Порекло презимена, село Трбушница (Лазаревац)

8. октобар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Трбушница, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Трбушница је на развођу Пештана и Оњега, а између села Рудоваца, Крушевице, Брајковца и Бистрице. Границе сеоског атара су до Брајковца Дебело Брдо и Ранков Рт; до Бистрице Брдо Старач, Збеговиште, Вис Главица, брда Петлача и Раковац; до Малих Црљена су коса Чик, места Павловац и Паљевине; према Крушевици су места у потесу Осоје, Липар, Гудура и Дуго Церје до Оњега; одатле граница иде преко Палежа и Просека до Брајковца. Куће су растурене по косама и чине насеље разбјеног типа. Насеље се дели на два краја: Црнишеву који је до Брајковца а други је Радишки Крај.

Воде.

Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава се са извора („бунара“) и са бунара. Извори су Беговац, Златинац и Раковац. Речица Трбушница постаје од потока Масурићевца и Бубање. Остали сеоски потоци су незнатни и лети пресушују.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Ранков Рт, Старач, Збеговиште, Главица, Петлача, Вињаг, Дебели Брег, Пољана, Мале Кошаре, Велике Кошаре, Липар, Разбојиште, Гудуре, Криваја, Просек, Славковице, Церје, Узана, Блата, Осоје, Дојинац, Равни, Сошинац и Павловац. Код Крстате Плоче, на Старачу је каменолом гранита.

Подаци о селу.

Старо село је било на месту Павловцу у Осоју. На Липару је вођена борба између Томе Вучића и Мићића 1842. године. У селу има два гробља; једно је у Бележној Јарузи а друго на Разбојишту, на коме је било старо гробље.

Литија се носи на Спасовдан а заветина се држи на Младенце.

Ово насеље се први пут помиње 1664. године а унето је и у Ебшелвицову карту. По архивским подацима забележено је 1811. године а 1818. године у њему је било 41 кућа. Године 1844. Трбушница је имала 59 кућа са 358 становника. Данас у њој има 34 рода са 211 кућа.

 

Порекло становништва.

Најстарији родови у овом селу доселили су се из Старог Влаха пре Карађорђевог устанка. То су родови:

Бркићи су најстарији у селу, Никољдан.

Суботићи (Јеремићи, Живковићи и Недељковићи) су се доселили после Бркића, Јовањдан.

Радишићи, Аранђеловдан.

Крунићи (Илићи, Матићи и Марковићи) су били један род, па су се разродили, Ђурђевдан.

Стевановићи, Лучиндан.

Живановићи (Васиљевићи), Никољдан.

Лукићи, су славили Савиндан па им се неки гост смрзао на путу и од тада славе Петровдан.

Димиријевићи (Филиповићи, Кандићи, Накићи, Ранковићи, Тодосијевићи, Ђорђевићи и Милановићи), предак од Бркића узео удовицу из Сремчице, у Београдској Посавини, која му је довела сина Димитрија, по коме су се презивали Димитријевићи, Алимпијевдан.

Лукићи други су из Босне, Мратиндан.

Ранђићи (Дишићи, Мирковићи, Пауновићи, Живковићи, Петровићи и Спасојевићи) су се доселили „од Колашина“, Митровдан.

После Карађорђевог устанка доселило се шеснаест родова:

Кондићи су из Бихора, једног одсељеника имају у Барошевцу а једног у Београду, Ђурђиц.

Васићи су из Марковца у Лепеници, Алимпијевдан.

Павловићи, дед се доселио пре стотину година из Барошевца, Никољдан.

Вићентијевићи су дошли из Крушевице, Св. Врачи.

Јанковићи су „од Јавора“, Лазаревдан.

Симићи су дошли из Осата, Лучиндан.

Недељковићи су из Старог Влаха, Ђурђиц.

Благојевићи (Јовановићи) су од Сарића у Дудовици, Аранђеловдан.

Ђорђевићи су се доселили око 1860. године из Орашца у Горњој Јасеници, Ђурђевдан.

Стојановићи су из Доњих Присјана у Власотиначком срезу, Митровдан.

Борисављевићи су се доселили после ратова 1878. године из Заграђе на Руднику, Ђурђевдан.

Недељковићи су из Пркосаве, Ђурђевдан.

Јанковићи су из Винче у Горњој Јасеници, Стевањдан.

Прокићи (Јовановићи) су из Жабара у Лепеници, Јовањдан.

Петровићи су из Жабара, Никољдан.

Плећевић су од Плећевића у Гарашима у Горњој Јасеници, Јовањдан.

Новији досељеници су:

Симићи су се доселили 1905. године из Пласковца у Горњој Јасеници, Никољдан.

Ивановићи су из Брајковца, Св. Петка Параскева.

Мишчевићи су из Лике, Никољдан.

Саблићи су из Книна у Далмацији, Ђурђевдан.

Вулићевићи су из Пркосаве, Никољдан.

Миловановићи су из Пркосаве, Никољдан.

Радивојевићи су из Крушевице, Никољдан.

Лазаревићи су изумрли а били су пореклом из рудничког Озрена.

Михаиловићи си изумрли у овом селу; од њих су Гајићи у Бистрици.

Петровићи су цигански род, не знају матерњи језик, доселили се као ковачи из Жабара у Лепеници, Св. Петка Параскева.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар