Порекло презимена, варош Велика Плана Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши Велика Плана. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Већи део Велике П Порекло становништва вароши Велика Плана. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Већи део Велике П Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Велика Плана

Порекло презимена, варош Велика Плана

Порекло становништва вароши Велика Плана. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

Топографске прилике.

Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж друма за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овога краја настаје алувијална раван Јасенице, која се идући на Исток шири и прелази у пространу раван Велике Мораве. У долинама ових река нема кућа. Јасеница се овде рачва, и има велики рукавац Рит, по коме је најнижи део села и добио име.

Село се у главном служи водом са ђермова. Мало је извора; главни су: Точак, Чесма и Јасеновчић. Највише оскудева у води Мијатовска Мала, где се мора по неколико десетина метара копати, до би се дошло до издани.

Имања су махом изван села; између кућа су простране баште, воћњаци и по који мањи комад зиратне земље. Сеоска имања су на местима: Бресју, Великом Пољу, Гају, Лугу, Јасеновчићу, Сувом Потоку, Врбици, Шабан Гају, Буковици, Грабару, Моравском Лугу, Селишту, Дремовчићу и др. Шуме нема; има мањих приватних забрана са ситном гором. Веће забране имају црква Покајница (10 хектара) и манастир Копорин (6 хектара). Општина има своју утрину (око 30 ланаца).

Село је разбијепог типа шумадијске врсте. Подељено је на: Бугарску, Мијатовску, Ритањску и Пољанску Малу. У свима малама куће су шумадијски разређене. Изузетак чини Ритањска Мала, у којој су куће поређане с обе стране паланачког друма, од кланице па до школе и даље од ње. У новије време формирали су се крајеви око кланице (у Гложи) и поред железничке станице. У њима превлађују механе, дућани и радионице. У долинама Мораве и Јасенице има трла, а на Морави село има 10 воденица „моравки“.

 

Порекло породица и старине.

У селу су ове породице:

Мијатовићи (Славнићи, Радосављевићи, Радисављевићи, Радојковићи, Петронијевићи) 64 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се прадед Мијат из Црне Горе много пре Устанка. По Мијату је и цео крај добио име.

Стефановићи (Татинци) 3 к. Слава: св. Ђурђиц, преслава св. Ђорђе. Њихов прадед Стеван дошао из Црне Горе у Крушево (засеок Мале Плане) па кад је Крушево расељавано, он дође овде.

Тодоровићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Деда дошао жени у кућу (у фамилију Славнића) из Беле Паланке (пиротски); Славио св. Луку, па после женидбе узео женину славу.

Масукићи (Живојиновићи, Јоцићи) 12 к. Слава: св. Јован. Не знају порекло. Мисле да су им стари „од Косова-Сјенице“.

Бошковић 1 к. Слава: св. Петка. Доселио се пре 60 г. чича Трајко стругар из Слепче (прилепски),

Барјактаровићи (Петковићи, Петровићи) 29 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио од Видина. Њихови стари ратовали уз Карађорђа и један био барјактар.

Првуловићи 12 к. Слава: св. Никола. Прадед Првул дошао из Полетковца (јужно од Куле).

Панићи (Камењари) 5 к. Слава: св. Никола. Род су са Првуловићима.

Буџићи (Николићи) 10 к. Слава: св. Никола. Стари им се доселио из Полетковца, где су за врема Бугарског Рата налазили рођаке.

Панчићи (Ковачевићи) 20 к. Слава: св. Никола. Деда Панча дошао од Видина. Најпре био у Сепцима, па затим прешао овде.

Врбановићи (Ташковићи) 11 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадгд Врбан са братом Величком из Полетковца. Данашњи Врбановићи су четврто колено.

Величковићи 15 к. Род су са Врбановићима.

Донићи 19 к. Слава: св. Никола. Досељени њихови стари из Полетковца.

Митићи 12 к. Слава: св. Никола. Старином су од Видина.

Богојевићи 6 к. Слава: св. Аранђел. Непознато порекло. На данашњем гробљу налази се споменик њиховог претка Степана, који је сахрањен 1764 г.

Митровићи 4 к. Слава: св. Алимпије. Доселио се отац Лука пре 60 г. из Копривнице (крајински).

Николчићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Никола од Видина.

