Poreklo stanovništva sela Topola, opština Topola. Prema istraživanju Borivoja M. Drobnjakovića „Jasenica“ od 1920. do 1922. godine.
Topografske prilike.
Veći deo sela leži na levoj obali reke Kamenice koja se ovde usekla za 60 m. u lepo očuvanu ripanjsku površ. Od Kneževića kuća, koje su u samoj dolini Lasenice, penju se kuće krajeva Bora i Mitrovčića uz strane levih pritoka Kamenice, i prelaze na višu, kačersku površ. Ostali krajevi sela nalaze se na desnoj obali Kamenice, severno od Oplenca, i njihove su kuće grupisane većim delom pored druma za Palanku i Mladenovac.
Selo se služi vodom sa izvora i đermova.
Izvori su: Vrelo, kojim se služi i varošica; Đurića Česma i Mitrovčić u kraju Mitrovčiću; „Izvor u Podrumskoj Jaruzi“ i Stublina u kraju Ljubeselu; „Česma kod Lakića kuća“ u kraju Boru; Katarinina Česma i Đokića česma u kraju Despotovici.
Opštinska šuma (18 hektara) je na mestima Bojinoj Jaruzi, Ježevcu i u Krćevcu.
Topola je razbijenog tipa, gotovo starovlaške razbijenosti. Podeljena je na krajeve: Bor, Mitrovčić, Despotovpcu, Ljubeselo i zaseok Krćevac, koji je udaljen 3—4 km. Najbliži su krajevi Bor i Mitrovčić; rastavljeni su potokom Begirom, gde se nalazi i zajedničko groblje za ova dva kraja. Oba su kraja na levoj obali Kamenice. Na istoj strani je i kraj Despotovica. Na drugoj strani reke, udaljen 1500—2500 m., je kraj Ljubeselo, koji ima zajedničko groblje sa Despotovicom. Između kuća su po krajevima nejednaka odstojanja; kuće su najzbijenije i donekle pored druma ušorene u Ljubeselu i Despotovici. Svaki kraj nosi za sebe litiju.
Poreklo porodica.
U selu su ove porodice:
U kraju Boru:
Srećkovići(Todići, Kneževići, Damnjanovići, Gligorijevići) 24 k. Slava: sv. Đurđic. Staro im je prezime Stepanovići. Njihov čukundeda Stepan došao sa pet sinova „iz Stare Srbije“. Kad je Karađorđe došao u Topolu njih je zatekao. Učestvovali u boju na Novom Pazaru, i bežali „preko“.
Lazarevići (Lackovići, Miladinovići) 7 k. Slava: sv. Đurđic. Doselili se iz „Bugarske“ i promenili slavu „zbog traženja.“
Lazarevići (Kostići, Miletići, Đokići) 7 k. Slava: sv. Petka. Zovu ih „Erama.“ Praded došao „od Sjenice—Studenice“.
Petrići (Bojići, Stevanovići) 5 k. Slava: sv. Đurđic. Praded se doselio od Sjenice.
Jovanovići(Panići) 2 k. Slava: sv. Toma. Doselio se deda starcu od 70 g. iz „Bugarske.“
Ćatići 3 k. Slava: sv. Luka. Njihov praded bio ćata kod Karađorđa. Doselio se od Sjenice.
Lakići(Milići) 4 k. Slava: sv. Trifun. Deda kao dečko od 15 g. došao od Tetova.
Jelisijević 1 k. Slava: sv. Nikola. Došao pre 30 god. iz Plaskovca.
Bandžić 1 k. Slava: sv. Vračevi; iz Božurnje.
Đorđevići 2 k. Slava: sv. Aranđel. Pre 50 g. doselili se iz Vinče.
Karić 1 k. Slava: sv. Stevan. Od Spasića u Despotovici.
U Despotovici su:
Stamenići 5 k. Slava: sv. Alimpije. Za vreme Karađorđa doselio se praded od Sjenice.
