р’ат – украшена коњска опрема

рахат – задовољан, спокојан

рудина – пашњак, утрина

руменџе – бакрени суд за воду

руса – црвенкаста, стални епиет за главу

рушпа – млетачки дукат

 

C

Сајалија – врста чохе

сакагија – заразна болест у коња, слинавка

саклет – налог, заповест

сактисати – скршити, сломит

самур – куна; кожа од те куне

самуркалпак – капа од самур

сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци

сару – в. чалма

сеиз – слуга, коњушар

сеир – наслађивање у гледању лепог, радост

селам – турски поздрав

сератлија – граничар, крајишник

сербез – слободно, без етраха

серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају

силембет – каиш преко прса

синија – округла трпеза, софра

синџилат – потврда

синџилатити – потврдити

синџир – ланац; оков

скерлет – тканина црвене боје

собет – договор, скуп; посело

совра, софра – низак сто, трпеза

ермајли – сребрн, украшеен сребром

ерчали – стаклен

стамболија – израђена у Стамболу, стамболска

староставан, старославан – од давнине, стародреван

столак – столица; престо

струка – огртач

субаша – помоћник или заменик банше, поглавара

 

Т

Табор – логор; одред војске

таинција – економ, интендант

татар, татарин – коњаник писмоноша

татаранка – врста стријеле

таманити – уништавати

тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници

тева – хоће, ваља да

тевенели – напразно, бесциљно

телал – јавни објављивач, огласивач, добошар

тенеф – конопац, уже

терзија – кројач

тестир – одобрење, допуштење

теферич – провод у природи

тефтер – рачунска књига; списак

тефтиш – преглед, инспекција; истрага

тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро

токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима

толковати – тумачити

туфекџија – пушкар

тулумина – мех, меешина

тумбак – туч, бронза

тараба

 

Ћ

Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе

ћар – зарада

ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,

ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање

ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас

ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља

ћесар – цар

ћурак – огртач постављен крзном, кожух

ћуфте

ћевап

ћошак

 

У

Убав – леп, диван

увјеџбати – проценити

улева – војничка плата

ункаш – предњи уздигнути део седла

уострит (се) – наоштрити се, наљутити се

урокљив – који је уречен, који је зле коби

утва – дивља патка

утувити – запамтити

ухитити – ухватити

учкур – узица којом се везују гаће, свитњак

угурсуз

 

Ф

Ферман – султанов указ, наредба, заповест

френђија – кула сазидана на француски начин

 

Х

Хабер – вест, глас

хазна – благајна, ризница

хазур – спреман, готов

ханин – издајица, одметник, неверник

хајван – животиња, стока

хак – право, правда; заслуга

халалити – опростити; благословити; поклонити

хан – гостионица

ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож

харамбаша – вођа хајдука

харамија – разбојник, зликовац

харач – трошак, издатак

харчити – трошити

хатар – наклоност, љубав, воља

хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник

хесап – рачун

хећим – лекар

харач

 

Ч

Чаир – ливада

чалма – планто омотано око феса или које друге капе

чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац

чатити – читати молитву

чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима

чекркчеленка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру

ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење

чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац

чултан – коњски покривач, покровац

чорба

чакшире

чарапа

чибук

 

Џ

Џас – страх, страва

џабе – бесплатно

џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица

џебана – муниција

џевап – договор; разлог

џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље

џилитати – бацати копље

џезва

 

Ш

Шејтан – ђаво

Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака

шер, шехер – велики град, варош

шестопер, шестоперац – буздован са шест пера

шићар – плијен, корист, добит

шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш

шуркулија – шaпа

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (46)

  • vitavita

    Malvasija jeste vrsta vina, ali teško da je to turcizam, (Turci tada nisu konzumirali vino.)
    Bit će pre da je italijanizam,
    Malvasia je italijanski (i venecijanski) naziv za pokrajinu Monemvasia na Peloponezu, po kojoj je to vino dobilo naziv. A onda se s obale, gde je vladala Venecija, trgovinom i drugim kontaktima naziv proširio i udomaćio na celom Balkanu. Evo i linka na wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Monemvasia , http://sh.wikipedia.org/wiki/Malvazija , a i na Trekani: http://www.treccani.it/vocabolario/malvasia/

    Одговори
    • almesa

      zasto ne ubacite mnogo vaznije reci kao na primer čakija ili srča ili neke druge

      Одговори
    • Slavko Petrusic

      Malvasia (ispravno napisano) je belo vino koje potiče sa Malte a Italiani su ga preneli u područje Veneto u IX veku.Kasnije je zbog povoljnog podneblja prenošeno na ostale predele širom Italije.Vinski čokot daje vrlo malo grozdova te je zato plod veoma sladak i mirišljav.To je veoma mirisno vino a može se naći u mnogim drugim predelima italije a najslađe je ono sa Sicilije.Međutim,najčistija je sorta grožđa koje se gaji u Istarskom području i veoma je ukusno i identićno je sorti porekla( Malteškoj).

