Порекло презимена, варош Страгари (Крагујевац)

16. август 2013.

коментара: 0

Порекло становништва вароши Страгари, град Крагујевац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Страгари се налазе у подгорини Рудника, на брезовачкој и качерској површи, које су рашчлањене и разривене Благовештенском Реком, Злошницом, Бањом, Десановицом и њиховим притокама. Куће се налазе махом по странама и у долинама ових река и пењу се до самих обала брезовачке језерске фазе, које су као клифови лепо изражене нарочито на Самарици и Малом Чикеру. У доњем току реке Златарице, пре него што уђе у Котрашко-колетинску Клисуру, налази се поред друма један део кућа, „варошица”, са школом, судницом и дућанима. У горњим токовима Благовештенске и Вољавачке Реке су стари манастири Благовештење и Вољавча. У долини Сребрнице је државна барутана.

Служе се изворима: Багреном, Стрпчанском Чесмом, Извором у Осредку и другим мањим. „Варошица” се служи махом водом са ђермова а и у селу их има доста. Испод манастира Вољавче, у долини Бање, налази се „лековит“ извор Бања. У близини манастира Благовештења је извор „Светиња” који се исто тако сматра за лековит.

Општина има око 300 хектара своје шуме и то: у Радичевом Потоку, на Гаревици, Самарици, Јастребњаку и у Бучју.

Село је разбијеног — старовлашког типа. Подељено је на крајеве: Злошнпцу, Гложанску Реку, Белечку, Вољавачт Поток, Вукојевац и крај поред друма, „варошицу“. На југозападној страни је засеок Љубичевац.

 

Порекло породица и старине.

У Страгарима су ове породице:

Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима.

Цицићи 17 к. Слава: св. Јевстатије. Стара породица. Њихов чукундеда Казар Циција помиње се у једној тапији издатој 1798 г. (Финансије I. ст. 784). Мисле да су и они старином од Сјенице.

Марковићи 3 к. Род су са Цицићима. Њихови стари пребегли са Карађорђем у Срем, па су са њим били и у Русији.

Вересићи 10 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселили се њихови стари од Сјенице у исто време кад и Рајићи. Из њихове фамилије је владика Мојсије.

Вуковићи (Раловићи) 7 к. Слаза: Митров-дан. Доселио се прадед аџи Максим из Бирча (Босна).

Савовићи 4 к. Слава: св. Никола. Доселили се 1875. г. из Паштровића, где имају фамилију.

Косовчевићи 4 к. Слава: св. Петка. Доселчла се три брата: један остао у Закути (Којићи), други у Вучковици (Ђумићи), а трећи дошао у Страгаре. Пореклом су из Колашина, а дошли су пре 150 г. (в. Гружа ст. 239).

Станковићи 3 к. Слава: св. Трифун. Дошли пре 80 год. из Босне.

Калановићи (Стефановићи) 20 к. Слава: св. Никола. Не знају тачно од куда су им стари досељени, мисле да су из Босне. Њихов дед био качар и радио по Гружи. Имају родбине у близини Новог Сада и у околини Крушевца.

Ђурићи 3 к. Слава: св. Ђурђиц. Старином су од Сјенице. Из ове је породице Јанићије Ђурић секретар Карађорђев.

Сарићи (Прокићи) 15 к. Слава: св. Јован. Најстарији људи из ове породице не знају порекло. Знају да су им стари 1813. год. бежали „преко.”

Јовичићи (Перишићи) 3 к. Слава: св. Никола. Чукундеда се доселио пре 120—150 г. од Сјенице. Имају фамилију у Брњици (гружански) и тамо се зову Јовановићи (Ђуровци).

Глишићи (Ивићи) 4 к. Слава: св. Илија. Непознато порекло.

Ускоковић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се из Високе (ариљски).

Николићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се пре 30 г. из Врбице.

Ђузаковићи (Исајловићи) 3 к. Слава: св. Јован. Њихов прадед дошао од Сјенице.

Ђурићи 6 к. Слава: Митровдан. Доселио се прадед Ђуро од Сјенице и ратовао уз Хајдук Вељка.

Хаџићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Мати их довела из Божурње.

Јолдићи 4 к. Слава: Митровдан. Доселио се прадед од Сјенице у Карађорђево време.

Матићи (Московљевићи) 4 к. Слава: св. Аранђел. Стара породица, бежали у Русију. Зову их „Русима“.

Арсенијевићи (Симићи, Живковићи) 14 к. Слава: св. Трифун. Старином од Сјенице; бежали у Срем.

Гужвићи 5 к. Слава: св. Никола. Њихов прадед Павле Гужва дошао из истих крајева кад и Рајићи и Цицићи. Павле Гужва помиње се у једној тапији из 1798. г. (Финансије II, ст. 784).

Петковићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се деда из Шаторње (од Савића).

Жикићи (Брадоњићи) 8 к. Слава: Митровдан. Непознато порекло.

Ашићи 5 к. Слава: св. Алимпије. Старином од Сјенице. За време пропасти бежали преко.

Метовије (Шекићи, Јоловићи) 6 к. Слава: св. Јован. Стари се доселили из Колашина. Карађорђе их „много гонио“ што нису хтели да ратују. Остало било само једно дете и од њега је ова породица.

Лукићи (Ђошићи, Матијашевићи) 11 кућа. Слава: св. Ђурђиц. Стара породица. Досељени много пре Устанка од Сјенице.

Тодоровићи (Богојевићи, Јевтићи, Марковић, Миловановић) 11 к. Слава: св. Никола. Доселио се чукундеда Тодор из села Вранеша (пријепољски). Тодоров син Марко био буљубаша код Карађорђа.

Васиљевић 1 к. Слава: св. Лазар. Дошао жени у кућу из Трнаве.

Лазићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселили се пре Устанка од Сјенице.

Максимовићи 2 к. Слава: св. Јован. Доселили се пре 80 г. из Белосаваца (од Козодера).

Јовановићи 3 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселили се од Сјенице.

Јовановић 1 к. Доселио се из Крагујевца као занатлија. Пореклом је из Лаушева (код Пећи).

Бојићи (Осаћани) 6 к. Слава: св. Ђорђе. Као мајстори дошли пре 100 г. из Осата.

Топаловићи 2 к. Слава: св. Стеван. Пре 40 г. дошли из Ратара.

Поповић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао отац пре 50 г. из Битоља.

Динић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 г. из Гопеша.

Ратковић 1 к. Слава: св. Аранђел. Из Клисуре (трнски) дошао пре 52 године.

 

У „варошици” има 10—15 кућа занатлија, који су се доселили из околних села.

Из Страгара су се за време Турака одселила три брата, који су из освете убили турског пашу. Побегли су чак у Црну Траву (власотиначки, пиротски) где их сада има у малама Радовинској Чуки, Вељковцима и Јовановцима преко 120 кућа.

Страгари имају два гробља: једно је код Благовештења а друго у крају Белечки.

Прича се да су у Страгарима била четири манастира: Успеније, Ваведење, св. Илија и Петковица, од којих нема данас никаквих трагова.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.