Milovančevići(Gišići) 16 k. Slava: sv. Nikola. Staro im je prezime Gačanovići. Doselio se praded od Sjenice („iz grada Gača“). Ratovali sa Karađorđem. Bežali „preko“ i neki tamo ostali. Imaju porodicu u Koraćici, ali ne znaju kako se zovu.
Manojlovići(Jokići) 21 k. Slava: sv. Đurđic. Pošla braća Stanko, Vidoje i Reskija od Sjenice. Stanko ostao ovde, drugi brat otišao u Kovačevac, treći u Koraćicu. Ima ih u Sremu. Iz ove familije je Petar Jokić, koji se rodio u Topoli oko 1779. g.
Spasići 4 k. Slava: sv. Stevan. Doseljeni od Sjenice — Bijelog Polja. Simići u Božurnji i Blagojevići u Žabarima sa njima su od starine jedna familija.
Mirkovići 2 k. Slava: sv. Vavedenje. Doselio se praded iz Stare Srbije.
Mitrović 1 k. Slava: sv. Alimpije. Došao iz Bosne.
Dikići(Radojkovići) 9 k. Slava: sv. Đurđic. Starinom su od Sjenice i misle da su jedna familija sa Manojlovićima.
Đurići 3 k. Slava: sv Đurđic. Doselio se deda iz Manojlovca (kačerski).
Tanasijević 1 k. Od Gigića u Mitrovčiću.
Marinkovići 2 k. Slava: sv. Klimentije. Doselio se iz Viševca praded Marinko.
Milivojević 1 k. Stava: sv. Đurđic. Došao deda iz Orašca.
Blagojevići(Čolići) 3 k. Od Čolića iz Ljubesela.
U Mitrovčiću su:
Radojkovići(Macanovići, Jevtići) 11 k. Slava: sv. Đurđic. Od starime su familija sa Stepanovićima-Srećkovićima.
Gigići(Tanasijevići) 8 k. Slava: sv. Đurđic. Deselili se stari od Sjenice. Četvrto su koleno od doseljavanja.
Ruzulići (Petrovići, Jovanovići) 5 k. Slava: sv. Đorđe. Praded se doselio od Sjenice.
Vukajlovići(Đorđevići, Stevanovići, Erići, Popovići) 30 k. Slava: sv. Đorđe. Za vreme „vojne na Novom Pazaru“ Vukajlovići bili uz Karađorđa i zapalili neku kuću u kojoj je bilo Turaka. Kad se Karađorđe povlačio otuda i oni pođu i nasele se u Lipovcu (Gruža). Docnije su se spustili ovde.
Matići 2 k. Slava: sv. Đurđic. „Bugari“.
Đurići 9 k. Slava: sv. Đurđic. Doselio ih Karađorđe od Sjenice.
Spasići(Nedeljkovići) 20 k. Slava: sv. Stevan. Familija su sa Spasićima iz Despotovice.
Kuzmanovići 3 k. Slava: sv. Toma. Iz Prizrena došao otac čoveku od 60 godina.
U Ljubeselu su:
Ivovići 10 k. Slava: sv, Đurđic. Doseljeni od Sjenice gde su se prezivali Arsenijevići. Imaju familiju u Rajkovcu (beogradski).
Markovići (Gavrilovići, Mijatovići, Živanovići) 13 k. Slava: sv. Đurđic. Doselio se praded od Bijelog Polja. Jedan brat otišao u Venčane, gde ih ima.
Marinkovići 7 k. Od Stepanovića.
Reljići 25 k. Slava: sv. Vračevi. Doselila se njihova baba se sinovima Reljom i Mihajlom iz Dragačeva. Bila ovde u zbegu, Karađorđe je video i udao je za jednoga od Ristića. Zbog toga Reljići nose kolač o Đurđevdanu (Ristićeva slava) a slave i Vračeve.
Pavlićevići(Radići) 13 k. Slava: sv Đurđic. Praded se doselio od Sjenice.
Čolići(Matejići, Tadići) 19 k. Slava: sv. Đurđic. Ubrajaju se među najstarije doseljenike od Sjenice.
