Poreklo prezimena, selo Šekular (Andrijevica)

7. avgust 2013.

komentara: 297

Poreklo stanovništva sela Šekular, opština Andrijevica. Stanje iz 1903. godine. Prema istraživanju popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića „Vasojevići u crnogorskoj granici”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Na severoistočnoj strani od Velike, na 2 sahata daljine, preko planine Prijedola, nalazi se Šekular. On leži na dosta strmim stranama planina: Prijedola, Mokre i Kukaljskog Brda, a s obe strane Šekularske Rijeke, koja se u donjem toku, na ime kroz Rijeku Marsenića, zove Rijekom Marsenića.

Selo je dugačko (i.—z.) jedan i po sahat, a široko (s.— j.) 1 sahat.

Zemljište je u Šekularu podvodno, a plavi se od Šekularske Rijeke i potočića, koji kroza nj teku. Ali gornji deo sela je pri planini, te nema potrebe da se plavi. Ovde u gornjem delu oko kuća su mesto voća četinari, dokle u donjem delu, u Mezgaljama, ima dovoljno voća i dosta je župno.

Planina im je Mokra, daleko 3 sahata. Od planine im je oduzet veći deo i pridat Turskoj.

I Šekular se računa kao jedna celina, jedno veliko selo, u kome ou manja sela: Mezgalje, Ulica, Ćetkoviće, Rmuše, Ograne i Radmuže, ali su i ovde, kao i u pomenutim celinama, kuće tako izmešane da bi bilo zaludno postavljati granicu među ovim selima.

Poreklo familija

U Šekularu ima 255 kuća sa 1619 stanovnika. Stanovnici su svi Šekularci, osim 30 vasojevičkih kuća u Mezgaljama. Šekularci su staro srpsko pleme, koje se, po pričanju, ovde naselilo još pre Kosova i od tada pa do danas nije nikako plaćalo Turcima danak. Oni se dele na manja plemena, kao: Živkovići, Rmuši, Ćetkovići, Dašići, Jašovići, Radmuži, Vajmeši itd. Od Vasojevića u Mezgaljama su: Deletići, Kastratovići i Radunovići.

U selu ima 5 grobalja: u Mezgaljama, Radmužu, Rmušu, Stranama i kod crkve.

Sela: Trešnjevo, Čoeča Glava, Trepča, Rijeka Marsenića, Seoce, 14 kuća na dnu Jelovice (Gornjoseljani-Ustaši) i šekularska opština pripadaju trebačkoj kapetaniji, koja ukupno ima 595 kuća sa 3438 stanovnika. Po popisu od 1899. godine u ovoj nahiji ima 2762 kuće sa 16591 stanovnikom, od kojih je muških 8780, a ženskih 7811. Pismenih muških 2027, a ženskih 97. Vasojevička Nahija je podeljena na 8 kapetanija: ljevorečka, kraljska, zabrdska, trebačka, velička, polimska, konjuška i andrijevička, kojima upravljaju kapetani, a celom nahijom upravlja okružni sud sa sedištem na Andrijevici. Narodne vojske ima 6 bataliona, nad kojima su komandiri, a nad svom je vojskom brigadir, sa sedištem na Andrijevici. Osnovnih škola, koje privatnih koje redovnih, ima 8, i to u: Lijevoj Rijeci, Barama, Rijeci Marsenića, Šekularu, Velikoj, Polimlju, Konjuhu i na Andrijevici, sa 11 učiteljskih snaga. U crkvenom pogledu ova je nahija podeljena na trinaest parohija. Imaju tri crkve: saborna na Knjaževcu do Andrijevice, ljevorečka i konjuška. Kolskih putova u Vasojevićima nema, a glavni su konjanički i pešački putovi ovi: od Berana uz Lim preko Andrijevice i Polimlja do Velike; od Andrijevice uz Kralje preko Trešnjevika, niz reku Drcku, pa uz Taru, preko Raškova Guvna niz Lijevu Rijeku i preko Vjeternika k Podgorici. U Podgoricu idu još dva letnja puta: jedan preko Štavne, a drugi preko Carina. Za Kolašin su letnji putovi preko Lise i uz Gradišnicu, a zimnji je onaj preko Trešnjevika. Osim ovih glavnih putova svako selo ima svoje putove k planini, komunu, drugome selu, voznike, putove, koji vode glavnome putu i putiće kroza selo.

IZVOR: “Vasojevići u crnogorskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 596). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

12. februar 2016. u 14:58

Draško Dašić

Zahvaljujem svima na iznetim podacima, od izuzetnog su mi značaja.

Veliki pozdrav.