      Одговори
  • vitavita

    Slično i za beškot (i izvedenice biškot i piškota (u tom slučaju više se odnosi na keks, a manje na dvopek (hleb))):

    reč dolazi iz Crnogorskog primorja, a tamo je stigla s kontaktima s Venecijom (i srednjevekovni latinskim). Bis+coctus = dva + pečen = dvopek

    evo i linka: http://www.treccani.it/vocabolario/biscotto/

    Одговори
  • vitavita

    uhititi je reč slavenskog porekla, za razliku od uhapsiti koja je turcizam (odnosno arabizam)

    prasl. i stsl. xytiti (rus. po-xítit̕: ugrabiti, češ. chytiti, chytati: uhvatiti)

    Одговори
  • PedjaNyx

    Turcizmi su reci turskog porekla ili reci koje su usle u nas jezik posredstvom turaka Osmanlija, sto znaci da su i neke rece iz drugih jezika preko turskog usle u srpski… i smatraju se turcizmima iako nisu turskoga porekla.
    Npr: pogaca je hungarizam u tursko ali kod nas turcizam.
    Isto tako „astal“ nije turcizam, to pouzdano tvrdim.

    Одговори
  • vitavita

    mađarski asztal = stol 🙂

    Одговори
    • dolinalima

      И то од словенског стол. Турцизам није ни у лудилу.

      Одговори
      • тута

        Да. Молим вас, урадите за име Бога ово на научној основи. Данас је лако отворити гугловог преводиоца и видети да је чарапа у пољском скарапа, дакле, корен је к’рпа, да грци погачу изговарају као богаца, свети ‘лебац. Не брукајте се преписивањем пропаганде.

        Одговори
  • vitavita

    a krevet je turcizam 🙂

    slavenska reč za krevet je postelja,

    Одговори
  • vojislav ananić

    Некад давно, бар у нашим народним песмама, употребљавала се и реч ложница.

    Одговори
  • vitavita

    trebalo bi nekako dokučiti kad su nastale te pesme: ložnica za krevet (ležaj, postelju), kao i spavaću sobu verovatno dolazi od fr. loža
    (i priložnica (konkubina)).. možda i grešim, ali imam osećaj da nisu baš mnogo stare

    prasl. *posteljь, *postelja (rus. postél’, češ. postel) ≃ po- + *stelti: prostirati (rus. stlat’)
    od reči postelja je nastala reč posteljina koja se zadržala u govoru (barem u kući moje bake), za razliku od postelje koja je zamenjena krevetom

    pa reč posteljica (placenta)…

    Одговори
    • Lepenicanin

      Лазаре, линк који сте навели не садржи само речи турског порекла (турцизме), него речи заједничке српском и турском језику, од којих убедљива већина потиче из неких других језика (латински, енглески, француски…).

      Иначе би испало да је реч „seksi“ турцизам.

      Одговори
      • Lazar

        У праву сте. Први линк су сличне речи, други линк су турцизми (бар етимолошко порекло из турског језика).. Наравно, те турске речи и саме потичу можда из других језика…

        Одговори
  • Salek

    Astal je mađarska reč.

    Одговори
  • Бранибор

    90% ovih reči ne mogu biti Turcizmi ama baš nikako. Te reči postoje u Sanskrtu! Ljudi šta radite vi??? Gde ste vi škole učili?

    Одговори
  • Milan

    Poruka autoru. U vašem rečniku obiluju izrazi koji nemaju veze sa turcizmima. Dosta ima naših riječi i izraza koji su očigledni. Također ima i iz drugih indoevropskog jezika.
    Usput krevet je francuska reče.

    Одговори
  • vojislav ananić

    2500 број турцизама у Вуковом речнику
    Бy
    Драгана Амарилис

    Број турцизама у Вуковим рјечницима креће се око једне деветине укупног фонда датих ријечи у тим рјечницима. Наиме, ако у првом издању Рјечника има 26.270 ријечи, према нашим подацима,…, око 2500 турцизама, јасно је какав је ту ријечнички однос…
    У другом издању Рјечника, у којем према Енциклопедији Југославије има “око 40.000” ријечи,…, обрађено је око 3700 турцизама.
    извор -Турцизми у Вуковим Рјечницима, Асим Пецо
    Напомена: Вук је у својим Рјечницима обележавао турцизме звездицом. Међутим, постоје речи које је обележио као турцизме а оне то нису, затим речи које су из других језика ушле у српски језик као турске – арапски, персијски, грчки, неки европски језици а и старих српских и прасловенских речи. (пример – сапун, кика, вишња, друм, пиштољ)
    Процена аутора наведеног дела је да у данашњем језику имамо око 10.000 турцизама!?
    За велики број речи постојале су старе српске речи и изрази, које је Вук избацио из свог речника, зато што су њему биле непознате, као и зато што се нису користиле у његовом крају и дијалекту. То је довело до наведене ситуције и заборављања старих српских речи и прихватања турцизама у свакодневном говору.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово А, а

