Порекло презимена, села Велико и Мало Тичево (Босанско Грахово) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села (Велико и Мало) Тичево, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.    Тичево се нала Порекло становништва села (Велико и Мало) Тичево, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.    Тичево се нала Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Велико и Мало Тичево (Босанско Грахово)

Порекло презимена, села Велико и Мало Тичево (Босанско Грахово)

Порекло становништва села (Велико и Мало) Тичево, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Тичево се налази на повећој висоравни и пружа слику малог поља. На већој је висини него околна насеља: Преодац, Подић и Шајиновац. Нигде му површина није испод 1000 метара, а брегови и вршчићи уздижу се још за 150—300 м. више. Село је ограничено с истока Балињачом, Стрмцем и Главицом, с југа падином Шатора, са запада Шпијом и Кукердом, са севера Гудајским Косама. Куће су по окрајку равни, мало уздигнуте уза страну. Средину равни заузеле су ливаде, а крајеве оранице, које се успињу и уз благо нагнуте стране.

Оранице носе називе: Крчевине, Ведро Поље, Барице, Поткрај, Зајаруга, Брежнне, Љубина Пољана, Косе, Поткућнице, Бијело Врело, Ведрине, Масули, Стари Крај, Под Прокосом.

Ливаде: Пољице, Баре, Пушкашице, Увала, Балињача, Окрајци, Љубино Поље, Бијело Врело, Масули, Стари Крај, Горице, Увале, Модри Кук.

Пашњаци: Тијесно, Шљеме, Бадњева Главица, Крај, Балињача, Таванци, Гудајске Косе, Велики Стрмац, Мали Стрмац, Сијенац, Шајиновац.

Шуме: Густи Борик, Шљеме, Увале, Шпија, Бадњева Главица, Гудајске Драге, Шајиновац, Млинншта.

Воде: Јаруга долази нз Малог Тичева, тече пољем, улива се у Понор. Гудаја извире у Гудајским Драгама, Црно Врело утиче у Гудају, Млиништа у Љесковицу. Мањих врела нма доста, тако: Стубао, Точак, Бијело Врело, Малешев До, Кланац, Врело, Бунарић. На потоцима нма у довољној мери млинчића те се село не пати за мељиво.

На Гудаји има н седам ступа за ваљање сукна. По удаљенијим ливадама има колиба, где стока буде спочетка зиме док не потроши сено. Тако су у Горици две колибе, у Старом Крају две, у Тртића Долу две, у Таровинама две, у Модром Куку пет.

Село је разбијеног тииа. Дели се на два знатно одвојена и размакнута засеока: Велико Тичево и Мало Тичево. У В. Тичеву су се сместиле три породичне групе, међу којима се више граница не може одмах на први поглед да примети. Мало Тичево распада се у две сасвим одвојене групе. Цело село има 62 куће.

Гробља су два: Доње Гробље и Јовића Гробље. Има старих гробова и у Љубиној Пољани. О томе зашто је село добило овакво име, не чују се никакве ириче.

Трагова старине примећује се на Оштрој Главици. Ту је развалина неке старе грађевине. Види се хрпа камења обрасла у траву, а нађе се и хрбина. Нађен је на томе месту мали жрвњић од обичног камена.

 

Порекло породица.

Данашње најстарије породице у Тичеву живе овде тако око 200 година.

Вишекруне (24 к.) славе Јовањдан. Доселили из Далмације као најстарија породица.

Јовићи (26 к.) славе Никољдан. Населили одмах убрзо носле Вишекруна из Херцеговине.

Јагодићи (5 к.) славе Никољдан. Спадју међу најстарије породице. Њихова предања су изнесена у општем делу.

Јарић (1 к.) слави Никољдан. Доселили ире 100—150 г. из Тишковца (Грахово). Било их више, па једни отселили још ире буне у Шеховце (Мркоњићград), а други изумрли.

Прпе (6 к.) славс Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов иредак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top