Турцизми у српском језику

11. октобра 2013.

коментара: 46

 

А

Астал – сто

абер – глас који испуштају животиње или људи, вест

Аваз – глас

Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги

адет – обичај, навика

аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)

азна – види хазна

акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.

алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.

алај-барјак – застава једног алаја

аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке

аманет – завештање, завет, светиња

антерија – врста горње хаљине

ар – в.axap

арамбаша – в.харамбаша

аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи

аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар

аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук

аргатовати – кулучити, принудно радити без плате

аршин – стара мера за дужину

атлија – коњаник

аферим – узвик за одобравање: честитам, браво

ахар – коњушница

аџамјија – наивно, неискусно момче

ашлук – свакодневни трошак

ашчија – кувар, економ

авлија

Ајвар

 

Б

Бабо – отац

бабајко – хипокористик од бабо

бакрачлија – стремен, узенгија

бакшиш – напојница, поклон

балчак – држак од сабље, мача и сл.

баљемез – Ton великог калибра

баша – поглавар, старешина

башка – посебно, одвојено, засебно

бедевија – кобила добре пасмине

безистен – наткривени трг, чаршија; дућан

белило – место гдје се бели, пере платно

белћим – можда, ваљда, вероватно

бенђелук – опојна трава или напитак; мађије

берибет – благослов; срећа, напредак

бешкот – добро печен хлеб, двопек

биљега – обележје; мета

бињекташ – камен са кога се узјакује

бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе

бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар

брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши

бугар-кабаnица – чобанска кабаница

букагије – окови за ноге, негве

буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група

бусија – заседа, заклон

бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа

буђелар

баксуз

бурек

 

B

Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит

везир – министар, управник вилајета

вересија – продаја или куповина на почек, на кредит

веђил – заступник, повереник

вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво

вакат – време

 

Г

Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.

гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље

градина – врт, башта

грозан – који обилује горжђем, гроздан

 

Д

Далбулана – турска војна музика,

деветак – деветогодишња домаћа животиња

дели – храбар, неустрашив

делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини

деније – ноћна литургија, бденије

дервиш – члан неког исламског верског реда

дерт -јад, бол, чежња

дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат

диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање

дивит – мастионица; прибор за писање

дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин

диздар – заповједник тврђаве

дилбер – драги, драган; леп, красан, мио

диљка – врста старинске дуге пушке

димишћија – врста сабље из дамаска

дирек – дрвени стуб

дишер – напоље! ван!

долама – врста горњег капута у народној ношњи

дорат – коњ црвеносмеђе длаке

дохакати – доћи коме главе, савладати – некога

дувар-зид

душманин – непријатељ, противник

дунђер – градитељ

 

Ђ

Ђаконија – бирано јело, посластица

ђем – део узде

ђемија – лађа

ђердан – огрлица

ђечерма -јелек, прслук

ђувегија, ђувеглија – младожења; муж

ђугум – бакрени суд за воду

ђумишли – од сребра, сребрн

ђорда – врста сабље

ђутуре

 

Е

Елчибаша – главни изласланик

ефендија – господин; господар

ећим – в.хећим

ексер

 

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

 

3

Зазор – стид, срамота

замандалити – затворити мандалом (полугом)

засобице – узастопце

затомити – уништити; сакрити

зачамати – дуго остати негде, задржати се

звекир – метални колут на вратима којим се куца

земан – време, рок

зијамет – беговски посјед

зламеније – знамење, знак; предсказање

зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија

зулумћар – насилник, тиранин

заман

 

И

Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца

измет – служба, дворење, услуга

измећарка – слушкиња, служавка

изубаха – изненада, неочекивано

интов – кола, кочије

инцијел, инцил – евета књига

 

Ј

Јабана – туђина, туђа земља

јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица

јаглук – марамица, рубац

јагма – грабеж

јазија – писани текст; писмо

јазиција – писар

јалакнути – узвикнути “Алах”, помениту бога при јуришу, халакнути

јако – истом, тек

јали – или

јалија – обала (реке или мора)

