Порекло становништва села Марковац (и засеоци Црквине и Бељевац), општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.
Топографске прилике.
Пиносавска површ је овде рашчлањена рекама Милатовицом и Мисачом и потоком Кошарном у неколико плећатих заравњених коса. По теменима и странама њиховим су куће села Марковца и његових засеока. Куће села Марковца су највећим делом по странама брежуљка ограниченог са јужне стране Мисачом а са северне Кошарном. Има неколико кућа поред друма за Младеновац; у долинама Мисаче и Кошарне нема кућа.
Северно од Марковца, на Г’лавици, која је са севера ограничена Милатовицом а с Југа Кошарном, налазе се куће засеока Црквине. Јужно од Марковца, с десне стране Мисаче, а поред сеоског пута који код „Кошева“ излази на друм за Тополу, груписане су куће засеока Бељевца.
У Марковцу нема извора и употребљива се вода са ђермова; у Црквинама се употребљава и изворско вода; у Бељевцу има извора, али су у употреби и ђермови.
Најбоља сеоска имања су на Разбојишту, затим у долинама Милатовице, Мисаче и Кошарне. Има мало ситне шуме по приватним забранима, поглавито цер и граница. Огкптина има свој забран од 39 хектара.
Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на крајеве који носе имена по породицама, и на два засеока: Црквине и Бељевац. Засеоци су од села удаљени 2—3 км.
Порекло породица и старине.
У Марковцу су ове фамилије:
Јанковићи 4 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио од Сјенице.
Крсмановићи 6 к. Слава: св. Никола. Прадед се доселио од Пећи. Раније их звали Пећанцима, и стари су им били „позли људи“. Неки се од њих задрже и остану у Гружи. Прадед ових Крсмановића се настани у Стојнику, где остане две године. Јанковићи га позову да им буде комшија и он се пресели.
Радовићи (Лекићи Живковићи) 15 к. Слава: св. Никола. Старо им презиме Павићевићи. Доселио се Радо, деда човеку од 70 година, од Бијелог Поља. Раду са три брата довео Карађорђе 1809. године и населио их на своје имање, које се и данас зове „Кзрађорђеве орнице“.
Гајевићи 2 к. Слава: св. Никола. Род су са Радовићима.
Јаковљевићи 4 к. Слава: Петровдан. Доселио се отац из „прека“.
Илић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао жени у кућу из Пружатовца (космајски).
Стојановић 1 к. Слава: св. Стеван. Доселио се из Граница (смедеревски).
Томић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао жени у кућу из Бугарске.
Милутиновићи 3 к. Слава: св. Никола. Род са Крсмановићима. Презивају се по деди.
Тодоровић 1 к. Слава: св. Никоаа. Род са Крсмановићима и по деди променили презиме.
Симић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 30 г. жени у кућу из Загорице.
Радошевићи 2 к. Слава: св. Јован. Доселио се деда од Бијелог Поља у Мрчајевце, а из Мрчајевца дође овде Радош, отац човеку од 70 година. У Мрчајевцима (Гружа) замрли су.
Ризнићи 2 к. Слава: св. Јован. Из Бање (од Ризнића).
Борић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Из Тополе (Љубессло).
Милосављевић 1 к. Слава: св. Јован. Из Белосаваца.
Вукићевићи 2 к. Слава: св. Никола. Деда се доселио од Сјенице.
Лазаревићи 8 к. Слава: св. Никола. 1809. г. довео их Карађорђе из Корита (између Пештери и Бихора).
Глишић 1 к. Слава: св. Никола. Циганин.
Панићи 2 к. Слава: св. Јован. Прадед дошао од Сјенице.
Радовановић 1 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се пре 50 г. из Неминикућа.
Обрадовићи 2 к. Слава: св. Никола. Старином су од Бијелог Поља.
Радосављевићи 2 к. Род са Радовићима — Лекићима.
Драговић 1 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Црне Горе.
У Бељевцу су:
Аврамовићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 80 г. из Јагњила. Овде су им била имања и трла. У Јагњилу имају фамилију (Дубоњци).
Савићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Орашца (од Анића).
Симићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Отац дошао из ужичког округа.
Ракетићи (Ратковићи) 5 к. Слава: св. Стеван. Старином су из Бољара (Пештер). Прво живели у Марковцу, па доцније пређу овде на имање.
Митровић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао пре 40 г. из Жабара.
Радомировић 1 к. Слава: св. Стеван. Род са Ракетићима.
Алексићи 2 к. Слава: св. Арађел. Од Аврамовића.
У Црквинама су:
Карићи (Петровићи) 10 к. Слава: св. Никола. Прадед Јефто дошао из Црнућа (Гружа) где имају фамилију.
Весићи 3 к. Слава: св. Лука. Пре 60 г. дошли из Јагњила (од Весића) на своје имање.
Николићи 6 к. Слава: Велика Госпојина. Дошла три брата из Драгачева.
Милетићи 2 к. Слава: св. Никола. Фамилија са Николићима. Дошао њихов отац жени у кућу и узео њену славу.
Маринковић 1 к. Слава: св. Алимпије. Као радник дошао из Бугарске.
Рајичевић 1 к. Слава: св. Андреја. Из Пријепоља.
Лазаревић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао жени у кућу.
Јелићи (Јоковићи) 2. к. Слава: св Петка. Пре 60 г. дошли из Црне Горе.
Радовановићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Г руже.
У Црквинама, поред данашње цркве, налази се споменик подигнут Деспоту Стевану. По предању на томе је месту и раније била велика црква, задужбина Стеванова. На „Разбојишту”, северозападно од Црквина, ископавани су делови од старог оружја.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
13. август 2013. у 21:34
Шарко
Село Марковац и засеоци Црквине и Бељевац припадају општини Младеновац, а не општини Велика Плана. Постоји велико село Марковац поред аутопута Београд – Ниш и налази се у границама општине Велике Плане. Некада је припадало области Лепеница. Др. Т. Радивојевић је проучавао село Марковац код В. Плане. Молим Вас да исправите грешку.
13. август 2013. у 21:39
Јовица Кртинић
Хвала, Шарко. Исправљено.
2. јул 2019. у 21:25
Mix
U Markovcu kod Mladenovca postoji familija Stanojevic koja slavi sv.Stefana
Unesite taj podatak
9. август 2020. у 13:16
саша
где је стара фамилија добричић из црквина и марковца