Poreklo prezimena, selo Preodac (Bosansko Grahovo)

Poreklo stanovništva sela Preodac, opština Bosansko Grahovo. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine. 

Selo je pod Velikim Šatorom. Njegova pobočna uzvišenja: Vrščić i Vranjuša opasuju Preodac s južne strane. S istoka ga omeđava Veliki i Mali Kik. Od Tičeva prema zapadu, odeljuje ga strana Strmac i šuma Balinjače, a sa severne strane više kosa i bregova, među kojima se najviše ističe Kuk.

Preodac je zdelastog oblika. Sredina mu je najniža i podvodna je. Stoga je to zemljište ostavljeno za livade, bare. Oranice i kuće su svuda okolo na uzdignutijim i oceditijim položajima.

Oranice se nazivaju: Cijepci, Vrletače, Poprekuše, Traljića Njive, Bregovi, Do, Podvornice, Krčevina, Bjeljevina, Šljiva, Uvale, Klačina, Stevilovke, Brda.

Livade: Bara, Dolovi, Dražice, Ljeskovac, Gnjilovac, Obarak, Sklop, Lice, Karlica, Klačina, Vrba, Barica, Luka, Brijeg, Polje, Paradžikovci, Draga, Kik, Manipolje (iod Šatorom). Salići imaju livada n u Rbinama.

Pašnjaci: Orlovača, Ivanova Glavica, Klačina, Kik, Borik, Kicelj, Glavica, Strana, Vrla Strana, Vrščić, Joševića Vrh, Kose, Balinjače, Gorica.

Šume: Velika Draga, Vrh Joševića, Ispod Vranjuše, Vrščić, Bjeljevina, Strana, Tavanci, Manipolje, Balinjača.

Potoci: Brzica izbija nspod Babine Grede, Mlin ispod Vranjuše. Sastaju se jedan s drugim i još s potokom Karlicom i tada dobijaju ime Šator. Pri izlasku iz sela Šator se naziva Pojilo, zbog toga što se tu napaja stoka iz više sela. Dalje nizvodno odatle naziva se opet Šator, dok ne poprimi ime Unac. U Preocu ima mnogo manjih vrela, tako: Široka Vrela, Platica, Bulino Vrelo, Uvala, Brodić. Na Šatoru, iod samim vrhom, nalazi se oveće planinsko jezero. Kako je Preodac bogat vodom, a mnoga obližnja sela sasvim bezvodna, to u njemu ima poviše mlinova. Ima ih sedam većih sa dva ili tri „vitla” i pet-šest manjih s jednim vitlom. Ovo su sve „ujmeni“ mlinovi. Poredovničkih ima mnogo vnše. Neki od ovih melju Preočanima, neki i seljanima iz drugih sela. U Preocu melje svet iz Popovića, Šumnjaka, Vagana, Rora i Crnog Vrha.

Na udaljenijim livadama imaju ovdašnji ljudi kolibe i tu drže blago s jeseni i s proljeća. Tako u Klačinama ima sedam koliba, u Boriku pet, u Tavanima dve.

Preodac je selo razbijenog tipa. Ima tri, međusobno jaka izdvojena kraja: Klačine, Preodac i Crnac. Kraj Preodac je opet rasut u više omanjih porodičnih grupa s tri, pet, pa i petnaest kuća na okupu. U celom selu ima 106 kuća.

Grobalja je u svemu šest: Ilijaševića Groblje, Bošnjakovo Groblje, Polića Groblje, Crkvina, Tičino Groblje, Stanišića Groblje.

O imenu sela nema nikakvih priča. No verovatno je Preodac dobio ovo ime od svoga položaja koji omogućuje da ovuda prolazi put i spaja dva polja: Glamočko i Grahovsko. Otuda se je prelazilo, prehodilo, otuda možda Preodac. Ovim su se putem služila sela severnog dela Glamočkog Polja i najjužnija sela Gornjeg Unca. Osim s Grahovom put ovaj u svome produženju (preko Risovca) veže ova sela i s Dalmacijom.

Od starina ovde ima u severo-istočnom prikrajku sela Crkvina blizu potoka Šatora. Dobro se vidi temelj celog zida i oltarske krivine. Oltar je do istoka. Od Crkvine vodi put na brežuljak Gradinu, gde se vide još dobro očuvani zidovi starinskog grada. Narod ga naziva Momčilova Kula. O njoj je bilo već govora u opštem delu (Petar Rađenović – Unac).

Poreklo porodica.

