Порекло презимена, село Марковац и засеоци Црквине и Бељевац (Младеновац)

13. августа 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Марковац (и засеоци Црквине и Бељевац), општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Пиносавска површ је овде рашчлањена рекама Милатовицом и Мисачом и потоком Кошарном у неколико плећатих заравњених коса. По теменима и странама њиховим су куће села Марковца и његових засеока. Куће села Марковца су највећим делом по странама брежуљка ограниченог са јужне стране Мисачом а са северне Кошарном. Има неколико кућа поред друма за Младеновац; у долинама Мисаче и Кошарне нема кућа.

Северно од Марковца, на Г’лавици, која је са севера ограничена Милатовицом а с Југа Кошарном, налазе се куће засеока Црквине. Јужно од Марковца, с десне стране Мисаче, а поред сеоског пута који код „Кошева“ излази на друм за Тополу, груписане су куће засеока Бељевца.

У Марковцу нема извора и употребљива се вода са ђермова; у Црквинама се употребљава и изворско вода; у Бељевцу има извора, али су у употреби и ђермови.

Најбоља сеоска имања су на Разбојишту, затим у долинама Милатовице, Мисаче и Кошарне. Има мало ситне шуме по приватним забранима, поглавито цер и граница. Огкптина има свој забран од 39 хектара.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на крајеве који носе имена по породицама, и на два засеока: Црквине и Бељевац. Засеоци су од села удаљени 2—3 км.

 

Порекло породица и старине.

У Марковцу су ове фамилије:

Јанковићи 4 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио од Сјенице.

Крсмановићи 6 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио од Пећи. Раније их звали Пећанцима, и стари су им били „позли људи“. Неки се од њих задрже и остану у Гружи. Прадед ових Крсмановића се настани у Стојнику, где остане две године. Јанковићи га позову да им буде комшија и он се пресели.

Радовићи (Лекићи Живковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Старо им презиме Павићевићи. Доселио се Радо, деда човеку од 70 година, од Бијелог Поља. Раду са три брата довео Карађорђе 1809. године и населио их на своје имање, које се и данас зове „Кзрађорђеве орнице“.

Гајевићи 2 к. Слава: св. Никола. Род су са Радовићима.

Јаковљевићи 4 к. Слава: Петровдан. Доселио се отац из „прека“.

Илић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао жени у кућу из Пружатовца (космајски).

Стојановић 1 к. Слава: св. Стеван. Доселио се из Граница (смедеревски).

Томић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао жени у кућу из Бугарске.

Милутиновићи 3 к. Слава: св. Никола. Род са Крсмановићима. Презивају се по деди.

Тодоровић 1 к. Слава: св. Никоаа. Род са Крсмановићима и по деди променили презиме.

Симић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 30 г. жени у кућу из Загорице.

Радошевићи 2 к. Слава: св. Јован. Доселио се деда од Бијелог Поља у Мрчајевце, а из Мрчајевца дође овде Радош, отац човеку од 70 година. У Мрчајевцима (Гружа) замрли су.

Ризнићи 2 к. Слава: св. Јован. Из Бање (од Ризнића).

Борић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Из Тополе (Љубессло).

Милосављевић 1 к. Слава: св. Јован. Из Белосаваца.

Вукићевићи 2 к. Слава: св. Никола. Деда се доселио од Сјенице.

Лазаревићи 8 к. Слава: св. Никола. 1809. г. довео их Карађорђе из Корита (између Пештери и Бихора).

Глишић 1 к. Слава: св. Никола. Циганин.

Панићи 2 к. Слава: св. Јован. Прадед дошао од Сјенице.

Радовановић 1 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се пре 50 г. из Неминикућа.

Обрадовићи 2 к. Слава: св. Никола. Старином су од Бијелог Поља.

Радосављевићи 2 к. Род са Радовићима — Лекићима.

Драговић 1 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Црне Горе.

У Бељевцу су:

Аврамовићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 80 г. из Јагњила. Овде су им била имања и трла. У Јагњилу имају фамилију (Дубоњци).

Савићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Орашца (од Анића).

Симићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Отац дошао из ужичког округа.

Ракетићи (Ратковићи) 5 к. Слава: св. Стеван. Старином су из Бољара (Пештер). Прво живели у Марковцу, па доцније пређу овде на имање.

Митровић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 г. из Жабара.

Радомировић 1 к. Слава: св. Стеван. Род са Ракетићима.

Алексићи 2 к. Слава: св. Арађел. Од Аврамовића.

У Црквинама су:

Карићи (Петровићи) 10 к. Слава: св. Никола. Прадед Јефто дошао из Црнућа (Гружа) где имају фамилију.

Весићи 3 к. Слава: св. Лука. Пре 60 г. дошли из Јагњила (од Весића) на своје имање.

Николићи 6 к. Слава: Велика Госпојина. Дошла три брата из Драгачева.

Милетићи 2 к. Слава: св. Никола. Фамилија са Николићима. Дошао њихов отац жени у кућу и узео њену славу.

Маринковић 1 к. Слава: св. Алимпије. Као радник дошао из Бугарске.

Рајичевић 1 к. Слава: св. Андреја. Из Пријепоља.

Лазаревић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао жени у кућу.

Јелићи (Јоковићи) 2. к. Слава: св Петка. Пре 60 г. дошли из Црне Горе.

Радовановићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Г руже.

 

У Црквинама, поред данашње цркве, налази се споменик подигнут Деспоту Стевану. По предању на томе је месту и раније била велика црква, задужбина Стеванова. На „Разбојишту”, северозападно од Црквина, ископавани су делови од старог оружја.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Шарко

    Село Марковац и засеоци Црквине и Бељевац припадају општини Младеновац, а не општини Велика Плана. Постоји велико село Марковац поред аутопута Београд – Ниш и налази се у границама општине Велике Плане. Некада је припадало области Лепеница. Др. Т. Радивојевић је проучавао село Марковац код В. Плане. Молим Вас да исправите грешку.

  2. саша

    где је стара фамилија добричић из црквина и марковца