12. februar 2016. u 19:57

Šekularac

Zaista, i “lepo” i “lijepo” je porazgovarati ovako, vitrtuelno, sa svojim zemljacima kad god ti duša zaželi, pošto smo se rasuli gotovo po svim meridijanima vaskolikog sveta, da ne rečem dunjaluka. Kao što je rekao – vele – onaj Plavljanin ili Gusinjanin, svejedno, kad je sa nekog povećeg brda (a “okle” bi drugo, ravnine tamo gotovo da i nema), opčinjen širinom prostranstva i stavivši ruku na čelo da zakloni oči od sunca: Fala bogu velikome (neki vele da je rekao – šućur Alahu) koliki je ovaj dunjaluk – odavle pa sve do Plava i Gusinja. Slično bi mogao reći i neki Šekularac sa Sjekirice, Jankove glave, Kukaljskog vrha ili Balja. Svaki toponim koji smo ovde pomenuli, njegovo obično ili neobično ime krije poneki, a možda i na desetine takođe običnih ili neobičnih događaja i priča. S malo truda mogli bismo ispričati zanimljive priče o mestima i ljudima, šaljive ili ozbiljne, tužne ili radosne, ili sasvim obične događaje koji zavređuju da budu zabeleženi. Svejedno što ćemo ih pisati “rafalno” po tastaturi a ne perom po papiru, mada može I tako.

14. februar 2016. u 15:49

Nebojša Babić

Šekularac, najlepše bi bilo da to uživo činimo, nego retko to biva. Što kažeš, ima nas posvuda, pa je teško prikupiti se. A i kad se okupimo, to obično bude iće, piće i muzika. A najlepši su skupovi tamo ispred crkve u Ulici, onako ležeći na travi.

15. februar 2016. u 19:42

Ležanje i sedenje na travi beše nekad nešto obično, bez čega se nije moglo, naprosto kao disanje. Šekularci, kao i drugi okolo, behu bića prirode. U kuće i letnje „stanove“ ulazilo se samo predveče, da bi se u njima konačilo. Ni deca najčešće nisu začinjana u kućama nego, neretko, na travi pod vedrim zvezdanim nebom, pored plasta sena ili na njemu, na „podini“, ili pored krstine, ponekad i u jaslama, na senu. U narodnim pesmama nema enterijera, gotovo sve se dešavalo na otvorenom. „Momak kosi rosnu travu,/ pogledije curu plavu.“ „Oj đevojko Milijana,/ ubila te s jele grana“. Morač Mara po Mokara brala, / morač brala, jablan preskakala.“ Ali se nije uvek ni konačivalo ni spavalo u kući ili „stanu“. Za Šekularca, gorštaka, bilo je leti udobno da spava i u „razvršenom“ naviljku sena, a preko dana i u hladu smrče ili bukve, sa rukom pod glavom. Jedan Šekularac, Radmužević, pričao je kako je u Markovom lazu, kao mlad čobanin, petnaestogodišni dečak, spavao u bukovom hladu, dok su ovce plandovale. Po pokošenoj livadi, strmoj, ali se ipak moglo na njoj bez problema ležati, bio je i pokoji stari bukov list braon boje, opao još prošle jeseni. Tišinu je remetilo jedino zujanje dve-tri muve kod ovaca. Osećao se i miris sveže ovčje balege. Zaspao sam, veli, potrbuške na suvoj koševini, sa rukom pod čelom. A kad sam se probudio, nisam više bio na istom mestu nego korak-dva niže, sa podvrnutim džemperom i suvum lišćem ispod njega, i sa tragovima trave i lišča utisnutin po koži stomaka i grudi. Bio je to najbolji i najlepši čobanski san koji kasnije, kad sam se odselio iz Šekulara, nikad više nisam mogao da doživim.

16. februar 2016. u 19:07

Na Guglovoj mapi, odnosno satelitskom snimku, na severoistočnoj strani Šekulara, prema Kaludri, možemo videti toponim Gradine. Ovaj naziv nalazi se na mestu koji i Šekularci i Kaludrani nazivaju Umac, ponekad i u množini, Umčevi. Nije se moglo čuti da meštani pominju naziv Gradine pošto tamo nema, bar vidljivih, nikakvih ostataka bilo kakvih starih građevina. Doduše, meštani su ranije skoro pravilne kružne površine na zaravancima ili blago nagnutim stranama, sa prečnikom od po nekoliko koraka i uočljivo oivičene i izdvojene, koji se mogu videti ponegde na Umcu, nazivali “rimska guvna”. Otkud naziv Gradine?

16. februar 2016. u 22:39

Rade Brakočević

U planini u Rijeci šekularskoj postoji toponim Gradac. Tu je i četinarska šuma: smrča, jela. Ima i bukve. Bilom Gradca prolazio je karavanski put od Rovaca i Šekulara ka Rugovi i Peći. Tu je bio kolski put. Na tom prostoru su bili pretežno pašnjaci Vajmeša, a u Devića Gradcu bilo je i sjenokosa. Postoji mišljenje da je ime Gradac došlo po poprečnom presjeku litica koje liče na gredine. Na ovom Gradcu su do šesdesetih godina prošloga vijeka bili rovački katuni. Godine 1957. zemljoradnička zadruga u Šekularu je otkupila Gradac, koja je držala preko hiljadu ovaca i druge stoke. Danas je Gradac pašnjak, ali bez stoke.