    Бy
    Драгана Амарилис

    ахар – штала, коњушница
    аба – домаће сукно, платно
    абаџија – сукнар, врста занатлије
    аваз – глас
    авлија – кућно двориште ограђено зидом
    ага – добростојећи господин
    агадара – врста сабље
    агиница – агина жена
    ада – речно острво
    адет – обичај, навика
    аждаха – неман
    ајгир – коњ, пастув
    ајдамак – батина
    ајлук – плата
    акшам – први мрак
    ал – ружичаст
    ала – чудовиште, аждаја
    алај – скупина, мноштво
    алај-барјак – свечана застава
    алајбег – заповедник спахија у санџаку
    аламанка – сабља немачке производње
    аласт – ружичаст
    алат – прибор за рад
    алат – врста коња црвенкасте боје
    алатаст – црвенкаст
    ал-башча – врт са много црвеног цвећа
    алем – драги камен
    ама – али, само
    аман – милост
    аманет – препорука, завет
    амбер, амбра – мирисна смола, јантар, ћилибар
    аргат – пушкарница
    аргат, аргатин – надничар
    арка – леђа
    армаган – поклон
    Арнаут – Албанац
    арпа – јечам
    арпаџик – ситни семенски лук
    арслан – лав
    аршин – мера за дужину
    ашлама – врста трешње
    асли – сигурно
    астар – постава
    ат – коњ племените врсте
    атлија – коњаник
    аферим – одлично, браво
    афион – опијум
    ахар – штала, коњушница
    аџаип – чудновата ствар
    аџамија – неискусан
    аџо – старац, деда
    аџуван – младић
    ашик , ашикџија – љубавник
    ашчија – кувар
    ашчиница – народна кухиња
    ашчилук – куварско умеће, занат
    Напомена – извори:
    Вук Стефановић Караџић – Српски ријечник, 1818, 1852
    А. Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику
    Број турцизма код Вука је увек много већи за одређено слово, пошто је Вук у турцизме убрајао и многе речи, чије порекло му није било познато као и многе старосрпске речи.
    Пример: друм – реч, грчког порекла, дромос
    кика – прасл. и стсл. кyка, старосрпски кыка, рус. кика
    Вук је у предговору првог издања Рјечника написао следеће: “Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звијездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечима. Највише од ови Турскије речи могу се без све муке ишћерати из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу; али сам и ја опет писао, зашто сам се чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има и неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морати задржати и посвојити н.п.боја, аманет, тепсија, ђерђеф, топ, барјак, барјактар, брк, бурмут, чакшире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице умјесто чакшире, али то није исто.”

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Б, б

    Бy
    Драгана Амарилис

    бадава – бесплатно; види бадава, забадава
    бадаваџија – нерадник
    бадем – врста воћа
    баждар – цариник, особа која наплаћује трошарину
    баждарина – трошарина
    бајат – устајао, који није свеж
    бајати – врачати, чарати
    бакал – трговац на мало
    бакалница – радња, продавница прехрамбене и друге робе
    бакар – метал
    баклава – врста слаткиша
    бакрач – бакрени котао
    балабан – крупан, велики
    балван – трупац посеченог дрвета
    балта – секира
    балчак – држак од сабље, мача
    бамбадава – бесплатно
    барабар – упоредо
    бар, барем – макар, иоле
    барабарити – изједначавати
    барјак – застава
    барјактар – заставник
    барут – пушчани прах
    барутана – складиште барута
    басамак – степеница
    батал – покварен
    баталити – (по)кварити
    батли – срећан
    батлија -срећник
    бахнути – изненада се појавити
    баџа – отвор на кући за дим
    баџак – нога, крак
    баџаклија – дугонога особа
    баш – предњи први
    баша – старешина, првак
    башка – посебно
    баш-кнез – главни кнез
    башча, башта – воћњак, врт
    башчован, баштован – вртлар
    бег – племић
    бегенисати – допадати се, свиђати се
    бедевија – кобила арапске пасмине
    бедем – зид
    безистан – покривен трг
    белај – несрећа, зло
    бена – луда
    бенавити (се) – говорити глупости
    бенаст – будаласт
    берат – царски указ
    бербер, берберин – брица
    берићет – обиље
    бећар – нежења
    бехар – воћни цвет
    бешика – колевка
    бибер
    биљур – кристал
    бимбаша – мајстор
    битисати – нестати
    богаз – грло, гркљан
    боја – маст, премаз
    бајаги – тобоже
    бојаџија – врста занатлије
    бојити
    боранија
    бостан – лубеница, диња
    бошча – прекривач за главу
    бубрег
    будак – алат за копање
    будала
    боза – врста пића
    бозаџија – произвођач бозе
    буздован – врста оружја
    букагије – окови
    була – жена, стрина
    буљубаша – старешина
    буљук – чета војске
    бумбул – славуј
    бунар
    буразер
    бургија – сврдло
    бурмут – врста дувана
    бурмутица – кутија за бурмут
    бусија – заседа
    бут – бедро
    буџа – рупа, јама
    буџак – угао

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово В, в

    Бy
    Драгана Амарилис

    вада – рок
    ваиз – проповедник
    вајда – корист
    вакуф – верска задужбина
    вала – богами
    варак – позлата
    варакли – позлаћен
    везир – високи државни службеник у Турској
    вересија – одложено плаћање
    вилајет – покрајина
    вилдиш – слонова кост

