Порекло презимена, село Пласковац (Топола)

15. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Пласковац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Село лежи на рипањској површи која је Вучаком, Жутим Потоком и Крстачама рашчлањена на неколико заравњених брда, по чијим су странама сеоске куће. Идући на Исток, ка долини Јасенице, нема кућа и у том делу су имања овога села и Овсишта.

У селу има мало извора, махом слабих, и поред њих се становништво служи буиарском водом. Употребљавају и воду са Јасенице, нарочито кад су на раду и у пољу.

Зиратна земља растурена је по селу и око њега, нарочито на местима: Вучаку, Жутом Брегу, Гају, Пољима, Барама, Крстачама и Орницама, Виногради су на Брду. Ливаде су у долини потока Вучака и Крстаче, и у Јасеници. Пре 50 година село је имало у Гају општинску утрину и шуму, али су је у току времена изделили. Приватних забрана има око 50 хектара.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на крајеве који носе имена породица или имају топографска имена. Крајеви су: Вучак, Гај, Орнице, Аврамовића Крај и Врачарића Крај.

 

Порекло породица.

Село је постало досељавањем из Блазнаве. Блазнава је имала доста становништва, земљиште је постало тескобно, и поједине породице су се исељавале и настаниле у Пласковац, који је био под шумом и ливадама. Први досељеници су се населили на месту Орницама, где је данас општинска судница; доцније, нови досељеници и они који су се оделили из задруга, крчили су или палили шуму и насељавали се.

У селу су ове фамилије:

Миросављевићи (Јовановићи, Ракићи, Милосављевићи, Миливојевићи, Матићи) 36 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Блазнаве, а у Блазнаву дошли од Сјенице. Много су патили од Турака због претка Кара Павла, који је ратовао уз Карађорђа и погинуо на Љубићу.

Миловановићи (Благојевићи, Драгићи, Радојевићи) 15 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Блазнаве у исто време кад и Миросављевићи. Старином су од Сјенице.

Рајковићи (Урошевићи,Томићи,Ђорђевићи) 18 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве, а у Блазнаву дошли од Сјенице.

Милановићи (Лазаревићи) 8 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве.

Милошевићи (Милојевићи, Радовановићи) 7 к. Слава: св. Никола. Досељени из Блазнаве.

Изгледа да су све ове породице од старине једна фамилија. У селу их све зову Никољцима. Они су се у исто време населили у Блазнаву, па заједно прешли у Пласковац.

Карићи (Симићи, Прокићи, Благојевићи, Лазаревићи) 10 к. Слава: св. Лазар. Доселили се из Блазнаве (од Урошевића). Старином су „од Сјенице — Новог Пазара“.

Врачарићи (Ђорђевићи, Лукићи, Марковићи, Михајловићи, Недељковићи) 17 к. Слава: св, Ђорђе. Доселили се ,из Блазнаве (од Ђиласовића — Пантелића).

Млађи су досељеници: 

Миливојевићи 8 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио 1809. године од Сјенице.

Ивковићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли пре 90 г. из Жабара (лепенички).

Рајићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се дед из Страгара (од Рајића); дошао жени у кућу.

Алексићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се деда као печалбар из јужних крајева. Узела га жена у кућу.

Нешићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошао жени у кућу из јужних крајева.

Таковци 1 к. Слава: св. Стеван. Доводак (мати га довела у кућу где се преудала) из Горње Шаторње (од Таковаца).

Радивојевићи дошао као раденик из Славковице (колубарски, ваљевски).

 

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.