Srejići 3 k. Rod sa Čolićima.
Živanovići 2 k. Slava: sv. Luka. Doselio se deda iz Trešnjevice.
Uroševići 5 k. Slava: sv. Toma. Nepoznato poreklo.
Tošići 7 k. Slava: sv. Nikola. Iz Stragara došao njihov deda.
Bogićevići 6 k Slava: sv. Đurđic. Praded se doselio od Sjenice.
Ristići 7 k. Slava: sv. Đurđic. Staro im je prezime Miloševići. Pradedovi došli od Sjenice.
Markovići 2 k. Slava: sv. Aranđel. Došao Marko „Vla“ pre 90 g. iz Homolja.
Kad se Karađorđe doselio u Topolu (između 1762—1781.) zatekao je oko 30 kuća.
IZVOR: Borivoje M. Drobnjaković, „Jasenica“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 13) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXV), Beograd 1923.
25. april 2016. u 14:37
Miki
I gde su ovde došljaci iz Crne Gore?!!!. Ne znam ko izmišlja gnusne laži kako su Crnogorci naselili Šumadiju do 1922.god. Jedan nadri istoričar napisa kako su Prvi Srpski ustanak u Šumadiji podigli Crnogorci i Hercegovci. Ovo pišem ,pošto se kao Šumadinac osećem uvređen.
25. april 2016. u 16:01
Nebojša Babić
Miki, poznato je da je Šumadija posle Velike seobe 1690. prilično zapustela i u kasnija dva veka je naseljavana iz nekoliko bitnih pravaca: jedan je dinarski crnogorsko-herecgovački talas, drugi je iz Stare Srbije, treći šopski, sa jugoistoka, i jedan manji osaćanski iz Bosne. Bilo je tu, svakako i dopseljenika iz drugih krajeva (npr. “iz preka”, današnje Vojvodine).
Većina ovih rodova za koje piše da su došli “od Sjenice” su upravo deo tog crnogorskog (brđanskog) talasa. Jer, imaj u vidu da je i Pešter zapusteo tokom dve velike seobe (1690, 1737), i da je naseljen uglavnom upravo iz crnogorskih Brda. Ti isti Brđani kasnije se spuštaju u Šumadiju.
No, ne vidim šta to menja. I oni su Srbi baš kao što su i današnji Šumadinci.
Što se tiče ustaničkih voždova, vojvoda i vojskovođa, činjenica je da je dobar deo njih (da ne kažem – većina) poreklom zaista iz Crne Gore, Brda ili Hercegovine. Možda je stvar u buntovnoj naravi po kojoj je stanovništvo naših dinarskih krajeva poznato.
25. april 2016. u 16:45
Joksim
Miki, opet ideš na kartu anticrnogorstva. Isti si kao oni u Crnoj Gori, što idu na antisrpstvo. Ja pomislio da si si se opametio, a ono…
26. april 2016. u 09:42
Miki
Postoje istorijsko etnološki podaci o naseljavanju Šumadije u 18. I 19.veku i propaganda crnogorskoj lobija posle 1918,a naročito posle 1945.godine. Prvo,ko je naselio Peštersku visoravan i Bihor ,kao deo stare Srbije ili Raške oblasti. Samo velike i organizovane migracije su mogle da nasele tu oblast posle 1690.god, pošto je prva migracija krenula ka Šumadiji već 1737. godine.To se može pročitati u delima istoričara Jovana Tomića,ali u orginalnom delu ,a ne onom koje je priredio i ispravljao Radoš Ljušić. 