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Г, г

    Бy
    Драгана Амарилис

    гадара – врста сабље
    гази – победник
    газија – јунак
    гаиб – нестати
    гајде – врста музичког инструмента
    гајтан – врста траке, врпце
    галама – вриска, дрека, плач
    гариб – сиромашак
    грош – ситан новац
    губа – кожна болест
    гунгула – метеж, гужва
    гурабија – врста колача

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Д, д

    Бy
    Драгана Амарилис

    дава – тужба
    дада, дадиља
    дахија – силник
    даире – музички инструмнет
    даиџа – ујак
    дармар – неред
    дева – камила
    дегенек – батина
    дежмекаст – омањи и дебељушкаст
    дели – луд, силан
    делибаша – вођа делија
    делија – јунак
    делилук – лудост, младост
    дембел – ленштина
    деме, демет – бреме, терет
    демир – гвожђе
    дењак -свежањ
    дервент – кланац, утврђење
    дервиш – припадник верске секте
    дернек – вашар
    дерт – брига, јад
    диван – врста софе, двор
    диванхана – предсобље
    диванија – сулуд, лакоуман
    диванити – разговарати
    диван-кабаница – дуга, црвена кабаница
    дизгин – кожни подводац
    диздар – заповедник тврђаве
    дилбер – момак, љубавник
    димије – доњи део женске одеће
    димискија – врста сабље
    дин – вера
    дирек – стуб, греда
    диринџити – радити тежак посао
    докусурити – окончати
    долама – врста ношње, кабанице
    долма – врста јела од меса и пиринча
    домазлук – домаће животиње
    дорат – врста коња тамно смеђе боје
    доратаст – смеђ, загаситоцрвен
    доруша – кобила тамно смеђе боје
    достлук – пријатељство
    дост – пријатељ
    драм – мера за тежину
    драмлија – крупна сачма, види драмосер
    дувак – невестински вео
    дуван
    дуванити
    дуванкеса
    дуванџија
    дувар – зид
    дугме – пуце
    дуд – врста воћа
    думен – кормило
    дулек – тиква, диња, лубеница
    дунђер – врста занатлије, грађевинара
    дур, дура – стани, стој
    дурати – трпети
    дурбин – двоглед
    дурмадан – непрекидно
    дућан – радња
    дућанџија – трговац
    душек
    душеклук – платно за душеке и остава за душеке
    душман – непријатељ
    душманлук – непријатељство

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Ђ, ђ

    Бy
    Драгана Амарилис

    ђаврк, ђеврек – комад хлеба
    ђаур – који није муслиманске вере
    ђевђир – посуда за цеђење
    ђем – метални део узде
    ђемија – лађа
    ђене – поново, опет, још
    ђердан – врста накита, огрлица
    ђерђеф – део прибора за вежење
    ђерз – момак, младић
    ђидија – весељак, шаљивџија
    ђогат – врста сивкастог коња
    ђон
    ђубре
    ђувегија – младожења
    ђувез – ружичаст
    ђувезлија – врста свиле
    ђувендија – врста раскалашне жене
    ђувеч – врста јела
    ђузел – леп
    ђул -ружа
    ђулабија – врста јабуке
    ђуле – топовско зрно
    ђумишли – сребрн
    ђумрук – царина
    ђутуре – све заједно

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Е, е

    Бy
    Драгана Амарилис

    евенак, евенка – лозова гранчица са грожђем
    евлад – потомство
    еј – усклик дозивања
    ејвалах, ејвала – довиђења
    ексер – клин
    елчија – амбасадор, посланик
    ем – и поред тога
    ереза – реза
    еренде – врста алатке за стругање
    есер – траг, знак
    еспап – опрема, роба
    ефендија – господин
    ешак – узбуђење
    ешек – магарац

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово З, з

    Бy
    Драгана Амарилис

    забадава – узалуд, види бадава, забадава
    забаталити – запустити
    забун – болан, немоћан
    заинтачити – навалити са питањима
    захира – храна
    заман – узалуд
    замандалити – затворити врата мандалом (затварач, запор)
    захмет – тешко
    занат – занимање, професија, струка
    занатлија – неко ко се бави одређеном струком
    запт – стега
    заптити – спречавати, зачепити
    зарар -штета
    зарурет – невоља, нужда
    збаглати – свезати
    зевак – уживање
    зевкарити – уживати
    зејтин
    зејтин-тане – плод од маслине
    зејтини – маслинасте боје
    зеленкада – врста цвећа, види шта је зеленкада
    земан – време
    зембиљ – врста корпе за ношење
    зенђил – богат
    зерде -врста посластице, пудинг од пиринча са додатком шафрана, жуте боје
    зерделија – врста шљиве жуте боје
    зећир прстен – прстен са драгим каменом
    зијамет – велико имање
    зијан – штета, квар
    зијанити – изгубити
    зијафет – гозба
    зифт – врста смоле
    зор – сила, снага
    зорли – силан
    зубун – врста одеће, капута, често богато украшена везом
    зуђурт – без новца
    зулуф – зализак
    зулум – насиље
    зулумћар – насилник
    зумба – бушилица
    зумбул – врста цвећа

