Poreklo prezimena, selo Junkovac (Topola)

12. avgusta 2013.

komentara: 2

Poreklo stanovništva sela  Junkovac, opština Topola. Prema istraživanju Borivoja M. Drobnjakovića „Jasenica“ od 1920. do 1922. godine

 

Topografske prilike.

Selo se nalazi s leve strane Jasenice, gde je pinosavska površ potpuno zaravnjena. Pinosavsku površ prosecaju potoci Goruplje i Crešljanac, i ia njihovim niskim i zaravnjenim stranama su seoske kuće. Jedan deo sela je u izvornom delu Crešljanca, oko koga je prostrana zaravan Numere. Seoske kuće se spuštaju na Jug do druma za Natalince, prelaze ga i u dolini Jasenice ima ne- koliko kuća i četiri vodenice.

Služe se vodom sa izvora i đermova.

Izvori su: Arsenijevića Bunar, Beli Bunar, Veličkovića Bunar, Jorguša i Lukčić.

Zemljište je osobite plodnosti, naročito u Numerama, Gaju, Jarebicama i Česti. Livade i kukuruzna polja su u dolini Jasenice. Malih zabrana ima u Gaju. Goru seku i dovlače sa Rudnika.

Zajedničke utrine nema.

Selo je razbijenog tipa, šumadijske vrste.

Krajevi su: Gornji Kraj, Donji Kraj (najnaseljeniji), Jorguša, i Crešljanac (gde su i ciganske kuće sela Kloke).

 

Poreklo porodica i starine.

U selu su ove familije:

Blagojevići 20 k. Slava: sv. Nikola. Ne znaju odakle su njihovi stari došli. Bežali su „preko“. Njihov praded Blagoje u Zemunu otkupljivao roblje. Trgovao je sa svinjama i kupovao barut. Blagoje je sa Šargom iz Masloševa sagradio prvi top i otišao na Ljubić, gde je i poginuo.

Stankovići (Savići, Lalovići, Milovanovići, Veljići, Petrovići, Đurići, Damnjanovići, Stojadinovići, Pantići) 48 k. Slava: sv. Đurđic. Praded Stanko sa starijim bratom i sa šest sinova pošao od Peći i zadrži se najpre u moravskim lugovima. Ali kad je video mulj i rečni nanos na drveću, bojeći se od poplava, napusti to mesto i pođe dalje. Brat mu ode u Drugovac (smederevski) a on dođe u Junkovac. Prvo stanovali u dolini Jasenice pa docnije pređu i sada ih ima svuda po selu. Kod gorovičke crkve se nalazi grob i na njemu ploča jednog od Stankovih sinova. Sa ploče se vidi da je umro 1781. godine. Stojadinovići u Kloki su od ove familije i odselili su se na imanje oko 1850. godine.

Rankovići (Milići, Tošići, Marinkovići, Milivojevići, Simići, Milovanovići, Pajići, Jevtići, Milići, Milisavljevići) 102 k. Slava: sv. Jovan. (29-VIII). Njihov predak Stanoje došao od Belog Drima, odakle je pobegao od Turaka. Naselili se najpre u Čumić, zatim prešli u Gorovič pa najzad u ovo selo. Bežali u Srem. Rankovića ima odseljenih u Kloku i Natalince.

Novakovići (Arsići, Kuzmići, Radojevići, Lazarevići, Zakići, Topalovići, Damnjanovići) 70 k. Slava: sv. Alimpije. Vode poreklo od baba Jagode, koja je prvo živela uGoroviču, preselila se u Žabare pa zatim u Junkovac. Ne zna se mesto odakle se doselila. Ima ih od odseljenih u Kloku, gde su otišli na imanje.

Pištoljevići (Antonijevići, Stevići, Ilići, Mihailovići) 18 k. Slava: sv. Stevan. Pre 90—100 g. preselili se iz Goroviča, gde imaju i sada familiju (Pištoljevići). Prvo se naselili u Gorovič, pa ovi dođu u Junkovac, a Blagojevići (za koje kažu da su im rod) dođu u Žabare.

Ćirići (Nešići, Isakovići) 15 k. Slava: sv. Jovan; posle Ustanka došla tri brata od Timoka.

Babići 8 k. Slava: sv. Đorđe. Otac se naselio u Vinču za vreme Karađorđevih ratova. Odatle su, pre 90 g., došli u ovo selo.

Budžići(Radosavljevići) 12 k. Slava: sv. Mrata. Došli iz Goroviča pre 100 g. (Od Đukaša).

Gružani (Petrovići) 6 k. Slava: sv. Luka. Mati dovela njihovog dedu Petra iz Čestina (gružanski) gde su im rod Đorovići. (U Čestinu su Đorovići jedna od najstarijih familija; doselio se posle kosovske bitke (?) Stojša iz Dobriča, (v. Gruža, s. 335).

Ivići 6 k. Slava: sv. Đorđe. Došao deda Ivan iz „istočnih krajeva”.

Simići 2 k. Slava: sv. Jovan. Pre 80 g. došli iz Medveđe (jablanički, vranjski).

Čumići 1 k. Slava: sv. Đorđe. Posle Ustanka došli iz Trešnjevice (od Čumića).

Jovanovići 3 k. Slava: sv. Jovan; doseljeni pre 80 g. iz Bosne.

Nikolići (Osaćani) 2 k. Slava: sv. Mrata. Kao majstori dunđeri došli pre 80 g. iz Osata.

Stanisavljević 1 k. Slava: sv. Aranđel. Došao kao majstor ćeramidar pre 40 g. iz Stare Srbije.

Mitrovići 5 k. Slava: sv. Luka. Pre 80 g. došli iz požarevačkog okruga; nepoznato mesto.

 

Seosko groblje je pored druma za Natalince. Iz kraja Jorguše se i danas sahranjuju u žabarsko groblje.

U dolini Jasenici na mestu “Stare kuće” knez Miloš je ušoravao selo. U blizini potoka Kusaje je neko staro groblje gde prilikom kopanja nalaze ljudske kosti. Na mestu “Osredku” bilo je “madžarsko groblje” gde ima još i sada mnogo kamenih spomenika.

 

IZVOR: Borivoje M. Drobnjaković, „Jasenica“.  NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA  (knjiga 13) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXV), Beograd 1923.

Komentari (2)

Odgovorite

2 komentara

  1. dragan

    Milivojevići nisu nastali od Rankovića već su 4 brata u Sjenici pobili Turke i pobegli ovamo. Dva brata ostanu u Junkovcu jedan u Goroviču i četvrti u Kloki a pošto su ih Turci tražili po prezimenu i slavi oni sa zimskog s. Jovana pređu na letnjeg s. Jovana a od imena naprave prezimena tako je Milivoje uzeo prezime Milivojević. To je prava istina za Milivojeviće

  2. mirjana

    Babici su se naselili iz Jasenice pre 100 godina, donji Junkovac. Neki su otišli u Klimu.