Порекло презимена, село Божићи (Андријевица)

Порекло становништва села Божићи (некад Божиће), општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од Ђулића 15 минута на североистоку находи се село Божиће, које лежи на левој присојној страни Злоречице, а на благом нагибу Пеха и Вељег Крша. Дугачко је (с.и.—ј.з.) скоро један сахат, а широко (и.—з.) око 1/2 сахата.

На два сахата од Божића под самом планином Штавном, на левој обали Десне Ријеке, јесте заселак божићски Крајишта са 12 кућа скоро досељених због тескобе у Божићу. Овај заселак (те речи тамо нема) има засебно гробље, јер му је божићско гробље било врло далеко.

Сеоска је планина Штавна, до 3 сахата далеко од села.

Већи део села је подводан, а натапа се поточићима, изворима (уставе), а најнижи део села Злоречицом. На Злоречици имају два редовничка млина и један ујменички. Крајишта су такође подводна и натапају се поточићима, који долазе од Штавне, а један део Десном Ријеком. У Пеху, на врх Божића, налази се место Слани Вријег. Предање каже да се ту у време Душаново вадила со (ћелица). На том месту на једном камену стоје издубене људске стопе, за које народ вели да је ту скакао Марко Краљевић. До тих стопа мало повише има друго удубљење, за које се вели да је Марко ту ударио топузом.

На врх Вељега Крша има опет у камену као да су била утиснута човечија рамена и леђа, што се приписује Марку, као да се он ту наслањао. На врх Малога Крша има један квадратни зид, у коме се пре десет година нашло пет звона с оваца, неколико угљевља и неколико комада цигле, које сада у Васојевићима нема. Још се туда и око Вељега Крша находе копља, мачеви итд. Само Божиће има, сем овога у Крајиштима, једно гробље. На том гробљу находи се црквина, а у његовој близини једно старо кућиште, за које се каже да је била кућа попа Катане. У близини се налази један издубен повећи камен, за који се вели да се у њему тукла шалитра и правио барут.

Од ушћа Краштице у Лим преко Божићских Шума и Божића до Коњуха иде један стари пут, за који се прича да је био колски нут Цара Душана. Низ Божиће од Вељег Крша иду два пута, који су истовремено и сеоски возници за дрва, сено и остало. Један од тих путова иде низ Осредак Божићски, а други низ Каменице.

Заједно са Крајиштима има 77 кућа са 380 становника, који су од Ковачевића: Дедовићи, Обадовићи, Бацанонићи, Вулићи и Вучевићи, од Мијомановића: Масловарићи и Дубаци и од Новаковића само једна кућа Радуновића.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 583-584). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Дејан Вукићевић

    Да ли неко зна шта славе Ковачевићи, тј потомци попа Катане односно његовог сина Раича, Раичевићи: Бацановићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи и Алетићи ?
    Да ли им је слава Ђурђевдан.
    Вукићевићи, Поповићи из Милатовића и Катанићи из Бечња код Чачка славе Ђурђевдан и ако будемо нашли неког из Божића да тестирамо да потврдимо претпоставку да је поп Вукић Катанић син попа Катане родоначелник Вукићевића и Поповића из Милатовића, јер су досадашњи резултати показали да су заједно са Катанићима из Брчња имали заједничког претка попа Катану претпостављам.
    Ако знате неког ко би се из Божића тестирао јавите се, поздрав R1a 2613