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово И, и

    Бy
    Драгана Амарилис

    ибрет – поука, чудо
    ибрик – суд за воду од бакра
    ибришим – врста свиленог конца
    изун – дозвола
    илиџа – бања
    ибрете – украсне игле
    инат
    индат – помоћ
    инћар – порицање
    инџил – јеванђеље
    искусурити – исплатити
    ислам – вера
    истекар – поново
    истифан– невестински венац
    ихтијар – старац
    ичага – дворски службеник
    ишарет – знак
    ишћил – слутња

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Ј, ј

    Бy
    Драгана Амарилис

    јабана – странац
    јагла – врста јела, цицвара
    јаглак – врста мараме
    јагма – грабљење, пљачка
    јагмити – грабити
    јагрз, јагаз – врста коња
    јазија – писмо
    јазиџија – писар
    јазук – штета
    јаија – пешак
    јака – крагна
    јалах, јала – о боже
    јалија – пуст простор
    јалман – део пушке
    јанија – врста јела, паприкаша
    јанкеса – врста торбе
    јањичар – род војске
    јапија – дрвена грађа
    јапунџе – кишна кабаница
    јарак
    јаран – пријатељ
    јарачење – припремање коња
    јаруга – рупа, бразготина
    јасакчија – стража
    јастук
    јатаган – врста дугог, кривог ножа
    јатак – постеља, онај који скрива преступнике
    јауклија – девојка, вереница
    једек – поводац од улара
    јелек – прслук
    јеменија – повезача
    јеменлије – врста обуће
    јемин – заклетва
    јенђа – деверуша
    јерибасма – врста крушке
    јеџек – храна, јело
    јогун, јогунаст – својеглав
    јок – не, није
    јоктур – нема
    јолдаш – друг
    јолтава – врста посуђа
    јорган
    јорганлук – врста платна
    јоргован
    јордам – охолост
    јумак – клупче
    јуриш – напад
    јуфка – тесто за питу

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово К, к

    Бy
    Драгана Амарилис

    кабадахија – насилник
    кабила – племе, род
    кабаст – крупан, велик
    кахва, кафа, кава
    каваз – стражар
    кавал – свирала
    кафана
    кавга – свађа
    кавез – крлетка
    кавжити се – свађати се
    када, кадуна – госпођа
    кадар – способан
    кадифа – врста тканине
    кадифица – врста цвета жуте, наранџасте боје
    кадија – шеријатски судуја
    казан – бакрени котао
    казанџија – врста заната
    казук – колац
    каик – чамац
    каил – вољан
    каиш – кожни опасач
    каишлије – врста опанка
    кајарити – поткивати коња
    кајгана – јаја припремљена тако што су умешана пре пржења
    кајмак
    кајсија
    калај – коситар
    калем – оловка, цевчица за конац
    калемити – навртати воће
    калауз – путовођа, водич
    калаш – расипник, варалица
    калаштура – жена која не пази на своје понашање
    калдрма
    калпак – врста капе
    калуп – облик, образац
    калфа – помоћник мајстора
    калчине – доколенице
    камара – гомила
    камџија – бич
    канап, канапа – узица
    кантар – вага
    канџа – нокат код птица, гвоздена кука, чакља
    капак – поклопац
    капија – врата
    кара – црн
    Карабогданска – Молдавија
    Каравлах – човек из Влашке (јужна Румунија)
    караманка – врста крушке
    каранфил
    караула – стражарница
    караван
    карли, кахарли – жалостан
    касаба – варошица
    касапин – месар
    касапити – ножем сећи месо
    катил – крвник
    катран – грађевински материјал
    каурин – неверник
    каурити – покрштавати
    каурма, каваурма – врста јела од меса
    кафазли – шарен
    кафана
    кафеџија
    кафтан – врста одеће
    качамак – врста јела
    кашика – жлица
    кеса – врећа
    кесер – врста алатке
    кесеџија – који сече кесе
    кесим – најам
    кесимача – овца
    кестен
    кидисати
    кијамет – судњи дан
    кирајџија – закупац стана
    кирија – закупнина
    кичма – леђа
    кна – црвена боја за косу
    кова, кофа
    кованлук – пчелињак
    коврџаст – кудрав, куштрав, локнаст
    колан – врста појаса
    коморџија – коњоводац
    комшија – сусед
    комшилук
    кона – сусетка
    конакџија – онај који преспава
    конак – преноћиште
    копиле – ванбрачно дете
    копча – метална кукица
    копчати – везати, спајати дугмад
    корбач – кожни бич
    крба – суд за воду
    креч
    крклама – врста вуне
    крсмет, кисмет – судбина, удес
    крџалије – одметници
    кубе – свод, купола
    кубура – мала пушка
    кубурити – патити се
    кујунџија – врста занатлије
    кула – утврђење у тврђави
    кулатаст, кулаш – коњ сивкасте боје, пепела
    кулук – тежак посао без награде
    кумбара – врста оружја
    кумрија – гугутка
    кундак – део пушке
    курбан – говече које се коље на Бајрам
    кујрук – реп
    куртала, куртара – спас
    курталисати се – спасити се
    кусур – новац који се враћа приликом куповине
    кутија – врста посуде

