Poreklo prezimena, selo Junkovac (Topola)

Poreklo stanovništva sela  Junkovac, opština Topola. Prema istraživanju Borivoja M. Drobnjakovića „Jasenica“ od 1920. do 1922. godine

Topografske prilike.

Selo se nalazi s leve strane Jasenice, gde je pinosavska površ potpuno zaravnjena. Pinosavsku površ prosecaju potoci Goruplje i Crešljanac, i ia njihovim niskim i zaravnjenim stranama su seoske kuće. Jedan deo sela je u izvornom delu Crešljanca, oko koga je prostrana zaravan Numere. Seoske kuće se spuštaju na Jug do druma za Natalince, prelaze ga i u dolini Jasenice ima ne- koliko kuća i četiri vodenice.

Služe se vodom sa izvora i đermova.

Izvori su: Arsenijevića Bunar, Beli Bunar, Veličkovića Bunar, Jorguša i Lukčić.

Zemljište je osobite plodnosti, naročito u Numerama, Gaju, Jarebicama i Česti. Livade i kukuruzna polja su u dolini Jasenice. Malih zabrana ima u Gaju. Goru seku i dovlače sa Rudnika.

Zajedničke utrine nema.

Selo je razbijenog tipa, šumadijske vrste.

Krajevi su: Gornji Kraj, Donji Kraj (najnaseljeniji), Jorguša, i Crešljanac (gde su i ciganske kuće sela Kloke).

Poreklo porodica i starine.

U selu su ove familije:

Blagojevići 20 k. Slava: sv. Nikola. Ne znaju odakle su njihovi stari došli. Bežali su „preko“. Njihov praded Blagoje u Zemunu otkupljivao roblje. Trgovao je sa svinjama i kupovao barut. Blagoje je sa Šargom iz Masloševa sagradio prvi top i otišao na Ljubić, gde je i poginuo.

Stankovići (Savići, Lalovići, Milovanovići, Veljići, Petrovići, Đurići, Damnjanovići, Stojadinovići, Pantići) 48 k. Slava: sv. Đurđic. Praded Stanko sa starijim bratom i sa šest sinova pošao od Peći i zadrži se najpre u moravskim lugovima. Ali kad je video mulj i rečni nanos na drveću, bojeći se od poplava, napusti to mesto i pođe dalje. Brat mu ode u Drugovac (smederevski) a on dođe u Junkovac. Prvo stanovali u dolini Jasenice pa docnije pređu i sada ih ima svuda po selu. Kod gorovičke crkve se nalazi grob i na njemu ploča jednog od Stankovih sinova. Sa ploče se vidi da je umro 1781. godine. Stojadinovići u Kloki su od ove familije i odselili su se na imanje oko 1850. godine.

Rankovići (Milići, Tošići, Marinkovići, Milivojevići, Simići, Milovanovići, Pajići, Jevtići, Milići, Milisavljevići) 102 k. Slava: sv. Jovan. (29-VIII). Njihov predak Stanoje došao od Belog Drima, odakle je pobegao od Turaka. Naselili se najpre u Čumić, zatim prešli u Gorovič pa najzad u ovo selo. Bežali u Srem. Rankovića ima odseljenih u Kloku i Natalince.

Novakovići (Arsići, Kuzmići, Radojevići, Lazarevići, Zakići, Topalovići, Damnjanovići) 70 k. Slava: sv. Alimpije. Vode poreklo od baba Jagode, koja je prvo živela uGoroviču, preselila se u Žabare pa zatim u Junkovac. Ne zna se mesto odakle se doselila. Ima ih od odseljenih u Kloku, gde su otišli na imanje.

Pištoljevići (Antonijevići, Stevići, Ilići, Mihailovići) 18 k. Slava: sv. Stevan. Pre 90—100 g. preselili se iz Goroviča, gde imaju i sada familiju (Pištoljevići). Prvo se naselili u Gorovič, pa ovi dođu u Junkovac, a Blagojevići (za koje kažu da su im rod) dođu u Žabare.

Ćirići (Nešići, Isakovići) 15 k. Slava: sv. Jovan; posle Ustanka došla tri brata od Timoka.

Babići 8 k. Slava: sv. Đorđe. Otac se naselio u Vinču za vreme Karađorđevih ratova. Odatle su, pre 90 g., došli u ovo selo.

Budžići(Radosavljevići) 12 k. Slava: sv. Mrata. Došli iz Goroviča pre 100 g. (Od Đukaša).

Gružani (Petrovići) 6 k. Slava: sv. Luka. Mati dovela njihovog dedu Petra iz Čestina (gružanski) gde su im rod Đorovići. (U Čestinu su Đorovići jedna od najstarijih familija; doselio se posle kosovske bitke (?) Stojša iz Dobriča, (v. Gruža, s. 335).

Ivići 6 k. Slava: sv. Đorđe. Došao deda Ivan iz „istočnih krajeva”.

Simići 2 k. Slava: sv. Jovan. Pre 80 g. došli iz Medveđe (jablanički, vranjski).

Čumići 1 k. Slava: sv. Đorđe. Posle Ustanka došli iz Trešnjevice (od Čumića).

Jovanovići 3 k. Slava: sv. Jovan; doseljeni pre 80 g. iz Bosne.

Nikolići (Osaćani) 2 k. Slava: sv. Mrata. Kao majstori dunđeri došli pre 80 g. iz Osata.

Stanisavljević 1 k. Slava: sv. Aranđel. Došao kao majstor ćeramidar pre 40 g. iz Stare Srbije.

Mitrovići 5 k. Slava: sv. Luka. Pre 80 g. došli iz požarevačkog okruga; nepoznato mesto.

Seosko groblje je pored druma za Natalince. Iz kraja Jorguše se i danas sahranjuju u žabarsko groblje.

U dolini Jasenici na mestu “Stare kuće” knez Miloš je ušoravao selo. U blizini potoka Kusaje je neko staro groblje gde prilikom kopanja nalaze ljudske kosti. Na mestu “Osredku” bilo je “madžarsko groblje” gde ima još i sada mnogo kamenih spomenika.

IZVOR: Borivoje M. Drobnjaković, „Jasenica“.  NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA  (knjiga 13) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXV), Beograd 1923.