јанкеса – торба која се носи са стране, о боку

јапунце – огртач, кабаница; покровац

јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана

јатаган – дуги криви нож, ханџар

јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука

јеглен – разговор; говор, беседа

јегленисати – разговарати

једек – парадни коњ

једнак – одмах, смјеста

језан – муслиманска молитва

јеменија – марама, шамија

јолдаш – друг, пријатељ

јутрење – јутарња служба у цркви

 

K

Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа

кавга – свађа; бој

кавгаџија – свађалица; убојица

кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар

кадифа, кадива – фина тканина, сомот

кадуна, када – госпођа; угледна жена

кадунџика – деминутив од кадуна

каил – вољан, рад

калдрма – пут или двориште поплочани каменом

калиак – капа од крзна или само опточена крзном

кардаш – друг, пријатељ

катана – припаднк коњице, коњаник

каук – врста муслиманске капе

каур, каурин – неверник

кашкета – врста капе

комшија – сусед

кашика

катанац

касаба

 

Л

Лав – посед, спахилук

лавра – велики манастир

лагум – мина; прокоп,

лала – султанов дворјан

ласно – лако

левер – плаћени војник

леђен – посуда за умивање

летурђија – црквена служба

литар – огрлица на врату

лобуд – буздован

лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

 

М

Магаза – магазин; дућан

малвасија – врста вина

мановеки – непознат језик

маха – врста зобнице

мегдан – бој, битка; место окршаја

међер – збиља, заиста, стварно

мезил – курир који на коњу преноси пошту

мезилеки – који се односи на мезил

мејдан – в.мегдан

мејданџија – онај који се бори на мегдану

меневиш – љубичаст, модрољубичаст

меште – уместо, место

мешћема – суд, судница

мљезимица – мезимица; најмлађа кћи

мрамор – камен

мраморјe – стење

мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише

мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине

мунара – високи торањ џамије, минарет

муштулук – радосна вест; награда за јављену вест

мезе

 

H

Набрекивати – викати “бре”, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

 

О

Обезнанити (cе) – онесвестити(се)

облучје – предњи део седла, јабука

оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез

обрштер – пуковник

ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи (се)- одметнути (сe)

опаднути – оклеветати

оптећи – опколити

ордија – војска; хорда

орјатка – проста жена; простакуша;

ортак – друг

отока – рукавац, залив

оцак – кућа, дом; угледна породица

 

П

Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској

пашалук – област којом управља паша; звање паше

пенџер – прозор

пешкеш – дар, поклон

пињал – врста ножа, кама, бодеж

пирлитан – накићен, навезен

подушје – црквена служба за покој душе умрлог

појагмити – разграбити

потекар – поново, изнова

потрошак – трошење; употреб

похарати – опљачкати; опустошити

похарчити – потрошити; унинтити

првобратучед – брат од стрица

придрнути(се) – помамити(се)

прохесапити – прорачунати, промислити

прстеновати – дати прстен, заручити, верити

пуљат – шарен, пегаст коњ

пусник – ђаволски човјек, проклетник

путаљ – путаст, путоног коњ

пуце -дугме

подрум

 

Р

Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима

Ражденути – растерати, разагнати

раздертити (се) – растужити(се)

разма – осим, изузев

раскарати (се) – забринути (се)

раф – полица

р’ат – украшена коњска опрема

рахат – задовољан, спокојан

рудина – пашњак, утрина

руменџе – бакрени суд за воду

руса – црвенкаста, стални епиет за главу

рушпа – млетачки дукат

 

C

Сајалија – врста чохе

сакагија – заразна болест у коња, слинавка

саклет – налог, заповест

сактисати – скршити, сломит

самур – куна; кожа од те куне

самуркалпак – капа од самур

сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци

сару – в. чалма

сеиз – слуга, коњушар

сеир – наслађивање у гледању лепог, радост

селам – турски поздрав

сератлија – граничар, крајишник

сербез – слободно, без етраха

серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају

силембет – каиш преко прса

синија – округла трпеза, софра

синџилат – потврда

синџилатити – потврдити

синџир – ланац; оков

скерлет – тканина црвене боје

собет – договор, скуп; посело

совра, софра – низак сто, трпеза

ермајли – сребрн, украшеен сребром

ерчали – стаклен

стамболија – израђена у Стамболу, стамболска

староставан, старославан – од давнине, стародреван

столак – столица; престо

струка – огртач

субаша – помоћник или заменик банше, поглавара

 

Т

Табор – логор; одред војске

таинција – економ, интендант

татар, татарин – коњаник писмоноша

татаранка – врста стријеле

таманити – уништавати

тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници

тева – хоће, ваља да

тевенели – напразно, бесциљно

телал – јавни објављивач, огласивач, добошар

тенеф – конопац, уже

терзија – кројач

тестир – одобрење, допуштење

теферич – провод у природи

тефтер – рачунска књига; списак

тефтиш – преглед, инспекција; истрага

тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро

токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима

толковати – тумачити

туфекџија – пушкар

тулумина – мех, меешина

тумбак – туч, бронза

тараба

 

Ћ

Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе

ћар – зарада

ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,

ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање

ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас

ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља

ћесар – цар

ћурак – огртач постављен крзном, кожух

ћуфте

ћевап

ћошак

 

У

Убав – леп, диван

увјеџбати – проценити

улева – војничка плата

ункаш – предњи уздигнути део седла

уострит (се) – наоштрити се, наљутити се

урокљив – који је уречен, који је зле коби

утва – дивља патка

утувити – запамтити

ухитити – ухватити

учкур – узица којом се везују гаће, свитњак

угурсуз

 

Ф

Ферман – султанов указ, наредба, заповест

френђија – кула сазидана на француски начин

 

Х

Хабер – вест, глас

хазна – благајна, ризница

хазур – спреман, готов

ханин – издајица, одметник, неверник

хајван – животиња, стока

хак – право, правда; заслуга

халалити – опростити; благословити; поклонити

хан – гостионица

ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож

харамбаша – вођа хајдука

харамија – разбојник, зликовац

харач – трошак, издатак

харчити – трошити

хатар – наклоност, љубав, воља

хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник

хесап – рачун

хећим – лекар

харач

 

Ч

Чаир – ливада

чалма – планто омотано око феса или које друге капе

чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац

чатити – читати молитву

чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима

чекркчеленка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру

ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење

чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац

чултан – коњски покривач, покровац

чорба

чакшире

чарапа

чибук

 

Џ

Џас – страх, страва

џабе – бесплатно

џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица

џебана – муниција

џевап – договор; разлог

џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље

џилитати – бацати копље

џезва

 

Ш

Шејтан – ђаво

Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака

шер, шехер – велики град, варош

шестопер, шестоперац – буздован са шест пера

шићар – плијен, корист, добит

шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш

шуркулија – шaпа

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Претходни чланак:

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово С, с

    Бy
    Драгана Амарилис

    сабах – зора
    сабахиле, сабајле – зором
    саватлеисати – гравирати
    саганлија – врста пасуља
    саде – прави, чист
    сахибија – господар
    сакагија – врста коњске болести
    сакат – богаљ
    сакатити – богаљити
    саксија – лончић за цвеће
    саламура – врста раствора сосли у води за конзервирање меса
    салеп – врста пића
    самар – део товарне опреме, дрвено теретно седло
    самарџија – зантлија који израђује самаре
    самсов – велико псето
    самун, сомун – врста хлеба
    самур – врста крзна
    сандал – врста свилене тканине
    сандалија – столица
    сандук – дрвени ковчег
    сантрач – бунарска ограда
    санџак – административна јединица
    сапун
    сарај – двор
    сарахор – врста стражара
    сарач – занатлија који прави предмете од коже
    сарма
    сарук – завој око капе, чалма
    сахат, сат – часовник
    сатара – месарска секира
    сахибија – власник
    сач – метални поклопац за огњиште
    сачма – ситна оловна зрнца
    севап – добро дело
    севдалија, севдахлија – заљубљеник
    севдисање – миловање
    седеф – љуштура бисерне шкољке
    седефли – украшен седефом
    сеиз – коњушар
    сеир, сејир – гледање, разгледање
    сеирити – гледати, разгледати
    сејмен – род турске војске
    селам – поздрав
    селам алејк – поздрављам те
    селвија – чемпрес
    сепија – вода за штављење коже
    срхат – крајина
    серхатлија – крајишник
    сербез – слободно
    сердар – старешина
    сердарија – административно подручје сердара
    сермија – имовина
    серџада – врста ћилима
    сефте – први дневни Пазар
    сефтеџија – први купац
    сијасет – мноштво
    сике, синле – шамар
    симит – врста хлеба
    симичија – врста пекара
    симсија – лула сребром окована
    синија – ниски сто, софра
    синџилит – судска потврда
    синџир – ланац
    сириџик – белило за мазање лица
    сирће
    сичан – миш, мишомор
    сјаранити – спријатељити се
    скела – пристаниште, сплав
    скелеџија – сплавар
    скерлет – врста тканине, црвена боја, болест шареница
    сој – род, племе
    сокак – улица
    солуф, зулуф – увојак
    сомун – округао хлеб
    софа – трем, уздигнут простор пред џамијом, наткривено место у башти
    софра – трпеза
    спахија – поседник
    спахилук – посед спахије
    срклет – тегоба
    срма – сребро
    срча – стакло
    срчали – стаклен
    субаша – надзорник
    султан –цар
    султанија – принцеза
    сулундар –димњак
    сунет – обрезивање мушке деце
    сунђер
    сургун – прогонство
    сутлијаш – слатко јело јело од млека и пиринча
    суџук – врста кобасице

  2. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Т, т

    Бy
    Драгана Амарилис

    табак – слој, ред, арак
    табакхана – ко\арска радионица
    табан – доња страна стопала
    табанџе – мала пушка
    табор – батаљон војске
    тава – тигањ
    таван – поткровље
    тазе – свеж, нов
    таин – оброк, следовање
    такум – прибор, опрема
    таламбас – музички инструмент
    талас
    талих, талија – срећа
    таман – управо
    тамбура – музички инструмент
    тандара – роштиљ, прчварница
    тандара – мандара – збрда здола
    тане – топовско зрно
    тапија – јавна исправа о власништву
    тараба – дрвена ограда
    тарана – издробљено тесто на мрвице као додатак супи, чорби
    тас – врста посуде
    Таслиџа – Пљевља
    татар, татарин – поштар коњаник у турској војсци
    тевабија – присталица
    тезга – трговачки сто
    тезгере – носила
    теке – само, истом
    текне – корито
    телал – гласник
    телалити – објављивати
    тенхан, тенханлук – самоћа
    тенеф – конпопац, уже
    тенџера – врста посуде за кување
    тепа – брежуљак, узвисина
    тепсија – врста посуде
    терак – узорак
    Теразије – део Београда где се у турско време резвоар одакле се вода разводила у разним правцима. Резервоар за воду се на турском каже терезија или теразије; тур – терази: перс. – теразу
    терзије, теразије – ручна вага
    тереџа – калуп
    терзија – кројач
    терзилук – кројачки занат
    терли, терли диба – врста свиле
    терлуке – женске папуче
    тескера – писмо
    тесте – свежањ од 10 комада
    тестера
    тестир, тестијар – дозвола
    тетик – лук, перо
    теферич – излет, провод
    тефтердар – благајник
    тефтер – бележница
    тефтерити – записивати
    тефтиш – преглед, инспекција
    тигањ
    тимар – неговање коња
    тимарити – чистити коње
    тифтик – поцепан
    тоба – покајање, зарицање
    тобџија –артиљерац
    тобџилук – род војске
    тозлуци, тозлуке – доколенице
    тојага, тољага – батине
    токе – метални украси
    токмак – маљ, глупак
    томрук – клада
    топ – врста оружја
    топал – сакат, хром
    топаласт – хром
    топуз – врста оружја
    топук – потпетица
    Топчидер – топцу дереси, топџијска долина
    торба – мања врећа за личне ствари, носи се на рамену
    торлак – хвалиша, разметљивац
    туг – знак пашиног достојанства
    Тузла – место, солана, место где се вади со
    тулипан – лала
    тулум – мешина; празноглавац, растројен човек
    тумбак – златна легура бакра
    тумбас – врста чамца
    Туна – турско име Дунава
    тур – доњи део одеће
    турковање – живот по прописима ислама
    турпија – столарска и браварска алатка
    турпијати – стругати
    туршија – укисељено воће и поврће
    туткал – врста лепка
    туткун – глупак, незналица
    тутун-кеса – прибор за ношење дувана
    тутунџија – дуванџија
    туфек – пушка
    туфекџија, туфегџија – пушкар
    туцак – заробљеник, просјак
    туч – бронза