1700. godine,skadarski vezir ,Hodaverdi-paša,se izvršio ekonomsku blokadu hrabrog i ratobornog ,poarbašenog srpskog plemena Klimenti na severu Albanije i prisilno je celu klimentsku epaju preselio na opustelu Peštersku visoravan ,koja je pripadala njegovoj porodici i od koje nije imao nikakve koristi. Tu su se Klimenti izmešali sa postojećim autohtonim Srbima i vratili se srpskom jeziku. Istorijski je zabeleženo šest talasa naseljavanja Šumadije (koji su polazili 1690, 1737, 1788, 1804,1809 i 1815. i 1875. godine) od Sjenice se u Lepenicu kada se naselilo ukupno 183 roda sa 1528 kuća (ili 184 roda sa 1615 kuća, ako bi se računalo i Radivojevićevo neujednačeno naznačavanje porekla kod pojedinih rodova). Početkom XX veka, prema ispitivanju Toše Radivojevića, svaka peta porodica nastanjena u Lepenici vodi poreklo iz Stare Srbije i tzv. Novopazarskog sandžaka, u čemu je vrlo veliki udeo stanovništva sa Sjeničko-pešterske visorovani. U istorijskom pogledu je upravo ovo stanovništvo dalo pečat razvoju Šumadije i Srbije, odigravši presudnu ulogu u njenoj etničkoj istoriji. Isti sluča je sa Gružom i Jasenicom i i sa ostalim delovima Šumadije. Ako je neko došao na Pešter iz Crne Gore,to je evidentiralo kao ovde:” Koštunići –dve iz CG, Nedeljkovići i Stefanovići (drugi nečitko), slave Sv. Vasilije-Novu Godinu. Nekada se prezivali Ravilići. Predak Nedeljko, unuk Dokin, bio je iz istog mesta odakle i Miloje, od Sjenice. Neki kažu da su iz Crne Gore”.
Crnogorci su uvek naglašavali svoje poreklo.Primer :Došao u Šumadiju iz Sjenice,ali iz Bjelopavlića na Glasinac,pa iz Glasinca u Sjenicu. Crnogorci su većinom u nekim selima oko Kosjerića,osnivači sela , Petrovo selo kod Kladova i oko Kuršumlije . Tu je istorijski zapisan njihov dolazak. Mnogi su se vratili nazad u CG,nisu mogli da se priviknu na novu Sredinu. Selo Beloševac ima došljaka izCG.
26. april 2016. u 09:51
Miki
Nebojša,sa crnogorskih brda su na levu obalu Ibra došli Kuči muslimani ,Arbanasi ( po istoričaru V. Ćoroviću), neki su ostali na Pešteru.
26. april 2016. u 13:10
Nebojša Babić
Eto, ispade da osim u Kosjeriću, Kladovu i Kuršumliji (KKK) u Srbiji nema nikog iz CG, a u Šumadiji ni traga… Evo, moja tri brata od strica i dve sestre i njihove porodice žive u Šumadiji, pa nas ima eto bar jedno 20…
Ako nisi čitao knjigu “Ko su Šumadinci” Mileta Nedeljkovića, preporučujem ti. Čovek je pokupio gomilu podataka plus terenski rad, sve lepo piše. Osim toga, pogledaj i knjige iz biblioteke “Naselja srpskih zemalja” koje se odnose na Šumadiju.
Sigurno si čuo npr. za selo Desimirovac, tamo su doseljenici iz CG većina. Da se razumemo, ja ne kažem da su Šumadinci listom potomci doseljenika iz CG, to gore i napisah, o doseljeničkim strujama. Jedan solidan procenat sigurno dolazi iz CG. Ali, ti odlaziš u krajnost. A ako ćemo kao pouzdane uzimati samo one migracije o kojima postoji pisani trag, onda za veći deo Šumadije nemaš dokaza o poreklu, ni iz CG ni bilo odakle drugo.
26. april 2016. u 19:36
Miki
Deklarativno kazivanje ,a konkretno nedorečeno!
