Poreklo prezimena, selo Štrpci Mali (Bosansko Grahovo)

Poreklo stanovništva sela Štrpci Mali, opština Bosansko Grahovo. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine. 

Štrpci Mali leže istočno od Velikih i graniče još Crnim Vrhom i Prekajom. S istočne strane opkoljeni su planinom Klekovačom, čiji su, na dogledu selu, najviši vrhovi: Crni Vrh, Kuk, Ikovac, Javorova Kosa. Sa sviju drugih strana nema ovo selo nikakvih prirodnnh graničnih znakova, nego se neprimetno nadovezuje na zemljište ostalih sela. Štrpci Mali manjim delom zauzimaju kotlinu potoka Šatora, a većim delom pristranke planinske i tavanaste zaravni. Pristranci i zaravni se ovde međusobno izmenjuju i čine prelaz i vezu između nižih i viših položaja. Kuće i zemlje su pretežnijim delom na gornjim položajima, i tek neznatnim delom u nizini.

Oranice se nazivaju: Kućerine, Nizbrdne, Pod Brdom, Ciganka, Slatke Njive, Diljke, Podvornice, Duge Njive, Polje, Iza Polja, Gnjilo Brdo.

Livade: Poljanci, Kućar, Golumnjača, Ogradica, Do Jelića, Poljana, Malinjak, Bregovi, Ravnice, Palež, Jarovine, Borje, Gorica, Šišmanovac, Bare, Pribranci.

Pašnjaci: Kosa, Repovac, Podvršina, Čurum, Štrbonja, Palež, Ikovac, Golo Brdo (Liso Brdo), Brdo, Borik, Glavičice, Paljeviie, Pribranci, Jaričište, Zbjeg, Brda, Bukovi Kraj, Grobnica, Borova Glavica.

Šume: Ikovačka Kosa, Paljevnice, Uvala, Vrščić, Agića Palež, Agića Vrelo, Javorova Kosa, Starčeva Poljana, Vršina, Srneća Kosa, Cjepala, Petrova Livada, Lujin Vrh, Duboka Uvala, Ilikolovića Palež, Tisova Kosa, Kosijer, Paleščić.

U gornjem, prostranijem delu sela nema žive vode. Kroz donji deo protiče potok Šator.

Koliba ima: u Paležu 1, u Gorici 4, u Poljani 1, za Poljem 6.

Štrpci Mali su selo razbijenog tipa i dele se na četiri kraja: Poljice, Bunčevac, Župica, Brda. U krajevima su kuće razmeštene po grupama. O imenu sela vredi ono što smo rekli o Velikim Štrpcima. Krajevi su dobili imena po svome zemljišnom obliku, jedino ime Bunčevac drukčijeg je postanka. Ali narod nema nikakvog svoga tumačenja za taj naziv. U selu je danas svega 102 kuće.

Grobalja ima sedam, a nazivaju se: Poljanak, Lisina, Pribranci, Grobnica, Dolina Glijakovića, Radanovića Groblje.

Na zemljištu Štrbaca Malih ima tragova nekadašnjih naselja i starinskih građevina. Tako Gradina Orlovačka u Župici, pa onda Grotina Gromila. Kod ove se vidi hrpa kamenja kao da se je srušio zid. Štrpci Mali, kao naselje današnjeg stanovništva, stari su poprilici isto kao i Veliki Štrpci, jer i u ovom selu stanuje i živi od vrlo davnih vremena jedan deo ovdašnjeg najstarijeg roda — Štrbaca.

Poreklo porodica.

— Kajtezi (16 k. u Poljicu, 5 k. u Župici) slave Nikoljdan. Stara su i jaka porodica, ali začudo ne znaju ništa o svome ranijem prebivalištu. Živeli su najpre svi u Žunici i bilo ih tu pet brata. Dvojica vrlo davno, pre četiri kolena, iziđu gore u Poljice i ovde dobro napreduju i čeljadima i imućstvom. Njihovi odeljenici otselili odavde pred bunu u Rebrovac i u Goleše (Banja Luka).