Вујичићи 9 к. Слава: св. Никола. Стари им дошли од Видина.

Лајкићи 10 к. Слава: св. Јован. Стара породица, непознатог порекла. Одржавају старо кумство са Гајићима из Голобока.

Ивановићи (Џивгаретини) 13 к. Слава: св. Петка. Прадед се доселио од Видина.

Ужарци (Стојановићи) 15 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се прадед Стојан ужар од Параћина.

Арсићи 14 к. Слава: св. Ђурђиц. Старином су из Љубеша (крушевачки, моравски), одакле су њихови стари пребегли „преко“. Из „прека“ дошли у ово село.

Здравковићи 7 к. Слава: св. Петка. Из Тешице (моравски, крушевачки) населили се у околину Пожаревца. Али како по околини завлада куга, то Здравко, отац човеку од 80 г., побегне и настани се овде. Са Здравком дошао и његов брат Стаменко од кога су Стаменковићи 5 к.

Недељковићи (Даничићи) 8 к. Слава: св. Јован. Стари су са Косова.

Срејићи (Каруџићи) 7 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Спасојевићи (Стојшићи) 6 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Трпко са два сина „из Бугарске“.

Поповић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се дед свештеник из Дубнице (ресавски).

Ристићи (Обрадовићи) 14 к. Слава: св. Никола. Деда Обрад дошао са Малог Косова најпре у Корман (моравски, крушевачки), одатле пређе у крагујевачки Корман где се задржи неко време, па најзад дође овде.

Гурићи (Сретеновићи) 12 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед Гура катранџија од Чачка. Живео најпре у Крушеву, па кад је оно расељавано, Гура се настани најпре у Селишту, поред Мораве, па затим на данашње место.

Џикићи 6. к. Слава: св. Никола. Доселио се дед Милован из Кормана (моравски, крушевачки).

Пауновићи 4 к. Слава: св. Никола. Отац дошао пре 60 г. из Багрдана.

Шулкићи 7 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед са Косова.

Ћирковићи (Миловановићи) „Великокућани“ 7 к. Слава: св. Ћирило и Методије. Старином су из Паруновца (расински).

Петровићи (Живојиновићи) 18 к. Слава: св. Аранђел. Непознато порекло.

Игњатовићи (Томићи) 6 к. Слава: св. Никола. Доселио се дед Игњат из Кормана (моравски, крушевачки).

Јеремићи (Илићи, Јовичићи, Димитријевићи) 24 к. Слаза: Митровдан. Прадед Јеремија се доселио са Малог Косова. Ово је и најстарија породица у селу.

Исаиловићи 7 к. Слава: св. Ђорђе. Мисле да су им стари дошли из истих крајева одакле су и Јеремићи.

Тобџићи (Митровићи) 9 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Станковићи (Пулини) 5 к. Слава: св. Петка. Непознато порекло.

Милојевићи 4 к. Слава: св. Атанасије (18-1). Доселио се деда Аранђел пре 60 г. из Прћиловице.

Мутавџићи (Стојковићи) 5 к. Слава: св. Никола. Њихов прадед Никола са Косова дошао у Лесковац и ту радио мутавџијски занат. Бежао преко и при повратку задржи се у Плани.

Милошевићи (Миљковићи) 2 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Миљко из Паруновца, где имају фамилију. Једни су отишли у Милошевац (смедеревски).

Веселиновићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Фамилија су са Милошевићима, од којих се један брат ожени из фамилије Славнића и дође жени у кућу чију славу слави.

Пешићи (Пауновићи) 4 к. Слава: св. Петка. Деда Петко пребегао од Куманова.

Петровићи 7 к. Слава: св. Симеун. Стара породица. Један брат пребегао „преко“ и тамо остао.

Радојковићи (Илићи) 2 к. Слава: св. Јован. Доселио се деда Радојко из Прћиловице у Крушево, па овде.

Нешићи 4 к. Слава: св. Симеун. Доселио се деда из Бивоља (расински) у Глибовац, затим се пресели овде.

Крчуновић 1 к. Из Жагубице пребегао „преко“ па се доцније врати и насели у Плану.

Николићи 3 к. Из Јањине.

Ристић 1 к. Слава: св. Никола. Пре 25 год. дошао из Врање.