Vasojevići u Šumadiji
Srpsko pleme Vasojevića, čije je matično područje u predelu Crnogorskih Brda i Polimlja, odnosno severoistočnom delu Crne Gore, dubljim poreklom je iz Hercegovine, odakle se na Kčevo doselio njegov rodonačelnik Vaso sa tri brata – Krasom, Otom (od kojih su nastala današnja šiptarska plemena Krasnići i Hoti) i Ozrom (od koga je nastalo pleme Ozrinića). Po nekima, njihov brat je bio i Pipo (od koga je nastalo srpsko pleme Pipera). Svoje poreklo Vasojevići izvode od Nemanjića. Naime, kako kažu istoričari ovoga plemena pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, „Vukan Nemanjić imao je sina Kostadina, Kostadin Vasoja, Vasoje Stefana, Stefan opet Kostadina, a Kostadin Vasa, koji se u Lijevoj Rijeci naselio i od koga su Vasojevići.“
Plemenska matica Vasojevića je Lijeva Rijeka, u kojoj se Vaso nastanio, došavši iz Kčeva, gde mu je ostao brat Ozro. Iz Lijeve Rijeke nastaje širenje Vasojevića, koji, premda jedno od najmlađih, narastaju u jedno od najvećih plemena u Crnoj Gori, pa i na Balkanu. Njihovo istorijsko područje danas pripada opštinama Berane, Podgorica, Kolašin, Plav i Bijelo Polje (u ukupnoj površini oko dve hiljade kvadratnih kilometara, što je oko 15 odsto ili više od sedmine površine Crne Gore). Gde je ovde Šumadija?!!!.
IZVOR: Mile Nedeljković, „Ko su Šumadinci“, Glas javnosti 22. maj 2001. Godine
Prijatelju pročitaj ‘ Poreklo stanovništva Šumadije od Borivoja Drobnjakovića prema istraživanju od 1920 do 1922. Pa, imaš ovde samo selo Topolu ,pa prebroj Crnogorce . A tu je i cela opština Topola: Poreklo stanovnistva opštineTopola: Selo Belo savci –jedan iz CG (Crnogoraca),Blaznava –jedan iz CG,Božurnja –nema CG, Vinča –nema CG,Vojkovci –nema CG, Trnava –jedan razgranata porodica iz CG,Gornja Šatornja –nema CG, Gorovič –nema CG,Donja Trešnjevica –nema, Donja Šatornja .nema CG,Žabare –nema CG, Zagorice-nema Cg,Jermenovci –jedna iz CG, Junkovac –nema CG,Kloka –nema CG, Krđevac –nema CG, Lipovac –nema CG, Manojlovci –nema CG,Maskar –nema CG, Natalinci .nema CG,Pavlovac –jedna iz CG,Rajkovac -nema CG;Topola selo –jedan iz Kolašina , Topola varoš-jedan iz Šavnika. Ovaj deo Jasenice je pretežno naseljen porodicama sa Peštera.
Poreklo stanovništva sela Desimirovac, Gradska opština Aerodrom, Grad Kragujevac – Šumadijski okrug. Prema knjigama Todora Radivojevića „Naselja u Lepenici“ i „Lepenica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Ne nađoj vala ni jednog Crnogorca. Tvoja braća od stričeva se ne pominju,pošto je Toša pisao ovu građu početkom 20. veka
29. april 2016. u 14:03
Nebojša Babić
“Ovaj deo Jasenice je pretežno naseljen porodicama sa Peštera.”
Pa, to ti već napisah gore. Ako je Pešter uglavnom zapusteo 1690, šta misliš ko ga je naselio u periodu do 1737.? Brđani i Malesori.
Šumadija je uglavnom zapustela 1737, a naseljena je iz 4-5 pravaca u narednom periodu, a jedan od njih je i pravac Pešter – Stari Vlah – Šumadija.
Pročitao sam negde podatak (da te ne lažem sad, mislim baš kod Nedeljkovića) da samo 4% šumadijskih porodica danas ima korene u Šumadiji iz vremena pre 1690.
