Poreklo prezimena, sela Veliko i Malo Tičevo (Bosansko Grahovo)

Poreklo stanovništva sela (Veliko i Malo) Tičevo, opština Bosansko Grahovo. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine. 

Tičevo se nalazi na povećoj visoravni i pruža sliku malog polja. Na većoj je visini nego okolna naselja: Preodac, Podić i Šajinovac. Nigde mu površina nije ispod 1000 metara, a bregovi i vrščići uzdižu se još za 150—300 m. više. Selo je ograničeno s istoka Balinjačom, Strmcem i Glavicom, s juga padinom Šatora, sa zapada Špijom i Kukerdom, sa severa Gudajskim Kosama. Kuće su po okrajku ravni, malo uzdignute uza stranu. Sredinu ravni zauzele su livade, a krajeve oranice, koje se uspinju i uz blago nagnute strane.

Oranice nose nazive: Krčevine, Vedro Polje, Barice, Potkraj, Zajaruga, Brežnne, Ljubina Poljana, Kose, Potkućnice, Bijelo Vrelo, Vedrine, Masuli, Stari Kraj, Pod Prokosom.

Livade: Poljice, Bare, Puškašice, Uvala, Balinjača, Okrajci, Ljubino Polje, Bijelo Vrelo, Masuli, Stari Kraj, Gorice, Uvale, Modri Kuk.

Pašnjaci: Tijesno, Šljeme, Badnjeva Glavica, Kraj, Balinjača, Tavanci, Gudajske Kose, Veliki Strmac, Mali Strmac, Sijenac, Šajinovac.

Šume: Gusti Borik, Šljeme, Uvale, Špija, Badnjeva Glavica, Gudajske Drage, Šajinovac, Mlinnšta.

Vode: Jaruga dolazi nz Malog Tičeva, teče poljem, uliva se u Ponor. Gudaja izvire u Gudajskim Dragama, Crno Vrelo utiče u Gudaju, Mliništa u Ljeskovicu. Manjih vrela nma dosta, tako: Stubao, Točak, Bijelo Vrelo, Malešev Do, Klanac, Vrelo, Bunarić. Na potocima nma u dovoljnoj meri mlinčića te se selo ne pati za meljivo.

Na Gudaji ima n sedam stupa za valjanje sukna. Po udaljenijim livadama ima koliba, gde stoka bude spočetka zime dok ne potroši seno. Tako su u Gorici dve kolibe, u Starom Kraju dve, u Trtića Dolu dve, u Tarovinama dve, u Modrom Kuku pet.

Selo je razbijenog tiia. Deli se na dva znatno odvojena i razmaknuta zaseoka: Veliko Tičevo i Malo Tičevo. U V. Tičevu su se smestile tri porodične grupe, među kojima se više granica ne može odmah na prvi pogled da primeti. Malo Tičevo raspada se u dve sasvim odvojene grupe. Celo selo ima 62 kuće.

Groblja su dva: Donje Groblje i Jovića Groblje. Ima starih grobova i u Ljubinoj Poljani. O tome zašto je selo dobilo ovakvo ime, ne čuju se nikakve iriče.

Tragova starine primećuje se na Oštroj Glavici. Tu je razvalina neke stare građevine. Vidi se hrpa kamenja obrasla u travu, a nađe se i hrbina. Nađen je na tome mestu mali žrvnjić od običnog kamena.

Poreklo porodica.

Današnje najstarije porodice u Tičevu žive ovde tako oko 200 godina.

— Višekrune (24 k.) slave Jovanjdan. Doselili iz Dalmacije kao najstarija porodica.

— Jovići (26 k.) slave Nikoljdan. Naselili odmah ubrzo nosle Višekruna iz Hercegovine.

— Jagodići (5 k.) slave Nikoljdan. Spadaju među najstarije porodice. Njihova predanja su iznesena u opštem delu.

— Jarić (1 k.) slavi Nikoljdan. Doselili ire 100—150 g. iz Tiškovca (Grahovo). Bilo ih više, pa jedni otselili još ire bune u Šehovce (Mrkonjićgrad), a drugi izumrli.

— Prpe (6 k.) slave Jovanjdan. Doselili pre 150—180 g. iz okoline Šibenika u Dalmaciji. Njihov predak utekao otuda od vojske, na ovuda najpre hodao po najmu, a posle napravio kuću. Prpe su se nekada zvali Ćulibrci. Bili najpre u V. Tičevu pod Balinjačom. Pre 100 g. prešli u M. Tičevo. Selili odavde njihovi ogranci u Baraće, Trijebovo, Goleše i Motike.

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.