Стојадиновић 1 к. Дошао из Старе Србије.

Табаковићи 8 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац старцу од 60 г. из Новог Села (Банат).

Матејићи (Милошевићи) 20 к. Слава: св. Лазар. Стара породица. Незнају порекло. Дедови и прадедови им били капетани и начелници.

Мирјанићи 5 к. Слава: св. Никола. Друга фамилија по досељавању. Непознато порекло.

Деспотовићи 10 к. Слава: св. Јован. Деда Деспот дошао од Сјенице у Медвеђу (ресавски) где и сада имају фамилију (Марјановићи). Из Медвеђе пређе и насели се овде.

Милићи (Нешићи) 5 к. Слава: Петровдан. Доселили се из Крушева кад је расељено и населе се код „Точка“. У Крушево дошли од Косова.

Ђорђевићи (Димитријевићи) 12 к. Слава: св. Јован. Зову их „Рекалијини“.

Бузуровци (цигани) 10 к. Били раније џамбаси и ковачи. Сада им је занимање свирање. У „Бресју“ има 20 к. цигана коритара.

 

Село има једно гробље у Гложи. То је старо гробље, у коме се налазе споменици из 1761, 1764. године. Гробље је свакако основано још док је село било поред Мораве, у Селишту, одакле су се иселили због сталних поплава и померања Моравиног тока.

У „Буковици“ је старо гробље где се налазе остаци од неких старих зидина. Ископава се прстење и кости.

У атару овога села је манастир Копорин за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Коментари (5)

  • Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

    Велика Плана у Шумадији је насељена са свих страна половином 20 века. Тако су из власотиначкога краја већи број родова у миграцији становништва са југа Србије се населили у Великој Плани и околним селима.
    За сада наводим из личног знања да су из село Златићево се одселило већи брј фамилија презимена Величковић(крсна слава Свети Ђорђе-„посна слава“ или Св. Алимпије), онда из село Горњи Дејан већи број фамилија Павловић код старе циглане, а одселио се и род фамилије Петковић из село Јаворје, са крсном славом Св. Никола; потом и фамилија Илић(ваљачи) из планински засеок Преданча села Г.Дејан са крсном славом Св. Ђорђе(„посна слава“-Св.Алимпије).

    Пошто сам у младости почињао радни век о ОШ као наставник математике, добро сам познавао све плањане из вароши и околних села.
    Било би поптребно да овај САЈТ ПОРЕКЛО пронађе сараднике и из општинских и црквених архива и допуни порекло презимена фамилија које су досељене после Другог светског рата све до краја 20. века у свим варошицама у Србији.

    Сарадник портала ПОРЕКЛО: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце
    2.новембар 2013.г. Власотинце република Србија

    Одговори
  • Miloš

    Takodje ste ispustili familiju Senić,u staroj opštini-Bresju,ima desetak kuća-familija Senić,a što i potvrdjuje podatak sa starog groblja u Velikoj Plani,da tamo ima par spomenika upokojenih Senića iz 1700-te,i 1800-te i neke godine,ne znam tacno godinu…Nisam istoričar,samo predak Senića koji pokušava da se ne zaborave koreni i preci…Ako ima nekog ko zna nešto više o mojoj familiji Senić,bio bi mu zahvalan…Sve je manje mojih starih koga bih pitao…Hvala

    Одговори
  • dejan bogojevic

    nisu bogojevici sahranjivani samo na seoskom groblju vec i kod manastira koporin inije im samo sv.Arandjel slava vec vecinom sv. Nikola i nisu od 1700 vec od 1300 i pre ima zapisano u crkvenim knjigama .