— Agići (11 k. u Poljicu, 3 k. na Bunčevcu) slave Jovanjdan. Doselili pre kojih pet kolena od Drniša u Dalmaciji.

— Jelići (8 k.) slave Jovanjdan. I oni su od istog roda od koga i Agići. Bili najpre u Župi, pa im bezi rekli da krče zemlju gore u Poljicu. Oni iznesu gore najpre košare i udare krčiti i dobiju toliko zemlje da se svi ovde stalno zakuće. Prozvani su Jelići po Jeli udovici.

— Matići (10 k.) slave Jovanjdan. Doselili iz Dalmacije pre pet kolena. Bili neko vreme na Klačini. Stele Matić se oženi od Agića pa ga ovi privuku sebi ovamo na Poljice. Došli ovde u šumu i pustolovinu. Jedan im ogranak odselio odavde pre bune u Goleše.

— Petkovići (2 k.) slave Nikoljdan. Privedeni ovamo pre 80 g. iz Crnog Luga (Grahovo).

— Ćućuz (1 k.) slavi Đurđevdan. Priveden iz Peulja (Grahovo) io okupaciji u kuću Petkovića. Zvali se Petrovići, pa ih Turci prozvali Ćućuzima.

— Radanovići (7 k.) slave Nikoljdan. Izišli ovamo s Brda malo pre bune. Od Štrbačkog su roda. Jedan odavde otselio u Mednu.

— Petkovići (4 k.) slave Jovanjdan. Doselili ovamo iz Grahova pre kojih 120 g. Oni su od roda Trkulja.

— Zeljković (1 k.) slavi Đurđevdan. Priveden posle okupacije sa Šajinovca u kuću Agića.

— Marčeta (1 k.) slavi Jovanjdan. Priveden pre 20 g. iz Prekaje u kuću Agića.

— Marići (2 k.) slave Đurđevdan. Doselili pre 100 g. iz Pašića Polja (Grahovo).

— Mekterovići (4 k.) slave Nikoljdan. Oni su od roda Štrbaca, od grane Radanovića. Vid, starac od 60 g., priča da je njegov prašukunded Vid (Vid—Pane—Niko— Melentije—Lazo—Vid) prozvan Mekterom stoga što je pravio „mertuke“ (mere za barut kada se puni puška). Bili su najpre na Brdima pa se premaknu na Borovu Glavicu a zatim ovde.

— Špirići (3 k.) slave Nikoljdan. I oni su od Roda Štrbačkoga.

— Bukve (2 k.) slave Dmitrovdan. Došli ovamo pre 40 g. iz Rastovače, a u Rastovaču po okupaciji iz Dalmacije.

— Glijakovići (2 k.) slave Nikoljdan. Rođaci su Radanovića i Mekterovića, prozvani po Gliši- Glijaku, bratu Melentijevom.

— Milaković (1 k.) slavi Đurđevdan. Priveden iz Mrđa po okupaciji u kuću Špirića.

— Škorići (7 k.) slave Jovanjdan. Rod su s Petkovićima, te potiču kao i ovi od Trkulja iz Grahova.

— Vidovići (5 k.) slave Đurđevdan. Doselili pre pet kolena iz Golubića u Dalmaciji.

— Lukač (1 k.) slavi Jovanjdan. Došao pre 40 g. iz Ljeskovice i priženio se ovde u kući Škorića.

— Lemići (3 k.) slave Đurđevdan. Doselili na 10 g. pre bune sa Stožišta (Grahovo).

— Radulović (1 k.) slavi Jovanjdan. Priveden pre bune u kuću Petkovića iz Grahova.

— Gajić (1 k.) slavi Nikoljdan. I Gajići su od roda Štrbaca.

— Jovići (2 k.) slave Nikoljdan. Doselili iz Tičeva.

Po jednom kazivanju na Poljicu je pre današnjih stanovnika živeo Dmitar Meseldžija. Tu mu dojadalo na otselio na Kupres. Bio jako bogat. Po dvanaest konja hvatao u vršaj, a trinaestog, đogata, sedlao i jahao.

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.