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Л, л

    Бy
    Драгана Амарилис

    лагум – мина
    лагумџија – минер
    лакрдија – реч, говор
    лал – ружичаст
    лала – цвет, тулипан
    лаф – разговор
    лелек, лејлек – рода
    лем, лехем – калај
    лемити, лехмити – лепити
    ленгер – сидро
    лепеза – махалица
    леш, лешина – мртво људско или животињско тело
    лиман – залив
    лимун
    локум –слаткиш
    лула – прибор за пушење

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово М, м

    Бy
    Драгана Амарилис

    мафиш – врста колача
    магаза – остава
    магазал– пушкарница
    мазија – челик
    маја – квасац
    мајдан – рудник
    мајмун
    маказе
    мангуп– враголан
    мамуза
    мамуран – бунован
    мамурлук – буновност
    мана, махана – недостатак
    мандал – запор
    мани – завидан, противан
    марама
    маскара – шала
    махала – део насеља
    махнит – будаласт
    мезе – закуска
    мезетити – јести уз пиће
    мејдан, мегдан – поље, трг
    мектер – музикант
    мелез – мешанац
    мелем – врста лека
    мемла – врста влаге
    менгеле – врста алатке
    мердевине – стубе
    мермер
    мерџан – корал
    механа – крчма
    механџија – крчмар
    мизрак – врста копља
    минђуше – наушнице
    милет – народ
    мираз – наследство
    миражџија – наследник
    мисир – Египат
    мисирача – врста тикве, бундева
    мисирка – морка, бисерка
    мистрија – зидарска алатка
    мор – љубичаст
    мујезин – верски службеник
    мукте, муфте – бадава, бесплатно
    мула – учен човек
    мунара, минара, минарет – торањ на џамији
    мурдер – нечист
    мурћеф, мурћеп – мастило
    муртат – издајица
    муселим – чиновничко звање
    муслиман – припадник ислама
    мутапџија – врста заната, прерада коже
    мутап – покров
    муфтаџија – који живи на туђ рачун
    муфтија – свештеник
    муханет – туга, бол
    мушема – врста платна
    мушмула – врста воћа
    муштерија – купац
    муштулукџија – који јавља добру вест
    муштулук – награда

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Н, н

    Бy
    Драгана Амарилис

    набасати – нагазити, наићи
    налуне, нануле – врста папуча
    намаз – молитва код муслимана
    наранџа
    натенане – полако
    нафака – храна
    нахерити – накривити
    нахија – жупа, област
    наџак-баба – жена која воли да се свађа
    неимар – градитељ
    нишадор – амонијум хлорид
    нишан – циљ, мета
    нур -светло

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово О, о

    Бy
    Драгана Амарилис

    обашка – посебно
    обенђијати – опчинити
    оварисати – погодити
    ограисати – настрадати
    одаја – соба
    одаџија – собар
    ока – мера за тежину
    оклагија
    олук
    ортак – сарадник
    ортаклук – сарадња
    ортачити се – удруживати се
    осакатити – озледити
    осамарити – поставити самар
    оћелавити – изгубити косу
    оћоравити – ослепети
    оџак – димњак
    оџаклија – посебна соба
    оџачар – димничар

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово П, п

    Бy
    Драгана Амарилис

    пазар – пијаца
    пазаривати, пазарити – трговати
    палавра – причалица, подвала
    паламар – уже
    памук
    памуклија – део одеће, врста прслука
    панта, пајанта – веза, спона, греда, жаока
    папуча
    папуџија – занатлија који прави папуче
    пара – новац
    парче – комад
    пастрма – суво месо
    патлиџан – поврће
    пафте, павте – копче
    пачариз – штета, штеточина
    пачавра – крпетина
    паче, пача – пихтије
    паша – турски достојанственик
    пашалија – службеник код паше
    пашалук – област под управом паше
    пашеног – женине сестре муж
    пашмага – врста ципеле или папуче
    пекмез
    пексијан – прљав, нечист
    пеливан – уметник, акробата на жици
    пембе, пенбе – ружичаст
    пенџета – потплата за ципеле
    пенђевиш – врста јела од изнутрице
    пенџер – прозор
    перваз – ограда
    перде – завеса
    пердашити – глачати
    перчин – кика, коса
    песин – прљав
    пеш – горњи део одеће
    пешкеш – поклон
    пешкир – убрус
    пилав – јело са пиринчем, светковина
    пиљар – продавац поврћа
    пиринч, пиринач
    пирјан – јело од џигерице са пиринчом
    пирјанити – кувати
    пирлитање – гиздање
    пита
    пихтије, пиктије
    пишман – покајати се
    пишманити се – кајати се
    пишманлук – кајање
    побашка – посебно
    покладрмисати – поплочати, поставити калдрму
    покаурити се – покрстити се
    похапсити – позатварати
    похарчити – потрошити
    пресапити – премерити
    пула – дугме
    пушт – нитков