E, sad, pošto si pretresao šumadijska sela i našao tu i tamo po nekog CG, to su oni doseljeni kasnije, u 19. veku. Njihova seoba je išla direktno, zato su je istraživačima naveli. Čovek je došao iz Šavnika u Topolu, poslom, i tako je ostalo i u porodičnoj uspomeni. Nije ista takva seoba i ona kad neki rod živi dve generacije na Pešteru, posle dve seobe, najpre na Pešter, pa u Šumadiju, koja uključuje bežaniju, skrivanje, stalnu borbu, ponovno kućenje, a tome dodaj i mešanje sa drugim življem – zamre veza sa zavičajem. Pri tom, imaj u vidu da početkom 18. veka Brda i Polimlje, kao ni Drobnjak i Potarje nisu Crna Gora, niti se narod tamo osećao Crnogorcima. Pa se tako nisu ni deklarisali kad bi se negde preselili.
I, onda dođe Borivoje Drobnjaković posle skoro 200 godina da zapiše porodično predanje. Najdalje što je u pamćenju ostalo je Pešter, i to u magli, ne znaju ni koje je selo u pitanju, a kamo li gde su ranije bili i odakle došli.
Pogledaj i sam sela sjeničkog i tutinskog kraja, koje pravoslavne porodice sada tamo žive, odakle su poreklom, kao i poreklo odseljenih pravoslavnih porodica koje se pamte, većinom im je dalje poreklo iz oblasti današnje severoistočne CG (Brda, Polimlja, Potarja, što u vreme seobe i nije bila CG).
29. april 2016. u 14:04
Nebojša Babić
Baš sad pretresam rezultate ljudi testiranih prošlog leta u velikom poduhvatu Porekla, za jednu konkretnu haplogrupu. Žarište im je Stari Vlah (Prijepolje – Ivanjica – Arilje) i Pešter (sjenički kraj). Vreme doseljenja: prva polovina i sredina 18. veka (uglavnom posle 1737). Područje odakle su doselili: potes od Nikšića, preko Potarja (Kolašin – Mojkovac, Bjelasica) i Drobnjaka, zaključno sa pljevaljskim krajem. To je u današnjoj CG, a tada je to bila Hercegovina i jedan severni deo Brda. Tokom 18. i 19. veka, pojedinci iz ovih rodova se sele dalje, naročito u Takovski kraj, Dragačevo i Šumadiju. Neki u Pomoravlje i Podrinje, tamo se umnožavaju, razgranjavaju, dobijaju nova prezimena, sele se dalje u lokalnim okvirima… Iznenadio bi se koliko rodova u ovim krajevima vodi poreklo baš od ovih Hercegovaca i Brđana. Govorim o poreklu u pravoj muškoj liniji. Trenutno, ne mogu da iznosim dalje pojedinosti, jer tek treba da bude objavljena knjiga o ovim rezultatima.
Ponavljam, struje doseljavanja iz pravca CG i Hercegovine u Šumadiju su samo jedan pravac. Savremeni Šumadinci su, po meni, najlepša i najzdravija srbska sorta, baš zbog mešanja srbskog stanovništva sa više strana. Pre nekoliko godina, nekim poslom sam jedno nedelju dana boravio u Aranđelovcu i okolnim selima, i baš sam se oduševio prirodnom lepotom tamošnjeg stanovništva.
29. april 2016. u 14:14
Nebojša Babić
Moja braća od stričeva žive u Kragujevcu, i to je sasvim moderna seoba, 1967. je moj stric tamo došao poslom. To sam rekao u šali, oni sigurno nisu autentični Šumadinci.
Što se tiče Desimirovca, veliki broj starijih rodova je tu doseljen sa Peštera. Podaci koji si ti naveo su iz 1920-ih. Kad pogledaš prezimena u Desimirovcu danas, veliki broj njih ima prezimena iz Gornjeg Polimlja (Šekular, Vasojevići, Srbljaci). Ne znam u sklopu kojih događaja su se ti ljudi doselili, ali danas tamo žive. Pretpostavljam da je seoba išla najpre u Metohiju, 1920-ih, pa tokom ili posle Drugog svetskog rata u Šumadiju. Dobro, možda se ni oni ne mogu smatrati baš Šumadincima, jer se radi o modernoj migraciji. Ali, svakako žive tu, a možda već generacija koja se sada tamo rađa ili sledeća će se osećati Šumadincima.