  3. vojislav ananić

    Турцизми у српском језику – слово Ћ, ћ
    Бy
    Драгана Амарилис

    Ћаба – храм у Меки
    ћаге – папир
    ћар – добитак
    ћарење – зарађивање, трговање
    ћарџија – трговац
    ћаса – дубља посуда за чорбу, млеко
    ћата – писар
    ћебе – вунени прекривач
    ћебеџија – зантлија који прави прекриваче
    ћевап
    ћеиф, ћеф – уживање, добро расположење
    ћела – део главе без косе
    ћелав – врста обољења, цалвитиес, алопециа: стање без косе
    ћелепир – пљачка
    ћилибар – јантар
    ћемане – виолина
    ћемер – појас; свод
    ћенар – руб, ивица, крајина
    ћепенак – крило, део дућана
    ћерамида – врста црепа
    ћерпич – врста цигле
    ћескин – оштар, љут
    ћетен – лан
    ћеф, ћеиф – уживање
    ћевшити – водити истрагу
    ћибрит, шибрит – шибица
    ћила – торба за барут
    ћилим – врста вуненог покривача
    ћилит – катанац
    ћимлија – врста игле
    ћириш – скроб, штирак
    ћитаб, китаб – књига
    ћифта – трговчић
    ћор, ћорав – слеп
    ћорлаисати – ићи насумице
    ћоро– без једног ока
    ћорпазар – продаја на слепо
    ћоса – мушкарац без браде и бркова
    ћотек – батина
    ћошак – угао
    ћошак – чардак, вила
    ћошели – угласт
    ћулумак – мали топаз
    ћума –чуперак, хрпица
    ћумез – кокошињац
    ћумур – угаљ
    ћуприја – мост
    ћурак – кожух
    ћурчија – занатлија, крзнар, кожар
    ћускија – гвоздена полуга; сасвим пијан човек који не може да стоји усправно
    ћутук – пањ, клада
    ћуфте – окрогло обликовани комадићи меса

  4. jkhgfyuk

    Vecinu ovih rijeci mozete naci u Vukovim pjesmama, tako da je od velike koristi

  5. Милан

    Зар реч литургија и лавра нису грчког порекла?

  6. Мишко уе

    Алат=инструменти
    Киша=дажд, дожд

  7. Rаda Tanaskovic

    Овде има много речи које су латинског, грчког или неког другог порекла а сврстане су у турцизме, рецимо: кашика, све речи изведене од аграр…. Посебна срамота је што су и српске речи стављене у турцизме, рецимо шестоперац. Како шестоперац можеможе бити турцизам ако се за шест на турском каже алти а за перо туи? Много је неозбиљно на овај начин бавити се језиком. Много старосрпских да не кажем старословенских речи је такође уписано у турцизме.
    Мој предлог: наши ленгвивсти би требало да знају бар још један словенски језик пре него што се упусте у тему присуства страних речи у српском језику, чисто да се не би срамотили. И обавезно да познају грчки и латински, из истих разлога.

  8. IceLancer

    Upravo sam cuo turcina iz 1918-te (film) govori na srpskom “sledeci” obracajuci se sledecem da pridje..
    Bas me zanima poreklo ima li ikakve veze ili se samo neko igrao recima?
    Film Water Diviner
    oko 24minuta u filmu taman kada Russel Crow sidje sa broda i pridje “carini”