Порекло презимена, села Велико и Мало Тичево (Босанско Грахово)

30. августа 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села (Велико и Мало) Тичево, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Тичево се налази на повећој висоравни и пружа слику малог поља. На већој је висини него околна насеља: Преодац, Подић и Шајиновац. Нигде му површина није испод 1000 метара, а брегови и вршчићи уздижу се још за 150—300 м. више. Село је ограничено с истока Балињачом, Стрмцем и Главицом, с југа падином Шатора, са запада Шпијом и Кукердом, са севера Гудајским Косама. Куће су по окрајку равни, мало уздигнуте уза страну. Средину равни заузеле су ливаде, а крајеве оранице, које се успињу и уз благо нагнуте стране.

Оранице носе називе: Крчевине, Ведро Поље, Барице, Поткрај, Зајаруга, Брежнне, Љубина Пољана, Косе, Поткућнице, Бијело Врело, Ведрине, Масули, Стари Крај, Под Прокосом.

Ливаде: Пољице, Баре, Пушкашице, Увала, Балињача, Окрајци, Љубино Поље, Бијело Врело, Масули, Стари Крај, Горице, Увале, Модри Кук.

Пашњаци: Тијесно, Шљеме, Бадњева Главица, Крај, Балињача, Таванци, Гудајске Косе, Велики Стрмац, Мали Стрмац, Сијенац, Шајиновац.

Шуме: Густи Борик, Шљеме, Увале, Шпија, Бадњева Главица, Гудајске Драге, Шајиновац, Млинншта.

Воде: Јаруга долази нз Малог Тичева, тече пољем, улива се у Понор. Гудаја извире у Гудајским Драгама, Црно Врело утиче у Гудају, Млиништа у Љесковицу. Мањих врела нма доста, тако: Стубао, Точак, Бијело Врело, Малешев До, Кланац, Врело, Бунарић. На потоцима нма у довољној мери млинчића те се село не пати за мељиво.

На Гудаји има н седам ступа за ваљање сукна. По удаљенијим ливадама има колиба, где стока буде спочетка зиме док не потроши сено. Тако су у Горици две колибе, у Старом Крају две, у Тртића Долу две, у Таровинама две, у Модром Куку пет.

Село је разбијеног тииа. Дели се на два знатно одвојена и размакнута засеока: Велико Тичево и Мало Тичево. У В. Тичеву су се сместиле три породичне групе, међу којима се више граница не може одмах на први поглед да примети. Мало Тичево распада се у две сасвим одвојене групе. Цело село има 62 куће.

Гробља су два: Доње Гробље и Јовића Гробље. Има старих гробова и у Љубиној Пољани. О томе зашто је село добило овакво име, не чују се никакве ириче.

Трагова старине примећује се на Оштрој Главици. Ту је развалина неке старе грађевине. Види се хрпа камења обрасла у траву, а нађе се и хрбина. Нађен је на томе месту мали жрвњић од обичног камена.

 

Порекло породица.

Данашње најстарије породице у Тичеву живе овде тако око 200 година.

Вишекруне (24 к.) славе Јовањдан. Доселили из Далмације као најстарија породица.

Јовићи (26 к.) славе Никољдан. Населили одмах убрзо носле Вишекруна из Херцеговине.

Јагодићи (5 к.) славе Никољдан. Спадју међу најстарије породице. Њихова предања су изнесена у општем делу.

Јарић (1 к.) слави Никољдан. Доселили ире 100—150 г. из Тишковца (Грахово). Било их више, па једни отселили још ире буне у Шеховце (Мркоњићград), а други изумрли.

Прпе (6 к.) славс Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов иредак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Бранко Ј.Бишекруна

    Истина,Вишекруне у Тичеву су се доселили из Далмације из села ОТОН код Книна (гдје сам и ја рођен) прије око 200 година.
    Др.Марко Синобад из Книна:Цртице из историје отонског краја,сарадник у Министарству за културу РХ у Шибенику,наводи причу Давида Вишекруне из Тичева; мени је 81 (1881.)година,а мој чукунђед са свјих петеро браће доселили су у Тичево директно из Отона из Далмације.То би тако и могло бити прије 200 година.
    2010.године ,на парастосу нашем рођаку Милошу у Барајеву смо се пребројали и било нас је још живих 83 душе,сви из Отона,расејани по цијелом свијету,тако да данас и послије РХ ”бранитељцтва”-олује тамо нас бише нема.СА поносом смо пребројали да нас има 28 факултетски образованих од тога су петорица доктори наука и уједно универзитетски професори.двојица нису више у животу (2019) док су двоје дипломирали.
    Вишекруне у Отону су славили крсну славу Св.. Јована Крстителја.

  2. Бранко Ј.Бишекруна

    Присјетио сам се приче,предања о нама везано за Отон и Тичево..
    Код нас се одувјек провлачила прича о нашем поријеклу.
    Већ споменути Др.Марко Синобад,археолог из Книна,сарадник у министарству културе РХ у Шибенику, пише у Историји Отна да су се у Отон Вишекруне (и остали суселјани) доселили/добјежали пред Турцима из Босне из села Бјелај код Босанског Петровца 1692.године.
    Саградили су цркву Св.пропока Илије 1700-е године,а прво Богослуженје је обављено 1702.Повлачи се и прича да су пуно прије саградили цркву СВ.Петра на крај села у засеоку Бендер (Отон Бендер што на турском језику значи Буджак) коју су у свађи срушили,па градили ову споменуту у ‘центреу села’.Може бити да су ово село настањивали неки други хришћани јер се овђе налазе и гробови хришћанске/православне орјентације.Томе ће се Г.Марко мало посветити.
    Прича говори да су из Босне дошли уз остале и два брата Вишекруне.Но,једном од њих није се свиђао овај крај јер је јако раван па зато и несигуран.Истина,крај је каменит и пасиван али та се раввица са мањум брдашцима протеже све до нора (цц 50 км).
    Но,мгао би то бити онај чукунђед Давидов,али то неможе бити прије 200 година,него негђе око 300 година.
    Ову причу ћемо орадити са др.Синобадом па можда се и он јави са својом причом
    Ово је мој мали допринос причи о нашем пореклу везано за Отон и Тичево.