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Р, р

    Бy
    Драгана Амарилис

    рабаџија – колар, кочијаш
    резакије – врста грожђа
    разгалити, разгаљивати се – обезбрижити се
    раја – турски поданици неисламске вере
    ракам – бројка, рачун
    ракија – врста алкохолног пића
    раки-сапун – врста мирисавог сапуна
    ракиџија – пијаница
    рамазан – муслимански пост
    раскалашен – разуздан
    раскалашити се – разуздати се
    раф – врста оставе
    реза – запор
    резил – понижен, срамотан
    рз – поштење, образ
    рсузин, хрсуз –лопов
    руфет – занат
    Румелија – европски део Турске
    русвај – лом, чудо
    руфетлија – занатлија
    ршум – љутња, вика на некога

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово С, с

    Бy
    Драгана Амарилис

    сабах – зора
    сабахиле, сабајле – зором
    саватлеисати – гравирати
    саганлија – врста пасуља
    саде – прави, чист
    сахибија – господар
    сакагија – врста коњске болести
    сакат – богаљ
    сакатити – богаљити
    саксија – лончић за цвеће
    саламура – врста раствора сосли у води за конзервирање меса
    салеп – врста пића
    самар – део товарне опреме, дрвено теретно седло
    самарџија – зантлија који израђује самаре
    самсов – велико псето
    самун, сомун – врста хлеба
    самур – врста крзна
    сандал – врста свилене тканине
    сандалија – столица
    сандук – дрвени ковчег
    сантрач – бунарска ограда
    санџак – административна јединица
    сапун
    сарај – двор
    сарахор – врста стражара
    сарач – занатлија који прави предмете од коже
    сарма
    сарук – завој око капе, чалма
    сахат, сат – часовник
    сатара – месарска секира
    сахибија – власник
    сач – метални поклопац за огњиште
    сачма – ситна оловна зрнца
    севап – добро дело
    севдалија, севдахлија – заљубљеник
    севдисање – миловање
    седеф – љуштура бисерне шкољке
    седефли – украшен седефом
    сеиз – коњушар
    сеир, сејир – гледање, разгледање
    сеирити – гледати, разгледати
    сејмен – род турске војске
    селам – поздрав
    селам алејк – поздрављам те
    селвија – чемпрес
    сепија – вода за штављење коже
    срхат – крајина
    серхатлија – крајишник
    сербез – слободно
    сердар – старешина
    сердарија – административно подручје сердара
    сермија – имовина
    серџада – врста ћилима
    сефте – први дневни Пазар
    сефтеџија – први купац
    сијасет – мноштво
    сике, синле – шамар
    симит – врста хлеба
    симичија – врста пекара
    симсија – лула сребром окована
    синија – ниски сто, софра
    синџилит – судска потврда
    синџир – ланац
    сириџик – белило за мазање лица
    сирће
    сичан – миш, мишомор
    сјаранити – спријатељити се
    скела – пристаниште, сплав
    скелеџија – сплавар
    скерлет – врста тканине, црвена боја, болест шареница
    сој – род, племе
    сокак – улица
    солуф, зулуф – увојак
    сомун – округао хлеб
    софа – трем, уздигнут простор пред џамијом, наткривено место у башти
    софра – трпеза
    спахија – поседник
    спахилук – посед спахије
    срклет – тегоба
    срма – сребро
    срча – стакло
    срчали – стаклен
    субаша – надзорник
    султан –цар
    султанија – принцеза
    сулундар –димњак
    сунет – обрезивање мушке деце
    сунђер
    сургун – прогонство
    сутлијаш – слатко јело јело од млека и пиринча
    суџук – врста кобасице

