Порекло презимена, село Липовац (Топола)

13. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села  Липовац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Куће се налазе на качерској површи, с обе стране потока Сушице, који је у њу дубоко засечен. Већи део села је с десне стране Сушице и куће се високо пењу уз стране брда Карауле. Са те стране Сушица прима неколико притока, сувих јаруга, које су село поделиле на више делова. С леве стране Сушице мање је кућа; ту су поглавито имања.

Употребљава се већином изворска вода. Главни је извор Змајевац којим се служи пола села. Ову воду сматрају за лековиту, и о младим недељама се у њој купају. Село се служи и водом са ђермова.

Зиратно земљиште је под Венчацом, затим у Змајевцу и на. Караули. Виногради су на Венчацу а има их и по селу. Општинска шума је на Венчацу и у Липовачкој Јарузи.

Село је разбијеног типа. Дели се на Горња и Доњи Крај, који се даље деле на Зечевиће, Гарашане, Скерлиће, Реаке итд.

 

Порекло породица.

Село је најпре било у јарузи поред Сушице. Најстарије су породице: Скерлићи, Зечевићи и Реаци; оне су биле у селу пре Устанка. Данас су у селу ове фамилије:

Скерлићи (Петровићи, Јовановићи) 16 к. Слава: св. Лука.

Аврамовићи 11 к. Слава: Слава: св. Лука.

Лазићи (Гавриловићи) 5 к. Слава: св. Лука.

По причању старих људи Скерлићи, Аврамовићи и Лазићи су једна фамилија. Раније су имали заједнички трпезар код брезовачке цркве. Прадедови се доселили од „Бијелог Поља — Сјенице”.

Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) 15 к. Слава: св. Лука, преслава: Велика Госпојина. И њихови стари су пре Устанка дошли од „Бијелог Поља — Сјенице“.

Зечевићи (Павловићи) 22 к. Слава: св. Лука. Чукундеда дошао „од Бијелог Поља — Сјенице” за време Кочине Крајине. Имају рођака у Белом Потоку (београдски) са којима су стари одржавали везе. Мисле да је од њихове фамилије остало у Староме Влаху. По казивању г. Ускоковића, професора, у селу Москови, у засеоку Зечевићима, живела је до пред крај 18. века фамилија Никшићи (славе: св. Луку, а досељени из Никшића) па се тада раселила по Србији. Судећи по слави, као и по предању које се у Липовцу и у Москови одржало, вероватно ће и Зечевићи бити старином из Никшићске Жупе.

Гарашани (Гарашани 3, Савковићи 2, Стојићи 2, Мијатовићи 2, Ђорђевићи 2, Радовановићи 7, Пантелићи 1) 19 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се пре Устанка из Бјелопавлића и дошли у Гараше. Карађорђе хтео да буду уз њега, па их поведе у Тополу. Уз пут су се задржали у Липовцу, ту се „напију вина“, и нису хтели даље него остану.

Вујичићи 3 к. Слава: св. Јеремија. Прадедови су из Пипера.

Ристовићи (Богдановићи) 10 к. Слава: св. Никола. Дошли из „источних крајева”; зову их „Бугарима.“

Андрићи (Марковићи) 4 к. Слава: св. Никола. Фамилија су са Ристовићима.

Лекићи 2 к. Слава: Петровдан. Доселили се из Јеловика (од Лекића).

Мирјанићи (Ђорђевићи, Јовановићи, Мишовићи) 9 к. Слава: св. Ђурђиц. Баба старца Милована (77 г.) родом је из Добриња (пожешки, ужички) и удала се у Марковицу (драгачевски). Побегла од мужа и собом повела оца чича Миловановог. Дошла у Винчу, ту нађе неког Јанка Ђериновића из Кораћице, који је служио код Гарашана, и за њега се уда. Пређу у Липовац где се настане.

Туфегџићи (Радосављевићи) 5 к. Слава: св. Андреја. Доселио се деда од Сјенице.

Андрић 1 к. Слава: Михољдан. Доселио се пре 50 г. из Надеља (код Новога Сада).

 

Сеоско гробље је под Венчацом, у близини брезовачке цркве.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.