I ovde su se najstarije porodice naselile pre kojih 200 ili nešto više godina. Po predanjima tih najstarijih porodica Preodac kao da je pre njihova dolaska bio sasvim pust. Govore kako je tada sve još bilo zaraslo u borovinu i moralo se krčiti da bi se imala gde kuća metnuti.

— Bošnjaci (6 k.) slave Tripunjdan. Prešli su ovamo iz Crnog Vrha pre 120 g. Odavde po okupaciji (1878) jedan ogranak preselio u Branjevce. O tome kako su dobili ovo prezime kazuju da im je neko od njihovih starih bio u „Bosni“ u najmu, pa kad se je otuda povratio, rekli mu: „Evo našeg Bošnjaka”.

— Gligić (1 k.) slavi Jovanjdan, a priveden je ovamo u Bošnjake iz Marinkovaca posle okupacije.

— Ajderi (25 k.) slave Nikoljdan. Oni su od roda Jagodića. O svome prezimenu pričaju da je neko od njihovih u starini služio kod begova i bio potežak u radu i slabo poslušan. Beg mu zapovedao, a on se oglušivao. Onda beg uzme štap i opali ga govoreći mu: „Ajder, uradn to!“ Ovaj odmah skoči n uze da radi što mu je zapoveđsno. Onda će beg: „Aha, gle kako je Ajder valjan!“ Ajderi su naselili među najstarijim porodicama, ali najpre na Klačinu, a pre 120 g. premestili se ovde gde su danas. Jedan brat od njih četvorice otselio tada s Klačina u Reljino Selo. Posle odavde otselila jedna kuća u Ljubaćevo kod Banja Luke.

— Barišići (4 k.) slave Nikoljdan. I oni su od roda Jagodića kao i Ajderi, pa su se i naselili u isto doba s njima. Isto to važi i za Jolinoviće (1 k.), Đukiće (3 k.), Trtiće (7 k.), Tice (18 k.), Miličiće (3 k.) i Saliće (4 k.). Sve je to od jednog „tijesta“. Tice su prozvani tako zbog toga što je neko od starih im imao konja brza kao ptica. Neki su otselili odavde u Otkovce i Previju (Ključ).

— Miličići prozvani po Milici, koja kao udovica ostala iza muža trudna i rodila sina, pa on dobio prezime od materinog imena.

— Salići prozvani po Sali (Savi) koji je bio vrlo „zgodan“ i bogato se odevao.

— Omići (2 k.) slave Mijoljdan. Ne znaju ništa o svojoj prošlosti i starijem zavičaju

— Marić (1 k.) slavi Đurđevdan. Priveden je ovamo iz Grahova ire bune (1875).

— Simidžija (1 k.) slavi Jovanjdan. Došao ovamo iz Vagana glamočkog na 20—30 g. pred bunu. Bio mlinar u mlinu begaPilipovića, pa mu ovaj dao i zemlju.

— Ilijaševići (3 k.) slave Stevanjdan. Naselili iz Grahova pre 80—100 g. Zvali se nekada Dobrijevići, pa po Iliji prozvani Ilijaševići. Promenili ovde dva kućišta.

— Stanišići (7 k.) slave Jovanjdan. Jovan (85 g.) priča da je njegov praded doselio ovamo iz Dalmacije. Pre njih bili su u selu Trtići i Đukići. Svuda ovuda bila samo šuma. Krčeno, pa orano. Jedna njihova kuća otselila dosta davno negde oko Banja-Luke.

— Runjo (1 k.) slavi Jovanjdan. Pre 60 g. naselio ga ovde beg na kućište jednog Stanišića.

— Princip (1 k.) slavi Đurđevdan. Doselio ovde iz Grahova po okupaciji. Staro im je prezime Čeko. U Grahovo se naselili pre 150—200 g. iz Polače u Dalmaciji.

— Partalo (2 k.) slave Blagočasne Verige. Doselili ovamo nz Dalmacije ire 120—130 g. Starije im prezime Ivaci.

— Savić (1 k.) slavi Nikoljdan. Priveden iz Crnog Vrha pred bunu u kuću Trtića.

— Budiša (5 k.). Slave Đurđevdan. Doselili od Drniša iz Dalmacije pre 5—6 kolena. Selili odavde u Podrašincu (Mrkonjićgrad) i u okolicu Banja-Luke: u Bistricu, Goleše, Ljubačevo.

— Ćulum (1 k.) slavi Nnkoljdan. Priveden iz Otkovaca po okupaciji u kuću Mnličića.

— Polići (7 k.) slave Nikoljdan. Doselili iz Grahova pre 100 godina.

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.