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Т, т

    Бy
    Драгана Амарилис

    табак – слој, ред, арак
    табакхана – ко\арска радионица
    табан – доња страна стопала
    табанџе – мала пушка
    табор – батаљон војске
    тава – тигањ
    таван – поткровље
    тазе – свеж, нов
    таин – оброк, следовање
    такум – прибор, опрема
    таламбас – музички инструмент
    талас
    талих, талија – срећа
    таман – управо
    тамбура – музички инструмент
    тандара – роштиљ, прчварница
    тандара – мандара – збрда здола
    тане – топовско зрно
    тапија – јавна исправа о власништву
    тараба – дрвена ограда
    тарана – издробљено тесто на мрвице као додатак супи, чорби
    тас – врста посуде
    Таслиџа – Пљевља
    татар, татарин – поштар коњаник у турској војсци
    тевабија – присталица
    тезга – трговачки сто
    тезгере – носила
    теке – само, истом
    текне – корито
    телал – гласник
    телалити – објављивати
    тенхан, тенханлук – самоћа
    тенеф – конпопац, уже
    тенџера – врста посуде за кување
    тепа – брежуљак, узвисина
    тепсија – врста посуде
    терак – узорак
    Теразије – део Београда где се у турско време резвоар одакле се вода разводила у разним правцима. Резервоар за воду се на турском каже терезија или теразије; тур – терази: перс. – теразу
    терзије, теразије – ручна вага
    тереџа – калуп
    терзија – кројач
    терзилук – кројачки занат
    терли, терли диба – врста свиле
    терлуке – женске папуче
    тескера – писмо
    тесте – свежањ од 10 комада
    тестера
    тестир, тестијар – дозвола
    тетик – лук, перо
    теферич – излет, провод
    тефтердар – благајник
    тефтер – бележница
    тефтерити – записивати
    тефтиш – преглед, инспекција
    тигањ
    тимар – неговање коња
    тимарити – чистити коње
    тифтик – поцепан
    тоба – покајање, зарицање
    тобџија –артиљерац
    тобџилук – род војске
    тозлуци, тозлуке – доколенице
    тојага, тољага – батине
    токе – метални украси
    токмак – маљ, глупак
    томрук – клада
    топ – врста оружја
    топал – сакат, хром
    топаласт – хром
    топуз – врста оружја
    топук – потпетица
    Топчидер – топцу дереси, топџијска долина
    торба – мања врећа за личне ствари, носи се на рамену
    торлак – хвалиша, разметљивац
    туг – знак пашиног достојанства
    Тузла – место, солана, место где се вади со
    тулипан – лала
    тулум – мешина; празноглавац, растројен човек
    тумбак – златна легура бакра
    тумбас – врста чамца
    Туна – турско име Дунава
    тур – доњи део одеће
    турковање – живот по прописима ислама
    турпија – столарска и браварска алатка
    турпијати – стругати
    туршија – укисељено воће и поврће
    туткал – врста лепка
    туткун – глупак, незналица
    тутун-кеса – прибор за ношење дувана
    тутунџија – дуванџија
    туфек – пушка
    туфекџија, туфегџија – пушкар
    туцак – заробљеник, просјак
    туч – бронза

    Одговори
  • vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Ћ, ћ
    Бy
    Драгана Амарилис

    Ћаба – храм у Меки
    ћаге – папир
    ћар – добитак
    ћарење – зарађивање, трговање
    ћарџија – трговац
    ћаса – дубља посуда за чорбу, млеко
    ћата – писар
    ћебе – вунени прекривач
    ћебеџија – зантлија који прави прекриваче
    ћевап
    ћеиф, ћеф – уживање, добро расположење
    ћела – део главе без косе
    ћелав – врста обољења, цалвитиес, алопециа: стање без косе
    ћелепир – пљачка
    ћилибар – јантар
    ћемане – виолина
    ћемер – појас; свод
    ћенар – руб, ивица, крајина
    ћепенак – крило, део дућана
    ћерамида – врста црепа
    ћерпич – врста цигле
    ћескин – оштар, љут
    ћетен – лан
    ћеф, ћеиф – уживање
    ћевшити – водити истрагу
    ћибрит, шибрит – шибица
    ћила – торба за барут
    ћилим – врста вуненог покривача
    ћилит – катанац
    ћимлија – врста игле
    ћириш – скроб, штирак
    ћитаб, китаб – књига
    ћифта – трговчић
    ћор, ћорав – слеп
    ћорлаисати – ићи насумице
    ћоро– без једног ока
    ћорпазар – продаја на слепо
    ћоса – мушкарац без браде и бркова
    ћотек – батина
    ћошак – угао
    ћошак – чардак, вила
    ћошели – угласт
    ћулумак – мали топаз
    ћума –чуперак, хрпица
    ћумез – кокошињац
    ћумур – угаљ
    ћуприја – мост
    ћурак – кожух
    ћурчија – занатлија, крзнар, кожар
    ћускија – гвоздена полуга; сасвим пијан човек који не може да стоји усправно
    ћутук – пањ, клада
    ћуфте – окрогло обликовани комадићи меса

    Одговори
  • jkhgfyuk

    Vecinu ovih rijeci mozete naci u Vukovim pjesmama, tako da je od velike koristi

    Одговори
  • Милан

    Зар реч литургија и лавра нису грчког порекла?

    Одговори
  • Мишко уе

    Алат=инструменти
    Киша=дажд, дожд

    Одговори
  • Rаda Tanaskovic

    Овде има много речи које су латинског, грчког или неког другог порекла а сврстане су у турцизме, рецимо: кашика, све речи изведене од аграр…. Посебна срамота је што су и српске речи стављене у турцизме, рецимо шестоперац. Како шестоперац можеможе бити турцизам ако се за шест на турском каже алти а за перо туи? Много је неозбиљно на овај начин бавити се језиком. Много старосрпских да не кажем старословенских речи је такође уписано у турцизме.
    Мој предлог: наши ленгвивсти би требало да знају бар још један словенски језик пре него што се упусте у тему присуства страних речи у српском језику, чисто да се не би срамотили. И обавезно да познају грчки и латински, из истих разлога.

    Одговори
  • IceLancer

    Upravo sam cuo turcina iz 1918-te (film) govori na srpskom „sledeci“ obracajuci se sledecem da pridje..
    Bas me zanima poreklo ima li ikakve veze ili se samo neko igrao recima?
    Film Water Diviner
    oko 24minuta u filmu taman kada Russel Crow sidje sa broda i pridje „carini“

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top