20. februar 2016. u 15:12

Znam za Gradac ispod rovačkog katuna na Ravnoj livadi na kojoj su šezdesetih godina i kasnije izdizali mahom Dašići iz Rovaca, ali i drugi Rovčani. Tu, u bližoj i daljoj okolini, nema litica kakve se mogu videti niz Rugovsku klisuru, sa jasno uočljivim slojevima stena koje liče na kamene grede, iskošene tzv. nabiranjem tla. U blizini Ravne livade su Šiljci – dva poznata kupasta visa obrasla travom, Krstac – sedlasti prevoj ka Glođiji, Jeliča – strana koja se razvođem spušta do Lajkovog brda. Možda su Jeliča nekada bila obrasla jelovom šumom kako i naziv nagoveštava, ali je odavno to samo dosta strm pašnjak. U blizini je bio i rovački katun Javorak sa čuvenom hladnom vodom, drvenom česmom i koritom za pojenje stoke. Tih godina – šezdesetih i sedamdesetih – ni na Mokri ni na Ravnoj livadi nije bilo nikakvog kolskog puta kakav sada postoji. Vraćam se na naziv: Gradine, na mestu zvanom Umac/Umčevi.

20. februar 2016. u 20:31

Danas tuda vodi kolski put, kada je riječ o Gradcu. Pogrešno sam napisao: “tu je bio kolski put”. Da je bio karavanski put to je poznato.

27. februar 2016. u 18:50

Šekular je i epski grad. U pjesmi “Margita đevojka i Rajko vojvoda”, narodni pjevač starac Raško Kolašinac kaže:
“Dokle bješe vojevoda Mirko,
Bješe tada mlogo vojevoda
Po našijem redom gradovima”…

“Na onome lomnu Šekularu,
Onđe bješe Petar Šekularac”…
Pjesma pominje Šekular kao dio nekadašnje srpske države, prije dolaska Turaka.Zanimljivo je da Šekular ima Ulicu, ali je bez ulice. Mjesto zvano Ulica je zborište i središte Šekulara. Tu je i kamena stolica tada aktuelnog glavara Šekulara, jedno vrijeme vojvode Daše, u kojoj je on sjedio i donosio važne odluke na zboru sa knezom Vukom Ljevakom, Komjenom barjktarem i okupljenim Šekularcima.
Šekularac i moja malenkost se pita: da li se zna nešto i o toponimu Gradine, na lokalitetu zvanom Umac, odnosno Umčevi?

2. mart 2016. u 14:20

Zašto se Šekular ponekad naziva: lomni Šekular. Postoje objašnjenja da je on bio obrastao šumom tako da se od polomljenih stabala teško po Šekularu moglo prolaziti ili nešto slično ovome. U narodnom govoru se može čuti kad je nešto neprohodno da je to pravi lom. Zašto se i za druga mesta ne koristi atribut “lomni/a” pošto su i mnoga druga naseljena mesta bila raseljavana usled nekih loših prirodnih uslova ili neprijateljske najezde? Zar je samo u šekularu bilo loma? Moguće je da se pridev “lomni” odnosi na drugu vrstu loma, u smislu da je nešto, što je nekada bilo izgrađeno, nekom izvanrednom prilikom polomljeno, polupano. Momir Nikić u svom romanu “Urla” nagoveštava takvu mogućnost. Zapravo, ističe više takvih mogućnosti. Ne zaboravljajući da je u pitanju roman kao umetnička fikcija, ipak ne možemo ostati ravnodušni prema podatku da je grupa arheologa, tragajući za tajanstvenim Viminacijumom T, antičkim gradom koji po svojoj veličini i raskoši građevina, procvatu kulture i umetnosti i dr. nije ustupao pred nekadašnjim Rimom, taj grad locirala na teritoriji današnjeg Šekulara. Taj velelepni grad je nestao pod uticajem nekog prirodnog ili neobjašnjivog fenomena – udara meteorita, zemljotresa, sleganja zemljišta ili nečeg drugog. A ostataka nema. Naravno, na ušću većeg potoka Presjeke (Pres’eke) u Šekularsku rijeku, blizu Škole, pstoji lokalitet “Crkvine”, kao i Ćelije iznad njih, u kojima su, navodno bile monaške kelije neke ranohrišćanske crkve koje su nestale u sleganju zemljišta. Nema toponima koje bi asocirale na razvaline grada ili sl., sem ovog naziva “Gradine” na Umcu i toponima “Ulica”. Ko je to polomio Šekular u dalekoj prošlosti ili šta je uzrokovalo njegovo lomljenje te je od njega ostao samo trag u obliku atributa “lomni”, dakle izlomljeni, polomljeni Šekular od koga nije ostao ni kamen na kamenu?

Poreklo prezimena, selo Šekular (Andrijevica)

Komentari (297)

Odgovorite