    Одговори
  • sasa slavnic

    Nedostaju Slavnici, a u Velikoj Plani su od njenog osnivanja i ima ih , cinimi se, vise nego bilo gde u drzavi.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ВЕЛИКА ПЛАНА

    Данашње насеље Велика Плана налази се на источном рубу Шумадије. Град је смештен на простору између доњег тока реке Јаеснице и леве обале Велике Мораве. Токови поменутих река имали су велики утицај на развој Велике Плане и њене околине.
    Материјални остаци сведоче о присуству људи, још у доба неолита на подручију, које данас припада великоплањанској општини. Долину Велике Мораве су на размеђу између VI и V века п.н.е. настањивали Трибали. Крајем ИВ века пре н.е. овим плодним крајем загосподарили су Келти. Освајачки походи моћне римске државе нису заобишли ни простор моравске равнице. Читава област је покорена 29-28. године п.н.ере, док је 6. године н.е укључена у новоформирану провинцију Горњу Мезију (Моесиа Супериор). Археолошки остаци јасно указују на присуство римске културе у овом крају. Велика сеоба народа у ИВ и В веку донела је и велико пустошење поменуте римске провинције од старне многобројних германских и азијских племена. Временом је Византија (Источно римско царство) успела да одржи границу своје државе на Дунаву.
    Подручје Доње Јасенице је чини се дуго било практично на граници између српске и угарске средњевековне државе. Поуздано се зна да је јасенички крај држао краљ Драгутин, као угарски вазал, а да је његов брат Милутин успео да га укључи у саства српске државе. Област је боље насељена тек у време кнеза Лазара у другој половини XИВ века. Мансатир Копорин, задужбина деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или неког његовог непознатог властелина, подигнут је свакако после 1402.године и представља најзнаменитији остатак средњевековне прошлости на тлу данашње општине Велика Плана. Новија истраживања оповргавају мишљење да је први српски деспот сахрањен у Копорину, који је иначе посвећен празнику преноса моштију првомученика и архиђакона св. Стефана (2/15. август). Турским заузећем Смедерева 1459. године северна Србија је коначно потпала под власт освајача са истока.
    Описи путописаца са запада и турски дефтери потврђују постојање више насеља на потезу између Велике Мораве и доењг тока Јасенице у XВИ веку. Према одредбама Пожеревачког мира из 1718. године Хазбуршком царству припала је и северна Србија. Управо на тој територији формирана је Краљевина Србија. Након краткотрајне војне управе 1720. године створена је њена администарција. У време њеног постојања 1724. први пут се помиње Велика Плана, под именом Плана. Имала је тада свега 22 куће. Након још једног аустријско-турског рата од 1737. до 1739. Османско царство је повратило за себе северну Србију. Тада се чини се и угасило насеље Плана, смештено на простору данас познатом као Селиште.
    До обнављања Плане долази 60-их и 70-их година XVIII века досељавањем породица првенствено из Старе Србије и са Косова. Историјски извори забележили су учешће Плањана 1788. у четама Коче Анђелковића, током још једног рата између Аустрије и Турске. Један број Плањана се тада преселио у Банат.
    Устанку, који је под вођством Карађорђа Петровића избио у Смедеревском санџаку 2/14. фебруара 1804. у Орашцу прикључили су се и Плањани. Обновљена српска држава овог пута није дуго трајала, јер су Турци 1813. угушили устанак. Том прилком постардала је и Плана. На дужи рок више успеха је донео ИИ српски устанак из 1815. године, чији је предводник био Милош Обреновић. Повратак Карађорђа Петровића у Србију 1817. претио је да наруши одбре односе кнеза Милоша са Турцима. Зато је српски владар издао наредбу кнезу смедересвке нахије Вујици Вулићевићу да погуби првог српског вожда. Заповест је извршена 13/ 25. јула 1817. у Радовањском лугу, близу Велике Плане. Након годину дана Вујица Вулићевић, иначе и Крађорђев кум, подигао је цркву брвнару посвећену преносу моштију св. Николе. Мештани су је прозвали „ Покајница“ пошто се сматрало да је направљена у знак покајања, због почињеног убиства. Тело вожда Карађорђа је 1819. пренето у Тополу.
