Порекло презимена, село Церовац (Смедеревска Паланка)

17. августа 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Церовац, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Село лежи на обема странама Црквенског Потока и његових притока Дреновчића и Српке, који су се усекли у пиносавску површ. Прве куће су биле само с леве стране Црквенског Потока, од Великог Бунара до данашње механе, доцније су постали и други крајеви на левој страни овога потока и на данашњим положајима. Неколико кућа има и поред друма за Паланку, а пре 10—15 г. спустило се неколико кућа Петковића у алувијалну раван Јасенице, на своја трла у „Баре“.

Село се махом служи водом са извора: Великог Бунара, Мандиног Бунара, Милиног Бунара, Вукосављевића Бунара; у употреби су и јермови.

Општина има 33 хектара под младом гором (цер, граница) у „Брду“ на десној страни Јасенице, затим има и дна ланца зиратне земље у „Жедљаку“ и њу даје под закуп.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте, и подељено је на крајеве: Липовац (Змајенац), Српску, Бољевац, Дебљак и Бркића Крај.

 

Порекло породица и старине.

У селу су ове породице:

Ђиласовић (Бећићи, Максимовићи, Радовановићи, Перишићи, Лукићи, Бркићи, Благојевићи, Савићи, Милановићи) 64 к. Слава: св. Ђорђе. Стара породица; њихов чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице. Чукундед Ђилас имао седам синова. Ђиласовићи у Блазнави су им фамилија.

У ову породицу су доведени Милићи 10 к. Дошли из Крчмара (лепенички) од фамилије Первиза (в. Лепеница, ст. 222).

Урошевићи (Петровићи) 17 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед Урош из Друговца (смедеревски).

Маринковићи (Кочићи, Којадиновићи, Станковићи, Радојковићи, Јанковићи) 35 к. Слава: св. Климентије. Доселили се из Црне Горе у исто време када и Кузмићи у Мраморац.

Петковићи (Јовановићи, Михајловићи) 20 к. Слава: св. Пантелија. Доселио се деда човеку од 60 г. из Тулова (лесковачки, врањски). Неки су се (шест кућа) одселили на трла у „Баре“.

Живојиновићи (Маричићи) 12 к. Слава: св. Ђорђе. Славили Ђурђиц па су променили и узели ову славу. Причају да су од старине фамилија са Станковићима у Јунковцу, где су неко време живели, па се доцније преселе овде.

Радојевићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Њиховог деду девела мати која се овде преудала у фамилију Маринковића. Мати дошла из Велике Крсне (од Стајића).

Стојановићи (Адамовићи) 11 к. Слава: св. Никола. Стара породица. Непознато порекло. Фамилија су са Јањићима у Сепцима и Исаковићима у Рагарима.

Радисављевићи 5 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Маринковићи 1 к. Слава: Митровдан. Доселио се отац пре 60 г. из Атенице (трнавски, руднички) где имају породицу (Гавриловићи).

Тијосављевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац из Атенице (од Тијосављевића).

Обрадовићи 4 к. Слава: св. Алимпије. Стара породица. Њихови стари имали куће лубаре. Били у збегу.

Дамњановић 1 к Слава: св. Лука, Дошао пре 50 г. из Прилика (моравички, ужички).

Митровићи 3 к. Слава св. Никола. Доселио се пре 70 г. » деда из Даретина (моравички, ужички) где имају фамилију (Рацићи). Неко време живео у Јовановцу (лепенички) али пошто су му тамо помрла деца, насели се овде.

Дугић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао из Саранова.

Рајевићи 4 к. Слава: св. Пантелија. Доселио се деда из Брекова (моравички, ужички), Овде дошао жени у кућу.

Милутиновићи 3 к. Слава св. Јован. Непознато порекло.

Дрењаковић 1 к. Слава: св. Ђорђе. Дошао из Раче.

Симићи 3 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац ик Лисине — близу Ћустендил бање.

Симићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Непознато порекло.

Арнаутовић 1 к. Од Арнаутовића из Саранова.

Гојковићи 2 к. Слава: св. Никола; из Мраморца.

Живановић 1 к. Слава: св. Никола; из Сепаца.

Ђенић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао пре 60 г. из Црне Горе.

Петронијевићи 3 к. Цигани, из Селевца (смедеревско Подунавље).

Милановићи 2 к. Цигани, из Селевца (смед. Подунавље).

Стевановићи 3 к. Цигани, из Селевца.

Симићи 3 к. Цигани, из Чумића (лепенички).

Пантић 1 к. Цигани, из Чумића (лепенички).

Вукосављевићи 4 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Петровићи 3 к. Слава: св. Никола. Отац дошао жени у кућу из Мраморца.

Живановићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Доведени као мали из Велике Крсне. Довела их мати у фамилију Милутиновића.

Миливојевићи 8 к. Слава: св. Стеван. Непознато порекло.

Павловићи 3 к. Слава: св. Никола. Непознато гшрекло.

Спасић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао као слуга из Босиљграда.

 

Село има једно гробље код Урошевића кућа.

Церовац је старо насеље. У крају Бељевцу постоји стари бунар, који не смеју да дирају као светињу. По предању ту је била и стара црква. Има трагова од рушевина; види се зид; копају копља и др. У Калуђерици је постојао „девичански манастир који је пропао у пиштољину“. На граници сеоског атара и Придворице је „Селиште“, на коме данас нема никаквих трагова од насеља.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Miki

    Svetog Klimenta, 8. decembra nikad nisu slavili Crnogorci,niti slave u sadašnje vreme.Slavile su neke porodice sa Peštera;možda Korita smatrate Crnom Gorom. Deo Peštera i Sandžaka je pripao Crnoj Gori od 1912. i 1918.god.,a ove porodice su se doselile u Srbiju u 18. veku,kada je, kao deo Raške oblasti, ova oblast bila pod vlašcu Turske.