    Прва владавина кнеза Милоша (1815-1839) била је испуњена занчајним успесима на пољу проширења српске аутонимије. Од изузетног значаја за становништво Плане, било је укидање феудализма 1835. године, јер се готово целокупно становништво бавило пољо- привредом. Закон о општинама донет 1839. омогућио је настанак великоплањанске општине. После поделе смедревског округа 1869. на три среза Велика Плана се нашла у саствау новог орашког среза. Број житеља Велике Плане је релативно брзо растао током XIX-ог века. Село је 1863. Имало 1702. становника, а 1900. већ 4533 житеља. Средином века постала је највеће место у срезу. Највећи број досељеника стизао је из бугарских крајева око Видина, као и из косовско-метохијске области.
    Развоју насеља у огромној мери је допринела изградња пруге Београд- Ниш, чија је траса пролазила кроз Велику Плану. Радови на овој релацији су завршени 1884. године, док је 1886. пуштена у саобраћај жечезничка линија Смедерево-Велика Плана. Изградња железнице омогућила је развој привреде. Готово истовремено 1889. Немци Кристијан Шеус и Вилхелм Шумахер отварају своје кланице у Великој Плани. Захваљујући њима оствариван је велики извоз локалних пољопривредних производа на инострана тржишта. Отварање кланица допринело је стварању нове чаршије, док се администартивни центар још дуго налазио код даншње „ Старе општине“. За политички утицај у Великој Плани дуго су се борили напредњаци и радикали, да би на крају превагу, као и у читавој земљи однели Пашићеви следбеници. Школа је у Великој Плани први пут отворена 1836.године. Велики корак напред у погледу просвете начиењн је 1904. отврањем нове школе, поводом стогодишњице Првог српског устанка.
    Становници Велике Плане су попут других места у Србији узели учешће у оба балканска и I светском рату. Немачке снаге су 24. октобра 1915. заузеле село, за које је од тада отпочео тежак живот под окупацијом. Велики број Плањана налазио се током рата у логорима, било да су заробљени у борби или интернирани. Огромна већина њих боравила је у Матхаузену. Доста војника успело је и да препешачи Албанију. Српска војска је ослободила Велику Плану 28.октобра 1918. године током своје одлучне офанзиве.
    Стварањем Краљевине Срба, Хравта и Словенаца 1.децембра 1918. Велика Плана је постала саставни део нове, знатно веће државе. Послератне године биле су тешке. Обнављање задруга у многоме је помогло становништву да се избори са проблемима. То је један од разлога великог успеха на изборима Земљорадничке странке у Великој Плани. Она је и оснавана у овом селу 12.октобра 1919.године. Значајан догађај за Велику Плану био је указ од 30. априла 1924.године, којим је она добила статус варошице. Данас се овај датум обележава као дан општине Велика Плана.
    Привредни развој је такоже настављен отварањем циглане, још једне кланице и пуштањем у погон електричне централе 1935.године. Телефонска ценрала је почела рад 1921. године, док је нова чаршија 30-их година добила и прве сијалице.
    Даљи развој прекинула је немачка окупација, до које је дошла априла 1941.године, након војног слома Краљевине Југославије. На ново ослобођење се чекало више од три године. Извеле су га 10.октобра 1944. снаге Народно-ослободилачког покрета уз помоћ Црвене армије.
    Становништво Велике Плане ја након ИИ светског рата брзо расло, да би 1991 досегло број од 17.202 становника. Привредном развооју града посебно је допринела изградња ауто- пута Београд-Ниш током 60-их година XX века. Општина Велика Плана са месним зајдницама формирана је 1965.године. Од предузећа треба издвојити циглану „Прогрес“, фабрику модне конфекције „Перкон“, „ ИПК Србија 10.октобар-индустрија меса Плана“ и фабрику намештаја „ Звезда“. У Великој Плани је 1950. почела са радом и Гимназија. Све од 1952. када је освештана црква у граду, посвећена апостолима св. Вартоломеју и Варнави, Великоплањани су као своју цркву кристили удаљену „ Покајницу“. Крајем XX века у Великој Плани подигнута је спортска хала и направљен олимпиксји базен. Последњи попис становништва из 2002.године показао је да је у граду тада живело 16.210 житеља
    Повољан географски положај пружа могућност да Велика Плана у XXИ веку настави убрзано да се развија и поред негативног демографског тренда, који је велики проблем и за читаву земљу. Шанса за даљи напредак лежи такође у туризму.
    За израду чланка ослањали смо се пре свега на следећи рад:
    • Д.Ивановић, Велика Плана И, историјски развој до 1941.године, Велика Плана 2001.
    • Корисне податке преузимли смо такође из синтезе: Историја српског народа, И-ВИ-2, Београд 1981-1983.
    • Консултовали смо и чланак о историјату Велике плане са сајта – http://www.великаплана.орг.yу

    Извор: Интернет

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top